Догађање

Дружење песникиње Леле Стојановић са децом у оквиру Дечје недеље

     Обележавању Дечје недеље, 4. октобра,  прикључила се и Библиотека која је организовала дружење ученика од првог до четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" са песникињом за децу, Лелом Стојановић. Лела Стојановић је још по нечему посебна што је на крају и привукло организатора да на дружење са децом доведе баш њу. Она је велики борац за очување животне средине. Написала је књигу за децу на тему екологије под називом "Оаза среће".

     Песме у књизи су поучне и усмеравају на то да је борба за чистију средину, а самим тим и чистију планету циљ свих људи на Земљи. Тај циљ је прихваћен без обзира на културолошке разлике, разлке у боји коже или којим језиком говоримо. Теме њених песама су: рециклажа, загађење воде и ваздуха, климатске промене, пластичне кесе и флаше, конзерве... Ове тешке теме које и језички "рогобатно" звуче, песникиња је успела да лепо упакује у један чист, искрен и едукативни "пакетић у стиховима".

   

     Када се песник упусти у игру, када је према деци искрен и спонтан, такву повратну реакцију добија од деце која га слушају. То је и овога пута било, у сали библиотеке струјала је та међусобна радост и разумевање.

 

Предавање Мирослава Јанковића поводом 75 година од почетка опсаде Лењинграда у Другом светском рату

    

    Синоћ је у Библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ одржано предавање поводом 75 година од почетка опсаде Лењиграда у Другом светском рату. На ову тему говорио је Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у средњој Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини.

      Једно од најтрагичнијих поглавља Другог светског рата била је опсада Лењинграда, данашњег Санкт Петербурга у Русији. Она је почела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана – до 27. јануара 1944. Током тог периода, велики број људи у Лењинграду

је страдао, показавши невероватну издржљивост и јунаштво.

    

   Неки биланс након скоро трогодишње блокаде Лењиграда је око 640 000 мртвих. Околности под којима су ти људи умирали нису само војна дејства, није само бомбардовање. Tоком прве зиме, која је била веома хлада, велики број људи, деце, жена… умрло је од глади, хладноће и болести. Мањи број људи настрадао је због ратних дејстава“, објашњава професор Јанковић.

    Он додаје да је паклени план Немаца био опсада, изгладњивање становништва и бомбардовање града. Последице бомбардовања и глади по град су биле ужасне. Опсада је утицала на свест становника Лењинграда барем једну генерацију након рата.

    „Неке ране остају и вероватно ће остати заувек. Безмало не постоји ниједан становник данашњег Санкт Петербурга да није имао некога да је погинуо за време блокаде Лењиграда, што од глади, што од хладноће, што од ратних дејстава“, каже Јанковић.

 

 Текст преузет из Zlatiborpressa.

 

 

 

 

 

 

Одржана манифестација "Песничке ватре златиборске"

     53. међународни сусрети писаца који су отворени у Београду, одржавају се у знаку три јубилеја: 400 година од смрти Шекспира, 140 година од рођења Борисава Станковића и један век од смрти Петра Кочића. У Београд су тим поводом допутовали писци из око 20 земаља света.

     Свој живот ова манифестација је наставила на Златибору. У среду, 21. септембра одржане су 3. "Песничке ватре златиборске" где су се окупили песници, мајстори писане речи, глумци, оперски певачи. "Песничке ватре златиборске биле су посвећене животу и делу Шекспира и на тај начин представиле мост лепих речи које на симболичан начин повезују нације и народе. 

