Догађање

КОНКУРС ЗА АФОРИСТИЧАРА ГОДИНЕ

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа", који се одржава у Чајетини и на Златибору 3. и 4. августа 2018. године, организује Конкурс за Афористичара године.

 

Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела Златибора, и то:

1. награда - 5 дана за две особе

2. награда - продужени викенд за две особе

3. награда - викенд за две особе

 

Ове године афористичари шаљу до 20 објављених или необјављених афоризама који су написани током 2017/18. године а који нису објављени у књигама аутора. Афоризме слати електронском поштом под шифром, а решење шифре у посебном мејлу (један мејл - афоризми под шифром, други мејл - решење шифре). Обичном поштом афоризме слати у четири примерка под шифром, решење шифре доставити у посебној коверти.

 

Рок за приспеће радова је 16. јул 2018. године.

 

Комисија у саставу

 - Нешко М. Илић, афористичар, председник комисије

 - др Слободан Симић, афористичар

 - Зоран Богдановић, афористичар

 - Љиљана Ракић, библиотекар

одлучиће се за најбољег афористичара 11. Летњег уличног ерског кабареа.

 

Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 30. јула 2018. године. Додела награда обавиће се првог дана манифестације. Организатор преузима право штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу. 

Радове слати на адресу:

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

Златиборска 1

31310 Чајетина

или на мејл: ljubisardjenic@mts.rs

 

Телефон 

031/3831-380

 

Фестивал пољског цвећа у Чајетини

     

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" Чајетина и Интернет клуба Србије Љиг од 18. до 21. маја одржан је први Фестивал пољског цвећа. Програм Фестивала је био пребогат, пуно дешавања, обухватио је све генерације, од најмлађих до пензионера, а све у циљу едукације и приближавања хортикултуре целој популацији и наравно реализацији пројекта Хортикултуралне библиотеке. 

     Један од организатора овог фестивала, Мирко Марковић, објаснио је зашто су се одлучили да Златибор буде место одржавања овог Фестивала:

      "Златибор због тога што је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима и живописним пејзажима. Драгоцена лековитост ове планине, богатство и разноврсност флоре и климатски услови, учинили су да крајем деветнаестог века постане позната под називом "прва српска ваздушна бања".

     Погодна надморска висина, довољне количине падавина и велика инсолација основ су бујне вегетације Златибора. Опсежна научна истраживања показала су да на златиборској висоравни расте чак 440 различитих биљака."

     Постоје различити фестивали цвећа и биља, ружа, нарциса.., по први пут један фестивал посвећен је пољском цвећу, а његова разноликост је велика као и експлозија боја и мириса. Тако можемо окарактерисати и овај први фестивал. 

     У петак, 18. маја, Фестивал је почео уношењем цвећа у библиотеку, а потом је следило отварање изложбе "Пољско цвеће завичаја". У сали библиотеке изложено је око 60 ликовних радова ученика ОШ "Димитрије Туцовић". Мотиви су рађени различитим техникама: акварел, суви пастел, акрил...Њихов дар да оно што виде, бојама и руком преточе у слику, био је заступљен и на овој изложби. Цвеће које расте по пољима златиборским, насликано њиховим рукама имало је своју драж, мирисало на срећу и задовољство, преливало се у резличитим бојама и свако ликовно дело имало је своју причу. Директорка библиотеке, Снежана Ђенић, рекла је поводом ове изложбе:

     "Према грчкој митологији људима је цвеће поклонила лепа нимфа Флора. Када је Флору оженио Зефир, грчки бог западног ветра који доноси кише и најављује топло време, као венчани поклон доделио јој је владавину над цвећем, а она је заузврат, у својој доброти поклонила људима семе цвећа и мед. Тако је нимфа Флора постала богиња пролећа, плодоносног дрвећа и цвећа. 

     Добро дошли на први Фестивал пољског цвећа на Златибору којим се наша библиотека укључује у реализацију пројекта Хортикултуралне библиотеке.

     Мисија овог нашег мајског додира са природом, као и ове изложбе јесте да утичемо на сваког појединца, стварајући тако колективну свест о значају очувања природног блага, како би се, не само у мају већ сваког дана подсећали на важност наше одговорности према природи и њеним раскошним даровима, јер једино тако моћи ћемо још дуго да користимо њене благодети."

