Догађање

Антологија ерског хумора " Одјеци у провалији"

      У конгресној сали одмаралишта " Дунав" на Златибору, 13. августа 2015. године, у организацији библиотеке       " Љубиша Р. Ђенић", љубитељи доброг хумора имали су прилике да уживају у промоцији антологије ерског хумора " Одјеци у провалији" коју је приредио афористичар Слободан Симић. Да би ерски афоризам на најбољи начин могао бити представљен помогли су афористичари Раде Јовановић и Нешко М. Илић.

     " Одјеци у провалији" је антологија која обухвата око хиљаду афоризама из пера осамнаест аутора који су рођени или живе у Ужицу, Пожеги, Чајетини, Бајиној Башти, Косјерићу и Ариљу, и чије афоризме карактерише оно " ерско", оно специфично, мудријашко, духовито... Издавач је новосадска издавачка кућа " Агора".

     Приређивач антологије, Слободан Симић истиче да је ужички афоризам, као део велике породице српског афоризма, постао заштитни знак српске сатире, слободног и критичког духа и вештине да се у простору од само једне или две реченице сажме читав мали космос асоцијација и порука, идеја и преокрета повремено чак и правих мини драма, а на самој промоцији је рекао: " Антологија ерског афоризма на једном месту сакупила је и показала најуспелије и највредније " бисере" из ризнице духовитих " Ужичких шкољки", који су настајали годинама и деценијама, у брзомислећим главама аутентичних Ера".

    Присутни су могли уживати у најбољим афоризмима из књиге које су по свом укусу изабрали и презентовали Слободан Симић, Раде Јовановић и Нешко Илић.

Осми Летњи улични ерски кабаре

     

      У организацији библиотеке "Љубиша Р.Ђенић", Туристичке организације Златибор, а под покровитељством Општине Чајетина, становници и гости Чајетине и Златибора имали су прилике 7.и 8.августа да по осми пут буду део праве кабаретске атмосфере испуњене шармом, префињеношћу и смехом. Ова манифестација је резултат истраживачког рада и бележења ерског хумора као дела нематеријалне културне баштине овог краја, коју Библиотека успешно прати и представља већ осам година. На тај начин Летњи улични ерски кабаре је стекао статус и своје место у календару културних дешавања Србије.

     И ове године, тачније 6. августа, улични свирачи, кловнови, принцезе, циганка, господа и даме из неког другог времена и из земље бајки су делили флајере и музиком и песмом анимирали и позивали да се дође на ову манифестацију. 

     Извођењем химне Летњег уличног ерског кабареа и наступом Бид бенда из Зрењанина, 7. августа, осму по реду манифестацију отворила је Бојана Божанић, помоћник председника општине.

     "Чекајући повишицу" била је тема овогодишњег конкурса за најбољег афористичара, а по одлуци жирија прву награду освојила је Софија Павловић Луковић из Ужица. Говорећи за медије добитница је истакла: "Одушевљена сам наградом и помало изненађена јер нисам очекивала да добијем прву награду у конкуренцији врсних афористичара. Значи много јер је ова награда освојена тимским радом. Дуже времена бележила сам на ову тему своје афоризме, али и својих пријатеља када бисмо се окупили у кафани. Идеја да учествујемо на овом конкурсу настала је много раније, али нам је тек ове године тема "легла"."

      Другу награду освојио је Душан Мијајловић Адски из Ниша, а трећу Љубисав Грујић Груја из Пожаревца. Дародавци ових награда су дугогодишњи пријатељи Кабареа: Туристичка организација Златибор, хотел Чигота, музеј "Старо село" у Сирогојну и студентско одмаралиште "Ратко Митровић" који су дали специјалну награду Александру Чотрићу. По мишљењу жирија, господин Чотрић већ седам година учествује на Конкурсу за најбољег афористичара који расписује Библиотека и освајао је награде. Председник жирија, Зоран Богдановић истиче: "Што је Новак Ђоковић у тенису, то је постао Александар Чотрић на пољу афоризма на манифестацији Летњи улични ерски кабаре."

     "Смешна страна Златибора" филм у којем су учествовали глумци Народног позоришта из Ужица, под будним оком Слободана Љубичића, првака драме овог позоришта, представља срж и главну нит ове манифестације. Оно што је бележено годинама уназад, оно што је преношено усмено или писаним путем, нашло се у овом филму очаравајуће упаковано у пакет смеха, мудролија, надмудривања, у пакет правог ерског хумора. 

