Изложба

Ученици основне школе аутори изложбе "130 за 130"

    "130 за 130" назив је изложбе  коју су приредили ученици  Основне школе "Димитрије  Туцовић" у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини, а  поводом 130 година постојања  школе. 

     130 слика са мотивима Златибора, Сирогојна, Мокре Горе, Шљивовице, затим ретке птице Таре и Златибора, топле и веселе боје, сунце ухваћено у златном одсјају, тарабе као чувари кућног огњишта...Разноликост, а иста тема, виђење сваког ученика другачије, као и њихова маштања, снови... 

 

 

    Даница Шишовић, академски сликар и професор ликовне културе, која је и предметни наставник ауторима, на отварању изложбе је рекла:

    "Дугих 130 година из наше школе излазе талентовани ученици. Што се ликовне уметности тиче, имам утисак да је ова генерација налик оној професора Косте Вујића. Нисмо имали "шешир", већ мало папира, кофер пастела, које платно, четкицу и бескрајну љубав и машту...

   ...Гледајући слике Јелене Тијанић Савић, од њеног света направили смо свој, како и сликарка сама каже "још лепши".

      У име организатора ове изложбе, обратила се директорка библиотеке, историчар,Снежана Ђенић:

    "Пред нама је једна по таленту, броју аутора и броју уметничких дела, заиста изузетна изложба. Она је успео покушај да се нит трајања, током свих тих дугих година рада и непрекинутог просветарства ове институције од настанка па све до наших дана и визуелно обележи. Она је круна овог јубилеја, и својеврсни доказ плодоносног стварања и трајања једног особеног културног простора због чега ауторима дугујемо нашу благородност."

   Радови ученика ће бити изложени у сали библиотеке од отварања, 31.маја, па наредних петнаест дана.

 

 

Изложба "Загрљај дрвета и камена" професора Видана Николића

     Изложба скулптура "Загрљај дрвета и камена" професора Видана Николића отворена је 19. априла, у Сали библиотеке и биће отворена до 28 априла.

     Видан Николић је филолог, доктор наука, универзитетски професор и књижевник. Поред стручних књига из науке о језику, пише приповетке и романе. Такође је и самоуки вајар. Склуптуре ваја од материјала које проналази у природи, на обалама Дрине, Рзава, у шумама Златибора, Таре...дакле , из ужичког краја. Склуптуре су најчешће од корена дрвета, или камена ураслог у корен дрвета.

    Видан Николић иза себе има четири самосталне изложбе, у Сарајеву 2002, Словачкој 2012, Пољској 2012, и Румунији, Темишвар, 2016. У организацији ове последнје изложбе у Темишвару, свој скромни допринос, дала је и библиотека "Љубиша Р. Ђенић". Видан Николић је излагао и широм србије, учествовао на више колективних изложби, а учесник је и више ликовних колонија.

    Изложба малих и средњих склуптура др Видана Николића је заиста несвакидашња поставка, како  и сам назив говори "Загрљај дрвета и камена", представља нераскидиву везу човека и природе, трагање за постојањем.

     Аутор инспирацију проналази у дрвету као извору живота, у коренукао симболу рађања, и камену као симболунепролазности, светрајања. На први поглед склуптуре изгледају као да су рађене од слоноваче, као да су тој снази тог ретког материјала и саме црпиле снагу.

    Оне су разигране, буде машту, кријући у својим чворовима годове трајања. Симболике има и у њиховим називима: Плен, Мајка, Праисторијски мачак, Виолиниста, Сирена, Бацач камена...

     Николић је својим вештим рукама, у дрвету и камену, исклесао нове приче које говоре саме за себе.

