Догађање

Одржано поетско - музичко вече Александра и Зорана Богдановића

 У уторак, 9. јула 2013.године у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" одржано је ауторско поетско-музичко вече Александра и Зорана Богдановића.

Како је нагласио Зоран Богдановић, све песме које је те вечери казивао су аутобиографске и поделио их је у неколико категорија: љубавне, породичне, шаљиве, боемске. Из сваког прочитаног стиха се могла осетити емоција преточена у реч било да је посвећена мајци, сину, љубави из школских дана, завичају...

Александар Богдановић је, осим својих најдражих нумера, извео премијерно и две нове. 

 

 

фото: Драган Никић

Обележен Дан Библиотеке

 

 

У петак, 28. јуна 2013. године библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је свечаном Академијом обележила свој дан и 109 година од оснивања. Прва је установа културе и средиште културног живота наше општине још од давне 1904. године када је основана "Златиборска читаоница" са циљем да се "набавком књига, новина, економских и књижевних списа унесу шира знања међу Златиборце".Данас, библиотека је смештена у једну од најлеших и најстаријих зграда у Чајетини која је подигнута 1910.године и у овом прелепом простору смештен је књижни фонд од близу 50000 књига.

Госте је поздравила историчар и директорка Библиотеке Снежана Ђенић и у свом говору истакла да: "су библиотеке својеврсне ризнице које чувају све оно што је уз помоћ предачке мудрости стварано кроз векове, а што је понекад тако чудесно преживљавало. Потхрањујући у својој тишини и тами, благо непроцењиве вредности, оне уистину јесу најсветлија места једног народа. Од оснивања првих српских библиотека прошло је много времена. Настајале су како је настајала и држава, сведочећи о српском госпотсву, култури, неимарству, племенитости ктитора, богатству дародаваца и непоновљивом духовном богатству својих савременика." Са обновом државности Србија је прву библиотеку добила тек 1815. године, а Народна библиотека је основана 1832. године. Она је на крају рекла да на овај дан славе све библиотеке у Србији.

 Поводом Дана Библиотеке сваке године се додељују захвалнице за успешну и дугогодишњу сарадњу истакнутим сарадницима. Ове године добитници су: Раде Јовановић (књижевник из Ужица), Биљана Здравковић (глумица Народног позоришта из Ужица), Слободан Љубичић (првак драме Народног позоришта из Ужица), Обрад Јовановић (академски сликар и професор Учитељског факултета у Ужицу), Милован Вуловић (оснивач и власник штампарије "Графичар" из Ужица), Бранко Игњатовић (архитекта са Златибора). Захвалнице су добиле и институције: Народни музеј Ужице, Градска галерија Ужице и Музичка школа "Војислав-Лале Стефановић", Ужице. Награду и захвалницу је добио и највернији читалац Библиотеке. Ове године је то био Богдан Јовановић, студент из Чајетине.

Музику која је пратила свечаност изводио је ученик трећег разреда Основне музичке школе "Војислав-Лале Стефановић", Марко Стефановић у класи професорке Драгане Јовановић. 

 

 "Дринска дивизија, Четврти пук и Ужичани у Балканским ратовима 1912/13." назив је изузетно вредне изложбе, аутора Радивоја Папића којом ће херојска дела српског народа бити видљива и упамћена за будућа времена. Изложбу је отворила госпођа Станојка Миливојевић, музејски саветник Народног музеја из Ужица.

 

 фото: Драган Никић

Дан Библиотеке

 

Библиотека ”Љубиша Р. Ђенић” ће у петак 28. јуна 2013. године прославити свој дан и 109 година од оснивања.Том приликом специјално за Дан Библиотеке ће бити приређена изложба ”Дринска дивизија, Четврти пук и Ужичани у Балканским ратовима 1912-1913” аутора Радивоја Папића. Изложбу ће отворити госпођа Станојка Миливојевић, музејски саветник Народног музеја из Ужица, а посетиоци у Чајетини ће моћи да је погледају до 15. јула 2013. године. Током свечаности која ће се одржати поводом Дана Библиотеке биће уручене захвалнице за успешну сарадњу дугогодишњим сарадницима, а музику која ће пратити свечаност изводиће ученици Музичке школе ”Војислав - Лале Стефановић” из Ужица.