     "Нишка кабaришка" у извођењу Иване и Мирољуба Недовића, глумаца из Ниша, зачинила је Кабаре још једним приказом хумора са југа Србије у свим његовим бојама и специфичностима.

    Уз старе знанце и пријатеље Кабареа, музичаре из Зрењанина и уличне свираче, кловнове, принцезе...летња ноћ уз звуке саксофона, игру и песму у Чајетини трајала је до дубокo у ноћ. Позоришна застава као да није хтела да се спусти и угаси и прекрије звезде на небу, свеће на коцкастим столњацима, фењере, утиша песму, смех и добро расположење. 

     У суботу, 8. августа у нешто скраћеној и мало измењеној верзији, у кабаретској атмосфери могли су уживати и гости на Краљевом тргу на Златибору.

 

Ретултати конкурса за најбољег афористичара на тему " Чекајући повишицу"

  На овогодишњем конкурсу за најбољег афористичара на тему " Чекајући повишицу" учествовало је 33 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске и Црне Горе. Пред комисијом се нашло 649 афоризама. Жири у саставу : Зоран Богдановић - председник жирија, Љиљанљ Ракић и Мирјана Лопин Дризо донео је одлуку:

Прва награда: петодневни боравак за једну особу у апартману Туристичке организације Златибор на Златибору добила је Софија Павловић Луковић из Ужица.

Друга награда: продужен викенд за једну особу у хотелу Чигота на Златибору припала је Душану Мијаиловивићу Адском из Ниша.

Трећа награда: викенд за једну особуу музеју " Старо село" у Сирогојну освојио је Љубисав Грујић Груја из Пожаревца.

Специјална награда: петодневни боравак за две особе у Студентском одмараралишту " Ратко Митровић"на Златибору припала је Александру Чотрићу из Београда. По мишљењу жирија, господин Чотрић већ седам година учествује на Конкурсу за најбољег афористичара који расписује Библиотека и освајао је награде. Председник жирија, Зоран Богдановић истиче : " Што је Новак Ђоковић у тенису, то је постао Александар Чотрић на пољу афоризма на манифестацији Летњи улични ерски кабаре."

Награде ће бити уручене првог дана манифестације " Летњи улични ерски кабаре" у Чајетини, 7.августа 2015.године. У случају да награђени афористичари не буду у могућности да присуствују додели награда, ваучер ће им накнадно бити уручен на кућне адресе.

 

ДАН БИБЛИОТЕКЕ И ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ

 Дан Библиотеке  ове године су обележила три значајна дешавања и сваки  на свој: културолошки, едукативни, сазнајни начин употпуњују манифестацију Видовданских свечаности.

                          

    Поводом обележавања двестоте годишњице Другог српског устанка, у четвртак, 26. јуна 2015. године Библиотека је била домаћин научног скупа, а тема која је окупила осамнаест еминентних историчара и истраживача  је " Ужичка нахија у Другом српском устанку и обновљеној држави 1815-1839.године".

    Историчаре који су кроз различите аспекте и теме обухватили ужички крај у периоду од 1815. до 1839. године у име Општине Чајетина поздравио је Милоје Рајовић, председник Скупштине општине Чајетина.

    Своје научне и истраживачке радове и студије представили су: др Живота Марковић, Данило Станојевић, Салих Селимовић, Бошко Копуновић, Јелена Ристовић, Александар Савић, Миодраг Глушчевић, Снежана Ђенић, Душко Кузовић и Недељко Стојнић, Илија Мисаиловић, Драгиша Милосављевић, Милисав Ђенић, Ђорђе Пилчевић, Драгица Матић, Слободан Радовић и Боса Росић.

                       

    Директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, се на крају излагања обратила свим учесницима Округлог стола:

    " Захваљујемо се свим учесницима овог скупа, а посебно др Животи Марковићу чију смо идеју прихватили да се окупимо поводом овог знаменитог догађаја и да је уз његову велику помоћ реализујемо. Сви радови са Округлог стола ће бити објављени у Златиборском летопису, који планирамо да представимо на овогодишњем 60. Међународном сајму књига у Београду."

