Изложба

РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ у Пожеги

       Изложба РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ, отворена је синоћ у Градској галерији Пожега.

       У присуству публике из Пожеге, али и околине, синоћ, са почетком у 19 часова, отворена је изложба ауторке Снежане Ђенић, историчарке и директорке библиотеке у Чајетни. Ово је трећи пут да једна од изложби поменуте ауторке гостује у галерији Спортско - културног центра у Пожеги. 

       Присутнима се најпре обратио Александар Савић доктор историјских наука, који је говорио о раду Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", али и великом доприносу Снежане Ђенић, на развој културе, како у самој Чајетини, тако и у читавом округу. 

       Изложбу је отворила Снежана Ђенић, осврнувши се најпре на животни пут Рујанског старешине Јована Мићића, као и на његов изузетан значај за историју нашег краја:

       "Јован Мићић је рођен у златиборском селу Мачкату 1785. године, где се са многобројном породичном задругом, из кршевите Пиве, доселио његов отац Гаврило, кога су Турци, вероватно због честог напуштања огњишта, назвали Гариб. 

       Бројна патријархална задруга Мићића није могла мирно да живи у Мачкату, надомак Ужица. Турци често пролазе ка Златибору, појављују се у Мачкату, одводе виђене људе у ропство, убијају, глобе, плене стоку, због чега је после извесног времена породица поново морала да бежи код својих рођака у Горњу Морачу. Пред Први српски устанак браћа се враћају на Златибор и насељавају у село Рожанство, где на једном благом нагибу
изнад реке Приштавице дижу велику породичну кућу и све друге потребне зграде. Њихова кућа је била чувена и цењена као богата и угледна, а Гаврило је, као најстарији брат, био старешина задруге. Међутим, он ни ту неће бити дуго већ се са синовима сели у Мушвете, где остаје са Јоксимом, док остали прелазе у заселак Шиповик. Гаврило је учествовао у Првом устанку као организатор и борац, а сахрањен је у Мушветама код некадашње цркве брвнаре.
       Гаврилов најстарији син Јован био је немирног духа, импулсиван и непредвидив. Одрастао је у близини сивих зидина утврђеног турског града, на готово неприступачној каменој литици изнад Ђетиње. Његово детињство обележиће турска сила и драма његовог народа згрченог у својој невољи. Имао је ту злу срећу да пролази оним истим путевима, стрмим и врлетним, куда су пролазили хајдуци, уходе, пребези, гласоноше, којима су Турци често проводили робље чији су крици и немоћни плач одјекивали у његовој свести као позив. Наслућујући да је одабран за велика дела и тешка времена, у њему се лагано угнездила јасна представа о освајању слободе и непрекинута потреба да се зауставе безмилосна унижења народа, која остављају најдубље ожиљке. То ће бити онај темељ у који ће он даље слагати своје вештине и стечена искуства обликујући своју маркантну личност достојну сваког поштовања..."
           
 
       Изложба ће бити отворена за посетиоце Галерије у Пожеги до 1. априла 2019. године.

НАЈАВА: Изложба РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ у Пожеги

 

       У четвртак, 14. марта 2019. године, у 19 часова, у Градској галерији Пожеге, биће отворена изложба РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ, ауторке Снежане Ђенић.

Уједињене боје Диванхане

        У петак 1. марта, имали смо част да угостимо људе из Удружења за науку, културу и уметност Бошњака „ Диванхана“. Гостовали су са путујућом изложбом слика насталих на ликовној колонији на Сопотници.

          
 
Група аутора са територије Прибоја, Нове Вароши, Ужица, Чајетине и бројних других градова, у септембру, прошле године, стварала је изложена дела. Кроз уметност, ови људи успели су да уједине различитост култура, талената, љубави, чежње и оног исконског, заједничког за шта су сви везани, а то је природа. Иако је тема колоније на Сопотници била слободна, већина аутора управо се одлучила да мотив који ће доминирати на сликама буде управо природа. Како они сами наводе, окружење у коме су стварали одисало је слободом и пространством, прелепим пејзажима прекривеним јутарњом маглом изнад које се препилићу плави небески тонови са златним нитима Сунчеве светлости. Веома веродостојно на сликама су и дочарани поменути пејзажи.
 
