Догађање

Трибина професора Владимира Меденице на тему "Вера и истина"

     Гост Библиотеке 23. марта био је професор Владимир Меденица који је одржао предавање на тему "Вера и истина".

     Професор Меденица је познат по својим предавањима и беседама, а делокруг његовог рада и достигнућа у овој области је веома широк. Он је православни филозоф, издавач, уредник, преводилац, есејиста, публициста и власник издавачке куће Логос. Бави се превођењем и издавањем књига руских и српских мислилаца.

     "Вера и истина" као тема и оно што професор Меденица истиче на својим предавањима: "Србима је од кључне важности да сачувају свој језик и писмо или ће пропасти као народ", обележило је и ову трибину, јер је и на овом предавању акценат стављен на писмо и језик. Меденица истиче да је наше писмо најсликовитије, најсавршеније и да га српски народ мора неговати као и језик који је спона свих веза коју обухвата људска сврсисходност и који даје печет онога што Срби заиста јесу.

 

Предавања " Српски језик и језичка култура данас" и " Правопис и школа"

     У оквиру акције " Негујмо српски језик" Секретаријата за културу, Филолошког факултета Универзитета у Београду и Библиотеке града Београда, у суботу, 6. фебруара у малој сали библиотеке Чигота, одржано је предавање професора Вељка Брборића, шефа катедре за српски језик Филолошког факултета. Овој акцији су се придружиле и библиотека Специјалне болнице Чигота на Златибору и библиотека " Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

     Предавање на тему " Српски језик и језичка култура данас" окупио је већи број професора и наставника али и поборника српског језика и културе уопште.

     Акција је организована у циљу неговања и заштите српског језика, писма, језичке културе и писмености. Данас, наш српски језик и култура упадају у различите замке које доносе данашње време, технологија, начин живота... Заборављају се и неправедно одбацују стари начине комуникације: писма, приповедања, приче, разгледнице и песме. Оне до душе постоје, али су увијене у неку другу форму и облик, скраћене, занемарују знакове интерпункције, правопис и лепу реч.

     Професор Брборић је, између осталог, рекао:

     " Ова акција има обавезу да људима скрене пажњу да је лакше рећи правилно него неправилно, јер учињена грешка у језику учвршћује нечије незнање и постаје мустра. Комуникације су данас убрзане. У СМС порукама и " Твитеру" не води се рачуна. Стандард ће бити да напишете поруку без интерпункције, да није важно велико слово и удаљићемо се од норме"

     Професор Вељко Брборић је истакао да ће се кампања и борба за квалитет српског језика наставити и обогатити новим примерима језичкох неудомица и поукама, а у плану је да обухвати и школе.

     Учесници програма " Чиготица" и ученици основних и средњих школа имали су прилику да провере своје знање у области српског језика и правописа. Професор Брборић је у оквиру друг дела предавања " Правопис и школа" организовао квиз пропраћен наградама за најбоље познаваоце правописа и српске језичке културе.

 

Ђаци првог разреда постали чланови Библиотеке

 

    Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 13. октобра постала богатија за 138 чланова и нових читалаца. И ове, 2015. године, ђаци првог разреда са територије општине Чајетина, бесплатно су учлањени у Библиотеку.

     Већ традиционално, запослени у Библиотеци, су интересантним, занимљивим програмом показали и објаснили деци шта је библиотека и како се треба понашати у овој установи. Кловнови Мирко и Немирко су два добра друга, али им сама имена кажу какав је који. Немирко је несташни, безобразни кловн који виче у библиотеци, библиотекарку зове "библиотетком", старијима се обраћа са ти, своје другарице назива "кобајаги свезналице и безобразнице", а кловн Мирко и девојчица Дана су добри и пристојни и покушавају да објасне Немирку и деци како би требало да се понашају сви када отворе врата ове установе културе.

