Догађање

Сећање на Ћупа

 

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", Библиотека Специјалне болнице "Чигота" и ЈП Културно - спортски центар Чејетина, у петак 12. септембра 2014. године, у Сали Библиотеке у Чајетини, организују традиционално поетско вече посвећено златиборском завичајном песнику, Михаилу Ћуповићу, под називом Сећање на Ћупа

У првом делу програма je квиз "Шта знам о Ћупу" за ученике петог и шестог разреда основних школа који почиње у 17 часова.

У другом делу програма који почиње у 19 часова, песници Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Слободан Вучинић, потпредседник Фондације "Михаило Ћуповић" Драган Новаковић и глумац Жарко Божанић ће говорити о животу и делу песника Михаила Ћуповића.

 

Одржан "Летњи улични ерски кабаре"

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" у са радњи са Културно - спортским центром и Туристичком организацијом Златибор, а под покровитељством Општине Чајетина и Министарства за културу и информисање Републике Србије, организовала је седми по реду ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ.

Становници и гости Чајетине и Златибора су имали прилику да, у петак, 08. августа у Дому културе у Чајетини и у суботу, 09. августа на Краљевом тргу на Златибору, уживају у правој кабаретској атмосфери употпуњеној музиком дикси ансамбла Бид Бенд из Зрењанина.

Основ и оквир за све што се дешавало је наш специфични ерски хумор, онај особени шеретски смисао за сатиру и хумор по коме је ерски менталитет препознатљив.Када се описују психичке црте ерског варијетета, Ере се одликују особеним спојем "храбрости, духа и лукавства", а као посебно истакнута црта ерског менталитета истиче се духовна живост и склоност ка шалама. Смисао за хумор одаје карактер, темперамент и филозофију живота не само пјединца него и једног народа, тако да је ерски хумор "истинска друштвена и културна посебност становништва ужичког краја". Имајући у виду све ове карактеристике, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је предложила ерски хумор за упис у Национални регистар нематеријалног култруног наслеђа и он је препознат као део културног идентитета српског народа.

Већ седам година за редом резултати истраживања ерског хумора се презентују управо кроз манифестацију "Летњи улични ерски кабаре" која из године у годину, на радост учесника и организатора, постаје све посећенија и садржајнија.

Као и претходних шест година и ове године, манифестација је почела дан пре главних дешавања. Улични свирачи и кловнови су шетали Чајетином и Златибором делећи флајере и позивнице и анимирајући мештане и туристе да дођу на Ерски кабаре да се намеју и лепо забаве.

  

Уз музику бид Бенда, подизањем заставе и извођењем кабаретске химне почео је програм. СЕДМИ ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ отворио је председник Скупштине општине Чајетина, господин Милоје Рајовић, који је том приликом истакао да му је "изузетно задовољство што се наше ерске мудрости презентују управо кроз ову манифестацију и да се нада да ће то Библиотека још дуго наставити да ради."

Овогодишњи Конкурс за најбољег афористичара имао је за тему "Југоносталгију", а испред жирија у саставу: Зоран Бограновић, Љиљана Ракић и Јелена Танасковић нашло се 1070 афоризама од 47 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске и Црне Горе.

Прва награда - петодневни боравак за једну особу у одмаралишту "Дунав" на Златибору, припала је Слободану М. Стефановићу из Београда

Друга награда - продужени викенд за једну особу у Студентском одмаралишту на Златибору, припала је Абдурахману Халиловићу из Ријеке (Хрватска)

Трећа награда - викенд за једну особу у музеју "Старо село" у Сирогојну, припала је Василу Толевском из Скопља (Македонија)

Због специфичности теме, а у жељи да наградимо учеснике из свих република бивше СФРЈ ове године смо наградили и два учесника специјалним захвалницама и то: Дејана Тофчевића из Подгорице и Миладина Берића из Бањалуке.

Награђеним афористичарима награде је уручила историчарка и директорка Библиотеке, Снежана Ђенић.

   

Глумци Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, Даница Љубичић, Тијана Караичић, Душан Радојичић и Бранислав Љубичић извели су представу "У два чина златиборска драма са мало вести и мало реклама" по тексту Зорана Богдановића.