                       

     У Сали Библиотеке, у петак, 26. јуна отворена је изложба " Рујански старешина Јован Мићић, од хајдука до сердара, од сердара до заточеника Гургусовачке куле" чији је аутор Снежана Ђенић, историчар и виши кустос.

     После наступа Градско-црквеног хора " Св. Кнез Лазар" из Прибоја и извођења композиције Востани Сербије, представио се и првак драме Народног позоришта у Ужицу, Слободан Љубичић, у улози сердара Јована Мићића.

     Изложбу чине архивски документи, фотографије, музејски предмети који су се користили почетком 19. века и предмети које је користио сам Јован Мићић. После дугог истраживачког рада, ауторка изложбе је обликовала и пружила јавноти на увид једну надахнуту причу о животу сердара Јована Мићића и истиче:

     "Носио је звања ужичког сердара и каваљер пуковника. Био је то човек израстао из народа, и живећи у једном суровом времену, понашао се управо у складу са важећим законима и обичајима тог времена, попримајући димензију једне изузетно снажне и маркантне личности. Његове заслуге у ослобођењу Србије, упорна борба за постављање темеља државе и дипломатска активност стављају га, без сумње, у ред најзначајнијих политичких личности у историји ужичког краја прве половине 19.века, вредних нашег трајног памћења."

                     

    Изложбу је отворио председник Општине Чајетина, Милан Стаматовић:

    "Ова изложба је дуг за све што је сердар Мићић учинио за српски народ, али је докат да српски народ не заборавља велике јунаке као што је био сердар и пуковник Јован Мићић"

    На изложби су посетиоци могли видети и породично стабло Мићића, нацрте сердаревог конака, мапе Ужичке нахије као и макету конака сердара Мићића. Снежана Ђенић као аутор ове изложбе је заиста водила рачуна о сваком детаљу. Око сто посетилаца могло је дегустирати " Вечерњу гозбу сердара Јована Мићића" и окусити јела и пића која су се служила у конаку сердара Мићића и видети како је изгледало "Лето у рујанској кнежини".

                     

                     

    Утисци присутних посетилаца и учесника овог дешавања поклапају се у једном да изложба има значајну културно-историјску и сазнајну вредност и да је сам програм који је пратио ову изложбу осветлио јунаштво, част и лепоту скинувши патину заборава са дела Јована Мићића.

                     

    У недељу, на Видовдан, 28. јуна одржана је Свечана академија поводом Дана Библиотеке. Звуци чаробне виолине коју је свирала Сара Матић разлегли су се Салом библиотеке, а потом се посетиоцима представио и сердар Мићић у извођењу првака драме Ужичког народног позоришта, Слободана Љубичића. Присутним посетиоцима обратила се директорка Библиотеке, Снежана Ђенић:

     " Библиотека " Љубиша Р. Ђенић", поред своје основне делатности настоји да чува, излаже и публикује историјску и културну баштину, вредности које темеље наш индетитет и негују традицију духовности. То представља велику привилегију и једнако задовољство.

     Такође, она настоји да буде својеврсни центар културе, културно место где се не прави разлика у облицима културног испољавања и где се преплићу различите културе и језици каодео једне духовне свеокупности"

                      

     Библиотека " Љубиша Р. Ђенић" из године у годину има све већи број посетилаца али и сарадника који својим знањем помажу да Библиотека ради квалитетније и боље и да се на најбољи начин презентује јавности. Ове године захвалнице су додељене: Животи Марковићу, Мирјани Стакић, Драгомиру Ћитићу, Мирославу Верговићу и штампарији Графопринт за коју је захвалницу узео Иван Крејовић. И ове године Библиотека је наградила највернијег читаоца, а то је Анђела Јовичић.

    Од прошлог Видовдана до овога, Библиотека је наставила успешно да обавља своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству постаје члан информационог центра Кобис и део пројекта " Виртуелне библиотеке Србије"

    Велики број домаћих, један страни и низ завичајних писаца је у овом храму културе и лепе речи представио своја дела чајетинским и златиборским поштоваоцима књиге. Организовано је низ научних скупова, предавања, кроз ова врата прошао је велики број глумаца, музичара, ликовних уметника, историчара. Приказан је велики број изложби које су свака за себе оставиле посебан печат. Током претходне године Библиотека је у оквиру своје издавачке делатности издала пет нових дела.