     На Златибору је у основној школи истог дана одржана радионица "Хербаријум пољског цвећа" коју је водила Радмила Петровић, директор Библиотеке "Јован Поповић" из Кикинде. Памтимо, некада су хербаријуми били лични хоби неких од нас. Шетајући, брало се цвеће, лековито биље, пресовало и сушило међу страницама неке књиге и одлагало и тако конзервирано  лепило у посебну свеску која се зове Хербаријум. Уписивало се латинско и народно име биљке испод ње. Идеја организатора је да се од овог Фестивала направи дигитални хербаријум. Ученици су добили задатак да мобилним телефонима, фото апаратима, шетајући Златибором сликају биљке и цветове који их заинтересују, испод њих напишу име биљке, не латинско, бећ име по којом су те биљке познате у народу и дигитално пошаљу. У октобру месецу, у Кикинди, најбољи радови биће награђени. 

     У суботу је одржана радионица са ученицима основне школе "Пишемо песме о пољском цвећу". Ову радионицу су водили др Мирјана Стакић, проф. Учитељског факултета у Ужици и Мирко С. Марковић, критичар књижевности за децу. Претходног дана, у оквиру Фестивала деца су се бавила цвећем, сликом и бојама, а овог дана наступиле су игре речи. Цветови који су заступљени у нашем крају: каћун, љубичица, бела рада, љутић, кадуља, шебој, маслачак, здравац... Деца су направила и химну Фестивала пољског цвећа:

Љубичица стидљива заспала у трави

снови јој се мирисни врзмају по глави



Делија зумбул у плавоме жакету

најлепши је цветић на целоме свету



Златиборски ветар што нам цвеће сеје

донео је мирис благ да јој срце греје



Миришу и звончић и шебој и врбица

мирише љутић, маслачак, камилица



Најлепше мирише зумбул због плавог лица

најдража делији пољском је љубичица. 

      Деца и организатори истичу  да је у плану музика која би пратила ове стихове и тако би ове разигране, сликовите, шарене речи претопили у праву химну.

             Цвеће је као и жена, мајка, лепота, рађање... вечита инспирација уметника. Цвеће је у ствари уметничко дело природе, цвеће је синоним за лепоту. То је био мото и радионице "Улепшај свет - направи свој пољски цвет" која се одржала у недељу, у Дому пензионера у Чајетини. Ову радионицу је водила Тања Кујунџић. Реч је о цветним рукотворинама, стварању малих кућних украса и накита у знаку пољског цвећа. Пензионерке са својим унукама радиле су вунене цветове, граничнике за књиге, брошеве, минђуше, носаче саксија...У плану је, ако не ове године, онда сигурно следеће, изложба радова у Кикинди, па ће се тако пензионери Кикинде и Чајетине удружити, посећивати и дружити. Планирана је посета и Ковачици, центру наивне уметности, где аутори врло често као главни мотив узимају цвеће. Овај први Фестивал пољског цвећа се у контакту са људима обогаћује, изнедре се неке нове квалитетне идеје, повезују се људи, а све повезује Фестивал пољског цвећа. 

     Последњег дана фестивала отворена је Електронска изложба "Говор цвећа", Изложба књига о цвећу, а сви су могли на улицама Чајетини на вашару могли видети и промоцију Фестивала пољског цвећа. 

      Кроз дигиталну изложбу "Говор цвећа" приказан је биолошки и духовни значај биљака за развој и опстанак човека  на нашој планети. Дигитални приказ изложбе обухвата и културолошки значај биљака, њихову симболику, цвеће са својим лековитим, магијским и симболичким значајем, а посебан акценат је стављен на публикације из XVIII и XIX века. Део дигиталне изложбе посвећен је цвећу кроз историју, од Асираца, старих Грка, Римљана, кроз средњи век и коришћења цвећа у различитим племићким сталежима, до државних симбола и симболике цвећа данас. 

