Изложба

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" ауторке Снежане Ђенић у Италији

     Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић", историчара и директорке библиотеке, Снежане Ђенић била је изложена од 24. до 29. септембра у сали Српске православне цркве Светог Спиридона у Трсту. 

     Изложба посвећена Крсти Смиљанићу, великом ђенералу и стратегу, човеку који се правом са сврстава у ред знаменитих Срба 20 века, дело је аутора Снежане Ђенић, историчарке која је један од најистрајнијих и најдетаљнијих истраживача историјске баштине златиборског краја. Као таква, изложба је имала велики одјек и у самом Трсту, па не чуди велики број посетилаца.

     Изложба је отворена у суботу, 24. септембра у присуству конзула Републике Србије, Љубомира Мирковића, председника Правосласвне црквене општине Трст Златимира Селаковића, представника делегације општине Чајетина и великог броја људи српске заједнице у Италији и самих Италијана.

      Отварајући изложбу Снежана Ђенић је рекла:

     "Велику привилегију, част и задовољство представља могућност да у овом велелепном храму који сведочи о историјском значају српске колоније у Трсту, презентујемо део културно - историјске баштине златиборске регије, кроз културу сећања на прослављеног и знаменитог ђенерала из Првог светског рата, Крсту Смиљанића.

     Тиме обележавамо и страдања у Великом рату, првом и највећем глобалном војном сукобу два савеза држава у дотадашњој историји човечанства у коме је и српски и италијански народ поднео до тада незапамћене жртве. Србија је преживљавајући своју голготу изгубила милион и двеста шездесет хиљада људи, што представља 28% од целокупног броја становништва.

      Због тога вечерас, на овом месту, месту сећања имам потребу да поменем и примере велике солидарности и пријатељства српског и италијанског народа када је италијанска морнарица спашавала српске војнике и цивиле који су се повлачили преко Албаније. Сведочанство о томе и данас стоји исписано на табли у луци Бриндизи. Наша захвалност је дубока", истакла је Снежана Ђенић.

     На отварању изложбе присутнима се обратио и председник Скупштине општине Чајетина, Милоје Рајовић, који је истакао да су овом изложбом отворена врата за сарадњу Трста и Чајетине, не само у области културе већ и туризма и привреде.

"Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", изложба старих фотографија Златибора

      "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" је назив изложбе старих фотографија Златибора чији је аутор Снежана Ђенић, историчар и истраживач културне баштине златиборског краја. У великој галерији Чиготе, од 13. јула, изложено је око 80 фотографија које имају за циљ да испричају једну причу из прошлости, сведоци времена о почетку и развоју туризма на Златибору. Са старих фотографија предела, људи, лепоте Златибора, почиње документована прича о овој планини која заслужује да буде на врху туристичких дестинација Србије.

     Радећи, истражујући и припремајући Светлопис ауторка, Снежана Ђенић, је посетиоцима Чиготе и многобројним туристима кроз фотографије приказала Златибор с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Светлопис (који и сам магично звучи, старовременски и типично српски) је хроника Златибора и вредна баштина.

      Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" је настала 2013. године и први пут је изложена на свечаној академији поводом прославе 120 година туризма на Златибору, затим у Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић", затим се нашла у Београду, Пожези и Ариљу, а сада је изложена баш у Чиготи, не случајно, јер је и Чигота промотер правих вредности.

     "Чигота је право место где би требало да стоји стална поставка ове изложбе јер она на исцрпан и репрезентативан начин управо говори и о најзначајнијем сегменту туризма а то је лечење или здравствени туризам који је у основи рада Чиготе. Здрвље, снага и лепота свакодневно су заступљени у нашем раду а и представљени су и на фотографијама ове изложбе", рекла је Мирјана Црнчевић, библиотекар саветник на отварању изложбе и подвукла да ће ова изложба у галерији Чиготе моћи да се види до Нове године.

     Ауторка Светлописа, Снежана Ђенић, обратила се речима:

     "Ова изложба је својеврстан покушај да путем сачуваних "светлосних записа", боље схватимо једно време, да га доживимо са свим његовим благодетима и невољама, да упознамо ондашње људе који су својим сензибилитетом успостављали другачије односе, имали другачије вредности, другачије изгледали и мислили, да упознамо њихова лица, њихов живот, потребе, занимања, веровања и да на тај начин видимо носталгично лице неког сасвим другачијег света...

     ...То је време које не смемо заборавити јер је достојно нашег трајног памћења. Велика дужност свих нас је да оживимо слику прошлости, у којој су трудољубивост, добре намере и вредна дела видљиви, тако да постају део колективне меморије једне епохе, а то сигурно представља снажан услов опстанка и темељну одредницу наше будућности."

 

Фотографија  Самир  Аслани          

Изложба "Ведрине и сете Бранка Ћопића (1915 - 1984)

      Поводом 100 - годишњице од рођења Бранка Ћопића, 1. јуна у глерији Чиготе на Златибору, отворена је изложба "Ведрине и сете Бранка Ћопића", а ауторке ове изложбе и каталога су Ратка Младић, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске и Олга Красић Маријановић, Библиотека града Београда. Организатори ове вредне изложбе су библиотека Специјалне болнице Чигота и Библиотека Љубиша Р. Ђенић.