    " Летњи улични ерски кабаре" са конкурсом за најбољег афористичара, традиционална манифестација која је већ постала позната у Србији, али и у земљама у окружењу, и прошле године је представила интересантан програм који промовише ерски хумор, схватајући га као истинску друштвену и културну посебност људи златиборске регије.Традиционално је обележена и манифестација" Сећање на Ћупа", посвећена завичајном песнику Михајлу Ћуповићу.

 

   Ретроспективу дешавања поводом Дана библиотеке и раду библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" у протеклих годину дана најбоље је завршити речима директорке библиотеке, Снежане Ђенић:

    " Јер Библиотеке и јесу укупно људско памћење које нас истински повезује са нашим прапочецима, где се проналази онај тајанствени, скривени смисао људског постојања.

    Чувари тајни, мисли и речи кроз векове иза нас. Чувари свега онога што ми заправо јесмо и без чега човек уистину не би био човек".

   

 

Одржано такмичење у беседништву

    У петак, 12. јуна 2015.године, у организацији Угоститељско - туристичке школе и Библиотеке" Љубиша Р. Ђенић" одржано је друго по реду такмичење у беседништву ученика Средње угоститељско-туристичке школе. Иницијатори и главни организатори дешавања биле су Бранкица Манојловић, професорка српског језика и књижевности и Горица Јојић, професорка филозофије.

   Учесници су ученици Средње угоститељско-туристичке школе у Чајетини, који су се преставили беседама. Учеснике је оцењивао жири у саставу Љиљана Ракић и Мирјана Којовић.

      Спонзори који су обезбедили награде за најбоље такмичаре су: Спа центар " Ива" и ресторан Средње школе, а жири је једногласно донео одлуку:

    Прву награду је освојила Неда Луковић. Њена беседа је била одломак из " Корена" Добрице Ћосића.

    Друго место је припало Јелени Маријановић за беседу " Деца појма немају".

    На трећем месту је Славко Костић са беседом " Живот је игра поштења".

    Ово такмичење представља један значајан допринос обликовању реторичке културе међу ученицима у Чајетини. Иако је ове године такмичење било нешто скромнијих размера, организатори су задовољни што постаје традиционално и надају се да ће наредних година број учесника бити већи.

 

ДАН БИБЛИОТЕКЕ И ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ

  

  Пратећи актуелна дешавања, чувајући културно-историјску баштину Златиборског краја од заборава, Билиотека као носилац културних дешавања, организовала је за Дан Библиотеке низ дешавања и којим обележава стоједанаест година свог постојања.

    У четвртак , 25. јуна 2015. године у 10 часова биће одржан Научни скуп " Ужичка нахија у Другом српском устанку и обновљеној држави 1815-1839. године" поводом обележавања 200-годишњице Другог српског устанка. На скупу ће говорити осамнаест еминентних научника и истраживача из Златиборског округа, који су своје научне и историјске радове, књиге и студије посветили овој теми.

    У петак, 26. јуна 2015. у 20 часова у Сали Билиотеке биће отворена изложба " Рујански старешина Јован Мићић - од хајдука до сердара од сердара до заточеника Гургусовачке куле" аутора Снежане Ђенић, историчара и вишег кустоса.

    На Видовдан, 28. јуна 2015. у 20 часова Библиотека организује Видовданску свечану академију, на којој ће бити уручене захвалнице свима који су допринели да Библиотека успешно обавља своју делатност.

 

Одржан први еколошки квиз за основце

 У петак, 5. јуна 2015. године, у Сали Библиотеке, одржан је први еколошки квиз за ученике старијих разреда основних школа са територије општине Чајетина. Квиз је организован у оквиру пројекта Еко-школа ОШ "Миливоје Боровић".

У седам игара се надметало пет екипа и то по две из ОШ "Димитрије Туцовић" (Чајетина и Златибор) и ОШ "Миливоје Боровић" (Шљивовица и Мачкат) и једна из ОШ "Саво Јовановић Сирогојно" (Сирогојно).

* Екипа 1 - Шљивовица - Тијана Станић, Невенка Милосављевић и Милица Зорзић (наставница Милица Шукиловић).

* Екипа 2 - Чајетина - Николина Радојевић, Весна Максимовић и Тамара Тошић (наставница Зорица Милосављевић).

* Екипа 3 - Златибор - Марија Дукић, Михајло Лојаница и Филип Николић (наставница Снежана Тучић).

