Изложба "Прота Радосав Симић - српски духовник, неимар и добротвор" аутора Снежане Ђенић и Босе Росић гостовала у Народном музеју у Краљеву

У четвртак, 6. фебруара 2014. године, у Галерији Народног музеја у Краљеву, отворена је изложба под називом "Прота Радосав Симић - српски духовник, неимар и добротвор", аутора Снежане Ђенић, историчара и директорке Библиотеке и Босе Росић, етнолога.

"Током читаве српске историје свештена лица имала су значајну улогу у очувању духа светосавља који се није односио само на веру, цркву просвету, већ и на све области културног стваралаштва и живота. У црквеним круговима у томе су се посебно истицали они који су својим високим моралним принципима, врлином и благородношћу оставили трајни траг у памћењу савременика.

Један од таквих сигурно је био и протојереј ставрофор Радосав Симић.

Као човек и као духовник, као неимар и као добротвор, он заслужује да се његова дела забележе, али не у циљу испразног хвалоспева, већ стога што је сваки његов поступак вредан пажње. Велики у свом послу служења Богу и свом народу, доследан узвишеним начелима, обдарен милосрдном, хришћанском добротом, својим приљежним радом само је добро доносио, тако да га са правом можемо сматрати истинским духовним оцем",између осталог, записли су аутори у каталогу који прати изложбу.

Прота Радосав Симић је рођен 5. августа 1882. године у селу Бранешци у Срезу златиборском. По свршетку богословије имао је тек 20 година, а по ондашњем црквеном закону свршени богослов није се могао запопити пре 25 године старости, стога је до запопљења провео четири године као учитељ, а годину дана провео је у војсци. На Св. апостола Тому, 6. октобра 1907. године, епископ жички Сава Дечанац рукоположио га је у чачанској цркви за ђакона, а месец дана касније и у чин свештеника и постављен је за свештеника у Сирчанску парохију у Срезу жичком. Службовао је и у Рогачици, Доњој Краварици, Ужицу, па свуда подизао чесме, градио путеве, обнављао цркве и просвећивао народ.

За плодан свештенички и друштвени рад од стране црквених власти одликован је црвеним појасом, камилавком, протским чином и напрсним крстом, највећим црквеним одликовањем. Од стране грађанских власти одликован је орденом Светог Саве IV и V реда, орденом Југословенске круне V реда, Албанском споменицом и сребрном медаљом Црвног крста.

Овај "смирени молитвеник", протојереј ставрофор, умро је 1966. године у Ужицу, благодарећи Господу Богу што му је даровао здравље, разум, снагу да се могао, како је умео и знао одужити Богу, цркви и свом народу. Сахрањен је у Београду и испраћен речима: "Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остаје, ако ли умре - много рода роди."

"Прота Симић спада у ред оних свештеника који својим великим делом остављају трајни траг у сећањима својих савременика", рекла је поводом отварања, аутор изложбе Снежана Ђенић и додала "да је ова изложба само мали дуг овом великом оцу".

Отварању је, осим многобројних посетилаца и представника академске јавности Краљева, присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован.

 

фото: Народни музеј Краљево