     У библиотеци су изложене и књиге о цвећу, а на вашару су чланови библиотеке могли купити цвеће са попустом. На овај начин је и Фестивал пољског цвећа промовисан као изузетан догађај, Фестивал који окупља многе генерације, едукује у области хортикултуре и на један леп и квалитетан начин повезује људе јер је тема овог Фестивала пољско цвеће. 

     О Фестивалу пољског цвећа у Чајетини можете погледати и на следећим линковима:

http://www.biblioteke.org.rs/ 

http://www.biblioteke.org/

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/12-h-r-i-ul-urn-c-in

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/15-izl-zb-h-r-i-ul-ur

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/16-p-zi-h-r-i-ul-ur-zl-ib-r

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/17-h-r-i-ul-urn-v-r-vin

 

Дан поезије

         Светски дан поезије обележаве се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха и циљ свих установа културе и образовања, овог дана је промоција читања, писања, објављивања песама... широм света. Овој акцији придружила се и библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и предшколска установа "Радост" из Чајетине. 

     Први дан пролећа, иако снежан и хладан, обележен је кроз песме, рецитовање и дружење. Још један разлог - Светски дан поезије. У вртићу "Радост" малишани су дочекали три даме из библиотеке и почело је надметање ко више песама зна, ко зна више песника и песникиња. Победила је поезија. Само на једно питање деца нису знала одговор "Шта је поезија?", али када су сазнали шта значи овај појам сва остала питања су била лака.  Смењивале  су се песме чика Јове Змаја, Љубивоја Ршумовића, песникиње Наде Милошевић и као изненађење Мирјана Ранковић Луковић је одрецитовала своју песму о стидљивој љубичици. Песме о цвећу, пролећу, несташлуцима, мазама, мамама, другарству, једном речју - песме љубави, ређале су се на импровизованој позорници у вртићу. Кад откријеш шта је поезија сазнаш и да си ти врло образован, тако је један малишан прокоментарисао: "Аууу, па ја знам много те поезије и мама ми чита свако вече по једну песму, значи да ја све знам." Поезију може да прати и музика, тако да су сви заједнички запевали. 

 

     Једно пријатно и радосно дружење, а циљ и сврха Светског дана поезије, промоција читања и писања остварене на задовољство свих.  

    

Музичко вече уз оркестар "Дукат"

     Оркестар "Дукат" је у уторак, 6.марта био гост у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" поводом 8. марта. Библиотека се и ове године потрудила да за Дан жена поклони нешто својим читаоцима, посетиоцима и наравно свим дамама.

     Момци из оркестра "Дукат" су се потрудили да свима разгале душу. Свирали су старе евергрин мелодије у којима је доминирао саксофон и контрабас, али и праве народне и кафанске песме уз фрулу. Атмосфера је одисала добрим расположењем, страстима, љубављу, чежњом, свему оном што чини и симболише жена. 

     Свим дамама срећан Дан жена!

Значајан јубилеј - 60 година стваралаштва Љубивоја Ршумовића

       

 

 

 

 

 

 

                   У сали библиотеке 29. и 30. новембра обележен је један значајан јубилеј - 60 година стваралаштва и рада нашег најзначајнијег завичајног и српског песника Љубивоја Ршумовића. 

     Првог дана прославе у уводној речи и обраћајући се присутнима, библиотекар Љиљана Ракић је рекла:

     "Шта рећи о "чика Љуби Ршуму", како га деца зову, а да не знате? Песник, новинар, ТВ аутор, писац, уметник, ствара и ради, ево већ 60 година на задовољство свих нас. Његове песме, ТВ емисије, пуне су порука, животне истине, духовитих опаски... 

     Оно што се провлачи кроз његово животно стваралаштво јесте љубав, љубав према човеку, жени, оцу, мајци, деци, завичају, пријатељима.

     

     Директорка библиотеке Снежана Ђенић говорила је о Љубивоју Ршумовићу, његовом животу и раду, и истакла је да његов живот и рад заслужују велику пажњу јер су утицали на то да се на један нов начин бележи историја овог краја. 

      Велика љубав Љубивоја Ршумовића је фотографија. То је хоби и страст. Изложба фотографија " Људи које срећом срећем" чији је аутор Љубивоје Ршумовић обухвата 77 слика знаменитих личности које су прошле кроз његов живот, са којима се дружио. Кроз галерију ликова које је овековечио, Ршумовић је показао велико поштовање према свим овим људима.

