Догађање

Резултати Конкурса за афористичара године, 2018.

На јубиларни десети Конкурс за најбољег афористичара, који објављује Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре", који има међународни карактер, јавило се 84 афористичара из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Републике Српске, са око 1700 афоризама. 

Жири у саставу: Нешко М. Илић, председник жирија, др Слободан Симић, Зоран Богдановић и Љиљана Ракић, донео је следећу одлуку:

прва награда - петодневни боравак за две особе у апартманима Туристичке организације Златибор - освојио је Бојан Љубеновић из Београда,

друга награда - продужени викенд у конацима Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно - добио је Нинус Несторовић из Новог Сада,

трећа награда - викенд за две особе у хотелу "Ирис" на Златибору - припала је Марини Аристо Марковић из Ниша.

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Летњи улични ерски кабаре" у Чајетини, у петак 3. августа 2018. године.

Свечаност поводом обележавања Дана Библиотеке

 

И ове године уз видовданску академију и изложбу слика Рада Верговића "Рујни Златибор", запослени у библиотеци су, уз велики број читалаца, уметника, пријатеља, стваралаца, и сарадника прославили Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић". 

 

 

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ове године успешно обављала своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству, библиотека је део великог пројекта "Виртуелне библиотеке Србије" и прва библиотека у Златиборском округу која је активирала савремену COBISS позајмицу. Програмске делатности су важан део рада за богат културни живот ове средине, и библиотека се потрудила да и ове године манифестација буде што више, а неке од њих су већ традиционалне - Летњи улични ерски кабаре, који негује и презентује ерски хумор. Настављена је и организација изложби широм Србије, на којима су представљене историјске личности и културна баштина нашег краја. Библиотека је била веома успешна и на пољу издавачке делатности; у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" ове године објављено је чак 6 публикација.

 

 

Од ове године Библиотека ће бити богатија за дигитално издање ретке публикације од посебног културног значаја, др Богослава Шулека под називом "Југословенски именик биља" из 1879. године, посредством господина Мирка Марковића, дечјег писца и дугогодишњег библиотекара Библиотеке града Београда.

 

 

Из године у годину Библиотека има све већи број посетилаца али и сарадника који својом стручношћу и трудом помажу да ова установа ради успешније. Ове године захвалнице су добили:

- Градски хор "Златиборска вила", Ужице

- Драган Димић, академски вајар

- Душан Старчевић, академски сликар

- Интернет клуб Љиг

- Тамара Јовановић, ученица, највернији читалац Библиотеке за 2017. годину.

 

 

 Историчар и директор Библиотеке, Снежана Ђенић, отварајући изложбу "Рујни Златибор", Рада Верговића, истакла је да већ дуги низ година маниром врсног мајстора овај елитни сликар обележава српску културну сцену. "Пред нама је нови циклус слика из импресивног опуса симболичног назива, обележен особеном ауторском поетиком и личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, уводи нас у један готово митски простор, који његовим умећем откривен, поприма изглед пасторалног раја. Његови предели су тихи и идилични, али страсни и раскошни са узаврелим, пламтећим шумама и усамљеним боровима, позлаћеним бреговима и висовима, потоцима и тајновитим путевима, без људи чије је присуство видљиво кроз симболе."

 

 

Захвалницу и честитку аутора изложбе Рада Верговића, који из оправданих разлога није могао да присуствује, преносимо у целости

"Дозволите ми да најпре честитам вредном колективу Библиотеке, њихов дан и празник, са жељом да нас још много година духовношћу и лепотом бране од отуђења и свеколике ружноће. Честитам и Вама, Чајетинцима и Златиборцима што имате овакву библиотеку која би била понос и много већих средина. Она нас окупља око себе да нам покаже да су нам овде корени дубоки, да нам руј ове планине тече у жилама, да су нам наши праоци најбољи савезници, ако их умемо чувати и разумети. 

Песник је лепо и тачно рекао да се домовина брани лепотом, али додао бих да се и човек брани лепотом. Лепотом се бранимо да не постанемо супротност свему ономе што је људско и божанско. Овде смо се на овој изложби окупили зато што волимо Златибор, волимо лепоту коју у нама буди, духовне видике, и просторе које нам отвара, и слободу да се поносимо тиме.