 

Одлична посећеност, изузетан програм и организација, добро расположење и провод су обележили седми по реду Летњи улични ерски кабаре који немеће још веће амбиције организаторима и даје реалну наду у дуг и успешан живот ове, сада већ, традиционалне манифестације.

 

ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ 2014

 

 

Манифестација ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ одржаће се, по седми пут, у петак, 08. августа 2014. године са почетком у 19 часова на платоу испред Библиотеке у Чајетини и у суботу, 09. августа 2014. године такође са почетком у 19 часова на Краљевом тргу на Златибору. 

Учествују: Бид Бенд из Зрењанина, глумци Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, Даница Љубичић, Тијана Караичић, Душан Радојичић и Бранислав Љубичић извешће представу "У два чина златиборска драма са мало вести и мало реклама" по тексту Зорана Богдановића.

 

Резултати Конкурса за најбољег афористичарa на тему "Југоносталгија"

На овогодишњем Конкурсу за најбољег афористичара на тему "Југоносталгија" учествовало је 47 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Црне Горе. Пред комисијом се нашло 1070 афоризама. Жири у саставу: Зоран Богдановић - председник комисије и афористичар, Љиљана Ракић - библиотекар и Јелена Танасковић - сарадник за односе са јавношћу.

Прва награда - петодневни боравак за једну особу у одмаралишту "Дунав" на Златибору припала је Слободану М. Стефановићу из Београда.

Друга награда - продужени викенд за једну особу у студентском одмаралишту "Ратко Митровић" на Златибору припала је Абдурахману Халиловићу из Ријеке (Хрватска).

Трећа награда - викенд за једну особу у музеју "Старо село" у Сирогојну припала је Василу Толевском из Скопља (Македонија).

Због специфичности теме, а у жељи да наградимо учеснике из свих република бивше СФРЈ награђујемо и два учесника специјалном захвалницом и то: Дејана Тофчевића из Подгорице ( Црна Гора) и Миладина Берића из Бања Луке (Република Српска). 

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Летњи улични ерски кабаре", у Чајетини 8. августа 2014. године. У случају да награђени афористичари не буду у могућности да дођу, ваучери ће им бити достављени накнадно на кућне адресе.

 

Обележен јубилеј 110 година од оснивања Библиотеке

Свечаности поводом обележавања Дана Библиотеке која ове године прославља 110 година од свог оснивања одржане су у четвртак, 26. јуна и у суботу, 28. јуна 2014. године.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", прва установа културе и средиште културног живота наше општине, настала је давне 1904. године оснивањем "Златиборске читаонице" са седиштем у Чајетини. Оснивачи "Златиборске читаонице" су записали да им је циљ да се "набавком књига, новина, политичких, економских и књижевних списа, унесу шира знања међу Златиборце". Чланови ове читаонице могли су постати сви српски грађани који су имали грађанска права али и "странци који се такви сматрају".

Током два велика рата није радила да би након Другог почела интензивно и свестрано да се развија.Библиотеку ја стручно уредио 1949. године Љубиша Ђенић - Пујо, чије име она данас носи и одредио концепцију рада која ће бити присутна у наредних тридесетак година.

Данас, Библиотека је смештена у једну од најлепших и најстаријих зграда у Чајетини, која је подигнута 1910. године. У овом прелепом простору смештен је књижни фонд од близу 50 000 књига. Више од 30 000 књига је аутоматски унето у електронску базу података и тиме доступно преко интернета. Члан је информационог система Cobiss и део великог пројекта "Виртуелне библиотеке" помоћу кога је умрежена у систем библиотека Србије, међутим оно што је издваја од осталих је богата музејска збирка коју поседује, основана 1951. године. Музејски фонд обухвата преко 1200 предмета разврстаних у историјску, етнографску, уметничку, нумизметичку и природњачку збирку, као и архивску грађу са преко 2000 архивских докумената из периода XIX и XX века са фототеком. У саставу овог музеја налази се и Спомен - збирка ђенерала Крсте Смиљанића, прослављеног војсковође из Првог светског рата, пореклом из златиборског села Љубиша.