     Говорећи о Библиотеци за ТВ Чајетина, Ршум је рекао: "Пујо је био један од оних који је мене упућивао којим путем да кренем даље. Кад сам дошао из Љубиша (наравно он је приметио да ја волим да читам) ја сам долазио у библиотеку да узимам књиге, а он је преко лета кад одем на распуст слао по људима, кад доћу на сточну пијацу, књиге које би требало да прочитам,  а  ја сам му  идућег петка по неком враћао. Тако је он мене обавезивао да читам... Непогрешиво је одабирао књиге које су на неки начин формирале моју личност."

     Изложбу је отворила мр Гордана Блум која је говорила о Љубивоју Ршумовићу нагласивши да је он велики пријатељ и да о својим пријатељима много брине, ништа га не  мрзи, када га повуче надахнуће песме одмах мора да забележи.

"И не само песме, већ је тако настала и ова изложба. Његов апарат је радио у незамисливим ситацијама. Зато су ове фотографије права уметничка дела."

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина друге вечери обележавања јубилеја одржано је "Вече хумора и сатире", где су се уз Љубивоја Ршумовића представили врхунски стручњаци у области смеха, духовитости и забаве. "Седморицу величанствених" поред Ршумовића, чинили су: Драгутин Минић Карло, председник Секције сатиричара удружења књижевника Србије; Витомир Теофиловић, приређивач антологије Пола века српског афоризма; Душан Пуача, сатиричар; Бојан Љубеновић, Аутор рубрике Трн и уредник рубрике хумора у "Новостима"; Владимир Ћалић, афористичар и Александар Чотрић, уредник " Књижевних новина" и секретар Секције сатиричара Удружења књижевника Србије. 

          Посетиоцима библиотеке сви они пружили су једно незаборавно вече пуно смеха. Александар Чотрић је рекао: "Хвала Вам за предивно вече са Ршумом, коју сте организовали под сводом најлепше Библиотеке у Србији." Из Чотрићевог текста "Што на уму, то о Ршуму", уредник овог текста издваја: "Ршумови бркови вире из детињства сваког од нас. За одрастање, образовање и васпитање сваког детета у Србији највише су заслужни мајка, отац- и Ршум!.... Ршум ствара шездесет година и као да је тек почео. Овај дечачић од седамдесет и нешто година својим је духом вршњак и другар деце. Он је, ваљда, једини песник који има више књига него година живота и више написаних песама него проживљених дана. Објавио је 92 књиге и више од 15 хиљада песама. За њега се може рећи да му је "Живот песма", јер је у овом животном добу, захваљујући неисцрпном "изненађењу душе", свакога дана напише барем једну песму- и тако улепша тај дан- и себи и безбројним читаоцима."

60 ГОДИНА СТВАРАЛАШТВА ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА

 

У организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина обележава се 60 година стваралаштва Љубивоја Ршумовића. У среду 29. новембра биће отворена изложба фотографија "Људи које срећом срећем", а у четвртак 30. новембра је Вече хумора и сатире.

 

Сала Библиотеке у 1900 часова

Стогодишњица Октобарске револуције

 

     Поводом прославе сто година од Октобарске револуције у уторак, 31. октобра у сали Библиотеке је одржано предавање "Стогодишња Октобарске револуције. Предавач је био Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини. Предавање је било пропраћено документима и фотографијама из овог периода који су историју Русије, а самим тим и целокупну историју потпуно променили.

     Октобарска револуција, службено Велика октобарска социјалистичка револуција, позната и као Болјшевичка револуција или Новембарска револуција је била друга фаза Руске револуције 1917 ( прва фаза револуције је била Фебруарска). Револуцију су предводили Владимир Лењин и бољшевици заједно са мањшевицима, социјалистима, анархистима... То је била прва марксистичко-комунистичка револуција у историји.  