     У топлој атмосфери хотела Златибор, симболичну песничку ватру запалио је Радомир Андрић, песник и председник Удружења књижевника Србије, добитник Повеље песничких ватри за целокупно стваралаштво. Присутне су поздравили  председник Општине Чајетина, Милан Стаматовић и заменик председника Општине Чајетина, Арсен Ђурић. Шекспир, велики песник и писац, врсни драматург живота је оно што су присутни могли видети на Златибору. Његов опус оживели су оперски певачи Ана Јовановић и Александар Стаматовић и глумци: Слободан Љубичић, Павле Јеринић, Вахидин Прелић и Никола Станковић. Џејмс Сатерленд, песник из Велике Британије, говорио је о Шекспиру и говорио своје стихове у част великана светске књижевности. Поред њега ту су били присутни и књижевници: Христос Кукис из Грчке, Халид Албудар из Уједињених Арапских Емирата, Борче Панов из Македоније и Валериј Латењин из Русије.

     Гости Библиотеке 22. септембра, били су Џејмс Сатерленд из Велике Британије, Халид Албудор из Уједињених Арапских Емирата и наше песникиње Милунка Митровић и Мирјана Ранковић Луковић. Са њима су имали прилику да се друже ученици седмог разреда Основне школе из Чајетине.

     *Говорећи о манифестацији "Песничке ватре златиборске" Милуника Митровић каже да је овај догађај од изузетне важности за овај крај и због тога заузима посебно место у програму обележавања 53. београдсих међународних сусрета писаца и додаје:

     "Велики број писаца нашао се на Златибору, на величанственом програму "Песничке ватре златиборске". Мислим да је то изванредан спој нечега што нас спаја са светом и што свет спаја са нама."

     Халид Албудор из Уједињених Арапских Емирата у овој манифестацији учествује први пут, и како каже, веома је срећан због тога. Посебно га радује што су његове песме преведене на српски језик и што му је то дало прилику да се упозна и дружи са нашим писцима.

     "Овај тип манифестације и састанака је један од најбољих начина да се размене информације о култури, језицима и традицији одређених земаља. Надам се да ће моје песме подстаћи нека осећања и идеје слушаоцима овде у Србији", изјавио је Албудор.

     Гост из Велике Британије Џејмс Сатерленд је рекао да је веома важно имати један спој култура и националности, где може доћи до размене идеја, комуникације и осетити вибрантност у поезији.

    „Веома волим да чујем стране језике, чак и ако су то језици које не разумем. Имао сам прилику да радим у Србији седам година. Са пријатељима сам преводио књиге на енглески језик. Копију једне своје књиге поклањам Библиотеци у Чајетини“, каже Сатерленд.*

      Текст под * преузет из Zlatiborpress, аутора Драгане Росић.

      Фотографија : Фото Никић и Zlatiborpress

 

Уз глумце Народног позоришта Ужице обележени дани "Сећање на Ћупа"

     У уторак, 13. септембра, у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Специјалне библиотеке Чигота обележени су дани под називом "Сећање на Ћупа", посвећени најзначајнијем златиборском песнику Михаилу Ћуповићу.

     Кроз колаж најразноврснијих песма, пошто је Ћупо био и песник за одрасле и песник за децу, многи истичу да је био и "еколошки песник", песник љубави, певао је о лепоти природе и кроз песме сликао сељака Златибора и Мокре Горе, његове, те песме из срца и душе, говорили су глумци Народног позоришта из Ужица, Слободан Љубичић и Дивна Марић, уз музичку пратњу Тамаре Конкулић на клавиру.

     Директорка библиотеке, Снежана Ђенић, говорећи о Михајлу Ћуповићу, о његовом животу и раду, истакла је: "Био је један од оних великих песника који су знали да време увек има исту вредност јер је његов пут безвремен... Од оних који трагају заодговорима у сталној промени и преиспитивању својих мисли и осећања своју поезију поистовећују са својим животом... Зато та пезија и јесте толико животна, стварна, сјајна и велика...

     Михаило Ћуповић био је велки човек... Један од оних којег можемо препознати по ширини наума, човечности у остваривању и трезвености код успеха...

     Био је један од оних великих људи који имају другачију потребу потврде што надраста обично доказивање и оставља дубок траг...

