Изложба "Магија боје и потеза" - Божидар Ковачевић

 

 

 

 У просторијама библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у уторак 14. маја 2013. године, отворена је изложба слика Божидара Ковачевића, једног од доајена српске и ужичке ликовне сцене, под називом "Магија боје и потеза". Реч је о циклусу портрета који су инспирисани породицом, женом, пријатељима, колегама, људима из села и из Доброселице, случајним пролазницима и низу аутопортрета.

Многобројну публику на самом почетку поздравила је, историчар и директорка библиотеке, Снежана Ђенић речима: "Велики сликар, Божидар Ковачевић, је иза себе оставио изузетно дело и маниром великог мајстора обележио српску ликовну сцену. Сматрајући да уметност мора да носи једну дубоку веру у живот, у људе, у љубав...да човек треба да слика онако како дише, да осећа средину у којој живи, приближио нам је саму суштину свог стваралаштва. Било је то питање дубоког посвећења..."

Велики поштовалац лика и дела Божидара Ковачевића, песник Радомир Андрић, је отворио изложбу и том приликом рекао: " Божидар Ковачевић је поседовао моћ старих мајстора да продре у невидљиво и извуче интиму на осликаном лицу, а све то је обасјавао зраком, без којег не би уметност надвладала просто занатство. Неуморно је правио скице и ловио интиму, у првом трену само њему разумљиву, а касније и посматрачу који у том експресивном лову проналази и део свог естетичког задовољства. Портретирао је суседе, сроднике, пријатеље, златиборске чобане, кириџије, радознале посетиоце своје галерије на Боровој Глави и атељеа изнад Раковице, по ликовним колонијама, у предаху, из прикрајка у ресторану или на неком другом месту... Понекад је трагао и за својим аутопортретом, у самотности, пред неподмитивим огледалом. И увек на дрги начин - трагом непоновљиве другости и емотивних посветница. Том његовом дару и уметничкој чаролији дивимо се сваки пут изнова - знајући да је сачувао део и нашег постојања у својој ризници дружељубља."

Изложбу чине 33 портрета и 13 аутопортрета нашег великог уметника, ремек дела која упућују на целовито сагледавање стила, преокупације и стваралаштва једног од највећих сликара ужичког краја.

Божидар Ковачевић је рођен 27. октобра 1934. године на Златибору, на Боровој Глави, а умро 26. новембра 2010. године у Београду. Основну школу је завршио у Доброселици. Гимназију похађао у Ужицу, Београду и Крушевцу, где је матурирао 1955. године. Академију ликовних уметности и магистарске студије завршио у класи Ђорђа Андрејевића Куна и Љубице Цуце Сокић 1961. године. Студијска путовања: Француска, Италија, Португал, Мароко, Немачка, САД. Излагао самостално у Србији, Југославији, Француској, Египту, Немачкој, САД, Белорусији...Добитник је више значајних награда, признања и похвала.

 

фото: Драган Никић

 

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" у Београду

      Библиотека града Београда у сарадњи са библиотеком "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине приредила  је изложбу "Армијски Ђенерал Крста Смиљанић" ауторке Снежане Ђенић, историчара и директорке Библиотеке у Чајетини. Изложбу је отворила 25. децембра 2012. године, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда. Представљена су архивска документа и фотографије које приказују живот и дело ђенерала Крсте Смиљанића.