Хвала вам што волите Златибор, и хвала вам ако сте и моју љубав осетили у овим сликама. ЖИВЕЛИ!

Раде Верговић, на Видовдан 2018."

 

 

 

Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић"

Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" биће обележен 28. јуна 2018. године са почетком у 20,00 часова. Након свечане академије и доделе захвалница сарадницима Библиотеке, у 20,30 часова је отварање изложбе "Рујни Златибор", аутора Радомира Верговића из Ужица.

 

Конкурс за афористичара године

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа", који се одржава у Чајетини и на Златибору 3. и 4. августа 2018. године, организује Конкурс за Афористичара године.

 

Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела Златибора, и то:

1. награда - 5 дана за две особе

2. награда - продужени викенд за две особе

3. награда - викенд за две особе

 

Ове године афористичари шаљу до 20 објављених или необјављених афоризама који су написани током 2017/18. године а који нису објављени у књигама аутора. Афоризме слати електронском поштом под шифром, а решење шифре у посебном мејлу (један мејл - афоризми под шифром, други мејл - решење шифре). Обичном поштом афоризме слати у четири примерка под шифром, решење шифре доставити у посебној коверти.

 

Рок за приспеће радова је 16. јул 2018. године.

 

Комисија у саставу

 - Нешко М. Илић, афористичар, председник комисије

 - др Слободан Симић, афористичар

 - Зоран Богдановић, афористичар

 - Љиљана Ракић, библиотекар

одлучиће се за најбољег афористичара 11. Летњег уличног ерског кабареа.

 

Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 30. јула 2018. године. Додела награда обавиће се првог дана манифестације. Организатор преузима право штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу. 

Радове слати на адресу:

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

Златиборска 1

31310 Чајетина

или на мејл: ljubisardjenic@mts.rs

 

Телефон 

031/3831-380

 

Фестивал пољског цвећа у Чајетини

     

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" Чајетина и Интернет клуба Србије Љиг од 18. до 21. маја одржан је први Фестивал пољског цвећа. Програм Фестивала је био пребогат, пуно дешавања, обухватио је све генерације, од најмлађих до пензионера, а све у циљу едукације и приближавања хортикултуре целој популацији и наравно реализацији пројекта Хортикултуралне библиотеке. 

     Један од организатора овог фестивала, Мирко Марковић, објаснио је зашто су се одлучили да Златибор буде место одржавања овог Фестивала:

      "Златибор због тога што је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима и живописним пејзажима. Драгоцена лековитост ове планине, богатство и разноврсност флоре и климатски услови, учинили су да крајем деветнаестог века постане позната под називом "прва српска ваздушна бања".

     Погодна надморска висина, довољне количине падавина и велика инсолација основ су бујне вегетације Златибора. Опсежна научна истраживања показала су да на златиборској висоравни расте чак 440 различитих биљака."

     Постоје различити фестивали цвећа и биља, ружа, нарциса.., по први пут један фестивал посвећен је пољском цвећу, а његова разноликост је велика као и експлозија боја и мириса. Тако можемо окарактерисати и овај први фестивал. 

     У петак, 18. маја, Фестивал је почео уношењем цвећа у библиотеку, а потом је следило отварање изложбе "Пољско цвеће завичаја". У сали библиотеке изложено је око 60 ликовних радова ученика ОШ "Димитрије Туцовић". Мотиви су рађени различитим техникама: акварел, суви пастел, акрил...Њихов дар да оно што виде, бојама и руком преточе у слику, био је заступљен и на овој изложби. Цвеће које расте по пољима златиборским, насликано њиховим рукама имало је своју драж, мирисало на срећу и задовољство, преливало се у резличитим бојама и свако ликовно дело имало је своју причу. Директорка библиотеке, Снежана Ђенић, рекла је поводом ове изложбе:

     "Према грчкој митологији људима је цвеће поклонила лепа нимфа Флора. Када је Флору оженио Зефир, грчки бог западног ветра који доноси кише и најављује топло време, као венчани поклон доделио јој је владавину над цвећем, а она је заузврат, у својој доброти поклонила људима семе цвећа и мед. Тако је нимфа Флора постала богиња пролећа, плодоносног дрвећа и цвећа. 