                                                                                                           Фотографија: Драган Никић

 

Изложба скулптура Видана Николића ЗАГРЉАЈ ДРВЕТА И КАМЕНА

 

Среда, 19. април 2017. године у 19 часова

 

Изложба скулптура Видана Николића ЗАГРЉАЈ ДРВЕТА И КАМЕНА

 

ЗВУК ЛАМПАША

    

    ЗВУК ЛАМПАША је назив изложбе која је отворена 23. марта у Сали библиотеке у Чајетини. Као аутор изложбе и каталога потписује се Катарина Мићуновић Доганџић, кустос Народног музеја Ужице, а највећу заслугу за ову интересантну изложбу има Драган Јовичић, колекционар.

    Радио апарати са електронски вакумским цевима - лампама, отуда и назив Лампаши, појавили су се почетком ХХ века. Средином века из употребе их избацују транзисторски пријемници. Код нас лампаши су одолевали до почетка седме деценије прошлог века, да би данас постали колекционарски примерци и музејски предмети.

    На изложби се нашло 24 апарата лампаша. Најстарији апарат Космај 49, произведен је 1949. у Београду у фабрици "Никола Тесла", а најмлађи Симфонија  Е 70, 1970. ЕИ Ниш 1970. године. Драган Јовичић, колекционар који је сваки апарат репарирао и довео у стање да ради, свира, каже: "Спојио сам страст и велико задовољство. Радим оно у чему заиста уживам. Иако овај посао изискује пуно времена, породица се жали да их занемарујем, нема никакве материјалне користи, ја сам ипак задовољан кад овако поставимо изложбу, кад се окренем у овом дивном амбијенту. Увек сам се бавио електроником, занимало ме је, а лампаши су ме заинтригирали. Какав то звук излази из ових украсних кутија и како? Кад сам био мали рекли су ми да у тој кутији живе мали људи, па сам ето, хтео да проверим."

    Уз музику, звук који је допирао из радија, мала Јулија је желела да провери истинитост Драганове приче. Није умела да отвори ову лепу кутију из које је допирао одличан евергрин и понеки шлагер, али је као и остали уживала у музици.

     Катарина Доганџић Мићуновић на чију идеју је и постављена ова изложба, први пут у Ужицу за Ноћ музеја, присутнима је испричала не мање интересантну причу о развоју радија, настанку лампаша који су репарирани, сјајни, очишћени од прашине, поједини са хеклерајем на себи, изазивали носталгију и враћали у нека прошла времена.

     Испричала је, да се први звук са радија чуо давне 1929. године и што се тиче Радио Београда до 1958. био је само један програм. Од страних, слушао се Радио Луксембург. Ужичани су до краја седме деценије ХХ века пратили програм преко лампаша, а 1971. и прве тактове и програм Радио Ужица. Убрзо, лампаше су заменили транзистори, а бомбардовањем 1999. уништени су радио-пријемници са средњеталасног подручја, тако да су и лампаши ушли у историју. Сада са оригиналним лампашима може се и даље слушати Радио Београд, неке бугарске станице и у зимском периоду Глас Русије, а Драган Јовичић шаљиво додаје: "Ја сам доскочио техници јер сам решио да у такве радио апарате уграђујем УКТ тјунере."

     Отргнути од заборава, очишћени и окићени, емитујући звуке шлагера и евергрина, лампаши су показали да и дан-данас могу испунити простор чистим, карактеристичним и јаким тоновима.

 Фотографије: Портал за културу и друштво " Пасаж" и Фото Никић   

ЗВУК ЛАМПАША, колекција радио - апарата Драгана Јовичића

 

 

Катарина Доганџић Мићуновић, колекција радио - апарата Драгана Јовичића

 

ЗВУК ЛАМПАША

Трећи меморијал Милана Верговићa

     Трећи меморијал Милана Верговића отворен је 28. фебруара у сали Библиотеке у Чајетини. Ова изложба скулптура је подсећање на уметничко стваралаштво Милана Верговића, првог академски образованог вајара ужичког краја, а о вајарском раду Милана Верговића, академик Љубомир Симовић је записао: "Износио је на свет фигуре и портрете обрађене зрело брижљиво са пуно живота и маште, на један начин који га не одваја од традиције, али га њој и не подређује."

