Догађање

Смотра ХОРТИКУЛТУРНЕ Е-БИБЛИОТЕКЕ Србије

 

       У Кикинди, 10. октобра 2018. године Интернет клуб из Љига и Народна библиотека "Јован Поповић" организовали су Смотру ХОРТИКУЛТУРНЕ Е-БИБЛИОТЕКЕ Србије.

       Смотра је својеврстан наставак Фестивала цвећа, одржаног у Чајетини од 18. до 21. маја 2018. године. Циљ пројекта јесте да се кроз креативност и маштовитост унапреди пословање библиотека у Србији.
 
       
       Прва смотра у Кикинди окупила је 48 библиотекара из Лазаревца, Београда, Кикинде, Ковачице, Сенте, Чоке и Чајетине.
       Учесници су на самом почетку имали прилику да чују предавање о Хортикултурним библиотекама - директора Народне библиотеке "Јован Поповић" из Кикинде, а затим и Мирка С. Марковића - библиотекара саветника, који је и свечано отворио Смотру.
 
 
       У оквиру радног дела програма, отворена је изложба "Цвеће родног краја". Реч је о несвакидашњој изложби уметничких радова, чији су аутори ученици ОШ "Димитрије Туцовић из Чајетине. Изложбу је отворила Снежана Ђенић, директор Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", том приликом истакла је важност једне овакве манифестације, али и зашто је Фестифал кренуо управо са Златибора:
      "Зашто баш Фестивал  цвећа и зашто баш Златибор? 
       Златибор због тога, што  је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у данас најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане  висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима и живописним пејзажима. 
       Драгоцена лековитост ове планине, богатство и разноврсност флоре, климатски елементи, учинили су да крајем деветнаестог века постане позната под називом „прва српска ваздушна бања“.
       Погодна надморска висина, довољне количине падавина и велика инсолација основ су бујене вегетације Златибора. Опсежна научна истраживања показала су да  на златиборској висоравни расте чак 440 различитих биљака..."
 
 
       На Смотри, премијеру је доживела и Химна пољском цвећу, настала 19. маја 2018. године у Чајетини. Текст су написали ученици ОШ "Димитрије Туцовић" у оквиру литерарне радионице која је била једна од активноти на Фестифалу пољског цвећа. Химну је компоновао проф. Драган Мирчић.
 
 
ХИМНА ФЕСТИВАЛА ЦВЕЋА
 
 
ЉУБИЧИЦА СТИДЉИВА ЗАСПАЛА У ТРАВИ
СНОВИ ЈОЈ СЕ МИРИСНИ ВРЗМАЈУ ПО ГЛАВИ.
 
ДЕЛИЈА ЗУМБУЛ У ПЛАВОМЕ ЖАКЕТУ
НАЈЛЕПШИ ЈЕ ЦВЕТИЋ НА ЦЕЛОМЕ СВЕТУ.
 
ЗЛАТИБОРСКИ ВЕТАР ШТО НАМ ЦВЕЋЕ СЕЈЕ
ДОНЕО ЈЕ МИРИС БЛАГ ДА ЈОЈ СРЦЕ ГРЕЈЕ,
 
МИРИШУ И ЗВОНЧИЋ И ШЕБОЈ И ВРБИЦА
МИРИШЕ ЉУТИЋ,  МАСЛАЧАК, КАМИЛИЦА,
 
НАЈЛЕПШЕ МИРИШЕ ЗУМБУЛ ЗБОГ ПЛАВОГ ЛИЦА
НАЈДРАЖА ДЕЛИЈИ ПОЉСКОМ ЈЕ ЉУБИЧИЦА.
 
 
      Поред поменутог, на скупу се говорило и о дигитализацији, као и о њеним предностима, али о могућностима за унапређивање библиотекарства у том правцу.
      
      Велико инетресовање и искрене емоције изазвало је извођење  Хортикултурне позоришна представа полазника драмске секције огранка Народне библиотеке „Јован Поповић“ из Мокрина.
 
 
      Библитекарско радно дружење завршило се уз заједнички закључак да би Фестивал цвећа и смотре налик овој требало да прерасту у традицију, која ће сваке године расти и радити на очувању правих вредности.
 