Такође традиционало прикупља, бележи и промовише ерски хумор схватајући га као истинску, друштвену и културну посебност људи златиборске регије.Сматрајући да ерски хумор има све потребне елементе, библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у сарадњи са Општином Чајетина, предложила га је за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа и одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе РС од 18. јуна 2012. уписан је у Национални регистар Републике Србије при Етнографском музеју у Београду под редним бројем 15. У овај регистар до сада је уписано 27 елемената нематеријалног културног наслеђа.

2013. године ова установа је добила и два значајна признања. Снежана Ђенић, виши кустос историчар и директорака Библиотеке добила је признање "Златна значка" за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе које додељује Културно - просветна заједница Србије и Канцеларија Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, под покровитељством Министарства културе и информисања. Реч је о једној од важних награда у области културе које се додељују већ 40 година ствараоцима и културним прегаоцима из Србије и дијаспоре.

У оквиру пројекта "Пут ка врху", Библиотека је добитник угледног друштвеног признања "Капетан Миша Анастасијевић" за постигнуте резултате у изградњи привредног амбијента Златиборског округа и Србије, у категорији "Најбоља установа у области културе Златиборског округа", 2013. године. 

Већ дуги низ година се бави сакупљањем и чувањем националног блага, организовањем различитих културних догађаја, обележавањем значајних годишњица, као и издавачком делатношћу, интензивније од 2001. године од када је објавила 41 дело. Издаваштво Библиотеке је традиционално и првенствено усмерено ка нашем завичају и завичајним ствараоцима, тако да је у претходној години у њеном издању изашло 6 наслова: "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", Снежане и Милисава Ђенића, "Мој град", Радомира Верговића, "Пет најлепших година" и "Од јегиштера до компјутера" Милосава Г. Радибратовића, "Мачкат", Рада Познановића и "Атлантида алто", Жељка Марковића које је премијено представљена чајетинској публици у оквиру свечаности поводом Дана Библиотеке, у четвртак, 26. јуна 2014. То је прича о историјској личности, потпоручнику Драгољубу Вуковићу, на основу чијих забелешки је ово дело и настало. Користећи се искуством стеченим дугогодишњим радом у Историјском архиву у Ужицу, Марковић је написао књигу која верно осликава прилике у нашој држави за време Великог рата. Поред аутора, нешто више о самом делу говорио је и професор Слободан Радовић.

Библиотека из године у годину има све већи број посетилаца, али и сарадника који својим знањем и трудом помажу да ова установа ради квалитетније и боље и тим поводом ове године захвалнице су добили: Народни музеј Чачак, Музеј на отвореном "Старо село" Сирогојно, Завичајни музеј Прибој, Народна библиотека Ариље, Драгољуб Гагричић, новинар из Нове Вароши и Ибрахим Хасанагић. Награда и захвалница уручена је Данијели Кнежевић као овогодишњем највернијем читаоцу.

 

У част јубилеју Библиотеке и поводом 100 година од почетка Првог светског рата, на Видовдан, 28. јуна 2014. године отворена је изложба Народног музеја Чачак под називом "Војвода Петар Бојовић - живот и победе". Изложбу је отворила Делфина Рајић, директор чачанског музеја. Аутор изложбе, Радивоје Бојовић, музејски саветник и кустос, прикупљао је 30 године бројну музејску грађу која фотографијама, документима и речју прати животни и ратнички пут војводе Бојовића. Осим сведочанства о школовању, војном усавршавању и војничкој служби од 46 година на изложби се могу видети и фотографије из породичног живота и Солунског фронта, где је војвода Бојовић био начелник Штаба Врховне команде Српске војске, а затим командовао Првом армијом у пробоју 1918. године.

Ова изложба реализована је још 2009. године у Народном музеју у Чачку. Обишла је многе градове Србије, а наредна поставка је 16. јула 2014. године у Новој Вароши, месту где је војвода Петар Бојовић рођен.

Музику која је пратила свечаност изводили су Драгутин Павловић, наш признати уметник на виолини и виоли и његова талентована колегиница Марија Тиосављевић на клавиру.

