Изложба

Ретроспективна изложба Милутин Кораћ

У сарадњи са Градском галеријом Ужице, у понедељак, 4. маја 2015. са почетком у 20 часова, у сали Библиотеке биће отворена ретроспективна изложба слика „Милутин Кораћ“ у циклусу "Они које не заборављамо"

Милутин Кораћ је рођен 1932. године у Пожеги. Академију за ликовну уметност у Београду завршио је 1964. године у класи професора Мила Милуновића. Постдипломске студије завршио је на Академији уметности у Новом Саду 2000. године у класи професора Јована Ракиџића.

Поред сликарства, био је и посвећени ликовни педагог. Предавао је у Школи за квалификоване раднике, Педагошкој академији и на Учитељском факултету у Ужицу.

Био је члан УЛУС-а од 1974. године.

Живео је и радио у Ужицу, а повремено је боравио у Немачкој, Америци и Канади.

Преминуо је 3. августа 2001. године.

Самосталне изложбе: Пожега, Бајина Башта, Ужице, Златибор, Сирогојно, Косјерић, Вишеград, Чачак, Лучани, Минхен, Монтреал.

Учесник је великог броја ликовних колонија, као и многих хуманитарних акција.

Групне изложбе: Београд, Шабац, Ужице, Крушевац, Славонски Брод, Крагујевац, Краљево, Ваљево, Чачак, Лабин, Ријека, Врњачка Бања, Минхен, Монтреал.

Учесник је великог броја ликовних колонија, као и многих хуманитарних акција.

Награде: II награда за сликарство на књижевно-ликовном фестивалу Србије и Црне Горе у Шапцу 1958. године, II награда за сликарство на годишњој изложби студената Академије ликовних уметности у Београду 1964. године,
Откупна награда на Ужичкој ликовној ретроспективи 1971. године.

Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" гостовала у Ариљу

Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" гостовала је у недељу, 25. маја 2014. године у Народној библиотеци у Ариљу, а у оквиру традиционалне манифестације "Мајски дани културе" коју ова библиотека организује већ 19. годину за редом. "Мајски дани културе" одржавају се од 23. до 28. маја поводом прославе Дана града - дан Светог Ахилија. Организују се ликовни, књижевни, позоришни (професионални и аматерски), музички програми, филмске пројекције, изложбе слика и скулптура.

"Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" је изложба приређена поводом обележавања 120 година организованог туризма на Златибору. Аутор изложбе је директорка Библиотеке и историчар, Снежана Ђенић, која је овом изложбом кроз старе фотографије Златибора показала сву његову лепоту и историјски развој.

фото: Народна библиотека Ариље

Отварање ретроспективне изложбе скулптура Милуна Видића

У уторак, 15. априла 2014. године, у Сали Библиотеке, отворена је ретроспективна изложба скулптура Милуна Видића.  

Вајар Милун Видић рођен је 1939. године у селу Роге код Пожеге. Академију ликовних уметности и постдипломске студије завршио је у Београду 1970. године у вајарској класи професора Мише Поповића. Радио је на Академији уметности у Новом Саду где је прошао сва звања од асистента до редовног професора за предмет вајање са технологијом. Године 1994. прелази на Факултет примењених уметности у Београду где ради као редован професор за предмет вајање све до 2004. када одлази у пензију. Умро је 2007. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана у Београду.

Говорећи о животу и делу вајара Милуна Видића, директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, је истакла: "Вајар, Милун Видић је иза себе оставио изузетно дело и маниром великог мајстора обележио српску уметничку сцену. У својим уметничким преокупацијама, иако остајући доследан модерниста, облицима свог рада, и сасвим дефинисаним вајарским рукописом, Милун Видић, изградио је својеврсну, готово ванвременску креативну позицију.

Знао је да каже:

"Сваки аутор се нада да ће његово дело, то јест, уметнички производ поставити неко питање, пробудити неку успавану или недосањану мисао, активирати неко чуло... а то је довољно за постојање и за обојеност живљења, за све вечне дилеме и моју, можда утопију."