 

Дечја недеља у Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић"

 

Традиција обележавања Дечје недеље у свету и код нас мери се деценијама. Дечја недеља је први пут обележена 1934. године на предлог организације Пријатељи деце Србије, а 1987. године  дефинисана је  Законом о друштвеној бризи о деци.Манифестација Дечја недеља се сваке године одржава у месецу октобру, са циљем скретања пажње јавности на децу и младе.

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ је поред ОШ „Димитрије Туцовић“, Спортског центра Чајетина и бројних других установа, такође обележила Дечју недељу и то кроз низ дружење на најмлађима. 
Наиме, у уторак 02.10.2018. године, наше просторије су посетили малишани из Мачката. На дечјем одељењу угостила их је  библиотекар Љиљана Ракић. Читале су се бајке и сликовнице, а најмлађима је на задовољство свих било веома лепо и угодно.
 
 
       Наредног дана, у среду, били смо домаћини великом пријему првака са територије општине Чајетина које је овога пута, поред запослених у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“, дочекао и поздравио председник општине Милан Стаматовић. Том приликом ученицима је  уручено по 5.000 динара као наставак мера активне популационе политике. Арсен Ђурић, заменик председника Општине и председник Организационог одбора манифестације "Песничке ватре златиборске", малишанима је уручио књигу "Сунчање на месечини" коју им је потписао аутор Љубивоје Ршумовић.
       Библиотека је  прваке даровала бесплатном чланском картом.
 
 
       У петак 05. 10. угостили смо децу из вртића у Чајетини. Уз песму, рецитацију и забаван разговор, провели смо угодно преподне. Истог дана гости су нам били и млади из Дневног боравка „Зрачак“. Нама увек драги гости из „Зрачка“ већ су били упознати са правилима понашања у библиотеци, па смо за ову прилику спремили презентацију у виду едукативне сликовнице о лепом понашању у њиховим домовима.
 

ПОНОВО ГОРЕ ПЕСНИЧКЕ ВАТРЕ ЗЛАТИБОРСКЕ

 

       Манифестација Песничке ватре златиборске одржана је пети пут на Златибору, у хотелу Палисад и на Шуматном брду.

Традиционалну културну манифестацију отворио је председник општине Чајетина Милан Стаматовић рекавши да су сви окупљени веома важни како би се унапредила култура:
 
       "Ви сте ту да не заборавимо да унапредимо нашу културу и мала места и промовишемо све оно што су наши преци радили пре нас. И ово вече је посвећено Десанки Максимовић и Бертолту Брехту. Ово је сигурно водиља за неке наше нове писце и уметнике који ће сигурно и овде у малим срединама да настану и израсту. Ми смо као локална самоуоправа ту да дамо подршку томе и да промовишемо наше традиционалне вредности".
       Добитник овогодишње Повеље Песничких ватри је  Перо Зубац, који је и запалио симболичну ватру – вечни пламен поезије, а признање му је уручио председник организационог одбора и заменик председника општине Арсен Ђурић.
„Срећан сам што су ми организатори, моји пријатељи, омогућили да видим где почива Саво Јовановић Сирогојно, јунак мог детињства. Драго ми је што се ово место одржава чисто, и што нема ниједног графита“
рекао је српски писац при паљењу ватре код Спомен костурнице страдалима у Другом светском рату.
       Тема страдања била је заступљена у поезији Бертолта Брехта и Десанке Максимовић, којима је овогодишња манифестација и посвећена. У години када се обележава 120 година од рођења немачког писца и српске песникиње њихове стихове у Палисаду су казивали и изводили Слободан Љубичић, Данка Стојиљковић и Љубодраг Беговић. Поред песама „Тражим помиловање“, „Крвава бајка“, „Извештај Срба“, „Спомен на устанак“ које су писали Брехт и Максимовић на Песничким ватрама представљена су и дела Алексе Шантића, Федерика Гарсије Лорке, Милоша Црњанског…
       У свечаном програму су учествовала и деца из хора основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини и Марко Џамбасовић.
И ове године на Златибор су стигли и песници који учествују на традиционалним међународним Београдским сусретима писаца, а златиборској публици представили су се Лудвиг Леге из Немачке, Лучиан Алексиу из Румуније, Месут Шенол из Турске и Дмитри Сергејевич Бурагов из Украјине. Златиборски песници Мирјана Ранковић Луковић и Милосав Радибратовић својим песмама  „Други завичај“ и „Златиборје“ позвали су поклонике културе и за следеће Песничке ватре златиборске које ће се одржати за годину дана.
 