 
Отварању изложбе присуствовали су неки од аутора, међу којима су: Андријана Андријашевић, наша суграђанка, Ана Лазић и Сеад Мемовић, док су међу њима били и Сара Обрадовић, директорка колоније, али и Меша Брничанин, оснивач удружења. Господин Меша званично је отворио изложбу, при чему је изразио велико задовољство јер и даље постоје људи који чувају и негују уметност и културу.
 
     
 
Изложба ће бити отворена за посетиоце две недеље, а након тога путује у Горњи Милановац.
 

НАЈАВА: Изложба "Уједињене боје Диванхане"

       Поштовани,

       Љубазно вас позивамо на отварање изложбе "Уједињене боје Диванхане" у петак, 1. марта 2019. године у 19 часова у сали библиотеке у Чајетини. На изложби ће бити представљена дела дванаест аутора, која су настала на ликовној колонији на водопадима Сопотнице у јесен 2018. године.
       Изложбу ће отворити Мехмед Брничанин, оснивач удружења за науку, културу и уметност Бошњака "Диванхана" и Сара Обрадовић, директорка колоније "Уједињене боје Диванхане".
 

Изложба графика Александра Девића

       У уторак, 29. јануара, у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", отворена је Изложба графика, аутора Александра Девића. 

 
       Изложбу је отворила Снежана Ђенић, директор Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", која је овом приликом истакла велико задовољство што смо угостили изузетног и несвакидашњег уметника као што је Александар Девић.
 
       Александар Девић је рођен у Београду. Средњу Уметничку школу завршио је у Нишу, а Факултет примењене уметности у Београду 1978. године. На истом факултету магистрирао је 1998. године, на одсеку графике.
       Радио је у средњој уметничкој школи Ђорђе Крстић, неколико година предавао је на Факултету ликовне уметности и био директор Галерије савремене  уметности у Нишу. У овој установи сада ради као сарадник службе Интернет комуникација.
      Учесник је и бројних колективних изложби у земљи и иностранству. Самостално је излагао у Србији и Грчкој.
      Више стотина Девићевих графика и слика налази се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Италији, Холандији, Данској, Француској и Америци.
       Члан је Урдужења ликовних уметника Србије од 1986. године.  Добитник је  многих значајних награда, признања и похвала.
 
       
 
       Аутор изложбе, такође је поздравио чајетинску публику, објашњавајући да је његово сликарство разнолико и да је то што виде у оквиру ове изложбе, представља само један сегмент његовог стваралаштва. 
       Можда, најбољи начин да се опише уметност Александра Девића, јесте у речима ликовног критичара Милета Тасића који каже да овај уметник на најбољи начин следи онај, тако оригиналан и незаобилазни „далијевски“ надреализам, нудећи нам и нешто ново. 
 
 
       Публика ће моћи да види изложбу у сали библиотеке до половине фебруара.
 

НАЈАВА: Изложба графика Александра Девића

        Поштовани,

       Љубазно Вас позивамо на изложбу графика Александра Девића, академског сликара и графичара из Београда.
       Отварање изложбе је у уторак, 29. јануара 2019. године у 19 часова у Сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини.
       Александар Девић је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1986. године. Учествовао је на бројним самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству и заједничким изложбама чланова УЛУС-а Ниш. Задњих година интензивније се бави компјутерском графиком.
 

НАЈАВА: Гостовање изложбе "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" у Ваљеву

   

       Вечерас, са почетком у 19 часова, у галерији Народног музеја у Ваљеву, а у организацији Библиотеке "Љубомир Ненадовић", биће отворена изложба АРМИЈСКИ ЂЕНЕРАЛ КРСТА СМИЉАНИЋ, ауторке Снежане Ђенић.

