Ерски хумор

Хумор је стање духа једног народа, његов специфичан израз. Хумор је део усмене народне традиције и израза који настаје у узајамном деловању природних и историјских чинилаца и као такав осликава карактер и менталитет становништва који га ствара. Хумор је део нематеријалне културне баштине која се дефинише као праксе, знања и вештине које одређено друштво препознаје као део свог културног наслеђа, а што преносећи се са генерације на генерацију, ствара осећај идентитета и трајања.

Хумор је живи процес, који се мења кроз време и део је свакодневног живота. Полазне основе у одређивању посебности хумора као одраза заједничког, колективног живљења дефинисане су облицима и врстама, пропорционално начину и условима живота у месту и времену настајања.

Живот људи златиборске регије у специфичним и суровим економским, друштвеним, привредним и историјским условима опстанка, био је одувек тежак. Опстајући вековима на посној и шкртој земљи бавили су се углавном сточарством и производњом посебних производа попут луча, катрана и смоле које су златиборске кириџије на малим, осамареним коњима, са осталим ерским еспапом, каравански преносили на српске варошке пијаце.

Начин живота али и само поднебље под којим се сударају и мире хладне струје севера и оне топле са југа, простран неспутан видик, утицали су на обликовање карактера, менталитета и физичких особина становништва овог краја. То су људи интелектуално особени захваљујући бистирни ума и живом духу, мирни и простодушни али у сталној и суровој борби за опстанак научени својеврсној мудрости, проницљивости, речитости, досетљивости и виспрености.

То стање духа има и свој специфичан израз у ерском хумору који је истинска друштвена и културна посебност људи овог краја а који на шаљив начин жигоше све девијације друштва, критички се обрачунава са властодршцима, свештеницима, трговцима, учитељима, и новотаријама које би требало да им унапреде живот, што представља истински доказ супрематије народног духа.

Ову особину уочили су многи путописци и истраживачи, путујући овим крајевима, а касније се тим "феноменом" бавило неколико научних радника и сакупљача "ерских мудролија", што му даје на значају, значењу, традицији, стварајући трајни траг у културној баштини српског народа.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" започела је приљежна истраживања и сакупљање ерског хумора које своје богатство показује у шаљивој причи, као неопходан и непрекидан посао заштите једног сегмента нематеријалног културног наслеђа, што представља само почетну фазу у даљем проучавању и вредновању овог усменог народног блага које уистину јесте сведочанство за будућа времена. Захваљујемо свима који нам, разумевајући ову потребу, помогну на овом важном послу.

Сматрајући да ерски хумор има све потребне елементе, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" у сарадњи са Општином Чајетина, предложила га је за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. На наше велико задовољство, ерски хумор је препознат као део културног идентитета српског народа и одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Републике Србије од 18. јуна 2012. уписан је у Национални регистар Републике Србије при Етнографском музеју у Београду под редним бројем 15. У овај регистар до сада је уписано 27 елемената нематеријалног културног наслеђа.

Директор библиотеке "Љубиша Р. Ђенић"
Снежана Ђенић, историчар

Златиборске зврчке      - Са чиме се Златиборци греју а почиње на слово З      - ЗДРВИМА      - Чега се Златиборац највише плаши а почиње са словом Д  ... Остало
Еро и Турчин    Орао Турчин ралицом по страни изнад некакве ћуприје, а Еро путем терао неколико натоварених коња. Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: Ђа, шароња, Ђа! И ти имаш памети,... Шаљиве приче
Еро и кадија Чувао Еро кадијина говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијиним говедима. Једанпут се догоди те се пободе кадијина крава с Ерином, па Ерина крава убоде кадијину на мјесту. Онда Еро брже-... Шаљиве приче