Сликар и професор Учитељског факултета у Ужицу, Обрад Јовановић је, отворивши изложбу, рекао: "Да, тешко је писати о скулптурама вајара и професора Милуна Видића, јер оне су редуковане до знака, симбола и до врхунца минимализма у геометријском, иконичком и визуелном смислу. Оне су прочишћене и доведене до геометријске апстаркције и симболике, мисаоне појаве знака, односно смисла. Са друге стране тај минимализам тактилног, алегоричног, миметичког чини ове скулптуре набијене енергијом и неким тајанством немуштог, а ипак блиског. Оне су лишене пуке и баналне реалности и ближе су оностраном, апстрактном, него реалном и свакидашњем предметном свету. Код овог вајара се види игра, али се не види играч. Види се како, а не види се шта. Има простор, има време, али неме енергије. Енергија је остала у трајању, обистинила се у уметнику и његовом делању и нама самим који смо тим чином привучени и увучени у тај простор, у ту магију коју носе ове скулптуре."

 

Изложба "Прота Радосав Симић - српски духовник, неимар и добротвор" аутора Снежане Ђенић и Босе Росић гостовала у Народном музеју у Краљеву

У четвртак, 6. фебруара 2014. године, у Галерији Народног музеја у Краљеву, отворена је изложба под називом "Прота Радосав Симић - српски духовник, неимар и добротвор", аутора Снежане Ђенић, историчара и директорке Библиотеке и Босе Росић, етнолога.

"Током читаве српске историје свештена лица имала су значајну улогу у очувању духа светосавља који се није односио само на веру, цркву просвету, већ и на све области културног стваралаштва и живота. У црквеним круговима у томе су се посебно истицали они који су својим високим моралним принципима, врлином и благородношћу оставили трајни траг у памћењу савременика.

Један од таквих сигурно је био и протојереј ставрофор Радосав Симић.

Као човек и као духовник, као неимар и као добротвор, он заслужује да се његова дела забележе, али не у циљу испразног хвалоспева, већ стога што је сваки његов поступак вредан пажње. Велики у свом послу служења Богу и свом народу, доследан узвишеним начелима, обдарен милосрдном, хришћанском добротом, својим приљежним радом само је добро доносио, тако да га са правом можемо сматрати истинским духовним оцем",између осталог, записли су аутори у каталогу који прати изложбу.

Прота Радосав Симић је рођен 5. августа 1882. године у селу Бранешци у Срезу златиборском. По свршетку богословије имао је тек 20 година, а по ондашњем црквеном закону свршени богослов није се могао запопити пре 25 године старости, стога је до запопљења провео четири године као учитељ, а годину дана провео је у војсци. На Св. апостола Тому, 6. октобра 1907. године, епископ жички Сава Дечанац рукоположио га је у чачанској цркви за ђакона, а месец дана касније и у чин свештеника и постављен је за свештеника у Сирчанску парохију у Срезу жичком. Службовао је и у Рогачици, Доњој Краварици, Ужицу, па свуда подизао чесме, градио путеве, обнављао цркве и просвећивао народ.

За плодан свештенички и друштвени рад од стране црквених власти одликован је црвеним појасом, камилавком, протским чином и напрсним крстом, највећим црквеним одликовањем. Од стране грађанских власти одликован је орденом Светог Саве IV и V реда, орденом Југословенске круне V реда, Албанском споменицом и сребрном медаљом Црвног крста.

Овај "смирени молитвеник", протојереј ставрофор, умро је 1966. године у Ужицу, благодарећи Господу Богу што му је даровао здравље, разум, снагу да се могао, како је умео и знао одужити Богу, цркви и свом народу. Сахрањен је у Београду и испраћен речима: "Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остаје, ако ли умре - много рода роди."

"Прота Симић спада у ред оних свештеника који својим великим делом остављају трајни траг у сећањима својих савременика", рекла је поводом отварања, аутор изложбе Снежана Ђенић и додала "да је ова изложба само мали дуг овом великом оцу".

Отварању је, осим многобројних посетилаца и представника академске јавности Краљева, присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован.

 

фото: Народни музеј Краљево

 

Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" у Библиотеци града Београда

У среду, 20. новембра 2013.године, у Галерији Атријум у Библиотеци града Београда, отворена је изложба поводом 120 година организованог туризма на Златибору, који је одувек изазивао интересовање својом раскошном лепотом и живописним пејзажима. Библиотека града Београда у сарадњи са библиотеком "Љубиша Р. Ђенић"организовала је овим поводом изложбу под називом "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", аутора Снежане Ђенић, историчара и директорке библиотеке "Љубиша Р. Ђенић".

120 година дуга традиција организованог туризма на Златибору званично се бележи од 20. августа 1893. године како и данас стоји уклесано на чесми поред језера у центру планине. Име Краљева чесма је добила по краљу Александру Обреновићу, који је тада посетио Златибор и подржао идеју златиборских домаћина да се овде оснује ваздушна бања због благодети и лековитости ове планине. 1908. Златибор је посетио још један краљ, Петар Први Карађорђевић.