    Током 2016. године, Биљана Угрен Ковачевић, Драган Димић и Милован Даговић, три изузетна ужичка уметника, конципирали су читаву поставку изложбе, како би са једне стране била очувана ова манифестација, а са друге стране, да би кроз своје различите поставке указали на могућности развоја савремене скулптуре и изражаја њене поетике.

    Драган Димић је уметник који је оснивач, организатор, учесник све три изложбе и који је одлучио да уз свесрдну помоћ својих колега Биљане Угрен Ковачевић и Милована Даговића Дага покуша да врати скулптуру, да јој неку нову савремену димензију.

    "Скулптура има своје место и у затвореном и у отвореном простору. Она има симболику обележавања времена. Има симболику опомене, јер уметник је савест друштва. Он обликује друштво, својим деловањем, својим радом, утиче на мисао и само креирање друштвених норми које постоје у савременом свету", рекао је Даговић.

 

"Минијатура на зрну грашка", изложба др Дејана Вукићевића

     На Међународни дан матерњег језика, 21. фебруара који је УНЕСКО установио још 1999. године, чајетинска библиотека је отворила изложбу "Минијатура на зрну грашка" аутора др Дејана Вукићевића, библиотекара саветника и водитеља Фонда старе, ретке и минијатурне књиге у Народној библиотеци Србије.

     Ова изложба, како сам аутор каже, први пут је постављена 2014. године и до сада је обишла доста градова широм Србије.

    "Кад се помисли на књигу, обично се под тим подразумева књига која може лепо да стане у руку и да се чита без којекаквих оптичких помагала. Али, може и другачије. Неки од тих примерака ове изузетно вредне изложбе стигли су у Чајетину. Овакве књиге настајале су, по мом мишљењу као истраживача, као научника, као неког чији је позив домен библиотекарства, настајале су из престижа, жеље појединаца да имају нешто другачије, вредније, из жеље издавачких кућа да баш оне издају најмању књигу, а да би књига била категорисана као микроиздање, њене граничне димензије морају износити 100x100x100mm. У фонду старе, ретке и минијатурне књиге Народна библиотека Србије има тренутно око 300 наслова међу којима су највише дела на српском, руском, француском, словеначком, мађарском, немачком и чешком језику, а реч је о белетристици, збиркама поезије, манифестима, монографијама, речницима…", рекао је Вукићевић.

     Посетиоци библиотеке имали су прилику да виде и филм снимљен за емисију "Београдско благо" Редакције дигиталног програма РТС-а.

     23. априла, пре 15 година, на Међународни дан књиге, отворен је Музеј минијатурне књиге у Бакуу, престоници Азербејџана, први и једини музеј овакве врсте у свету. Овај музеј је ушао у Гинисову књигу рекорда као највећа колекција минијатурних књига на свету са 5 600 књига, а колекција минијатурне књиге у Народној библиотеци Србије такође има тенденцију да се увећа.

    

     Књиге које су обухваћене овом изложбом су: „Горски вијенац“ Петра II Петровића Његоша на српском и мађарском, песме Едгара Алана Поа на француском, кратке приче Мирослава Јосића Вишњића, монографске књиге (Комунистичке партије Југославије или личности – песника Александра Сергејевича Пушкина, Шандора Петефија, Хајнриха Хајнеа)…

     "Такође је интересантан и Ратни манифест краља Фрање Јосифа 1. из 1914. који има димензије 24х22 милиметара и он спада у ултра микро-мини књиге где припадају још две немачке књиге 6х6 милиметара и књиге из тог фонда не могу се читати голим оком већ уз помоћ лупе, " рекао је Др Дејан Вукићевић.

     Интересантно је и то да је традиција штампања малих мини књига старa колико и књига уопште, чак је и Марија Антоанета имала књигу која је могла стати у рукавицу. Поједине књиге украшаване су и драгим камењем и дијамантима, па су их даме могле носити и око врата као украс.

