Промоција романа "Велики рат" - Александар Гаталица (добитник НИН-ове награде за 2012.годину)

 У петак, 20.септембра 2013.године у сали Библиотеке, одржана је промоција романа "Велики рат" аутора Александра Гаталице, добитника НИН-ове награде за 2012.годину.

Александар Гаталица је рођен 1964.год. у Београду. Дипломирао је на катедри за Светску књижевност 1989.године. 1993. се појављује на српској књижевној сцени и од тада је објавио 11 књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Познат је и као преводилац (први пут је превео четири античке драме на српски језик - Еурипидову Алкестиду, Бахаткиње и Ифигенију у Аулиди и Софокловог Едипа на Колону), превео је и песничку заоставштину песника који нису потпуније превођени (Мимнермо, Солон, Сапфа). У преводу Гаталице до сада су постављене три античке драме.

Као музички критичар писао је критике за дневне листове Глас јавности и Вечерње новости.

Добитник је награда Милош Црњански, Иво Андрић, Умберто Саба, Стеван Сремац и Награде Удружења драмских уметника. У јануару 2013.године добио је најпрестижније домаће књижевно признање - НИН-ову награду за роман "Велики рат", а месец дана касније и награду Меша Селимовић за исто дело.

"Велики рат" је епски велик, а савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку двадесетог века. Није то само портрет изванредно много људских судбина, већ убедљива слика слома велике наде у срећну будућност човечанства. Усред тог потресног догађаја нижу се неодољиве епизоде о нечему што је стварно и невероватно, и измишљено и проживљено, тријумфују људска осећања и сенка победе оставља свој траг. Пратећи судбине преко седамдесет јунака, на свим зараћеним странама, Гаталица је обликовао победнике и поражене, генерале и оперске певаче, војнике и шпијуне, мале, обичне људе успевајући да обухвати читаву епоху.

Поздравивши све присутне и пожелевши добродошлицу гостима, библиотекар и заменик директора Љиљана Ракић, је рекла: "Има у овој књизи несвакидашње амбиције, тужних и веселих судбина, примера невиђеног, али сасвим узалудног хероизма. "Велики рат" ниједног тренутка не постаје историјска хроника јер се од докумената развија до невероватних открића градећи јаку, упечатљиву причу правог романа и великог уметничког дела."

Аутор романа, Александар Гаталица, је рекао: "За мене је ова књига била једна врста чуда и док сам је писао, а нарочито када је написана и када је почела да се чита. Књига је писана три и по године готово колико је трајао и овај Велики рат. Он је трајао четири године.Писана је у тишини, писана је већином у Народној библиотеци Србије, писана је, како да кажем, са једном дозом спокоја јер ми се чинило да у њој сабирам све што сам дотад и досад знао, све вештине које сам од других научио јер нико се сам на овом свету не рађа, све вештине и, како обично кажем, све алатке које сам сам изумео током двадесетогодишњег писања." Такође је додао да је веома поносан што "иако се веровало да се у Србији не чита, роман "Велики рат" је доказао да се ипак чита и да чак и они људи који читају једну књигу годишње или једну књигу у деценији или они који су први пут у животу прочитали књигу, имам утисак, да је то био управо роман "Велики рат". "Велики рат" су прочитали и млади и стари и образовани и необразовани, дакле и они који су спремни као читаоци и они, који се чинило, да нису били спремни као читаоци."

Осврнуо се и на трендове у српској књижевности у протеклих десет година рекавши: "У протеклих десет година међу најчитанијим књигама смо имали мемоарску литературу, разне забелешке "препаметних новинарки", херц романе и све оно што није служило на част читалачкој публици и, можда, књижевности. Ове године је прва година у овом веку где једна књига која није тако писана односи победу над неприкосновеним издањима романа који су ту да вас једноставно забаве..." 

О роману је говорио и Милета Аћимовић Ивков, један од најугледнијих српских књижевних критичара и, у веома елоквентном, динамичном и занимљивом излагању, рекао: "Залиставајући овај опсежан у извесној мери према савременим стандардима чак и обиман "Велики рат" роман Александра Гаталице, читалац ће још од почетка сусрести неколико за њега нимало оспокојавајућих појединости. Најпре установиће један дуги списак, каталошки збир ликова и набројаће да их има 74, можда и више. Потом ће се још од почетка, или листајући књигу од почетка до краја, уверити да је она веома чврсто, прстенасто компонована."

фото:Драган Никић

Свечана промоција романа о највећем историјском преокрету на почетку XX века планира се за 28.јун 2014.године, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, у Лондону, у конгресном простору Војничког гробља британских ратника из Првог светског рата.