 

       Првацима из Мачката и Чајетине обратила се библиотекарка, Љиљана Ракић која им је објаснила шта их све очекује у Библиотеци и које књиге су најбоље за њихов узраст. Марија Јеремић, као представник Општине Чајетина, говорила је надахнуто о пријатељству, другарству као о најлепшим животним искуствима, као и о школским данима где се ова пријатељства почињу да стичу.

     На крају су сви заједно отпевали неколико песама и завршили песмом "Кад си срећан".

    Ученике са Златибора и Чајетине  такође су дочекали кловнови и девојчица. У име Општине Чајетина обратио им се Милоје Рајовић, председник Скупштине, говорећи им о предностима вредног и марљивог учења и стицања знања и подстицају који Општна Чајетина чини награђујући најбоље ученике и студенте. Затим су као и претходној групи, подељени пакети које је обезбедила Општина и чланске карте Библиотеке.

    Прваци су показали свима да су већ стекли одређена знања. Излазили су на бину, рецитовали и заједно певали дечије песме са кловновима, девојчицом, учитељицама и запосленима у Библиотеци и Општини.

   

 

"Песничке ватре златиборске" и песници гости Библиотеке

 

     Манифестација " Песничке ватре златиборске" представља део програма 52.- их Београдских међународних сусрета писаца које организују Удружење књижевника Србије, Културно-просветна заједница Србије, Туристичка организација Србије и предузеће за производњу филмова " Маја филм". Овогодишњи песнички сусрети посвећени су јубилејима познатих песника и књижевника : 750 година од рођења Дантеа Алигерија, 200 година од рођења Људевита Штура, 100 година од рођења Милутина Ускоковића и Бранка Ћопића. Главно дешавање је у суботу на Шуматном брду на Златибору, а 18. септебра гости библиотеке били су песници : Милунка Митровић из Косјерића, Будимир Дубак из Црне Горе, Наташа Швикарт Жумер из Словеније, Драган Мраовић из Београда, Захарије гало из Италије, Мирјана Ранковић Луковић из Чајетине и Хајдер Ергулен из Турске. 

     Ученици ОШ " Димитрије Туцовић" и Средње угоститељско - туристичке школе су могли да чују како песници казују своју поезију. У Библиотеци су се чули стихови на италијанском,турском, словеначком и наравно српском језику.

 

Антологија ерског хумора " Одјеци у провалији"

      У конгресној сали одмаралишта " Дунав" на Златибору, 13. августа 2015. године, у организацији библиотеке       " Љубиша Р. Ђенић", љубитељи доброг хумора имали су прилике да уживају у промоцији антологије ерског хумора " Одјеци у провалији" коју је приредио афористичар Слободан Симић. Да би ерски афоризам на најбољи начин могао бити представљен помогли су афористичари Раде Јовановић и Нешко М. Илић.

     " Одјеци у провалији" је антологија која обухвата око хиљаду афоризама из пера осамнаест аутора који су рођени или живе у Ужицу, Пожеги, Чајетини, Бајиној Башти, Косјерићу и Ариљу, и чије афоризме карактерише оно " ерско", оно специфично, мудријашко, духовито... Издавач је новосадска издавачка кућа " Агора".

     Приређивач антологије, Слободан Симић истиче да је ужички афоризам, као део велике породице српског афоризма, постао заштитни знак српске сатире, слободног и критичког духа и вештине да се у простору од само једне или две реченице сажме читав мали космос асоцијација и порука, идеја и преокрета повремено чак и правих мини драма, а на самој промоцији је рекао: " Антологија ерског афоризма на једном месту сакупила је и показала најуспелије и највредније " бисере" из ризнице духовитих " Ужичких шкољки", који су настајали годинама и деценијама, у брзомислећим главама аутентичних Ера".

    Присутни су могли уживати у најбољим афоризмима из књиге које су по свом укусу изабрали и презентовали Слободан Симић, Раде Јовановић и Нешко Илић.