Изложбу чини 85 фотографија које приказују развој туристичких насеља на Златибору од друге половине XIX века и добрим делом XX века. Ово је јединствена хроника Златибора у сликама путем које сазнајемо да су на ову нашу златну планину долазили и на њој боравили политичари, министри, књижевници, генерали... 

Изложбу је отворила госпођа Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда.

Изложба траје до 2. децембра 2013. године.

 

Изложба "Век Вујице Јевђевића" - Завичајни музеј Прибој

У петак, 11. октобра 2013. године, у галерији "Надежде Наде Виторовић" у Завичајном музеју У Прибоју, отворена је изложба под називом "Век Вујице Јевђевића - 100 година од рођења".

Изложбу је отворила, историчар и директор библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", госпођа Снежана Ђенић, која је том приликом рекла: "Велику привилегију и част представља учешће на овом скупу али и сама чињеница да данас бројимо 100 година од рођења једне изузетне личности, гласовитог и светски признатог научника, професора доктора Вујице Јевђевића."

Затим је, говорећи о животу и раду, професора Јевђевића истакла: "Обележавање једног оваквог јубилеја подстиче да се са поштовањем сетимо професора Јевђевића, који је био водећи светски научник у области вода, оснивач савремене Стохастичке хидрологије, један од најцитиранијих светских научника, визионар који је оставио дубок траг и дао научне доприносе у читавом низу наука о водама. 

Рођен је 12. октобра 1913. године у Касидолима код Прибоја. Године 1936. дипломирао је на Грађевинском одсеку Техничког факултета у Београду. Студије наставља на престижној високој школи у Греноблу на којој 1938. године добија диплому хидротехничког инжењера.

Након рата, кога је провео у заробљеништву, одмах по повратку у земљу преузима низ одговорних послова као пројектант, истраживач, и саветник за водопривредна и хидроенергетска питања.

Формира хидроенергетски завод и у периоду од 1949. до 1956. године налази се на његовом челу. Истовремено отвара пут настави хидрологије на Грађевинском факултету у Београду, постаје први професор на овом предмету и пише први уџбеник, уводећи тако на велика врата Југословенску хидрологију у светске воде.

У Српској академији наука и уметности 1955. године одбранио је докторску дисертацију под насловом "Методе изучавања водних снага" и тиме постао први доктор техничких наука из области водопривреде и хидротехнике.

Професор Јевђевић био је по много чему први у Србији: први доктор хидротехнике, први професор хидрологије, први професор Коришћења водних снага, аутор прве књиге из хидрологије, аутор првог чланка о водопривреди, пројектант прве насуте бране у Југославији, оснивач прве хидрауличке лабораторије.

На међународном плану, након Милутина Миланковића био је најпознатији од српских грађевинских инжењера. Као светски афирмисан експерт 1958. године одлази у Америку, и већ након две године бива изабран за редовног професора на грађевинском факултету Универзитета Државе Колорадо у Форт Колинсу, који захваљујући професору Јевђевићу постаје најпознатија светска висока школа хидротехнике.

Фасцинантна студиозност професора Јевђевића потврђује се и на публицистичком плану. Објавио је 22 књиге и преко 210 радова и одржао бројна предавања на курсевима и семинарима широм света.

О одјеку његових радова на међународној сцени поред осталог говори бројност и квалитет међународних награда али можда најпре тек успостављена највиша национална, али уједно и највиша светска награда Америчког Удружења Грађевинских Инжењера (ASCE) која му је као првом додељена за научна достигнућа у области хидротехнике, јуна месеца 1996. године.

Ово је личност коју не смемо заборавити јер је достојна нашег трајног памћења. Велика дужност свих нас је да сачувамо слику великих људи чије су добре намере, вредна дела и трудољубивост видљиви тако да постају део колективне меморије једне епохе, а то сигурно представља снажан услов опстанка и темељну одредницу наше будућности." 

Изложба чланова УЛУПУДС-а "Формат мали"

У среду, 9.октобра 2013. године, у сали Библиотеке отворена је изложба под називом "Формат мали" чланова УЛУПУДС-а (Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије).

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије основано је 1953.године. Иницијативу за оснивање покренули су истакнути уметници, чланови Секције за примењену уметност Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС-а), академик Иван Табаковић, Михаило Петров, Бранко Шотра и Ђорђе Крекић.

