Љубиша Р. Ђенић

Љубиша Ђенић рођен је 3. маја 1914. године у Чајетини. Љубав према књизи определила је и његово занимање тако да 1946. године почиње да ради као књижар, и наредних 20 година једини је стално запослени радник библиотеке.

Посвећено је радио на популисању књиге развијајући читаву мрежу библиотека по златиборским селима а године 1954. књижни фонд је сређен по међународној децималној класификацији чиме је обухваћено и 11 сеоских библиотека. По томе је ова установа била међу првим у ужичком крају што говори о његовој сарадњи са водећим институцијама у земљи и његовом настојању да прати све савремене токове у библиотекарству.

Изузетан значај придавао је прикупљању и презентовању завичајне грађе тако да је шездесетих година формиран завичајни фонд књига.
Сакупљао је старе и ретке књиге које су од непроцењивог духовног значаја и образовао збирку. Сакупљао је предмете из богате културно-историјске баштине златиборске регије па је тако настала Музејска збирка.

Бавио се истраживачким радом и објавио 765 различитих радова, 235 новинских чланака, 160 цртежа, 139 прича и шала, 43 прилога из етнографије, 30 легенди, 27 приказа, 15 биографија и др. Приредио је 31 публикацију, илустровао 10 књига и монографија.

Најзначајнији Ђенићев рада поред књиге ''Ерске мудролије'' је ''Златиборски летопис'' који се данас налази у Историјском музеју Србије и Српској академији наука. Као сарадник Етнолошког друштва учествовао је у изради Етнолошког атласа Југославије обрадом 16 села из општине Ужице.

За свој изузетан допринос култури, Љубиша Ђенић је добио многе награде и признања али је свакако најзначајнија Вукова награда коју је добио 1964. године.

 

У "Кабинету" 4.8.1974.    
фото
: Владимир Стефановић