     Добро дошли на први Фестивал пољског цвећа на Златибору којим се наша библиотека укључује у реализацију пројекта Хортикултуралне библиотеке.

     Мисија овог нашег мајског додира са природом, као и ове изложбе јесте да утичемо на сваког појединца, стварајући тако колективну свест о значају очувања природног блага, како би се, не само у мају већ сваког дана подсећали на важност наше одговорности према природи и њеним раскошним даровима, јер једино тако моћи ћемо још дуго да користимо њене благодети."

     На Златибору је у основној школи истог дана одржана радионица "Хербаријум пољског цвећа" коју је водила Радмила Петровић, директор Библиотеке "Јован Поповић" из Кикинде. Памтимо, некада су хербаријуми били лични хоби неких од нас. Шетајући, брало се цвеће, лековито биље, пресовало и сушило међу страницама неке књиге и одлагало и тако конзервирано  лепило у посебну свеску која се зове Хербаријум. Уписивало се латинско и народно име биљке испод ње. Идеја организатора је да се од овог Фестивала направи дигитални хербаријум. Ученици су добили задатак да мобилним телефонима, фото апаратима, шетајући Златибором сликају биљке и цветове који их заинтересују, испод њих напишу име биљке, не латинско, бећ име по којом су те биљке познате у народу и дигитално пошаљу. У октобру месецу, у Кикинди, најбољи радови биће награђени. 

     У суботу је одржана радионица са ученицима основне школе "Пишемо песме о пољском цвећу". Ову радионицу су водили др Мирјана Стакић, проф. Учитељског факултета у Ужици и Мирко С. Марковић, критичар књижевности за децу. Претходног дана, у оквиру Фестивала деца су се бавила цвећем, сликом и бојама, а овог дана наступиле су игре речи. Цветови који су заступљени у нашем крају: каћун, љубичица, бела рада, љутић, кадуља, шебој, маслачак, здравац... Деца су направила и химну Фестивала пољског цвећа:

Љубичица стидљива заспала у трави

снови јој се мирисни врзмају по глави



Делија зумбул у плавоме жакету

најлепши је цветић на целоме свету



Златиборски ветар што нам цвеће сеје

донео је мирис благ да јој срце греје



Миришу и звончић и шебој и врбица

мирише љутић, маслачак, камилица



Најлепше мирише зумбул због плавог лица

најдража делији пољском је љубичица. 

      Деца и организатори истичу  да је у плану музика која би пратила ове стихове и тако би ове разигране, сликовите, шарене речи претопили у праву химну.

             Цвеће је као и жена, мајка, лепота, рађање... вечита инспирација уметника. Цвеће је у ствари уметничко дело природе, цвеће је синоним за лепоту. То је био мото и радионице "Улепшај свет - направи свој пољски цвет" која се одржала у недељу, у Дому пензионера у Чајетини. Ову радионицу је водила Тања Кујунџић. Реч је о цветним рукотворинама, стварању малих кућних украса и накита у знаку пољског цвећа. Пензионерке са својим унукама радиле су вунене цветове, граничнике за књиге, брошеве, минђуше, носаче саксија...У плану је, ако не ове године, онда сигурно следеће, изложба радова у Кикинди, па ће се тако пензионери Кикинде и Чајетине удружити, посећивати и дружити. Планирана је посета и Ковачици, центру наивне уметности, где аутори врло често као главни мотив узимају цвеће. Овај први Фестивал пољског цвећа се у контакту са људима обогаћује, изнедре се неке нове квалитетне идеје, повезују се људи, а све повезује Фестивал пољског цвећа. 

     Последњег дана фестивала отворена је Електронска изложба "Говор цвећа", Изложба књига о цвећу, а сви су могли на улицама Чајетини на вашару могли видети и промоцију Фестивала пољског цвећа. 