Осми Летњи улични ерски кабаре

     

      У организацији библиотеке "Љубиша Р.Ђенић", Туристичке организације Златибор, а под покровитељством Општине Чајетина, становници и гости Чајетине и Златибора имали су прилике 7.и 8.августа да по осми пут буду део праве кабаретске атмосфере испуњене шармом, префињеношћу и смехом. Ова манифестација је резултат истраживачког рада и бележења ерског хумора као дела нематеријалне културне баштине овог краја, коју Библиотека успешно прати и представља већ осам година. На тај начин Летњи улични ерски кабаре је стекао статус и своје место у календару културних дешавања Србије.

     И ове године, тачније 6. августа, улични свирачи, кловнови, принцезе, циганка, господа и даме из неког другог времена и из земље бајки су делили флајере и музиком и песмом анимирали и позивали да се дође на ову манифестацију. 

     Извођењем химне Летњег уличног ерског кабареа и наступом Бид бенда из Зрењанина, 7. августа, осму по реду манифестацију отворила је Бојана Божанић, помоћник председника општине.

     "Чекајући повишицу" била је тема овогодишњег конкурса за најбољег афористичара, а по одлуци жирија прву награду освојила је Софија Павловић Луковић из Ужица. Говорећи за медије добитница је истакла: "Одушевљена сам наградом и помало изненађена јер нисам очекивала да добијем прву награду у конкуренцији врсних афористичара. Значи много јер је ова награда освојена тимским радом. Дуже времена бележила сам на ову тему своје афоризме, али и својих пријатеља када бисмо се окупили у кафани. Идеја да учествујемо на овом конкурсу настала је много раније, али нам је тек ове године тема "легла"."

      Другу награду освојио је Душан Мијајловић Адски из Ниша, а трећу Љубисав Грујић Груја из Пожаревца. Дародавци ових награда су дугогодишњи пријатељи Кабареа: Туристичка организација Златибор, хотел Чигота, музеј "Старо село" у Сирогојну и студентско одмаралиште "Ратко Митровић" који су дали специјалну награду Александру Чотрићу. По мишљењу жирија, господин Чотрић већ седам година учествује на Конкурсу за најбољег афористичара који расписује Библиотека и освајао је награде. Председник жирија, Зоран Богдановић истиче: "Што је Новак Ђоковић у тенису, то је постао Александар Чотрић на пољу афоризма на манифестацији Летњи улични ерски кабаре."

     "Смешна страна Златибора" филм у којем су учествовали глумци Народног позоришта из Ужица, под будним оком Слободана Љубичића, првака драме овог позоришта, представља срж и главну нит ове манифестације. Оно што је бележено годинама уназад, оно што је преношено усмено или писаним путем, нашло се у овом филму очаравајуће упаковано у пакет смеха, мудролија, надмудривања, у пакет правог ерског хумора. 

     "Нишка кабaришка" у извођењу Иване и Мирољуба Недовића, глумаца из Ниша, зачинила је Кабаре још једним приказом хумора са југа Србије у свим његовим бојама и специфичностима.

    Уз старе знанце и пријатеље Кабареа, музичаре из Зрењанина и уличне свираче, кловнове, принцезе...летња ноћ уз звуке саксофона, игру и песму у Чајетини трајала је до дубокo у ноћ. Позоришна застава као да није хтела да се спусти и угаси и прекрије звезде на небу, свеће на коцкастим столњацима, фењере, утиша песму, смех и добро расположење. 

     У суботу, 8. августа у нешто скраћеној и мало измењеној верзији, у кабаретској атмосфери могли су уживати и гости на Краљевом тргу на Златибору.

 

Ретултати конкурса за најбољег афористичара на тему " Чекајући повишицу"

  На овогодишњем конкурсу за најбољег афористичара на тему " Чекајући повишицу" учествовало је 33 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске и Црне Горе. Пред комисијом се нашло 649 афоризама. Жири у саставу : Зоран Богдановић - председник жирија, Љиљанљ Ракић и Мирјана Лопин Дризо донео је одлуку:

Прва награда: петодневни боравак за једну особу у апартману Туристичке организације Златибор на Златибору добила је Софија Павловић Луковић из Ужица.