 фото: Драган Никић

Свечаности поводом 110 година од оснивања Библиотеке

 

Свечаности поводом обележавања Дана Библиотеке у Чајетини, која ове године прославља 110 година од свог оснивања биће одржане у четвртак, 26. јуна 2014. године и у суботу, 28. јуна 2014. године у Сали Библиотеке.

Овом приликом, у четвртак, 26. јуна 2014. године са почетком у 20 часова, биће одржана промоција издаваштва Библиотеке за претходну годину "Атлантида алто", аутора Жељка Марковића. О књизи ће говорити издавач, књижевни критичар и аутор. 

У част овом јубилеју и поводом 100 година од почетка Првог светског рата, у суботу, 28. јуна 2014. године са почетком у 20 часова, биће отворена изложба "Војвода Петар Бојовић - живот и победе -", аутора Радивоја Бојовића, музејског саветника. Изложбу ће отварити Делфина Рајић, директор Народног музеја Чачак.

На свечаности ће бити уручене и захвалнице установама и појединцима у знак признања за велики допринос успешном раду и развоју Библиотеке.

Музику која ће пратити свечаност изводиће Драгутин Павловић, виолина и виола и Марија Тиосављевић, клавир.

 

КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

 

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржава у Чајетини и на Златибору 8. и 9. августа 2014. године организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

Ове године тема је: "ЈУГОНОСТАЛГИЈА".

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору, и то:

- прва награда - пет дана

- друга награда - продужени викенд

- трећа награда - викенд

Рок за приспеће радова је 15. јул 2014. године. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 1. августа 2014. године. Додела награда обавиће се првог или (другог) дана манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"
Златиборска 1 
31310 Чајетина

или

e-mail: ljubisardjenic@open.telekom.rs

Предавање на тему "Васпитањем без казне и без награде до смањења насиља у породици, вртићу и школи" госпође Милице Новковић, ауторке Породичног буквара

У петак, 9. маја 2014. године, у сали Библиотеке одржано је предавање "Васпитањем без казне и без награде до смањења насиља у породици, вртићу и школи", госпође Милице Новковић, ауторке Породичног буквара.

Милица Новковић је рођена 14.3.1947. године у Земуну. Одрасла је у Ђакову, у Славонији и Црвенки где је завршила основну школу. Гимназију је завршила у Врбасу, а  Филолошки факултет, групу за југословенску и светску књижевност, у Београду. Као професор књижевности је радила у школама у Београду.

Читав свој рад засновала је на педагошком делу свога учитеља Петра Савића, на његовој "Новој школи", коју је написао 1932. године. Он је школу видео као школу без несупеха и слабих оцена, без присиле и старха већ као школу у којој се постиже и бележи само успех. 1993. године отвара приватни вртић у Београду у којем примењује принципе стваралачког васпитања - васпитања без казне и без награде. Ускоро препознаје да је проблем породица, а не вртић или школа које су само последица породице. Стереотипан принцип кажњавања и награђивања детета заменила је моделом стрпљивог разумевања и објашњавања, опраштања и исправљања дечијих грешака. Тако се у малишану подстиче стваралачко језгро са којим свако здраво дете долази на свет.

Госпођа Новковић је истакла да је "традиционално, ауторитативно васпитање, где су границе између дозвољеног и недозвољеног биле јасно дефинисане, сада заменило модерно, тзв. "плишано васпитање" где ви непрекидно своје дете позитивно условљавате. Оно онда постаје похлепно, а онда имате ментални проблем." Дете које кажњавамо, одузимајући му "обећано" постаје агресивно, а оно презаштићено од рада и реда постаје лењо, несавесно, неваспитано и емоционално нестабилно.

Негативни ТВ садржаји, агресивне игрице, акресивна музика и филмови, писани медији... постали су истински васпитачи наше деце, зато је данас тако тешко васпитати дете.Савремене маме своје малишане стављају пред екран и пре него што почну да седе. Деца снажно акумулирају све понуђене садржаје и врло брзо долази до злупотребе имитаторског облика учења, после чега дете почиње да усваја сумњиве вредности. 