 Преузето са:
 ЗЛАТИБОР ПРЕС - СПОРТСКИ ЦЕНТАР ЧАЈЕТИНА
 

Летњи улични ерски кабаре

Почетком августа 2018. год. одржан је Једанаести летњи улични ерски кабаре. Реч је о манифестацији која се традиционално одржава у јеку туристичке сезоне на тлу Чајетине и Златибора.
Кабаре је манифестација интернационалног карактера и богатог културног садржаја који обухвата: анимацију уличних свирача и кловнова, музички програм, позоришне представе и сл. Манифестација се одржава под покровитељством Општине Чајетина а у организацији библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“  и Туристичке организације Златибор.
Од 2009. године библиотека организује и Конкурс за најбољи афоризам године и проглашава победнике током Кабареа. Ове године на Конкурсу је учествовало 84 афористичара, са око 1700 афоризама. Учесници су претежно из Србије и суседних земаља. Жирирање доспелих радова ове године извели су Нешко М. Илић, Слободан Симић, Зоран Богдановић и Љиљана Ракић.
Награде су освојили: 
треће место- Марина Аристо Марковић из Ниша;
друго место- Нинус Несторовић из Новог Сада;
прво место- Бојан Љубеновић из Београда. 
Због великог интересовања и одзива на Конкурс афористичара године жири је додатно доделио три захвалнице:
Зорану Ђуровићу, Владиславу Влаховићу и Дејану Тофчевићу.  

 

Резултати Конкурса за афористичара године, 2018.

На јубиларни десети Конкурс за најбољег афористичара, који објављује Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре", који има међународни карактер, јавило се 84 афористичара из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Републике Српске, са око 1700 афоризама. 

Жири у саставу: Нешко М. Илић, председник жирија, др Слободан Симић, Зоран Богдановић и Љиљана Ракић, донео је следећу одлуку:

прва награда - петодневни боравак за две особе у апартманима Туристичке организације Златибор - освојио је Бојан Љубеновић из Београда,

друга награда - продужени викенд у конацима Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно - добио је Нинус Несторовић из Новог Сада,

трећа награда - викенд за две особе у хотелу "Ирис" на Златибору - припала је Марини Аристо Марковић из Ниша.

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Летњи улични ерски кабаре" у Чајетини, у петак 3. августа 2018. године.

Свечаност поводом обележавања Дана Библиотеке

 

И ове године уз видовданску академију и изложбу слика Рада Верговића "Рујни Златибор", запослени у библиотеци су, уз велики број читалаца, уметника, пријатеља, стваралаца, и сарадника прославили Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић". 

 

 

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ове године успешно обављала своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству, библиотека је део великог пројекта "Виртуелне библиотеке Србије" и прва библиотека у Златиборском округу која је активирала савремену COBISS позајмицу. Програмске делатности су важан део рада за богат културни живот ове средине, и библиотека се потрудила да и ове године манифестација буде што више, а неке од њих су већ традиционалне - Летњи улични ерски кабаре, који негује и презентује ерски хумор. Настављена је и организација изложби широм Србије, на којима су представљене историјске личности и културна баштина нашег краја. Библиотека је била веома успешна и на пољу издавачке делатности; у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" ове године објављено је чак 6 публикација.

 

 

Од ове године Библиотека ће бити богатија за дигитално издање ретке публикације од посебног културног значаја, др Богослава Шулека под називом "Југословенски именик биља" из 1879. године, посредством господина Мирка Марковића, дечјег писца и дугогодишњег библиотекара Библиотеке града Београда.

 

 

Из године у годину Библиотека има све већи број посетилаца али и сарадника који својом стручношћу и трудом помажу да ова установа ради успешније. Ове године захвалнице су добили:

- Градски хор "Златиборска вила", Ужице

- Драган Димић, академски вајар

- Душан Старчевић, академски сликар

- Интернет клуб Љиг

- Тамара Јовановић, ученица, највернији читалац Библиотеке за 2017. годину.