Конкурс за афористичаре

              

 

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржава у Чајетини и на Златибору 9. и 10. августа 2013. године, организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА. У конкуренцију за награде улазе искључиво афоризми који се баве одговорима на питање шта деца, од предшколског до средњошколског узраста мисле о школи, другарству, родитељима, политици, новцу, поштовању, успеху, спорту, музици, животу.

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору и то:

- прва награда - пет дана за две особе,

- друга награда - продужени викенд за две особе и

- трећа награда - викенд за две особе

Рок за приспеће радова је 25. јул 2013. године. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 1. август 2013. Додела награда обавиће се првог (или другог) дана манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:
Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"
Златиборска 1
31 310  Чајетина
или
E-mail: ljubisardjenic@open.telekom.rs
Тел: 031 831-380 и Факс: 031 831-924
 

Сећање на Десанку Максимовић

 

      "Да би оплеменио и облагодарио људску расу, Бог, с времена на време, шаље на земљу велике и благородне душе. Једна од таквих била је и наша Десанка Максимовић", написао је на Ђурђевдан 1993. године епископ шабачко - ваљевски Лаврентије.

     У сали Библиотеке, 23. марта 2013. године, у сарадњи са ученицима Средње угоститељско - туристичке школе и професорком српског језика Бранкицом Манојловић, Библиотека је обележила две деценије од смрти највеће српске песникиње. Ученици су презентовали њен живот, рад и успехе у књижевности и рецитовали њене песме, а библиотекар Љиљана Ракић је представила Десанку Максимовић из једног другог угла износећи неке детаље из Десанкиног приватног живота о којима се мало зна. 

      Показало се да је презентација била успешна, због тога су организатори одлучили да 23. априла 2013. године, поводом Међународног дана књиге и ауторских права, приреде својим суграђанима књижевно вече  "Сећање на Десанку Максимовић".

"Жени" - Бранко Пражић пева Душка Трифуновића

     ...Ја волим Ваше очи када сину                 

     у овом часу великог открића

     Ви сагледавате сву моју суштину

     и постајете део мога бића...

                           Душко Трифуновић

      У четвртак, 7. марта 2013. године у 19 часова у сали Библиотеке, не случајно,  одржано је  поетско вече посвећено "Жени". Гост Библиотеке био је Бранко Пражић, дугогодишњи сарадник и пријатељ Душка Трифуновића.

    У септембру ове године навршава се пуних 80 година од рођења Душка Трифуновића, нашег познатог књижевника, песника и телевизијског аутора. Душко је био, на неки начин, и један од најпеванијих песника, јер ће се још дуго певати песме које је написао. Оне су постале велики хитови. Писао је за Бјело Дугме, Индексе, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Жељка Јоксимовића и друге...

     Бранко Пражић је уз звук гитаре, изводећи Душкове песме присутнима у Библотеци изнео и једну топлу причу о Душку Трифуновићу, о његовом виђењу пријатељства и љубави, о Душковим животним истинама. Бранко је подсетио и на то да је једно од последњих гостовања Душка Трифуновића била Библиотека у Чајетини: " Понео је одавде, са Златибора, из Чајетине, иако у то време није био баш најздравији, једно пријатно сећање, једну топлу атмосферу и ви сте били последњи који сте имали прилике да се дружите са њим. Зато је и мени драго да се вратим овде и имам прилуку да овде евоцирам успомене на њега."

     Пошто је поетско вече организовано уочи 8. марта, Бранко Пражић је продужио програм још пола сата и уз звуке гитаре певао најпопуларније песме посвећене жени.

     

Предавање на тему гојазности "Витки и здрави"

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и Специјална библиотека Чигота су 5. марта 2013. године организовале стручно предавање на тему гојазности. Циљ организатора је да се и наши суграђани упознају са "Програмом Чигота" који је познат у Србији, па и шире. 