     Пратећи кључне моменте из живота и стваралаштва Бранка Ћопића, хронолошки, на 35 плаката документима и фотографијама представљен је целокупни опус живота и рада: од рођења и детињства у Хашанима, школовања и студирања, боравка у партизанима, рада после рата до трагичног скока са Бранковог моста и краја његовог живота.

     Бранко Ћопић припада једном већ заборављеном времену, времену Другог светског рата и Титоистичкој Југославији, земљи која више не постоји. У тој земљи, шездесетих и седамдесетих година био је је најомиљенији, најтраженији и најчитанији писац како за децу, тако и за одрасле. Он је писац који је књижевности и историји оставио обиман књижевни рад, трагичну животну причу и значајни културни печат.

     Олга Красић Маријановић истиче да је Бранко Ћопић, иако је за многе био режимски писц, у суштини био највећи критичар тадашњег режима, и од стране тадашње врховне власти прогањан и цензурисан. И његов живот је био препун парадокса, преокрета и нечег судбински предодређеног.

     "Грађа изложбе највећим делом преузета је из Архива САНУ где се, вољом писца, и целокупна оставштина Бранка Ћопића. Љубазношћу академика Василија Крстића, као и особља Архива, стављена нам је на увид и обрађена и необрађена архивска грађа: рукописи, преписка, позивнице за различите манифестације, плакати, награде, новински чланци, фотографије из приватних албума породице Ћопић... За потребе изложбе скенирано је 1000 докумената, тако да прикупљена грађа далеко превазилази реализацију ове изложбе и каталога...", каже ауторка изложбе.

      "Од првих ствари па до данас ја личим на себе, пишем на свој начин и нећу себе да изневјеравам. Нећу и да разочарам своје читаоце који су на мене навикли, а ја на њих, јер сматрам да имам шта да кажем и нису ми потребни помодарски трикови и обмане... Желим својом литературом да афирмирам живот, све његове лепоте и радости и људе своје земље који су ми најближи и најпознатији дио човјечанства, опћељудске заједнице.

      Стојим, с друге стране, на становишту да све што се пише о људима у свјету треба да се саопћи разумљиво, на линији људске нормалне логике и да је ту непотребно закукуљавање, насилно прављење загонетке. Не знам чему води та наглашена херметичка литература, чему води, коме треба?"

                                                                                          Бранко Ћопић: Дијалози            

САНУ - 14532 - VIII - 46           

     

     

 

Српско писмо и језик кроз историју

"Код сваког су народа најсветије ове три ствари: закон, језик и обичаји; тим се народи један с другим рођакају и један од другог разликују. Како народ изгуби те три светиње, он изгуби и своје име"

Вук Стефановић Караџић                    

 

 

     У сарадњи са "Музејем језика и писма Тршић" од 17. маја у сали Библиотеке је отворена фото - документациона изложба " Српско писмо и језик кроз историју", ауторке мр Дајана Ђедовић, која је део сталне поставке Музеја у Тршићу. Као и Библиотека кроз неговање, промоцију и пласирање ерског хумора "Музеј језика и писма Тршић" кроз ову поставку популаризује језик у смислу Нематеријалног културног наслеђа. Библиотека и Музеј су већ и раније сарађивали тако да ова поставка преставља наставак успешне сарадње ове две установе.

     Ана Чуруговић, кустос, етнолог и антрополог Музеја језика и писма Тршић, говорила је ђацима ОШ "Димиртије Туцовић" о значају нашег језика и писма. По Аниним речима од када је отворен Музеј језика и писма у Тршићу 2011. године, од тада је и изложба Дајане Ђедовић део сталне поставке Музеја. Она је, развој нашег језика који је  био јако комплексан у историјском смислу,представила пријемчиво и одговарајуће свим генерацијама и најразличитијој публици.

     У оквиру изложбе приказана су писма која су се користила у Србији од 9 века: глагољица, ћирилица и латиница. Престављени су и најистакнутији реформатори српског језика и писма: Ћирило и Методије, Климент и Наум, Доситеј Обрадовић, Сава Мркаљ, Лука Милованов, Јернеј Копитар и Вук Стефановић Караџић. Поред тога, ауторка је кроз истраживање ове теме била у поседу низа докумената писаних различитим писмима, а Ана Чуруговић је све присутне упознала са самим Тршићем и животом и радом Вука Стефановића Караџића коме је Музеј посвећен.

    "Ми се у оквиру Музеја, заиста трудимо да, не само кроз изложбе већ и кроз друге програме, говоримо о језику као о важном чиниоцу културе, а и као о важном носиоцу идентитета", истиче Ана Чуруговић. "Кроз овакве изложбе приближавамо наш језик младима, дајемо важне одговоре и настављамо сарадњу са вашом библотеком коју смо започели када је у питању нематеријално културно наслеђе."

