Обележен јубилеј 110 година од оснивања Библиотеке

Свечаности поводом обележавања Дана Библиотеке која ове године прославља 110 година од свог оснивања одржане су у четвртак, 26. јуна и у суботу, 28. јуна 2014. године.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", прва установа културе и средиште културног живота наше општине, настала је давне 1904. године оснивањем "Златиборске читаонице" са седиштем у Чајетини. Оснивачи "Златиборске читаонице" су записали да им је циљ да се "набавком књига, новина, политичких, економских и књижевних списа, унесу шира знања међу Златиборце". Чланови ове читаонице могли су постати сви српски грађани који су имали грађанска права али и "странци који се такви сматрају".

Током два велика рата није радила да би након Другог почела интензивно и свестрано да се развија.Библиотеку ја стручно уредио 1949. године Љубиша Ђенић - Пујо, чије име она данас носи и одредио концепцију рада која ће бити присутна у наредних тридесетак година.

Данас, Библиотека је смештена у једну од најлепших и најстаријих зграда у Чајетини, која је подигнута 1910. године. У овом прелепом простору смештен је књижни фонд од близу 50 000 књига. Више од 30 000 књига је аутоматски унето у електронску базу података и тиме доступно преко интернета. Члан је информационог система Cobiss и део великог пројекта "Виртуелне библиотеке" помоћу кога је умрежена у систем библиотека Србије, међутим оно што је издваја од осталих је богата музејска збирка коју поседује, основана 1951. године. Музејски фонд обухвата преко 1200 предмета разврстаних у историјску, етнографску, уметничку, нумизметичку и природњачку збирку, као и архивску грађу са преко 2000 архивских докумената из периода XIX и XX века са фототеком. У саставу овог музеја налази се и Спомен - збирка ђенерала Крсте Смиљанића, прослављеног војсковође из Првог светског рата, пореклом из златиборског села Љубиша.

Такође традиционало прикупља, бележи и промовише ерски хумор схватајући га као истинску, друштвену и културну посебност људи златиборске регије.Сматрајући да ерски хумор има све потребне елементе, библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у сарадњи са Општином Чајетина, предложила га је за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа и одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе РС од 18. јуна 2012. уписан је у Национални регистар Републике Србије при Етнографском музеју у Београду под редним бројем 15. У овај регистар до сада је уписано 27 елемената нематеријалног културног наслеђа.

2013. године ова установа је добила и два значајна признања. Снежана Ђенић, виши кустос историчар и директорака Библиотеке добила је признање "Златна значка" за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе које додељује Културно - просветна заједница Србије и Канцеларија Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, под покровитељством Министарства културе и информисања. Реч је о једној од важних награда у области културе које се додељују већ 40 година ствараоцима и културним прегаоцима из Србије и дијаспоре.

У оквиру пројекта "Пут ка врху", Библиотека је добитник угледног друштвеног признања "Капетан Миша Анастасијевић" за постигнуте резултате у изградњи привредног амбијента Златиборског округа и Србије, у категорији "Најбоља установа у области културе Златиборског округа", 2013. године. 

Већ дуги низ година се бави сакупљањем и чувањем националног блага, организовањем различитих културних догађаја, обележавањем значајних годишњица, као и издавачком делатношћу, интензивније од 2001. године од када је објавила 41 дело. Издаваштво Библиотеке је традиционално и првенствено усмерено ка нашем завичају и завичајним ствараоцима, тако да је у претходној години у њеном издању изашло 6 наслова: "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", Снежане и Милисава Ђенића, "Мој град", Радомира Верговића, "Пет најлепших година" и "Од јегиштера до компјутера" Милосава Г. Радибратовића, "Мачкат", Рада Познановића и "Атлантида алто", Жељка Марковића које је премијено представљена чајетинској публици у оквиру свечаности поводом Дана Библиотеке, у четвртак, 26. јуна 2014. То је прича о историјској личности, потпоручнику Драгољубу Вуковићу, на основу чијих забелешки је ово дело и настало. Користећи се искуством стеченим дугогодишњим радом у Историјском архиву у Ужицу, Марковић је написао књигу која верно осликава прилике у нашој држави за време Великог рата. Поред аутора, нешто више о самом делу говорио је и професор Слободан Радовић.

Библиотека из године у годину има све већи број посетилаца, али и сарадника који својим знањем и трудом помажу да ова установа ради квалитетније и боље и тим поводом ове године захвалнице су добили: Народни музеј Чачак, Музеј на отвореном "Старо село" Сирогојно, Завичајни музеј Прибој, Народна библиотека Ариље, Драгољуб Гагричић, новинар из Нове Вароши и Ибрахим Хасанагић. Награда и захвалница уручена је Данијели Кнежевић као овогодишњем највернијем читаоцу.

 

У част јубилеју Библиотеке и поводом 100 година од почетка Првог светског рата, на Видовдан, 28. јуна 2014. године отворена је изложба Народног музеја Чачак под називом "Војвода Петар Бојовић - живот и победе". Изложбу је отворила Делфина Рајић, директор чачанског музеја. Аутор изложбе, Радивоје Бојовић, музејски саветник и кустос, прикупљао је 30 године бројну музејску грађу која фотографијама, документима и речју прати животни и ратнички пут војводе Бојовића. Осим сведочанства о школовању, војном усавршавању и војничкој служби од 46 година на изложби се могу видети и фотографије из породичног живота и Солунског фронта, где је војвода Бојовић био начелник Штаба Врховне команде Српске војске, а затим командовао Првом армијом у пробоју 1918. године.

Ова изложба реализована је још 2009. године у Народном музеју у Чачку. Обишла је многе градове Србије, а наредна поставка је 16. јула 2014. године у Новој Вароши, месту где је војвода Петар Бојовић рођен.

Музику која је пратила свечаност изводили су Драгутин Павловић, наш признати уметник на виолини и виоли и његова талентована колегиница Марија Тиосављевић на клавиру.

 фото: Драган Никић