     Гости Библиотеке били су: др Александар Ђенић, специјалиста интерне медицине који је одржао предавање на тему "Здрав живот, здраво срце", Јелена Шевкушић, магистар физичке културе одговорила је на тему "Физичка активност, када и како" и Милица Цвијовић, нутрициониста-дијететичар, тема "Здрава исхрана".

     Предавања су била делотворна и едукативна. Од предавача посетиоци су могли сазнати шта је и зашто је гојазност погубна по здравље, како се променом начина живота и навика може спречити овај проблем, које физичке активности, када и колико се примењују, најбоље физичке и спортске активности које се примењују у борби против гојазности, шта све подразумева правилна исхрана, које врсте хране се међусобно комбинују, о начину припремања оброка...

      Еминентним стручњацима у овој области био је упућен велики број питања, неудомица, али и сумњи на ову тему. У размени искустава на релацији стручњаци и посетиоци Библиотеке изнета су и анегдоте, тако да је предавање поред велике сазнајне вредности добило и ноту интересантности и забаве. 

     Предавање је одлично прихваћено и испунило циљ. Из тог разлога планирано је ново предавање са новом темом: "Превенција и лечење гојазности код деце и адолесцената у Србији". 

     "Програми Чигота и Чиготица нису само програми скидања вишка килограма, како то многи мисле, већ је то школа здравог и правилног живота. Успех ових програма нису само изгубљени килограми већ знање које се одавде понесе и примени по повратку кући", закључено је на предавању, а нема сумње да су и посетиоци Библиотеке стекли и освежили знања.

Ђаци првог разреда учлањени у Библиотеку

      У петак, 5. октобра 2012. године, у оквиру обележавања "Дечје недеље", 78 ученика првог разреда са Златибора и из Чајетине бесплатно су учлањени у библиотеку.

    Ђаке првог разреда Основне школе "Димитрије Туцовић" из Чајетине и са Златибора дочекали су на самом улазу кловнови Мирко и Немирко. Они су им показали како би се требало и како се не би смело понашати у библиотеци, а онда је дошла и Пипи Дуга Чарапа која је свој деци објаснила како се књиге узимају и враћају.

     

     Библиотекар Љиљана Ракић упознала је децу са радом библиотеке, са тим колико библиотека има књига и читалаца, које су књиге најлепше и најприхватљивије за њих и са низ других, за њих интересантних података. Кловнови и Пипи су затим са децем одрецитовали пар песама наших најпознатијих песника. Првацима се обратила и Бојана Божанић, која им је пожелела успешне школске дане, пуно лепог дружења и препоручила им да им књига буде један од најбољих и највернијих другова. 

  

     Представница Општине и народни посланик Бојана Божанић, запослени у Библиотеци, активисти ЦМОК-а (Центар младих организованих креативаца) и представници Канцеларије за младе су потом деци поделили  слатке пакете да им и у школи и у библиотеци буде слатко учење и читање. Дародавац слатких пакетића је Општина Чајетина. 

 

                                                                                                      Фотографије : Драган Никић

    

Летњи улични ерски кабаре 2012

      Пуних пет година манифестација "Летњи улични ерски кабаре", на задовољство грађана и туриста, оплемењује и употпуњава културна збивања и туристичку понуду Чајетине и Златибора.

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" као главни организатор ове манифестације, и суорганизатори Туристичка организација Златибор и Културно-спортски центар, су и ове године понудили на платоу испред Библиотеке у Чајетини 10. августа и на Краљевом тргу на Златибору 11. августа, низ дешавања испуњених шармом, префињеношћу и смехом.

     Генерални покровитељ ове тродневне манифестације била је Општина Чајетина, а већ другу годину Министарство културе је подржало део овог великог дешавања у оквиру пројекта "Ерски хумор". На овај начин Министарство је подржало активност Библиотеке које доприноси очувању нематеријалног културног идентитета и подизању свести о значају културног наслеђа за друштво.