     А то јесте вредност...

     Михаило Ћуповић био је по свему велики, непоновљив, драгоцен...

     И видљив у нашем сећању за сва времена..."

    

 

Сећање на Ћупа у Библиотеци

 

 

 

 

 

 

 

У уторак 13. септембра 2016. године, глумци Народног позоришта из Ужица, Дивна Марић и Слободан Љубичић, читаће стихове Михајла Ћуповића у знак сећања на овог песника.

Програм почиње у 19,00 часова у Сали Библиотеке у Чајетини.

ОДРЖАН ДЕВЕТИ ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ

     Промоција и рекламирање деветог Летњег уличног кабареа настављена је већ у четвртак, 4. августа 2016. године песмом, игром и наступом уличних свирача, кловнова и принцеза. Игром, песмом, музиком и дељењем флајера, уз речи химне "Кабаре је бајка права. Ерска прича, добро здрава..." позивали су у Чајетини и на Златибору све оне жељне добре забаве и смеха да  посете ову манифестацију која се разликује од свих других манифестација у туристичкој летњој понуди Златибора.

     * У петак, 5. августа је на платаоу испред Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у топлој, звезданој августовској ноћи одржан је 9. Летњи улични ерски кабаре. Част и задовољство да ерском химном отвори Кабаретске свечаности припала је Александру Саши Богдановићу уз пратњу "вечно младог" Бид Бенда из Зрењанина.*

   

      Председник општине Чајетина, Милан Стаматовић, отварајући Летњи улични ерски кабаре истакао је да Општина Чајетина као главни покровитељ ове манифестације улаже све напоре да специфичност, изворност, културно наслеђе и оригиналност ерског хумора на најбољи могући начин буде представљен свима. " Библиотека већ девет година са успехом, који прати и истраживачки рад запослених у Библиотеци, негује, бележи и презентује ерски хумор на задовољство свих, јер смех јесте лек."

     *Публика је имала прилику да ужива у Кабареу Горана Султановића, а глумци ужичког Народног позоришта, насмејали су их кроз шаљиве скечеве филмског колажа "Смешна страна Златибора." *

     "Основ и оквир за ово дешавање је ерски хумор који је препознат као део идентитета српског народа и као такав уписан је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. Хумор се може дефинисати као стање духа једног народа, његов специфични израз, који као такав осликава менталитет и карактер становништва који га ствара. Становништво златиборског краја има посебан смисао за хумористику, за комичну досетку, што се сматра највећим видом интелектуалности. Само неговање ерског хумора за нашу установу културе представља велику привилегију и једнако задовољство", рекла је Снежана Ђенић, директорка Библиотеке и председница Организационог одбора Ерског кабареа.

   

     На конкурсу "Летњег уличног ерског кабареа" у такмичењу за најбољег афористичара на тему "Не таласај него гласај" учествовало је 37 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске, Црне Горе и Швајцарске. Пред комисијом се нашло преко 750 афоризама, што доказује колко људи гласа, очекујући промене и боље сутра, тако да "на биралишта у све већем броју излазе и мртви", како каже један од афористичара. Жири у саставу: Љиљана Ракић, председник жирија, Зоран Богдановић и Мирјана Лопин Дризо изабрао је најбоље.

        * По њиховом мишљењу највећу пажњу завредили су афоризми новосадског сатиричара Нинуса Несторовића, коме је заслужено припала прва награда, која подразумева петодневни боравак за две особе у апартману Туристичке организације Златибору. Другу награду - продужени викенд за две особе у музеју "Старо село" у Сирогојну освојила је Софија Павловић Луковић из Ужица, а трећу - викенд за две особе у хотелу "Чигота" на Златибору Мирко Марковић из Београда.

     На жалост, са добитником прве награде због његовог одсуства нисмо успели да разговарамо, али су нам друга два добитника радо изашла у сусрет. Прошлогодишња победница и овогодишњи носилац друге награде Софија Павловић Луковић каже да јој је овогодишња тема била била веома инспиративна, те је одлучила да и ове године учествује на конкурсу.