Друга награда: продужен викенд за једну особу у хотелу Чигота на Златибору припала је Душану Мијаиловивићу Адском из Ниша.

Трећа награда: викенд за једну особуу музеју " Старо село" у Сирогојну освојио је Љубисав Грујић Груја из Пожаревца.

Специјална награда: петодневни боравак за две особе у Студентском одмараралишту " Ратко Митровић"на Златибору припала је Александру Чотрићу из Београда. По мишљењу жирија, господин Чотрић већ седам година учествује на Конкурсу за најбољег афористичара који расписује Библиотека и освајао је награде. Председник жирија, Зоран Богдановић истиче : " Што је Новак Ђоковић у тенису, то је постао Александар Чотрић на пољу афоризма на манифестацији Летњи улични ерски кабаре."

Награде ће бити уручене првог дана манифестације " Летњи улични ерски кабаре" у Чајетини, 7.августа 2015.године. У случају да награђени афористичари не буду у могућности да присуствују додели награда, ваучер ће им накнадно бити уручен на кућне адресе.

 

ДАН БИБЛИОТЕКЕ И ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ

 Дан Библиотеке  ове године су обележила три значајна дешавања и сваки  на свој: културолошки, едукативни, сазнајни начин употпуњују манифестацију Видовданских свечаности.

                          

    Поводом обележавања двестоте годишњице Другог српског устанка, у четвртак, 26. јуна 2015. године Библиотека је била домаћин научног скупа, а тема која је окупила осамнаест еминентних историчара и истраживача  је " Ужичка нахија у Другом српском устанку и обновљеној држави 1815-1839.године".

    Историчаре који су кроз различите аспекте и теме обухватили ужички крај у периоду од 1815. до 1839. године у име Општине Чајетина поздравио је Милоје Рајовић, председник Скупштине општине Чајетина.

    Своје научне и истраживачке радове и студије представили су: др Живота Марковић, Данило Станојевић, Салих Селимовић, Бошко Копуновић, Јелена Ристовић, Александар Савић, Миодраг Глушчевић, Снежана Ђенић, Душко Кузовић и Недељко Стојнић, Илија Мисаиловић, Драгиша Милосављевић, Милисав Ђенић, Ђорђе Пилчевић, Драгица Матић, Слободан Радовић и Боса Росић.

                       

    Директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, се на крају излагања обратила свим учесницима Округлог стола:

    " Захваљујемо се свим учесницима овог скупа, а посебно др Животи Марковићу чију смо идеју прихватили да се окупимо поводом овог знаменитог догађаја и да је уз његову велику помоћ реализујемо. Сви радови са Округлог стола ће бити објављени у Златиборском летопису, који планирамо да представимо на овогодишњем 60. Међународном сајму књига у Београду."

                       

     У Сали Библиотеке, у петак, 26. јуна отворена је изложба " Рујански старешина Јован Мићић, од хајдука до сердара, од сердара до заточеника Гургусовачке куле" чији је аутор Снежана Ђенић, историчар и виши кустос.

     После наступа Градско-црквеног хора " Св. Кнез Лазар" из Прибоја и извођења композиције Востани Сербије, представио се и првак драме Народног позоришта у Ужицу, Слободан Љубичић, у улози сердара Јована Мићића.

     Изложбу чине архивски документи, фотографије, музејски предмети који су се користили почетком 19. века и предмети које је користио сам Јован Мићић. После дугог истраживачког рада, ауторка изложбе је обликовала и пружила јавноти на увид једну надахнуту причу о животу сердара Јована Мићића и истиче:

     "Носио је звања ужичког сердара и каваљер пуковника. Био је то човек израстао из народа, и живећи у једном суровом времену, понашао се управо у складу са важећим законима и обичајима тог времена, попримајући димензију једне изузетно снажне и маркантне личности. Његове заслуге у ослобођењу Србије, упорна борба за постављање темеља државе и дипломатска активност стављају га, без сумње, у ред најзначајнијих политичких личности у историји ужичког краја прве половине 19.века, вредних нашег трајног памћења."