Захваљујући ентузијазму, ангажовању бројног чланства и самосталним уметницима, важном креатору укупне културне сцене, удружење је у знатној мери допринело афирмацији и развоју свих грана примењене уметности и дизајна у Србији.

"Као и сваке од претходних шест година, уметност саму себе освежава, понуђени садржаји се допуњују, чула посматрача реагују. Сведочећи о времену и уметности, доказујући краетивност и личну визију уметника као и универзалност уметничког надахнућа, изложба Формат мали игра важну улогу у развоју и формирању уметничких утицаја на културне конзументе. Постајући традиционална, већ седму годину за редом, својим егзистирањем, Формат мали доказује властиту уметничку величину као и стваралачку снагу уметника скупљених да у оквиру малог, интимног формата презентују стваралачке способности и своје идеје, поетике и надражаје испоље на ограниченом, односно, мањем пољу. Остварујући се у разним темама и техникама као што су графика, илустрација, тродимензионални радови, као и класично сликарство, ови сликари и њихова дела, њих 57 ове године, приказују се публици сопственим вредностима и личним ликовним квалитетима...", каже аутор текста у каталогу који прати изложбу.

Историчар и директорка Библиотеке, госпођа Снежана Ђенић, је говорећи о изложби, истакла: "Седма година постојања ове покретне путујуће изложбе Формат мали која представља приказ стваралаштва сликарско - графичке секције УЛУПУДС-а упућује на креативност и богатство њихових преокупација и трајања, један широк спектар интересовања уметника за све појаве и односе који карактеришу савремени свет и уметника у њему. Настајући као слободни избор самих аутора што говори о једном специфичном, критичком односу уметника према сопственом делу услед разноврсности тема и техника у једној посебној допадљивости Малог формата представља изузетан естетски и едукативни доживљај и својеврсни мозаик слободне ликовне мисли. Ова изложба је један посве озбиљан уметнички напор и манифестација основних уметничких начела групе аутора, а како се овде ради о репрезентативном струковном удружењу истовремено може бити и показатељ у ком правцу иде савремена српска ликовна уметност.

Будући да је уметност стање духа, свести, савест човечанства једна оваква изложба у оквиру малог, интимног формата поред величине и раскоши талента који је презентује и доживљаја лепог уистину јесте права слика духовне климе и оцена тренутне ликовне стварности."

Изложбу је отворила госпођа Неда Јевремовић, музејски саветник Народног музеја из Београда, која је том приликом рекла да "изложба која је данас пред нама представља значајан фактор у развоју културе у нашој земљи. Она представља један значајан културни догађај на културној мапи Србије у том едукативном смислу развоја, не само ликовне уметности него уметности уопште. Обзиром да је култура једна изузетно важна спона између различитости развоја културе с једне стране, а с друге стране поштујући и негујући своју културу ми преко оваквих културних догађаја можемо да пратимо смернице развоја не само ликовне уметности, него и уметности уопште. Такође можемо да сагледамо у ком правцу иде развој културе у нашој земљи, а с обзиром да култура представља темељ сопственог идентитета и развоја друштва уопште, ми можемо да будемо поносни што имамо врло често прилике да имамо овакве културне догађаје јер они сами по себи говоре која су то досадашња уметничка достигнућа у култури и да управо та размена различитости тих културних догађања чине једну средину богатијом, али и да схватимо где је нама место у том глобалном развоју културе уопште у Европи и свету."

 

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" у Новом Саду - аутор Снежана Ђенић

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" аутора Снежане Ђенић, историчара и директорке Библиотеке свечано је отворена 4. септембра 2013. године у Музеју Војводине у Новом Саду.

Представљена су архивска документа и фотографије које приказују живот и дело ђенерала Крсте Смиљанића.

 

Присутне је поздравила директор Музеја Војводине, др Агнеш Озер, док је, аутор Снежана Ђенић, захваливши се многобројним посетиоцима што су одвојили своје време да дођу на отварање, као и својим љубазним домаћинима који су омогућили да ова изложба буде приказана, отварајући изложбу рекла: "Армијски ђенерал Крста Смиљанић спада у ред елитних војних стратега чија вредност је у томе што је високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво својим залагањем, својим радом и једном часном службом свом народу и отаџбини.

Он је био официр ордонанс краљу Милану и краљу Александру Обреновићу, блиско је сарађивао са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих примио највиша одликовања. Добио је Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Искључиво одан служби, није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, као што није био члан камариле нити било ког другог клана.