     Армијски ђенерал Крста Смиљанић је знаменита личност у историји Србије 20. века. Он је елитни војни стратег и личност која је допринела ослобођењу и уједињењу југословенских народа. Био је велики војсковођа, али је подједнако успешно обављао и послове политичара и дипломате. Својом стручношћу, способношћу и оданом служењу отаџбини стекао је високе војне положаје. Био је ордонанс официр краљу Милану и краљу Александру Обреновићу и блиско је сарађивао са краљем Александром Карађорђевићем. Добитник је одликовања Таковски крст и три Карађорђеве звезде.Крста Смиљанић је рођен у златиборском селу Љубишу 1868. године. Завршио је Војну академију у Београду 1896. године. Због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку. Провео је годину дана на усавршавању у Руану у Француској. Пред Балканске ратове војвода Путник га ангажује за најближег сарадника у Главном ђенералштабу. У Првом светском рату Крста Смиљанић руководи Дринском дивизијом. Између два светска рата обављао је многе дужности: био је шеф Војне мисије у Љубљани, командант Дравске дивизијске области, командант Треће армијске области у Скопљу и Друге армијске области у Сарајеву. Био је Бан Зетске бановине. Ђенерал Крста Смиљанић добитник је 35 одликовања, од којих 15 страних. Године окупације, за време Другог светског рата, провео је у кућном притвору у свом стану у Београду све до своје смрти 14. маја 1944. године.

У библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини налази се спомен збирка ђенерала Крсте Смиљанића, а поводом обележавања 90. годишњице пробоја Солунског фронта, на Краљевом тргу, у центру Златибора,14. септембра 2008. године, у присуству потомака ратника и бројних делегација, откривен је монументални бронзани споменик великом војсковођи на коме је уклесан текст: "Слобода има лица оних који су за њу живот дали."

Фотографије преузете са Интернет страница

Изложба "Са Каницом по Србији" - др Ђорђе Костић

      У просторијама Библиотеке " Љубиша Р. Ђенић", у уторак, 11. децембра 2012. године, отворена је изложба аутора др Ђорђа Костића, под називом "Са Каницом по Србији". Одабраним цртежима и цитатима непристрасног путника Феликса Каница, које је документовао и приредио Ђорђе С. Костић, представљена је Србија у другој половини 19. века. Хронолошки она прати културно - историјске споменике, житеље, обичаје, занатлије и посебан акценат је стављен на градове. Кроз географске и културолошке забелешке са Каницових путовања по Србији посетиоци изложбе су били у могућности да се кроз визуру радозналог истраживача, заљубљеника у наслеђе, картографа и уметника, који је начинио стотине цртажа предела и грађевина, људи, ношњи и обичаја које је видео, упознају са изузетним културним наслеђем Србије. 

      У име Народног музеја из Београда, изложбу је отворила етнолог Боса Росић. Истичући сазнајну и едукативну вредност ове изложбе, госпођа Росић је говорила о животном путу Филипа Каница, као и путу саме изложбе, јер је и изложба имала свој пут кроз градове и вароши Србије.

      " Уз велику помоћ српских власти као и научних кругова, Феликс Каниц је прокрстарио до најудаљенијих кутака ондашње Србије. Бележио, цртао и сакупљао знања о једном новом свету и све то објавио у многобројним студијама, чланцима, новинским текстовима и књигама, што представљаа неисцрпан извор података о Србији и српском народу тог времена.

     Поред тога, овај даровит човек, оставио је иза себе на стотине цртежа и скица...

     Цртежи појединих делова старих градова, утврђења, скице манастира и цркава, ликови људи, цртежи обичаја потврда су његовог истанчаног осећаја за процењивање важности културног наслеђа младе српске кнежевине, његовог даљег проучавања и оно што је најважније његовог очувања за будућа времена." - истакла је Снежана Ђенић, директорка Библиотеке. 

Фотографија: Драган Никић       

Изложба "Градови Војводине оком старих фотографа" - Милкица Поповић

 

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и Музеј Војводине љубазно Вас позивају на отварање изложбе

ГРАДОВИ ВОЈВОДИНЕ ОКОМ СТАРИХ ФОТОГРАФА

аутора Милкице Поповић

Четвртак, 10.мај 2012. у 19 часова

Сала Библиотеке у Чајетини

Изложба слика "Од Златибора до Београда",аутора Милене Вермезовић

        Милена Вермезовић је дипломирани сликар конзерватор. Њена изложба слика симболичног назива " Од Златибора до Београда" окупила је 25. новембра  у чајетинској Библиотеци поклонике сликарства и уметности и пријатеље уметнице. Колорит двадесет и три изложене слике пејзажа, портрета, слика из живота Београда и Златибора као да су заустављале време на трен и посматрач је имао утисак да је тамо негде, заустављен у слици.