                     

    Изложбу је отворио председник Општине Чајетина, Милан Стаматовић:

    "Ова изложба је дуг за све што је сердар Мићић учинио за српски народ, али је докат да српски народ не заборавља велике јунаке као што је био сердар и пуковник Јован Мићић"

    На изложби су посетиоци могли видети и породично стабло Мићића, нацрте сердаревог конака, мапе Ужичке нахије као и макету конака сердара Мићића. Снежана Ђенић као аутор ове изложбе је заиста водила рачуна о сваком детаљу. Око сто посетилаца могло је дегустирати " Вечерњу гозбу сердара Јована Мићића" и окусити јела и пића која су се служила у конаку сердара Мићића и видети како је изгледало "Лето у рујанској кнежини".

                     

                     

    Утисци присутних посетилаца и учесника овог дешавања поклапају се у једном да изложба има значајну културно-историјску и сазнајну вредност и да је сам програм који је пратио ову изложбу осветлио јунаштво, част и лепоту скинувши патину заборава са дела Јована Мићића.

                     

    У недељу, на Видовдан, 28. јуна одржана је Свечана академија поводом Дана Библиотеке. Звуци чаробне виолине коју је свирала Сара Матић разлегли су се Салом библиотеке, а потом се посетиоцима представио и сердар Мићић у извођењу првака драме Ужичког народног позоришта, Слободана Љубичића. Присутним посетиоцима обратила се директорка Библиотеке, Снежана Ђенић:

     " Библиотека " Љубиша Р. Ђенић", поред своје основне делатности настоји да чува, излаже и публикује историјску и културну баштину, вредности које темеље наш индетитет и негују традицију духовности. То представља велику привилегију и једнако задовољство.

     Такође, она настоји да буде својеврсни центар културе, културно место где се не прави разлика у облицима културног испољавања и где се преплићу различите културе и језици каодео једне духовне свеокупности"

                      

     Библиотека " Љубиша Р. Ђенић" из године у годину има све већи број посетилаца али и сарадника који својим знањем помажу да Библиотека ради квалитетније и боље и да се на најбољи начин презентује јавности. Ове године захвалнице су додељене: Животи Марковићу, Мирјани Стакић, Драгомиру Ћитићу, Мирославу Верговићу и штампарији Графопринт за коју је захвалницу узео Иван Крејовић. И ове године Библиотека је наградила највернијег читаоца, а то је Анђела Јовичић.

    Од прошлог Видовдана до овога, Библиотека је наставила успешно да обавља своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству постаје члан информационог центра Кобис и део пројекта " Виртуелне библиотеке Србије"

    Велики број домаћих, један страни и низ завичајних писаца је у овом храму културе и лепе речи представио своја дела чајетинским и златиборским поштоваоцима књиге. Организовано је низ научних скупова, предавања, кроз ова врата прошао је велики број глумаца, музичара, ликовних уметника, историчара. Приказан је велики број изложби које су свака за себе оставиле посебан печат. Током претходне године Библиотека је у оквиру своје издавачке делатности издала пет нових дела.

    " Летњи улични ерски кабаре" са конкурсом за најбољег афористичара, традиционална манифестација која је већ постала позната у Србији, али и у земљама у окружењу, и прошле године је представила интересантан програм који промовише ерски хумор, схватајући га као истинску друштвену и културну посебност људи златиборске регије.Традиционално је обележена и манифестација" Сећање на Ћупа", посвећена завичајном песнику Михајлу Ћуповићу.

 

   Ретроспективу дешавања поводом Дана библиотеке и раду библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" у протеклих годину дана најбоље је завршити речима директорке библиотеке, Снежане Ђенић:

    " Јер Библиотеке и јесу укупно људско памћење које нас истински повезује са нашим прапочецима, где се проналази онај тајанствени, скривени смисао људског постојања.

    Чувари тајни, мисли и речи кроз векове иза нас. Чувари свега онога што ми заправо јесмо и без чега човек уистину не би био човек".

   

 

Сакупљач садржаја