     Манифестација је и ове године почела дан пре главних дешавања. Улични свирачи, принцезе и кловнови су шетали Чајетином и Златибором делећи флајере и позивнице. Шаренило, осмеси, музика и познате речи Ерске химне, аутора Зорана Богдановића:

"...Зато сте нам добро дошли, наша кућа госте треба, 

мало смеха, мало песме - то нам треба као хлеба.

 

Од смеха се кућа прави, темељи јој од музике, 

Ере праве такве куће, без науке и без муке..."

     Насмејани и расположени кловнови, принцезе и улични свирачи су се сликали са туристима и децом.Већ тог дана тражило се место за Кабаретску шармантну кафану, познату по својим карираним столњацима, надстолњацима и свећама. Место да се човек слатко насмеје и забави.

     Уз музику Бид Бенда, дикси ансамбла из Зрењанина, дизањем заставе и извођењем химне почео је програм петог Кабареа. Манифестацију је отворио заменик председника општине господин Арсен Ђурић речима:

     "Поштовани пријатељи, драги гости, желим да вас поздравим у име Општине Чајетина и да вам пожелим добродошлицу у престоницу ерског хумора. Морам да изразим велико задовољство што "Летњи улични ерски кабаре" из године у годину постаје све квалитетнија и садржајнија манифестација која на прави начин презентује наше ерске мудролије..."

     Пројекат "Ерски кабаре" је подржан од Министарства културе за 2012. годину. Снежана Ђенић и Мирјана Лопин Дризо су током целе године, поред истраживачког рада  бележиле и хронику мудрих, виспрених и смешних догађаја уздуж и попреко Чајетине и Златибора и уз помоћ Биљане Здравковић, драмске секције из Чајетине и глумаца Народног позоришта Ужице презентирала симпатичан коктел ерког хумора. Завиривши у једну ординацију присутни су могли видети и препознати типичне житеље овог краја и насмејати се актуелним причама варошког лекара и његових пацијената.

  

     Тема овогодишњег конкурса за афористичаре на идеју жирија била је " Хлеба и игара" јер је ова година и била таква: Одржане су Олимпијске игре у Лондону и избори у Србији. И овај конкурс можемо назвати међународним јер се испред жирија у сатаву: Раде Јовановић, Драгољуб Новаковић и Мирјана Лопин Дризо нашло 2289 афоризама од 66 афористичара из Шведске, Румуније, Хрватске, Македоније, БиХ, Црне Горе и Србије.

      Прва награда, петодневни боравак за две особе у вили "Ловћен" на Златибору, припала је Александру Чотрићу из Београда.

     Друга награда, викенд за две особе у хотелу " Дунав на Златибору, припала је Милану Тодорову из Петроварадина и

     Трећу награду, викенд у "Музеју старо село " у Сирогојну освојио је Миладин Берић из Бања Луке.

      Издвајамо неколико афоризама награђених афористичара.

     Александар Чотрић:

     Летње олимпијске игре организује Велика Британија,

Зимске организује Русија,

Медитеранске игре организује Грчка,

Србија би била најбољи домаћин Игара без граница.

 

Наше фудбалере би требало послати на Зимске олимпијске игре

Они играју да се смрзнеш!

 

У наш олимпијски тим требало би уврстити и политичаре.

Они лажу, краду и варају за медаљу!

 

     Милан Тодоров:

Био сам на хиподрому. Коњ на кога сам се кладио седео је у првом реду.

 

Судија је у једном тренутку револтирано посегао руком у џеп,

али се видно смирио кад је у њему напипао сто евра.

 

Играње пред домаћом публиком је захтевније.

Они нам поименице знају и мајку и сестру.

 

     Миладин Берић:

Из шаховског угла је апсурдно да смо 1941. године,

кад смо изгубили краља добили партију.

 

И дјеца и ја гањамо старке.

С тим што деца гањају патике.

 

Авнојска Југославија је пропала у оном тренутку

када су њени фудбалери за врјеме свирања химне

преселили десну рука са места гдје се чувала на мјесто где је настала.