      Кроз дигиталну изложбу "Говор цвећа" приказан је биолошки и духовни значај биљака за развој и опстанак човека  на нашој планети. Дигитални приказ изложбе обухвата и културолошки значај биљака, њихову симболику, цвеће са својим лековитим, магијским и симболичким значајем, а посебан акценат је стављен на публикације из XVIII и XIX века. Део дигиталне изложбе посвећен је цвећу кроз историју, од Асираца, старих Грка, Римљана, кроз средњи век и коришћења цвећа у различитим племићким сталежима, до државних симбола и симболике цвећа данас. 

     У библиотеци су изложене и књиге о цвећу, а на вашару су чланови библиотеке могли купити цвеће са попустом. На овај начин је и Фестивал пољског цвећа промовисан као изузетан догађај, Фестивал који окупља многе генерације, едукује у области хортикултуре и на један леп и квалитетан начин повезује људе јер је тема овог Фестивала пољско цвеће. 

     О Фестивалу пољског цвећа у Чајетини можете погледати и на следећим линковима:

http://www.biblioteke.org.rs/ 

http://www.biblioteke.org/

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/12-h-r-i-ul-urn-c-in

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/15-izl-zb-h-r-i-ul-ur

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/16-p-zi-h-r-i-ul-ur-zl-ib-r

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/17-h-r-i-ul-urn-v-r-vin

 

Дан поезије

         Светски дан поезије обележаве се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха и циљ свих установа културе и образовања, овог дана је промоција читања, писања, објављивања песама... широм света. Овој акцији придружила се и библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и предшколска установа "Радост" из Чајетине. 

     Први дан пролећа, иако снежан и хладан, обележен је кроз песме, рецитовање и дружење. Још један разлог - Светски дан поезије. У вртићу "Радост" малишани су дочекали три даме из библиотеке и почело је надметање ко више песама зна, ко зна више песника и песникиња. Победила је поезија. Само на једно питање деца нису знала одговор "Шта је поезија?", али када су сазнали шта значи овај појам сва остала питања су била лака.  Смењивале  су се песме чика Јове Змаја, Љубивоја Ршумовића, песникиње Наде Милошевић и као изненађење Мирјана Ранковић Луковић је одрецитовала своју песму о стидљивој љубичици. Песме о цвећу, пролећу, несташлуцима, мазама, мамама, другарству, једном речју - песме љубави, ређале су се на импровизованој позорници у вртићу. Кад откријеш шта је поезија сазнаш и да си ти врло образован, тако је један малишан прокоментарисао: "Аууу, па ја знам много те поезије и мама ми чита свако вече по једну песму, значи да ја све знам." Поезију може да прати и музика, тако да су сви заједнички запевали. 

 

     Једно пријатно и радосно дружење, а циљ и сврха Светског дана поезије, промоција читања и писања остварене на задовољство свих.  

    

Музичко вече уз оркестар "Дукат"

     Оркестар "Дукат" је у уторак, 6.марта био гост у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" поводом 8. марта. Библиотека се и ове године потрудила да за Дан жена поклони нешто својим читаоцима, посетиоцима и наравно свим дамама.

     Момци из оркестра "Дукат" су се потрудили да свима разгале душу. Свирали су старе евергрин мелодије у којима је доминирао саксофон и контрабас, али и праве народне и кафанске песме уз фрулу. Атмосфера је одисала добрим расположењем, страстима, љубављу, чежњом, свему оном што чини и симболише жена. 

     Свим дамама срећан Дан жена!

Значајан јубилеј - 60 година стваралаштва Љубивоја Ршумовића

       

 

 

 

 

 

 

                   У сали библиотеке 29. и 30. новембра обележен је један значајан јубилеј - 60 година стваралаштва и рада нашег најзначајнијег завичајног и српског песника Љубивоја Ршумовића. 

     Првог дана прославе у уводној речи и обраћајући се присутнима, библиотекар Љиљана Ракић је рекла:

     "Шта рећи о "чика Љуби Ршуму", како га деца зову, а да не знате? Песник, новинар, ТВ аутор, писац, уметник, ствара и ради, ево већ 60 година на задовољство свих нас. Његове песме, ТВ емисије, пуне су порука, животне истине, духовитих опаски... 

