Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић

 

 

У среду, 11. септембра 2013. године у сали Библиотеке отворена је изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић кустоса, историчара и директорке Библиотеке.

Аутор је истраживач ужичког и златиборског краја, а као резултат тог рада објавила је бројне књиге и публикације: "Златибор са старог албума", "Златибор-туристички водич", "Српски владари у ужичком крају", "Златибор-културна и историјска баштина од праисторије до данас", "Ужички горски цар-хајдук Никола Јевђовић" и "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", такође аутор је и изложби: "Армијски ђенерал Крста Смиљанић", "Прота Радосав Симић-српски духовник, добротвор и неимар".

Сама реч "светлопис" жели да истакне магични проналазак апарата који може да забележи тренутак и да заустави време. Реч је о циклусу Златибор на старим фотографијама где је циљ аутора био да се представи Златибор са његовим лепим пределима из прошлости путем сачуваних веродостојних докумената који су нам у наслеђе оставили многи познати и непознати, а тако вредни светлописци као и специфичне одлике појединих туристичких насеља насталих  с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Ово је јединствена хроника Златибора прошлог века у сликама, онако како га је видело магично око фотоапарата.

На самом почетку вечери, првак драме Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, нам је пренео утиске познатих о Златибору:

"Златибор је врло здраво место. Овамо долазе рековалесценти који су наклоњени и пате од разних плућних болести. Њих упућују лекари и многима добро чини...И за потпуно здраве добро је овамо провести извесно време на чистом ваздуху, јер човек се чисто препороди и осећа се много лакши и веселији када неко време овамо проведе. Што је најнеугодније и најнеудесније то је: у самом Златибору нема нигде какве куће нити грађевине, да човек може ноћивати, од кише се склонити, осим колиба што су код трговачких џелата, али оне су само за момке трговачке." Трговински гласник 1892. године

У Политици од 10. септембра 1905.године огласио се и ужички лекар др. Шајковић: "Златибор је неоцењено благо. Ја бих сваког лета слао на њега половину Ужица по правој потреби и нужди, али нажалост нема тамо станова те би људи пропали."

"Ко није био на Златибору тај не зна шта је здраво место. Ко није јео на Палисаду код Милојке Јевремовић, млад кајмак са карлице и мед, тај није јео храну што болног диже из постеље и мртвог оживљава." Јован Дучић, песник и дипломата 

Библиотекар Љиљана Ракић, поздравивши присутне, је рекла: "Велико ми је задовољство да вас поздравим вечерас када отварамо изложбу којом се обележава 120 година организованог туризма на Златибору, који је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у данас најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане, обешумљене висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима, живописним пејзажима и драгоценом лековитошћу коју стварају конфигурација земљишта, географски положај, геолошки састав тла, богатство флоре и климатски елементи."

 

Аутор Снежана Ђенић је говорећи о изложби напрвила кратак преглед историјског пута туристичког развоја Златибора и истакла: "Велику привилегију и част представља чињеница да данас бројимо 120 година од почетка организованог туризма на Златибору.

Зато данас и покушавамо да сачувамо сведоке старине и да путем веродостојних докумената које су нам у наслеђе оставили многи познати и непознати, а тако вредни светлописци осветлимо и илуструјемо историјску димензију развоја Златибора као и специфичне одлике појединих туристичких насеља насталих с краја деветнаестог и почетком двадесетог века.

Ови "светлописни записи", који заиста јесу огледало времена у коме су настали помоћи ће нам да боље схватимо то време, да га доживимо са свим његовим благодетима и невољама, да упознамо тадашње људе који су својим сензибилитетом успостављали другачије односе, имали другачије вредности, другачије изгледали и мислили, да упознамо њихова лица, њихов живот, потребе, занимања, веровања и да кроз то заустављено време видимо носталгично лице неког сасвим другачијег света..."

Изложбу чини 85 фотографија коју је аутор што детаљније анализирала и уз доста труда и залагања извршила идентификацију лица, предела и времена у коме је настала свака фотографија. Мало ко зна да су на ову нашу златну планину долазили и боравили: краљ Александар Обреновић, Петар Први Карађорђевић и престолонаследник Ђорђе, политичари и министри као што су Милан Ђ. Милићевић, Милан Грол, Алекса Поповић, Мехмед Спахо, Љуба Ковачевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, Андра Станић, књижевник Јован Дучић, др Драгиша Ђурић, генерали Миливоје Јоксимовић, Милутин Недић...

Аутор је овом изложбом учинила да се на прави начин обележи 120 година организованог туризма на Златибору и свој говор завршила речима: "Ово је време које не смемо заборавити јер је достојно нашег трајног памћења. Велика дужност свих нас је да оживимо слику прошлости у којој су трудољубивост, добре намере и вредна дела видљиви тако да постају део колективне меморије једне епохе, а то сигурно представља снажан услов опстанка и темељну одредницу наше будућности."

Изложба трајe до краја септембра.

 

фото: Драган Никић