Полагао је заклетву четворици владара и часно им служио, али је сматрао да се та света заклетва једино полаже пред својим народом и својом отаџбином. И у томе и јесте његова величина.

Крста Смиљанић рођен је 1868. године у златиборском селу Љубишу. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу, а Војну академију у Београду 1896. године и због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку.

На усавршавању своје струке провео је годину дана у Француској у 74. пешадијском пуку у Руану, а пред Балканске ратове војвода Путник га ангажује за једног од својих најближих сарадника и поверава му врло значајан и осетљив саобраћајни сектор у главном Ђенералштабу.

У току Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада показали практично ће их учинити бесмртним и уједно представљати најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске.

Између два светска рата ђенерал Крста Смиљанић био је шеф Војне мисије у Љубљани која ће прерасти у Дравску дивизију, област под његовом командом. Обављао је дужност команданта Треће армијске области у Скопљу и Друге армијске области у Сарајеву.

Био је Бан Зетске бановине и краљев сенатор све до свог пензионисања 1938. године.

Почетак Другог светског рата дочекује на Златибору, али Немачка команда желећи да чувеног војсковођу има у својој близини и под контролом, шаље патролу да га ухапси. Међутим Немачки војници су свом ратном противнику одали дужно поштовање и док је стари ђенерал излазио из куће поздравили су га у ставу мирно и војничким поздравом. Године окупације провео је у Београду, у кућном притвору, све до своје смрти 14. маја 1944. године.

За свог живота добио је 35 одликовања, од тога 15 страних, и овај омаж великом ратнику био би само један мали дуг за његова велика дела, за све оно што је он у својој блиставој каријери урадио  за свој народ и за своју отаџбину."

У библиотеци "Љубиша Р.Ђенић" у Чајетини налази се спомен збирка ђенерала Крсте Смиљанића, а поводом обележавања 90. годишњице пробоја Солунског фронта, на Краљевом тргу, у центру Златибора, 14. септембра 2008. године, у присуству потомака ратника и бројних делегација, откривен је монументални бронзани споменик великом војсковођи на коме је уклесан текст: "Слобода има лица оних који су за њу живот дали."

 

Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић

 

 

У среду, 11. септембра 2013. године у сали Библиотеке отворена је изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић кустоса, историчара и директорке Библиотеке.

Аутор је истраживач ужичког и златиборског краја, а као резултат тог рада објавила је бројне књиге и публикације: "Златибор са старог албума", "Златибор-туристички водич", "Српски владари у ужичком крају", "Златибор-културна и историјска баштина од праисторије до данас", "Ужички горски цар-хајдук Никола Јевђовић" и "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", такође аутор је и изложби: "Армијски ђенерал Крста Смиљанић", "Прота Радосав Симић-српски духовник, добротвор и неимар".

Сама реч "светлопис" жели да истакне магични проналазак апарата који може да забележи тренутак и да заустави време. Реч је о циклусу Златибор на старим фотографијама где је циљ аутора био да се представи Златибор са његовим лепим пределима из прошлости путем сачуваних веродостојних докумената који су нам у наслеђе оставили многи познати и непознати, а тако вредни светлописци као и специфичне одлике појединих туристичких насеља насталих  с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Ово је јединствена хроника Златибора прошлог века у сликама, онако како га је видело магично око фотоапарата.

На самом почетку вечери, првак драме Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, нам је пренео утиске познатих о Златибору:

"Златибор је врло здраво место. Овамо долазе рековалесценти који су наклоњени и пате од разних плућних болести. Њих упућују лекари и многима добро чини...И за потпуно здраве добро је овамо провести извесно време на чистом ваздуху, јер човек се чисто препороди и осећа се много лакши и веселији када неко време овамо проведе. Што је најнеугодније и најнеудесније то је: у самом Златибору нема нигде какве куће нити грађевине, да човек може ноћивати, од кише се склонити, осим колиба што су код трговачких џелата, али оне су само за момке трговачке." Трговински гласник 1892. године

У Политици од 10. септембра 1905.године огласио се и ужички лекар др. Шајковић: "Златибор је неоцењено благо. Ја бих сваког лета слао на њега половину Ужица по правој потреби и нужди, али нажалост нема тамо станова те би људи пропали."