 
       Представљајући своје остварење Снежана Ђенић је на веома интереснтан начин испричала животну причу генерала Смиљанића, истакавши да се тако на скроман начин само донекле одужила славном војсковођи који по заслугама свом народу спада у групу најзнаменитијих Срба ХХ века.
       У поставци са преко 70 фотографија и докумената представљен је животни пут Смиљанића (1868 -1944) од сељанчета из Љубиша на Златибору, школовања, напредовања у војсци, преко ратова са Турцима, Швабама и Бугарима до службовања после Великог рата, пензионисања и постављања старог ратника за бана Зетске бановине.
       Веран заклетви - за заслуге добио 35 одликовања.
       Пуковник Крста Смиљанић командовао је Дринском дивизијом, чије су трупе, заузећем Кајмакчалана, у септембру 1916. године, прве ступиле на земљиште своје отаџбине. Овај планински ланац и најјаче утврђење, за које су Бугари имали наређење да "морају бранити до последњег војника", заузела је војска васкрсла после страдања у планинама Албаније и тако отворила "капију слободе".
       Име и дело ђенерала Смиљанића су после смрти неоправдано, али смишљено - запостављани. Ђенерал није имао потомака, а од заоставштине једино се карабин, сабља и гусле чувају у спомен-збирци чајетинске Библиотеке.
       Изложба је први пут представљена 13. септембра 2008. године у Библиотеци “Љубиша Р. Ђенић” у Чајетини. Након тога гостовала је широм Србије, али и у иностранству.
       Грађани Ваљева ће имати прилику да погледају ову изложбу и у наредне две недеље.

Изложба акварела"Водена светлост" Душана Старчевића у библиотеци

     

Гости библиотеке 10. маја били су Душан Старчевић са ауторском изложбом"Водена светлост" и Катарина Доганџић Мићуновић, историчар уметности, која је отворила изложбу. 

     Душан Старчевић рођен је 1950. године у Ужицу. Дипломирао је 1984. године на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Излагао је на више групних и самосталних изложби. Добитник је многих награда и признања. 

     Као организатор ове изложбе, зажелевши добродошлицу, директорка библиотеке, Снежана Ђенић, је између осталог рекла:

      "Притиснути и помало збуњени не увек јасним кретањима у уметности вечерас имамо прилику да у радовима овог сликара великог дара и однегованог уметничког става, пронађемо оно исходиште које нам омогућава препознавање истинских вредности на пољу ликовне уметности". 

     Отварајући изложбу Катарина Доганџић Мићуновић истиче:

     "Пре побуђујућа но узнемирујућа енергија ових слика, представљена је у театарском оквиру - као у позоришту, из гледалишта чамца(перспектива са површине воде) посматра се симетрична сцена(поглед са средишта кањона) на којој се одвија драма природе. Стрме вертикале су зацепљене светлом - јасним белим, или магловитим, пригушеним, недкад љубичасто - плавом светлошћу пламене контуре, реским жутим и наранџасто - ружичастим одсевима, трагом одлутале муње. Обриси земље каткад су обојени влажним зеленим титрајем. Изложено је и неколико акварел форми готово потпуно расточених у снажном снопу светла, попут разливеног трага воде. Свака слика Старчевићевог импресионизма је чин у драматургији природе, варирање топлине светлости и влаге у различитим добима дана и године.

      Окомите стене на Старчевићевим акварелима сусрећу се над водом. Некад се тај сусрет наслућује у дубини, или се масе преклапају затварајући хоризонт, у облику троугла усмереног ка доле - симбола женског принципа, велике мајке и чина стварања. У том троуганом сажимању форме очитава се снажна симболика стварања, кроз коју се наслућује еротична напетост човека - последњег бића у космогонијском низу. Ови акварели могу асоцирати и на актове, гигантске торзое персонификоване мајке - природе."

     Захваливши се свима, Душан Старчевић је рекао да је презадовољан амбијентом у коме су његови акварели изложени. Похвалио је и организацију и предусетљивост запослених у библиотеци и истакао да је презентације изложбе "Водена светлост" превазишла његова очекивања јер је Чајетина варош и Библиотека установа у којој се уметничка дела представљају онако како уметност то и заслужује. 

   

     

 

 

Дрво као симбол живота на сликама Анастасије Богдановић

                 Изложба слика академске сликарке Анастасије Богдановић отворена је 23. јануара 2018. године у Сали библиотеке У Чајетини. Сала је била пуна поштовалаца рада младе уметнице и њених пријатеља који су својим присуством подржали и ову њену четврту самосталну изложбу. Топла атмосфера, осмеси на лицима посетилаца, само су део атмосфере која је пренета са слика Анастасије Богдановић. 