     Из предавања професора Јанковића могло се сазнати да су се главне револуционарне активности одвијале у Петрограду, тадашњој престоници Русије, под вођством Троцког, Јофа и Константина Јуренева, Јана Анвелта, Владимира Илича Лењина... Низ догађаја, личности, издаја и убиство царске породице Романов, нарастајуће незадовољство радника и војника као и Корнивољева афера су у Русији, а касније и широм света, промениле слику историје, а самим тим и начину живота и рада људи. Поделивши свет на Исток и Запад, истакле су се две силе комунистичка, тј, социјалистича Црвена Русија-СССР и капиталистичка Америка које су водиле Хладни рат. 

     И данас у Русији, после 100 година, слави се и прославља Октобарска или Црвена револуција. За неке Русе је то победа радника, за друге само тужно подсећање на догађаје који су одвели Русију да исписује нову страницу историје. Прихватљива или не, Октобарска револуција је оставила печат.

Пријем првака у Библиотеку

      Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 22. септембра постала богатија за 111 читалаца. То су ђаци првог разреда са територије општине Чајетина из три матичне школе: "Димитрије Туцовић" Чајетина, "Саво Јовановић Сирогојно" Сирогојно и "Миливоје Боровић" Мачкат. 

     Ове године програм за најмлађе ђаке је био нешто другачији, тако да су деца имала велико задовољство да се друже са врсним и значајним писцима за децу, Љубивојем Ршумовићем и Владимиром Андрићем. У сарадњи са Општином Чајетина, Библиотека се и на овај начин ангажује да што већи број деце заволи дружење са књигом и промовише образовање и културу.

     Испред општине Чајетина "вредним почетницима ђацима" бесплатне чланске карте и књигу "Ма шта ми рече" потписану од самог аутора Љубивоја Ршумовића, додељивали су Љубивоје Ршумовић, "чика који је написао пећину строгу", и заменик председника општине Арсен Ђурић. 

     Дружење са децом започео је Владимир Андрић, аутор сонгова из серијала "Приче из Непричаве", редитељ серије "Дај ми крила један круг", уредник и аутор серије "Лаку ноћ, децо" и серијала "Пустолов".

     Љубивоја Ршумовића из "нашег Љубиша" није било потребно посебно представљати, јер ко не зна "Пећину строгу", "Вуче, вуче, бубо лења", "Ала је леп овај свет", "Десет љутих гусара",  "Ау, што је школа згодна"..., па не можемо их све набројати. Неке певамо, неке рецитујемо, али све их знамо и волимо. 

     Љиљана Ракић, заменик директора Библиотеке, пожелела је ђацима добродошлицу и истакла је како ће се и она за сва времена сећати своје школе, својих омиљених писаца, а да јој је изузетна част то што је са њима и "чика Љубом" и "чика Владом", овог дана прошла "пустоловину" кроз разне "фазоне и форе."

МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ ОКО СВЕТА И "ОЛД ФРЕНДС"

 

     На Илиндан, 2. августа 2017. године на Краљевом тргу на Златибору, у организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине, концерт је одржала група "Олд френдс" из Ужица. На овај начин и библиотека је обогатила туристичку понуду на Златибору. Групу чине: Жељко Димитријевић - акустична и електрична гитара, Миодраг Дикић Буцо - акустична и бас гитара и усна хармоника и Драган Цицварић - перкусије. 

    Сви присутни на тргу могли су уживати у разноврсном репертоару овог ужичког бенда који свирају акустичну музику различитих жанрова: рок, блуз, поп, џез, фламенко... Посебно задовољство је то што су нас чланови групе прошетали кроз Италију, Шпанију, Француску, Америку, Енглеску...тако да су звуци гитаре допирали до публике, нежно, страсно, аутентично и овај концерт се са правом може описати као Музичко путовање око света.

ДЕСЕТИ ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ

 

 

     Летњи улични ерски кабаре као дводневна манифестација прославља 10. рођендан и као таква препозната је као истинска и културна посебност људи Златиборске регије. Значај ерског хумора као културног идентитета српског народа, препознат је и од стране Националног комитета за нематеријално културно благо Србије, тако да је 18. јуна 2012, године уписан у Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Све ово дешава се захваљујући труду и раду запослених у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић". Тај тим људи већ 10 година води Снежана Ђенић, историчар, директор и председник Организационог одбора Летњег уличног ерског кабареа.  Главни организатор ове манифестације је библиотека, док Туристичка организација Златибор сваке године помаже у организацији ове манифестације, а генерални покровитељ је Општина Чајетина. 

