Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" у Новом Саду - аутор Снежана Ђенић

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" аутора Снежане Ђенић, историчара и директорке Библиотеке свечано је отворена 4. септембра 2013. године у Музеју Војводине у Новом Саду.

Представљена су архивска документа и фотографије које приказују живот и дело ђенерала Крсте Смиљанића.

 

Присутне је поздравила директор Музеја Војводине, др Агнеш Озер, док је, аутор Снежана Ђенић, захваливши се многобројним посетиоцима што су одвојили своје време да дођу на отварање, као и својим љубазним домаћинима који су омогућили да ова изложба буде приказана, отварајући изложбу рекла: "Армијски ђенерал Крста Смиљанић спада у ред елитних војних стратега чија вредност је у томе што је високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво својим залагањем, својим радом и једном часном службом свом народу и отаџбини.

Он је био официр ордонанс краљу Милану и краљу Александру Обреновићу, блиско је сарађивао са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих примио највиша одликовања. Добио је Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Искључиво одан служби, није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, као што није био члан камариле нити било ког другог клана.

Полагао је заклетву четворици владара и часно им служио, али је сматрао да се та света заклетва једино полаже пред својим народом и својом отаџбином. И у томе и јесте његова величина.

Крста Смиљанић рођен је 1868. године у златиборском селу Љубишу. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу, а Војну академију у Београду 1896. године и због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку.

На усавршавању своје струке провео је годину дана у Француској у 74. пешадијском пуку у Руану, а пред Балканске ратове војвода Путник га ангажује за једног од својих најближих сарадника и поверава му врло значајан и осетљив саобраћајни сектор у главном Ђенералштабу.

У току Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада показали практично ће их учинити бесмртним и уједно представљати најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске.

Између два светска рата ђенерал Крста Смиљанић био је шеф Војне мисије у Љубљани која ће прерасти у Дравску дивизију, област под његовом командом. Обављао је дужност команданта Треће армијске области у Скопљу и Друге армијске области у Сарајеву.

Био је Бан Зетске бановине и краљев сенатор све до свог пензионисања 1938. године.

Почетак Другог светског рата дочекује на Златибору, али Немачка команда желећи да чувеног војсковођу има у својој близини и под контролом, шаље патролу да га ухапси. Међутим Немачки војници су свом ратном противнику одали дужно поштовање и док је стари ђенерал излазио из куће поздравили су га у ставу мирно и војничким поздравом. Године окупације провео је у Београду, у кућном притвору, све до своје смрти 14. маја 1944. године.

За свог живота добио је 35 одликовања, од тога 15 страних, и овај омаж великом ратнику био би само један мали дуг за његова велика дела, за све оно што је он у својој блиставој каријери урадио  за свој народ и за своју отаџбину."

У библиотеци "Љубиша Р.Ђенић" у Чајетини налази се спомен збирка ђенерала Крсте Смиљанића, а поводом обележавања 90. годишњице пробоја Солунског фронта, на Краљевом тргу, у центру Златибора, 14. септембра 2008. године, у присуству потомака ратника и бројних делегација, откривен је монументални бронзани споменик великом војсковођи на коме је уклесан текст: "Слобода има лица оних који су за њу живот дали."