     Оно што се провлачи кроз његово животно стваралаштво јесте љубав, љубав према човеку, жени, оцу, мајци, деци, завичају, пријатељима.

     

     Директорка библиотеке Снежана Ђенић говорила је о Љубивоју Ршумовићу, његовом животу и раду, и истакла је да његов живот и рад заслужују велику пажњу јер су утицали на то да се на један нов начин бележи историја овог краја. 

      Велика љубав Љубивоја Ршумовића је фотографија. То је хоби и страст. Изложба фотографија " Људи које срећом срећем" чији је аутор Љубивоје Ршумовић обухвата 77 слика знаменитих личности које су прошле кроз његов живот, са којима се дружио. Кроз галерију ликова које је овековечио, Ршумовић је показао велико поштовање према свим овим људима.

     Говорећи о Библиотеци за ТВ Чајетина, Ршум је рекао: "Пујо је био један од оних који је мене упућивао којим путем да кренем даље. Кад сам дошао из Љубиша (наравно он је приметио да ја волим да читам) ја сам долазио у библиотеку да узимам књиге, а он је преко лета кад одем на распуст слао по људима, кад доћу на сточну пијацу, књиге које би требало да прочитам,  а  ја сам му  идућег петка по неком враћао. Тако је он мене обавезивао да читам... Непогрешиво је одабирао књиге које су на неки начин формирале моју личност."

     Изложбу је отворила мр Гордана Блум која је говорила о Љубивоју Ршумовићу нагласивши да је он велики пријатељ и да о својим пријатељима много брине, ништа га не  мрзи, када га повуче надахнуће песме одмах мора да забележи.

"И не само песме, већ је тако настала и ова изложба. Његов апарат је радио у незамисливим ситацијама. Зато су ове фотографије права уметничка дела."

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина друге вечери обележавања јубилеја одржано је "Вече хумора и сатире", где су се уз Љубивоја Ршумовића представили врхунски стручњаци у области смеха, духовитости и забаве. "Седморицу величанствених" поред Ршумовића, чинили су: Драгутин Минић Карло, председник Секције сатиричара удружења књижевника Србије; Витомир Теофиловић, приређивач антологије Пола века српског афоризма; Душан Пуача, сатиричар; Бојан Љубеновић, Аутор рубрике Трн и уредник рубрике хумора у "Новостима"; Владимир Ћалић, афористичар и Александар Чотрић, уредник " Књижевних новина" и секретар Секције сатиричара Удружења књижевника Србије. 

          Посетиоцима библиотеке сви они пружили су једно незаборавно вече пуно смеха. Александар Чотрић је рекао: "Хвала Вам за предивно вече са Ршумом, коју сте организовали под сводом најлепше Библиотеке у Србији." Из Чотрићевог текста "Што на уму, то о Ршуму", уредник овог текста издваја: "Ршумови бркови вире из детињства сваког од нас. За одрастање, образовање и васпитање сваког детета у Србији највише су заслужни мајка, отац- и Ршум!.... Ршум ствара шездесет година и као да је тек почео. Овај дечачић од седамдесет и нешто година својим је духом вршњак и другар деце. Он је, ваљда, једини песник који има више књига него година живота и више написаних песама него проживљених дана. Објавио је 92 књиге и више од 15 хиљада песама. За њега се може рећи да му је "Живот песма", јер је у овом животном добу, захваљујући неисцрпном "изненађењу душе", свакога дана напише барем једну песму- и тако улепша тај дан- и себи и безбројним читаоцима."

Шездесет година стваралаштва Љубивоја Ршумовића

 

У организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина обележава се 60 година стваралаштва Љубивоја Ршумовића. У среду 29. новембра биће отворена изложба фотографија "Људи које срећом срећем", а у четвртак 30. новембра је Вече хумора и сатире.

 

Сала Библиотеке у 1900 часова

Сакупљач садржаја