    "Када се зауставите поред слике "Приштевица" напуните плућа чистим ваздухом, ослушкујете жубор воде, напуните се зеленом бојом природе и груди вам се шире од убедљивости и лепоте", коментарисао је један од посетилаца изложбе.

        Изложбу је отворио Обрад Јовановић, професор који је био и Миленин учитељ у освајању умећа уметности: " Ова изложба Милене Вермезовић је само потврда њене персоналности да се није изгубила у метежу велеграда, да није занемела у вреви сугласја и да јасно види, јасно мисли, " збори и твори" свет око себе и време у коме се налази. Њена хумана људска страна је видљива по мотивима које интерпретира.... Ако видимо лепоту и срећу поред нас она ће ући у нас, ако затворимо прозоре да не уђе мрак, неће ући ни светло. Зато је ова изложба и овај каталог значајан за Милену да њена или наша нада победе страх. Страх је мајка свих падова и несрећа. Она више верује него што сумња. Њена вера је природа људи , Београд, а њена молитва је њен сликарски занат, њена уметничка вештина - њен начин како се мотив осваја и приказује. И као што народ каже има дана у Бога, тако треба да буде у нама милости, наде и вере да ће она наставити даље да осваја и друге галерије, градове и публику".

СЛИКЕ ЉУБОМИРА ИВАНОВИЋА

     У среду, 5. октобра, у сали Библиотеке У Чајетини отворена је изложба цртежа Љубомира Ивановића. Ова вредна изложба пред поклоницима лепих уметности у Чајетини, нашла се захваљујући Музеју " Рас" из Новог Пазара који на најбољи начин чува и презентује вредну уметничку збирку Љубомира Ивановића. Изложен је 31 цртеж и две графике старог Новог Пазара од пре сто година," Нови Пазар кога више нема". На отварању изложбе, Боса Росић, говорећи о животу и раду Љубомира Ивановића, рекла је:" Остао је овај стари Нови Пазар описан у многим књигама јер је он био инспирација и многим литерарним ствараоцима који су га такође овековечили у својим делима. Но, читајући ове књиге свако од нас ствара индивидуалну слику овог прелепог града, па се оне разликују, а данас, имамо задовољство да Вам представимо Нови Пазар баш онакав какав је реално био"

     Љуба Ивановић  је рођен 1882. године, похађа уметничко-занатску школу и часове знаменитих уметности, а затим и уметничку академију Минхену. По завршетку школовања посвећује се потпуно уметности,  коју преноси и млађим генерацијама радећи као професор. Поред цртежа којим бележи старе чаршије, манастире, цркве, џамије, сеоске сокакаке и куће и отима их забораву он прикупља и све народне уметничке рукотворине. Његова оставштина данас представља велику културно- уметбничку вредност.

 

 

 

 

Формат МАЛИ, изложба чланова УЛУПУДС-а

У четвртак, 26. маја, 2011. у 2000 часова,  отворена је изложба чланова УЛУПУДС-а "ФОРМАТ МАЛИ".

 

   Раде Марковић је истакао, на отварању изложбе, да Мали формат или Формат мали већ пету годину путује и приказује се Србијом, у четрдесет градова,  и да већ пету годину ова ликовна изложба за полазни град узима Ужице.Различити аутори, технике, теме, је све оно што карактерише ову изложбу сажету у 36 радова. Посебност је и та што сви који погледају изложбу могу гласати за уметнички рад којиим се највише допада, а организатор касније збраја гласове и проглашава најбољи рад који и награђује.

   " Посебно радује што домаћини Мали формат стављају као пратећу изложбу својим традиционалним манифестацијама, док смо ове године били главна изложба у музеју Рас у Новом Пазару за време манифестације "Ноћ музеја". Право место за излагање Малог формата је и чајетинска библиотека, обзиром да је већина учесника-аутора позната по мајсторском илустровању књига. Тако су опет на једном месту илустратори и писци свих узраста и боја..," рекао је Раде Марковић.