Изостављање "плишаних казни" је, према речима госпође Новковић, најважнији принцип стваралачког васпитања и његова суштина. Проблеми настали као последица "плишаних" метода, применом стваралачког васпитања, отапају се и цела породица креће путем на којем су "контролори" љубав и доброта. На том путу нема злоупотребе слободе, нема анархије...

 фото: Драган Никић

 

 

 

Предавање "Гојазност код деце" - предавач мр сц. мед. др Снежана Лешовић, педијатар ендокринолог

Гојазност у дечјем узрасту постала је, како у свету, тако и у Србији, озбиљан здравствени проблем. Прекомерна тежина је фактор ризика за појаву болести као што су дијабетес, болести срца и крвних судова, локомоторног апарата, као и психичких проблема, упозорила је, начелница Центра за превенцију и лечење гојазности код деце и адолесцената, др Снежана Лешовић, на предавању одржаном 3. априла текуће године, које су организовали Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и Библиотека Специјалне болнице "Чигота".

Гојазност је најстарији и најчешћи поремећај метаболизма човека. До пред крај XX века сматрала се ,пре свега, естетским проблемом. До гојазности најчешће долази због неправилне исхране и физичке неактивности, и како каже др Снежана Лешовић "окружење у којем наша деца живе значајно доприноси настанку и одржавању гојазности, а отежава усвајање здравих животних стилова и здравих навика уз правилну исхрану и физичку активност. Спољашњи фактори су изузетно значајни и доприносе настанку тзв. примарне нутритивне гојазности која је у 95% случајева узрок гојазности, док само у 5% случајева деца су гојазна због ендокринолошких обољења, обољења централног нервног система, употребе лекова или када се гојазност јавља у склопу синдрома."

Светска здравствена организација је крајем деведесетих година XX века прогласила пандемију гојазности. По речима др Лешовић " усвајање правила здравог начина живота у великој мери могу спречити појаву гојазности. Избегавање превише "грицкалица", слаткиша, сокова, редовни и правилно распоређени оброци, довољно физичке активности, редовно похађање часова физичког васпитања у школама, смањење времена проведеног испред компјутера и телевизора на максимално два сата дневно, кључ су решења, овог сада већ глобалног, проблема гојазности."

У настојању да утичу на здравље и промене статистику по којој свако пето дете у Србији има проблема са вишком килограма, Специјална болница "Чигота" је, уз подршку Републичког фонда здравственог осигурања, пре пет година покренула програм превенције гојазности код деце тзв. Програм "Чиготица". Овај програм је заснован на учењу и усвајању новог, здравог стила живота. Деца од 12 до 18 година се могу лечити о трошку Фонда у трајању од две недеље. Основа лечења је хипокалоријска исхрана и свакодневна, гојазној деци прилагођена, физичка активност. Резултат је смањење телесне масе, али и здравствених ризика који су последица лоших навика и модерног начина живота.

Програм "Чиготица" је резултат вишегодишњег искуства у третману гојазности код одраслих, који у раду са децом има у Европи јединствен, мултидисциплинарни приступ тима стручњака овом, не само естетском већ и здравственом проблему, а кроз који је до сада прошло више од 3000 деце из свих крајева наше земље, али и из земаља у окружењу.

 

фото: Драган Никић

Вече љубавне поезије "У сусрет дану љубави"

У среду, 12. фебруара 2014. године, у сали Библиотеке, одржано је вече љубавне поезије поводом Дана заљубљњних под називом "У сусрет дану љубави".

Најлепше љубавне стихове Алексе Шантића, Милана Ракића, Десанке Максимовић, Арсена Дедића, Рабиндраната Тагореа, Марије Шимоковић читале су ученице Угоститељско - туристичке школе из Чајетине.

У музичком делу програма учествовали су чланови плесне групе Step up из Севојна који су извели више плесних тачака, музичка секција ОШ "Миливоје Боровић" из Шљивовице, а учеснице су на клавиру и гитарама пратиле ученице ОШ "Димитрије Туцовић" из Чајетине. 

Вече је завршено инсертима из филма "Лајање на звезде".

 фото: Драган Никић

Сакупљач садржаја