     Анастасија Богдановић је рођена 1988. у Крагујевцу. Завршила је основне и мастер студије 2013. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Јована Ракиџића. Живи и ради у Чајетини. Како сама истуче сада ради са децом, учи их да се кроз уметност, сликарство изразе, пренесу своја запажања на платно и она сама ужива у томе и даје свој максимум. 

     Слике које је одабрала да буду изложене у Библиотеци су рађене уљем и акрилом на платну. Користећи ове технике и пејзаж као лајт мотив, Богдановићева преноси свој став према животу, људима и природи. На свакој од њених слика централно место заузима дрво. Да ли је то бор, чемпрес, јаблан... сваки повезује земљу и ваздух, траву и сунце, небо и ледину. Сваки симболизује живот. 

     Отварајући изложбу академски сликар, професор Обрад Јовановић је рекао: " Невероватно колико се у њено видно поље уселила равница и Војводина. Онда, та симболика једног дрвета, тог монизма је у ствари оно што треба даље да истражује. Има добар колорит, те интересантне игре са издуженим форматима који користе у кинеској, јапанској, источњачкој уметности, ал то фино стоји, и то поигравање са кругом, хоризонталом, вертикалом је интересантно. На крају, цела уметност је тражење, цео живот је путовање."

     Анастасија је сама рекла да њене слике јесу њен лични печат, одраз њене душе, одсликавање и стапање са начином живота у којем тренутно живи, али и да оставља простор онима који гледају слике да их доживе на њима својствен начин. Свака слика је прича за себе, прича о животу, и у слици Анастасије Богдановић и око ње.

"Ала смо се наодмарали..." изложба новосадског музеја Војводине у Чајетини

     

     "Ала смо се наодмарали..." назив је изложбе Милкице Поповић и др Агнеш Озер из новосадског музеја Војводине која је отворена 13. децембра у сали библиотеке у Чајетини. Овога пута библиотечки простор су испунили панои на којима су приказана омиљена места на којима су се Војвођани одмарали од 1900-1980. године и предмети који су се користили или су били пропратни део тог одмора. 

     Кроз изложбу пратимо и то како се јавила свест о потреби човека да путује и упознаје нове крајеве, колико су били популарни излети у природу, одласци на обале река и језера која касније постају популарна купалишта. У то време почиње да се развија и здравствени туризам. Престижно је било, једном годишње, променити климу, отићи у неку светски познату или оближњу бању, али и на планински свеж ваздух. Престижно је било бавити се неким од спортава, јер здрав дух је захтевао и здраво тело, па пливање, скијање, багминтон, тенис, одбојка...све те спортске дисциплине употпуњавале су одмор. 

     Милкица Поповић, музејски саветник и једна од ауторки изложбе, рекла је на отварању изложбе:

     " Захваљујући нашим љубазним домаћинима имаћете прилику да видите где су се и како некада одмарали Војвођани. Након вишегодишњег истраживања у музејима и архивима Војводине, прикупили смо велики број експоната који најбоље говоре о развоју туризма у периоду од друге половине 19. века, па до 80-тих година прошлог века. Драгоцену помоћ престављали су и приватни колекционари и велики број наших суграђана који су несебично са нама поделили своје успомене. Изложба, чије је визуелно решење дао мр Марко Вуковић, постављена је у Музеју Војводине током маја месеца 2015. године и наишла је на велику пажњу и интересовање наше јавности."

     Изложба је прошла део Србије, а у западној Србији је по први пут у Чајетини, а гостовала је и у Котору, Ријеци, Пули...

     Војвођанима је, као и данас, Златибор био омиљена дестинација за одмор. На изложби су показане многобројне фотографије и предмети, тако да су се они старији Чајетинци присећали кућа за одмор, другачијих златиборских пејзажа, скија које су користили...

     Бицикли, скије, купаћи костими, шешири, кофери, канделабри, столице за плажу, фотографије... само су део осећаја да сте ту негде, да сте времепловом отпутовали неколко деценија уназад и уживате на некој планини, језеру, бањи, мору... Све то употпуњују звуци старих шлагера: "Ко некад у осам", "Под сјајем звезда", "Мансарда, мали стан", "Адио Маре"... и снимци летовалишта некад... и Ви сте на неком чудном месту, путујете кроз време и уживате.

Сакупљач садржаја