 

 

 Историчар и директор Библиотеке, Снежана Ђенић, отварајући изложбу "Рујни Златибор", Рада Верговића, истакла је да већ дуги низ година маниром врсног мајстора овај елитни сликар обележава српску културну сцену. "Пред нама је нови циклус слика из импресивног опуса симболичног назива, обележен особеном ауторском поетиком и личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, уводи нас у један готово митски простор, који његовим умећем откривен, поприма изглед пасторалног раја. Његови предели су тихи и идилични, али страсни и раскошни са узаврелим, пламтећим шумама и усамљеним боровима, позлаћеним бреговима и висовима, потоцима и тајновитим путевима, без људи чије је присуство видљиво кроз симболе."

 

 

Захвалницу и честитку аутора изложбе Рада Верговића, који из оправданих разлога није могао да присуствује, преносимо у целости

"Дозволите ми да најпре честитам вредном колективу Библиотеке, њихов дан и празник, са жељом да нас још много година духовношћу и лепотом бране од отуђења и свеколике ружноће. Честитам и Вама, Чајетинцима и Златиборцима што имате овакву библиотеку која би била понос и много већих средина. Она нас окупља око себе да нам покаже да су нам овде корени дубоки, да нам руј ове планине тече у жилама, да су нам наши праоци најбољи савезници, ако их умемо чувати и разумети. 

Песник је лепо и тачно рекао да се домовина брани лепотом, али додао бих да се и човек брани лепотом. Лепотом се бранимо да не постанемо супротност свему ономе што је људско и божанско. Овде смо се на овој изложби окупили зато што волимо Златибор, волимо лепоту коју у нама буди, духовне видике, и просторе које нам отвара, и слободу да се поносимо тиме.

Хвала вам што волите Златибор, и хвала вам ако сте и моју љубав осетили у овим сликама. ЖИВЕЛИ!

Раде Верговић, на Видовдан 2018."

 

 

 

Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић"

Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" биће обележен 28. јуна 2018. године са почетком у 20,00 часова. Након свечане академије и доделе захвалница сарадницима Библиотеке, у 20,30 часова је отварање изложбе "Рујни Златибор", аутора Радомира Верговића из Ужица.

 

Конкурс за афористичара године

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа", који се одржава у Чајетини и на Златибору 3. и 4. августа 2018. године, организује Конкурс за Афористичара године.

 

Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела Златибора, и то:

1. награда - 5 дана за две особе

2. награда - продужени викенд за две особе

3. награда - викенд за две особе

 

Ове године афористичари шаљу до 20 објављених или необјављених афоризама који су написани током 2017/18. године а који нису објављени у књигама аутора. Афоризме слати електронском поштом под шифром, а решење шифре у посебном мејлу (један мејл - афоризми под шифром, други мејл - решење шифре). Обичном поштом афоризме слати у четири примерка под шифром, решење шифре доставити у посебној коверти.

 

Рок за приспеће радова је 16. јул 2018. године.

 

Комисија у саставу

 - Нешко М. Илић, афористичар, председник комисије

 - др Слободан Симић, афористичар

 - Зоран Богдановић, афористичар

 - Љиљана Ракић, библиотекар

одлучиће се за најбољег афористичара 11. Летњег уличног ерског кабареа.

 

Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 30. јула 2018. године. Додела награда обавиће се првог дана манифестације. Организатор преузима право штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу. 

Радове слати на адресу:

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

Златиборска 1

31310 Чајетина

или на мејл: ljubisardjenic@mts.rs

 

Телефон 

031/3831-380

 

Фестивал пољског цвећа у Чајетини

     

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" Чајетина и Интернет клуба Србије Љиг од 18. до 21. маја одржан је први Фестивал пољског цвећа. Програм Фестивала је био пребогат, пуно дешавања, обухватио је све генерације, од најмлађих до пензионера, а све у циљу едукације и приближавања хортикултуре целој популацији и наравно реализацији пројекта Хортикултуралне библиотеке. 

     Један од организатора овог фестивала, Мирко Марковић, објаснио је зашто су се одлучили да Златибор буде место одржавања овог Фестивала:

      "Златибор због тога што је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима и живописним пејзажима. Драгоцена лековитост ове планине, богатство и разноврсност флоре и климатски услови, учинили су да крајем деветнаестог века постане позната под називом "прва српска ваздушна бања".