"Ко није био на Златибору тај не зна шта је здраво место. Ко није јео на Палисаду код Милојке Јевремовић, млад кајмак са карлице и мед, тај није јео храну што болног диже из постеље и мртвог оживљава." Јован Дучић, песник и дипломата 

Библиотекар Љиљана Ракић, поздравивши присутне, је рекла: "Велико ми је задовољство да вас поздравим вечерас када отварамо изложбу којом се обележава 120 година организованог туризма на Златибору, који је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у данас најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане, обешумљене висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима, живописним пејзажима и драгоценом лековитошћу коју стварају конфигурација земљишта, географски положај, геолошки састав тла, богатство флоре и климатски елементи."

 

Аутор Снежана Ђенић је говорећи о изложби напрвила кратак преглед историјског пута туристичког развоја Златибора и истакла: "Велику привилегију и част представља чињеница да данас бројимо 120 година од почетка организованог туризма на Златибору.

Зато данас и покушавамо да сачувамо сведоке старине и да путем веродостојних докумената које су нам у наслеђе оставили многи познати и непознати, а тако вредни светлописци осветлимо и илуструјемо историјску димензију развоја Златибора као и специфичне одлике појединих туристичких насеља насталих с краја деветнаестог и почетком двадесетог века.

Ови "светлописни записи", који заиста јесу огледало времена у коме су настали помоћи ће нам да боље схватимо то време, да га доживимо са свим његовим благодетима и невољама, да упознамо тадашње људе који су својим сензибилитетом успостављали другачије односе, имали другачије вредности, другачије изгледали и мислили, да упознамо њихова лица, њихов живот, потребе, занимања, веровања и да кроз то заустављено време видимо носталгично лице неког сасвим другачијег света..."

Изложбу чини 85 фотографија коју је аутор што детаљније анализирала и уз доста труда и залагања извршила идентификацију лица, предела и времена у коме је настала свака фотографија. Мало ко зна да су на ову нашу златну планину долазили и боравили: краљ Александар Обреновић, Петар Први Карађорђевић и престолонаследник Ђорђе, политичари и министри као што су Милан Ђ. Милићевић, Милан Грол, Алекса Поповић, Мехмед Спахо, Љуба Ковачевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, Андра Станић, књижевник Јован Дучић, др Драгиша Ђурић, генерали Миливоје Јоксимовић, Милутин Недић...

Аутор је овом изложбом учинила да се на прави начин обележи 120 година организованог туризма на Златибору и свој говор завршила речима: "Ово је време које не смемо заборавити јер је достојно нашег трајног памћења. Велика дужност свих нас је да оживимо слику прошлости у којој су трудољубивост, добре намере и вредна дела видљиви тако да постају део колективне меморије једне епохе, а то сигурно представља снажан услов опстанка и темељну одредницу наше будућности."

Изложба трајe до краја септембра.

 

фото: Драган Никић

Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић - хотел "Мона" Златибор

 Свечаном академијом, синоћ је у конгресној сали хотела "Мона" обележен јубилеј 120 година од организованог бављења туризмом на Златибору. Овај датум, 20. август узима се као почетак развоја туризма, будући да је краљ Александар I Обреновић тада посетио Златибор и у наредном периоду донирао значајна средства од којих је направљена монументална чесма, која је данас заштитни знак Златибора и на којој стоји име краља Александра Обреновића.

Овим поводом публикована је и монографија "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане и Милисава Ђенића, а гости на академији су могли видети и изложбу Златибор на старим фотографијама коју је приредила Снежана Ђенић историчар и директорка Библиотеке. Циљ аутора је био да се представи Златибор са његовим лепим пределима из прошлости путем сачуваних веродостојних докумената који су нам у наслеђе оставили многи познати и непознати, а тако вредни светлописци, као и специфичне одлике појединих туристичких насеља насталих с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Ово је јединствена хроника Златибора прошлог века у сликама, онако како га је видело магично око фотоапарата. 

Изложбу чини 85 фотографија коју је аутор што детаљније анализирала и уз доста труда и залагања извршила идентификацију лица, предела и времена у коме је настала свака фотографија да би се расветлила прошлост златиборских крајева.

Мало ко зна да су на ову нашу златну планину долазили и боравили: краљ Александар Обреновић, Петар Први Карађорђевић, и престолонаследник Ђорђе, политичари и министри као што су Милан Ђ. Милићевић, Милан Грол, Алекса Поповић, Мехмед Спахо, Љуба Ковачевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, Андра Станић, књижевник Јован Дучић, др Драгиша Ђурић, генерали Миливоје Јоксимовић и Милутин Недић... 

 

фото: Драган Никић

Сакупљач садржаја