* Екипа 4 - Сирогојно - Дарко Јовановић, Немања Стаматовић и Андријана Ковчић (наставница Љиљана Павловић)

* Екипа 5 - Мачкат - Анђела Меловић, Александра Вирић и Невена Баковић (наставница Милица Шукиловић).

Екипе су се надметале у седам игара, а њихово знање је оцењивао стручни жири у саставу: Драгица Секулић, биолог, председница жирија, Данка Спасенић, инжењер заштите животне средине и Љиљана Ракић, библиотекар.

Екипа ОШ "Саво Јовановић Сирогојно" из Сирогојна је освојила прво место са прикупљених 55 поена, екипа ОШ "Миливоје Боровић" из Мачката је освојила друго место са 53 поена, док је екипа  из Чајетине је освојила треће место са 35 поена. 

 

Спонзор квиза је била школа скијања Profesional 2013 која је наградила чланове првопласиране екипе са по пет часова скијања, чланови другопласиране екипе су добили по пет часова пливања, а трећепласирана екипа је добила школу ролера.

фото: Драган Никић

КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

 

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржаву у Чајетини и на Златибору 7. и 8. августа 2015. године организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

Ове године тема је: "ЧЕКАЈУЋИ ПОВИШИЦУ"

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору и то:

- прва награда - пет дана

- друга награда - продужени викенд

- трећа награда - викенд

Рок за приспеће радова је 15. јул 2015. године. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 31. јула 2015. године. Додела награда обавиће се првог или (другог) дана манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"
Златиборска 1
31310 Чајетина

или

email: ljubisardjenic@open.telekom.rs

тел. 031 831 380
факс: 031 831 924 

Оржано предавање "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије"

У уторак, 12. маја 2015. у Сали Библиотеке, одржано је предавање под насловом "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије". Предавање је настало на основу презентације коју је Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у Угоститељско туристичкој школи у Чајетини, припремио за своје ученике како би им олакшао учење руског језика.

Предавању је присуствовало више десетина заинтересованих који су могли сазнати да је Русија постала православна земља за време владавине кнеза Владимира (988. године), затим да је Свети Сава светац и у Русији и да се његово Законоправило, без икаквих измена, користило и у Руској православној цркви.

Потом је било речи о познатим Србима у Русији у XV веку као што су Пахомије Логофет и Јелена Глинска. Треба истаћи да је Пахомије Логофет аутор 35 списа и то: 18 служби и канона светитељима, 9 житија (биографија), 4 похвална слова и 3 приче о светитељима.

Занимљиво је поменути да је кнегиња Јелена Глинска била супруга московског великог кнеза Василија III и мајка цара Ивана IV Грозног (1530-1584). Њена мајка Ана је била Српкиња из Угарске, из рода Јакшића. У предавању је било речи и о томе како је цар Иван IV Грозни преузео бригу над Хиландаром и манастиру доделио српско подворје у храму Светог Петра и Павла у Москви.

 

У XVIII веку цар Петар Велики позива Србе да се преселе у Русију, у Краснојарску област, а затим оснива и Српски хусарски пук, који се нарочито истакао у Северном рату (1720-1721). После Петра са српско - руске односе је важна владавина Катарине II, за чијег живота почиње успон породице милорадовић која је пореклом из Херцеговине. Гроф Михаил Милорадович се прославио за време рата са Француском (1812) када је командовао заштитницом руске војске у повлачењу. После слома француског похода на Москву, Милорадович је командовао трупама у бици код Лајпцига 1813. године. По завршетку ратова постављен је за генерал - губернатора Санкт Петербурга, погинуо је 25. децембра 1825. у покушају да заустави устанак декабриста.

Српско руске везе су у XIX веку учвршћиване кроз књижевност, па је Александар Сергејевич Пушкин објавио збирку "Песме Западних Словена", а једнупесму је насловио "Карађорђевој кћери."

Први светски рат је Русији донео бројне патње, па велики број Руса напушта своју домовину након победе револуције. Краљевина СХС је примила велики број бегунаца који су дали значајан допринос у развоју Краљевине Југославије у међуратном периоду.

На крају, Мирослав Јанковић је говорио и о Николају Велимировићу који данас спада међу најчитаније српске ауторе у Русији, а посебно су популарна његова "Писма о Русији".

 

 

 

Сакупљач садржаја