     Погодна надморска висина, довољне количине падавина и велика инсолација основ су бујне вегетације Златибора. Опсежна научна истраживања показала су да на златиборској висоравни расте чак 440 различитих биљака."

     Постоје различити фестивали цвећа и биља, ружа, нарциса.., по први пут један фестивал посвећен је пољском цвећу, а његова разноликост је велика као и експлозија боја и мириса. Тако можемо окарактерисати и овај први фестивал. 

     У петак, 18. маја, Фестивал је почео уношењем цвећа у библиотеку, а потом је следило отварање изложбе "Пољско цвеће завичаја". У сали библиотеке изложено је око 60 ликовних радова ученика ОШ "Димитрије Туцовић". Мотиви су рађени различитим техникама: акварел, суви пастел, акрил...Њихов дар да оно што виде, бојама и руком преточе у слику, био је заступљен и на овој изложби. Цвеће које расте по пољима златиборским, насликано њиховим рукама имало је своју драж, мирисало на срећу и задовољство, преливало се у резличитим бојама и свако ликовно дело имало је своју причу. Директорка библиотеке, Снежана Ђенић, рекла је поводом ове изложбе:

     "Према грчкој митологији људима је цвеће поклонила лепа нимфа Флора. Када је Флору оженио Зефир, грчки бог западног ветра који доноси кише и најављује топло време, као венчани поклон доделио јој је владавину над цвећем, а она је заузврат, у својој доброти поклонила људима семе цвећа и мед. Тако је нимфа Флора постала богиња пролећа, плодоносног дрвећа и цвећа. 

     Добро дошли на први Фестивал пољског цвећа на Златибору којим се наша библиотека укључује у реализацију пројекта Хортикултуралне библиотеке.

     Мисија овог нашег мајског додира са природом, као и ове изложбе јесте да утичемо на сваког појединца, стварајући тако колективну свест о значају очувања природног блага, како би се, не само у мају већ сваког дана подсећали на важност наше одговорности према природи и њеним раскошним даровима, јер једино тако моћи ћемо још дуго да користимо њене благодети."

     На Златибору је у основној школи истог дана одржана радионица "Хербаријум пољског цвећа" коју је водила Радмила Петровић, директор Библиотеке "Јован Поповић" из Кикинде. Памтимо, некада су хербаријуми били лични хоби неких од нас. Шетајући, брало се цвеће, лековито биље, пресовало и сушило међу страницама неке књиге и одлагало и тако конзервирано  лепило у посебну свеску која се зове Хербаријум. Уписивало се латинско и народно име биљке испод ње. Идеја организатора је да се од овог Фестивала направи дигитални хербаријум. Ученици су добили задатак да мобилним телефонима, фото апаратима, шетајући Златибором сликају биљке и цветове који их заинтересују, испод њих напишу име биљке, не латинско, бећ име по којом су те биљке познате у народу и дигитално пошаљу. У октобру месецу, у Кикинди, најбољи радови биће награђени. 

     У суботу је одржана радионица са ученицима основне школе "Пишемо песме о пољском цвећу". Ову радионицу су водили др Мирјана Стакић, проф. Учитељског факултета у Ужици и Мирко С. Марковић, критичар књижевности за децу. Претходног дана, у оквиру Фестивала деца су се бавила цвећем, сликом и бојама, а овог дана наступиле су игре речи. Цветови који су заступљени у нашем крају: каћун, љубичица, бела рада, љутић, кадуља, шебој, маслачак, здравац... Деца су направила и химну Фестивала пољског цвећа:

Љубичица стидљива заспала у трави

снови јој се мирисни врзмају по глави



Делија зумбул у плавоме жакету

најлепши је цветић на целоме свету



Златиборски ветар што нам цвеће сеје

донео је мирис благ да јој срце греје



Миришу и звончић и шебој и врбица

мирише љутић, маслачак, камилица



Најлепше мирише зумбул због плавог лица

најдража делији пољском је љубичица. 

      Деца и организатори истичу  да је у плану музика која би пратила ове стихове и тако би ове разигране, сликовите, шарене речи претопили у праву химну.