    Циљ манифестације је да се после дугог и темељног истраживачког рада забави публика уз добар, здрав, проницљив, мудар, досетљив хумор. То се постиже на тај начин што из године у годину тим библиотеке бележи анегдоте и дешавања у златиборском округу, како приче оних старијих људи, тако и ове новије, савремене. И то није све, сакупљају се и чувају све оне забележене достке и помоћу аматерских група из Чајетине и глумаца Народног позоришта из Ужица, постављају на сцену или се претачу у филм. 

    У претходних 9 година кроз Летљи улични ерски кабаре поред аматерске групе глумаца из Чајетине, глумаца Народног позоришта из Ужица, који на сцену и филм претачу приче који током године прикупи и обради тим Библиотеке, гостовали су и Горан Султановић са својим Кабареом, Горица Поповић, Миленко Павлов, Јелена Чворовић Пауновић, Весна Пећанац, Сузана Петричевић, позоришта из Ниша, Лазаревца, Београда... Већ осам година манифестацију прати и Бид Бенд из Зрењанина. 

    Од 2009. године на идеју Рада Јовановића, афористичара, и Снежане Ђенић, директорке библиотеке, заживео је и конкурс за најбоље афоризме и најбољег афористичара. Теме су током година увек биле актуелне и разноврсне, а стизали су афоризми из Данске, Аустрије, Швајцарске, бивших Југословенских република.., па је тако овај конкурс постао међународни. Ове године на тему "Поред брига разбибрига", прву награду и петодневни боравак за две особе у Музеју старо село Сирогојно добио је Живко Вујић из Бањалуке, другу награду и продужени викенд за две особе у хотелу "Ирис" на Златибору освојио је Раде Ђерговић из Шапца, и трећа, викен за две особе у хотелу Чигота припала је Абдурахману Халиловићу из Ријеке, Хрватска. Жири у саставу: Љиљана Ракић, председница жирија, Зоран Богдановић и Мирјана Лопин Дризо су ове године бирали најбоље афоризме, а спонзори су и дародавци награда. Снежана Ђенић је уричила награде афористичарима. 

   Кабаре је кренуо 4. августа у Чајетини,  са анимацијом уличних кловнова, уличних свирача, принцеза, машкара... који су забављали госте и музиком Бид Бенда који су се потрудили да дикси музиком направе добру атмосферу.

    Овогодишњу манифестацију отворио је председник Општине Чајетина Милан Стаматовић. Говорећи о традицији и значају оваквих културних манифестација као и промоцији ерског хумора, Милан Стаматовић је истакао да као општина и туристичко место постајемо препознатљиви не само у Србији већ и шире у региону. 

     "Општина Чајетина се прихватила трајног покровитељства ове манифестације. Тиме смо као Општина помогли у очувању нематеријалног културног наслеђа са најбољом намером да и Чајетина стекне имиџ, а Златибор задржи статус, престижне туристичке дестинације, а уједно и ласкаву титулу фестивалског града. То што се све ово поновља сутрадан  на Златибору је доказ да смо мислили и на туристе, да им пружимо још један вид забаве и добар провод на Златибору. Надам се да ће Кабаре имати дуг и успешан живот јер он одсликава специфичан дух нашег народа који има посебан смисао за комичну досетку, који приказује Ере и Златиборце као мудријаше  што се сматра највишим видом интелектуалности. Хумора, поготову ерског никад доста".

    Приказан је филм "Смешна страна Златибора - специјал" који су урадили глумци Ужичког народног позоришта под искусном палицом првака Народног позоришта, Слободана Љубичића. Колажну торту као шлаг зачинили су Кристина и Владан Савић са кабареом "Брак уствари љубав" и насмејали публику. Гледаоци су могли уживати и у Кристинином предивном гласу. И наравно, музика за плес. Све ово са шармом, са доста смеха и доброг расположења.

 

 

    

    

 

Сакупљач садржаја