   После Чајетине изложба 6. јуна наставља свој пут у Србобран.

                     Фотографија:Драган Никић

 

 

ЧУДНЕ РАДОСТИ СВЕМИРА

Фото Никић                        

    У Библиотеци у Чајетини, у четвртак , 24.фебруара отворена је изложба слика "Чудне радости свемира". Овом изложбом Зоран Богдановић , аутор изложбе,  пружио је прилику да на длану, од срца поклони  посетиоцима изложбе петнаест година рада и уживања, уметничких сновиђења многих уметника, поборника ликовнеје колоније рођене и расле у срцу Чајетине. Ако се има у виду да је за ових петнаест година кроз колонију прошло 78 уметника и да је већи део слика различите тематике, форме, правца, димензија и технике изложено у сали Библиотеке, и да су заступљена најпоштованија имена из садашње ликовне културе и изражаја,ова изложба заслужује пажњу.

   Отварајући изложбу, Обрад Јовановић, академски сликар, рекао је: "Тако и господин Зоран Богдановић и његова колонија стоје на граници у Чајетини, између онога што није било и што је било, између онога чегаљ нема и чега има.

   Овом изложбом он непобитно утврђује не само своју милост и доброту према уметницима и уметности већ и милост према свим оним, такође добрим људима, који су на разне начине помогли или помажу или ће помоћи ову колонију. "

Фото Никић                     

   О колонији, изложби, Зорану Богдановићу, директор Библиотеке, Снежана Ђенић је рекла: "Ово је један посве озбиљан уметнички напор, а будући да је уметност стање духа али и савест човечанства, можда ће нам свет изгледати много бољи, а савест мирнија....И можда ћемо научити како да изгубимо пут ако то нашем путовању засмета..."

    Зоран Богдановић се захвалио свима " што су протеклих година на било који начин помогли ово сликарско и надасве људско дружење".

   Слике ће бити изложене у сали Библиотеке до 7. марта.

 

 

 

 

 

" САН О ДОМУ"- изложба слика Радомира Верговића

 

                                                                        Фото Драган Никић

 

   У сали Библиотеке, у четвртак, 18. новембра, отворена је изложба слика Радомира Верговића "Сан о дому". Изложено је четрнаест слика, уља на платну,  и шест тканих јастука из Етнолошке збирке Музеја на отвореном         " Старо село" Сирогојно, тако да и слике Радомира Верговића и јастуци чине једну складну целину што није случајно. Аутор истиче да је водиља за рад на овој колекцији слика била потакнута тканим јастуцима.

   На сликама преовлађују мотиви златиборске колибе, дрвета, пејзажа и цвећа, протканих сликаним мотивима веза и шаренице. Боје које преовлађују су тиркизна, византијско плава, боје сунца и ватре. Све ове боје асоцирају на сигурност и топлину дома. Радомир Верговић се кроз ову поставку представља и као историчар, негујући и чувајући традицинална добра овог краја. Кроз слике аутор нам се поетски обраћа и пружа јену дивну причу о чистоти природе, чежњом ка родитељском дому, носталгијом за старим вредностима...Гледајући у слике имате утисак да опипавате мир, сигуран сан, осетите неке давно заборављене мирисе...

   " Велики део онога што је што је од наше сигурности било похрањено у оном делу свести где је дом увек био сигурно уточиште, заштита од злих људи, непогоде и клетве, угнездивши се управо ту где су путеви најтамнији, чине да покоравање том запису и обрасцу увек добије изглед достојанства...

   Зато остати благородан , загледан у нит између прошлости и времена долазећих, засужњен за једну кућу, ватру и сан, што обилује изворима сигурних ослонаца, значи коначно се вратити свом исконском бићу...", рекла је о Верговићевим сликама, Снежана Ђенић, директор Библиотеке.

   Изложбу је отворио историчар уметности, Драгиша Милосављевић.

                                                                                 Фото Драган Никић