     "Веома сам задовољна, без обзира да ли је у питању прво, друго или треће место. Знам да је конкуренција била јака, да су учествовали многи познати афористичари, тако да ми ова награда стварно пуно значи. Трудим се да на овај начин подржим овај вид манифестације у нашем крају", каже Софија, поделивши са нама неке од својих афоризама.

    "Што су редови на бирачким местима краћи, дужи су на граничним прелазима."

     "Млади у Србији немају перспективу, нуди им се ретроспектива."

     "Док је био жив, деда је био комуниста. Када је умро постао је сигуран глас многих странака."

    Мирку Марковићу из Београда, како каже, ова награда много значи, тим више из разлога ко је додељује.

     "Ерски хумор је једина нематеријална вредност која постоји, што је доказано кроз векове. Бити награђен оваквом наградом, на оваквом месту, код таквих људи, којима је духовност у генима, за мене је велики успех", каже Мирко Марковић. Он се, како каже, десет година бавио новинарством, а најдуже му је време проведено у "Јежу" и "Ошишаном јежу" где је радио на свим местима од приправника до директора и упознао сва лица и наличја. Ово су неки од његових афоризама:

     "Идеал је власти да ко гласа не таласа."

      "Плима избора, осека памети."

      "Зрно по зрно - погача, глас по глас - палача."

 

    За успешно позиционирање Ерског кабареа, не само у Србији него и на просторима читаве бивше Југославије, заслужна је општина Чајетина, која се прихватила трајног покровитељства ове манифестације. На тај начин помогла је очувању нематеријалног културног наслеђа са најбољом намером да и Чајетина стекне статус престижне туристичке дестинације, а уједно и ласкаву титулу фестивалског града.*

     У организацији овогодишњег кабареа учествовала је и Туристичка организација Златибор, а велику подршку пружили су ОШ "Димитрије Туцовић" Чајетина, ПП "Боки" Чајетина и ТР "Вито" Чајетина.

     Други дан фестивала одржао се на Златибору. Да се нашалимо мало, баш у стилу Ерског кабареа и мудријаша: "Златибор је другог дана дешавања Ерског кабареа проширио своју туристичку понуду и због тога подигао цене.  - Зимовање на Златибору у августу месецу - ."

     Учесници, извођачи и гости испред Златног бора (последњи пут) доказали су да ова манифестација може да се са великим задовољством одржи на ниској темпаратури, по киши, поплави, јер смех и расположење није изостало ни у овим непредвидивим условима.

 Текст под * аутор Драгана Росић, фотографија: Никић, ТВ Чајетина и Мирјана Лопин Дризо

Резултати Kонкурса за најбољег афористичара на тему "Не таласај него гласај"

На конкурсу "Летњег уличног ерског кабареа" у 2016. години, за најбољег афористичара на тему "Не таласај него гласај" учествовало је 37 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске, Црне горе и Швајцарске. Пред комисијом се нашло преко 750 афоризама. Жири у саставу: Љиљана Ракић - председник жирија, Зоран Богдановић и Мирјана Лопин Дризо донео је одлуку:

Прва награда: петодневни боравак за две особе у апартману Туистичке организације Златибор на Златибору добио је Нинус Несторовић из Новог Сада.

Друга награда: продужени викенд за две особе у музеју "Старо село" у Сирогојну освојила је Софија Павловић Луковић из Ужица.

Трећа награда: викенд за две особе у хотелу Чигота на Златибору припала је Мирку Марковићу из Београда.

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Летњи улични ерски кабаре" у Чајетини, 5. августа 2016. године. У случају да награђени афористичари не буду у могућности да присуствују додели награда, ваучер ће им накнадно бити уручен на кућну адресу.   

Сакупљач садржаја