             Цвеће је као и жена, мајка, лепота, рађање... вечита инспирација уметника. Цвеће је у ствари уметничко дело природе, цвеће је синоним за лепоту. То је био мото и радионице "Улепшај свет - направи свој пољски цвет" која се одржала у недељу, у Дому пензионера у Чајетини. Ову радионицу је водила Тања Кујунџић. Реч је о цветним рукотворинама, стварању малих кућних украса и накита у знаку пољског цвећа. Пензионерке са својим унукама радиле су вунене цветове, граничнике за књиге, брошеве, минђуше, носаче саксија...У плану је, ако не ове године, онда сигурно следеће, изложба радова у Кикинди, па ће се тако пензионери Кикинде и Чајетине удружити, посећивати и дружити. Планирана је посета и Ковачици, центру наивне уметности, где аутори врло често као главни мотив узимају цвеће. Овај први Фестивал пољског цвећа се у контакту са људима обогаћује, изнедре се неке нове квалитетне идеје, повезују се људи, а све повезује Фестивал пољског цвећа. 

     Последњег дана фестивала отворена је Електронска изложба "Говор цвећа", Изложба књига о цвећу, а сви су могли на улицама Чајетини на вашару могли видети и промоцију Фестивала пољског цвећа. 

      Кроз дигиталну изложбу "Говор цвећа" приказан је биолошки и духовни значај биљака за развој и опстанак човека  на нашој планети. Дигитални приказ изложбе обухвата и културолошки значај биљака, њихову симболику, цвеће са својим лековитим, магијским и симболичким значајем, а посебан акценат је стављен на публикације из XVIII и XIX века. Део дигиталне изложбе посвећен је цвећу кроз историју, од Асираца, старих Грка, Римљана, кроз средњи век и коришћења цвећа у различитим племићким сталежима, до државних симбола и симболике цвећа данас. 

     У библиотеци су изложене и књиге о цвећу, а на вашару су чланови библиотеке могли купити цвеће са попустом. На овај начин је и Фестивал пољског цвећа промовисан као изузетан догађај, Фестивал који окупља многе генерације, едукује у области хортикултуре и на један леп и квалитетан начин повезује људе јер је тема овог Фестивала пољско цвеће. 

     О Фестивалу пољског цвећа у Чајетини можете погледати и на следећим линковима:

http://www.biblioteke.org.rs/ 

http://www.biblioteke.org/

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/12-h-r-i-ul-urn-c-in

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/15-izl-zb-h-r-i-ul-ur

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/16-p-zi-h-r-i-ul-ur-zl-ib-r

http://www.hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/13-cajetina/17-h-r-i-ul-urn-v-r-vin

 

Дан поезије

         Светски дан поезије обележаве се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха и циљ свих установа културе и образовања, овог дана је промоција читања, писања, објављивања песама... широм света. Овој акцији придружила се и библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и предшколска установа "Радост" из Чајетине. 

     Први дан пролећа, иако снежан и хладан, обележен је кроз песме, рецитовање и дружење. Још један разлог - Светски дан поезије. У вртићу "Радост" малишани су дочекали три даме из библиотеке и почело је надметање ко више песама зна, ко зна више песника и песникиња. Победила је поезија. Само на једно питање деца нису знала одговор "Шта је поезија?", али када су сазнали шта значи овај појам сва остала питања су била лака.  Смењивале  су се песме чика Јове Змаја, Љубивоја Ршумовића, песникиње Наде Милошевић и као изненађење Мирјана Ранковић Луковић је одрецитовала своју песму о стидљивој љубичици. Песме о цвећу, пролећу, несташлуцима, мазама, мамама, другарству, једном речју - песме љубави, ређале су се на импровизованој позорници у вртићу. Кад откријеш шта је поезија сазнаш и да си ти врло образован, тако је један малишан прокоментарисао: "Аууу, па ја знам много те поезије и мама ми чита свако вече по једну песму, значи да ја све знам." Поезију може да прати и музика, тако да су сви заједнички запевали. 

 

     Једно пријатно и радосно дружење, а циљ и сврха Светског дана поезије, промоција читања и писања остварене на задовољство свих.  

    

Сакупљач садржаја