 

Изложба Библиотеке града Београда у Чајетини

     После Специјалне болнице Чигота, изложбу "Био једном један лаф" коју је приредила Библиотека града Београда, имали су прилику, од 2. до 15. марта 2016. године, да виде и ученици и мештани Чајетине.

     Ауторке изложбе: Олга Красић Марјановић, Владислава Ивковић Марковић и Виолета Ђорђевић су изложбом "Био једном један лаф" приказале читав живот и рад Душка Радовића, писца, новинара, афористичара, радио и ТВ уредника, човека који је великом броју деце и многим генерацијама зачинио детињство позитивним и помало иронично-критичким сликама и мислима о животу.

     Љиљана Ракић, библиотекар, је испричала ученицима интересатну причу и приближила дечје емисије уз које су одрастали њихови родитељи, баке и деке "На слово на слово", "Полетарац", "Лаку ноћ, децо"... Подсетила их је колико је Душко волео децу и на његове врцаве песме које је писао за њих.

     Изложба прати рад Душка Радовића, његов живот, признања. Кроз изложбу се провлаче и његова осећања, страхови и разочарања, тако да су ауторке успешно кроз фотографије и текст, цитирајући понекад и самог Душка Радовића, успеле да прикажу Душка Радовића онаквог какав је он заиста био, обичан човек и велики мислилац. Подсећање на његову култну радио емисију "Београде, добро јутро", на " Женске разговоре" по којима је прво снимљена серија, а после је овај текст адаптиран и за позориште... чине да Душко Радовић заиста буде представљен садашњим генерацијама.

     "Ако смем да будем нескроман, волео бих да ме људи памте по томе што сам на много различитих страна и простора покушавао да се борим против досаде и глупости. У ових скоро четрдесет година духовног живота Београда и околине живело је и ваљда ће остати нешто од моје ироније, хумора и племенитости..."

    Рекао је и записао Душко Радовић.

    Изложбу је за непуних петнаест дана видело око 300 посетилаца.

 

Био једном један лаф - изложба посвећена Душку Радовићу

             Изложба "Био једном један лаф", ауторки Олге Красић Марјановић, Виолете Ђорђевић и Саре Ивковић Марковић, отворена 3. марта 2016. године у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић", на 30 различитих плаката бележи најважније моменте у животу и стваралаштву Душка Радовића: детињство у нишу и Суботици, долазак у Београд и почетак рада у Пионирским новинама, уређивање програма за децу Радио Београда и култна драма Капетан Џон Пиплфокс, уређивање програма на ТВ Београд - серије На слово, на слово и Лаку ноћ, децо, ТВ серија Женски разговори, рад на часопису Полетарац, уређивање на Студију Б... Изложба је отворена до 15. марта 2016. године, у организацији Специјалне библиотеке "Чигота" и библиотеке "Љубиша Р. Ђенић"

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" у Градском културном центру Ужице

     Поводом Стогодишњице од почетка Првог светског рата, у организацији  Градског одбора Удружења војних пензионера града Ужица, у понедељак, 15. јуна 2015. године, у Горњој сали Градског културног центра Ужице (бивши Дом ЈНА), биће отворена изложба " Армијски ђенерал Крста Смиљанић" ауторке Снежане Ђенић, историчарке и вишег кустоса. Поводом овог јубилеја, професор др Небојша Дамњановић, историчар из Београда, одржаће предавање на тему " Дринска дивизија и Четврти ужички пук у Првом светском рату."

Отворена ретроспективна изложба Милутина Кораћа

У оквиру циклуса "Они које не заборављамо" који је, пре три године, покренула Градска галерија у Ужицу с намером да се очува сећање на значајне уметнике из ужичког краја, у понедељак, 4. маја 2015. године у Сали Библиотеке, отворена је ретроспективна изложба, која је припремљена у сарадњи са овом установом, академског сликара и ликовног педагога Милутина Кораћа (Пожега, 1923. - Ужице, 2001.). 

Истакавши да је поставка "доказ да својим одласком уметник не престаје да живи, већ наставља да егѕистира кроз своје стваралаштво", Зоран В: Цветић, директор Градске галерије, поручио је да је Кораћ један од оних уметника чије стваралаштво треба да буде "инспирација новим нараштајима", а потом усказао велику захвалност уметниковој породици, али и Народном музеју, Историјском архиву, Учитељском факултету, који су уступили велики број Кораћевих дела за ту поставку.

У каталогу који прати изложбу, Драгиша Милосављевић, исоричар уметности и Кораћев близак пријатељ, подсетио је да је "Мићо Кораћ био виртуоз у многим подручјима људског духа. Био је сликар, уметник пејзажа, професор, певач, помало песник, гитариста, избалансирани забављач али само за одабране. Све што је радио, радио је са мером, ништа превише, нема претеривања нити буке нити прејаког звука. Када је сликао чинио је то у дослуху са природним окружењем без обзира на ликовне колоније или рад у затвореном простору..." 

 

фото: Драган Никић

Сакупљач садржаја