 

     А онда је наступила Сузана Петричевић у "Последњој шанси", аутора Мирјане Бобић Мојсиловић. Прича о фризерки Гоци која се пријавила за ријалити шоу "Велики брат" не би ли некако постала популарна и на тај начин нашла мужа, изазвала је салве смеха у публици. Међутим, маестрално извођење Сузане Петричевић, прича која својим током наводи публику на смех до суза, крију на крају представе и једну животну поуку.

     Публика је могла уживати у овој трагикомичној представи, која помаже и да се прочистимо и дубоко замислимо над суштином и смислом живота и на самом крају приче открива се, да Гоца није особа којом се представља све време, већ неафирмисана и неангажована глумица која је ушла у ријалити да превари Великог брата. И не само то, глумица је имала исти животни циљ као и фризерка Гоца, да скрене пажњу на себе и живот којим данас живимо, не бисмо ли ми сами утицали на њега у позитивном смислу.

 

 

      То да су се Ере , кад им је било добро, смејали што им је добро, а кад им је било тешко, смејали се да би им било лакше, поново су доказали ужички и чајетински глумци у другом делу свог наступа " У кафани". Забавно, духовито, помало смело и оригинално. Публика је и кроз ове приче могла препознати нека актуелна дешавања, људе који их окружују, боеме, шерете, козере којима је ерска духовитост у срцу и на уснама, по којима се и препознају и поштују. Јер где друго, него у кафани су се дешавали најбољи ерски дуели и надмудривања.

 

     Јелена Чворовић Пауновић се преставила монодрамом "Афера кофер"  у улози и аутора текста, редитеља, сценографа и извођача. И на овај начин Ерски кабаре је уоквирио слику правих ерских прича јер је Јелена рођена Ужичанка. Поред онога што бизнисмени носе у коферима у Јеленином коферу су се нашле духовите приче везане за Јеленино детињство и младост и дане проведене са људима овог краја. Прича о непоштеним људима, о сталној дилеми да ли је поштено задржати већ украден новац...

     Цео програм пратио је дикси оркестар Бид Бенд, и обе вечери програм се завршавао музиком за плес и игру на радост и организатора и посетилаца.

     Пети по реду Кабаре бележи одлична посећеност и организација. Све критике оних који су гледали кабаре су позитивне. Једина замерка, пре бисмо могли рећи, сугестија, је да наредних година програм увече траје краће.

 

                                                                                                 Фотографија: Драган Никић

 

 

    

       

 

 

Резултати конкурса афоризама на тему "Хлеба и игара"

        На овогодишњем конкурсу афоризама на тему "Хлеба и игара" учествовало је 66 афористичара, а пред комисијом се нашло 2 289 афоризама. И овај конкурс показао се као међународни јер су афоризми стизали из Шведске, Румуније, Македоније, Хрватске, Црне Горе, БиХ , Србије...Жири, у саставу: Раде Јовановић, председник комисије и афористичар, Драгољуб Новаковић, професор књижевности и Мирјана Лопин Дризо, новинар, ове године, донели су одлуку да :

        Прва награда и петодневни боравак за две особе у вили "Ловћен" на Златибору, припала је Александру Чотрићу из Београда

        Друга награда и викенд за две особе у хотелу "Дунав" на Златибору, припала је Милану Тодорову из Новог Сада

        Трећа награда и викенд у "Музеју старо село" у Сирогојну припала је Миладину Берићу из Бања Луке

         Награде ће бити уручене првог дана манифестације у Чајетини, 10. августа, а у случају недоласка, уручиће се гарантно писмо на адресе награђених афористичара.

          Предсеник жирија, Раде Јовановић и директорка Билиотеке Снежана Ђенић која је организатор манифестације "Летњи улични ерски кабаре" захваљују се на великом одзиву афористичарима. Истичу да ове године велики број афористичара није одговорио на задату тему, али без обзира на ово, афоризми који су дошли пред комисију су изузетни. Снежана Ђенић је истакла и то, да је у плану да се 2013/ 2014. године штампа књига афоризама који су током пет година стизали на конкурс на различите теме.

                                                                     Комисија за конкурс за најбољи афоризам и афористичара

                                                                     ОО "Летњег уличног ерског кабареа"

Сакупљач садржаја