     

Археолошко благо у Кривој Реци

                                                                                       

      "Вишовина Крива Река, некропола бронзаног и гвозденог доба" је назив изложбе која је отворена у понедељак, 30. јануара у Сали библиотеке "Љубиша Р Ђенић".

     Изложба је резултат истраживања стручних људи из Народног музеја из Ужица и Музеја на отвореном "Старо село" у Сирогојну. Истраживања  су обављена 2016. године на територији општине Чајетина, тачније у Кривој Реци, Вишовина. Прва ископавања на локалитету Вишовина извела је 1952. године Драга Гарашанин. Тада је евидентирано осамнаест хумки, а ископавања су обављена на седам и то из бронзаног и гвозденог доба, а сондирање је обављено, први пут на бедему Градине 1974. године, а интересовање стручних људи за овај локалитет не престаје.

       Изложбу је отворила Снежана Ђенић, директорка библиотеке. Аутори изложбе Љиљана Мандић,стручни саветник Народног музеја у Ужицу, Светлана Ћалдовић, вршилац дужности директора Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно истакле су да је овај заједнички пројекат помогло и Министарство културе, да су у старим хумкама нађена материјална култура, раритети европских размера, како за бронзано, тако и за метално доба.

      

       Изложба обухвата паное са фотографијама и писаним текстом локалитета, предмета, начина живота и изложеним предметима нађеним на овој локацији: урне у облику амфоре, накит, оружје, пршљенци...

    

Даворин Јенко - родоначелник српске сценске музике

    У новембру 2014. се навршило 100 година од смрти Даворина Јенка, дугогодишњег капелана Народног позоришта, чије су заслуге за развој наше сценске музике немерљиве. Поводом овог јубилеја, Архив Србије и Архив Републике Словеније организовали су, у просторијама Архива у Љубљани, научни симпозијум Даворин Јенко (1835 - 1914): живот и рад, као и изложбу Даворин Јенко (1835 - 1914).

    Пошто је знатни део живота провео у Београду радећи у Народном позоришту, изложба је допуњена материјалима о Јенковој делатности из ове области, а онда изложена у Београду и по градовима у Србији.

     Организатори ове изложбе која је отворена 13. децембра у чајетинској библиотеци су музеј Народног позоришта из Београда, Архив града Ужица и чајетинска библиотека.

    Изложбу су отворили Снежана Ђенић, директорка Библиотеке и Александар Стаматовић, заменик управника Народног позоришта у Београду.

    Говорећи о изложби Александар Стаматовић је истакао да је Јенко дао печат и оставио траг читавом једном раздобљу од оснивања позоришта 1865, усавршио је класичан српсkи комад са певањем, подигао класичну инструменталну музику на виши ниво, створио прву српску оперету и ударио темеље развоју прве српске опере.

     Његове познате композиције су Напред, Сабљо моја димискијо, Нек душман види, Међу браћом, На мору, Вабило... Поред бројних химни које је Јенко написао за различита певачка друштва, он је аутор и две националне химне: словеначке и српске. Од 1860. године словеначки народ пева његову композицију Напреј, застава Славе, као химну, а композиција Боже правде писана као хорска нумера за алегорију у стиховима Маркова сабља и која је играна у част пунолетства кнеза Милана Обреновића, од 1882. постаје и до данас остаје - државна химна Србије.

    Изложбом су обухваћени, хронолошки, представљени његов рад и живот, позоришни комади за које је писао музику јер је он провео 30 година у Народном позоришту, затим занимљиви детаљи из живота и фотографије. Изложбу су употпунили чланови хора "Златиборска вила" из Ужица који су извели химну "Боже правде".

 

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ ДАВОРИН ЈЕНКО

 

 

Изложба "Даворин Јенко"

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

13. децембар 2016. године у 19 часова

Сакупљач садржаја