Одржано хумористичко - сатирично вече "Ја сам српски сатиричар 2015."

У четвртак, 29. јануара 2015. у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", одржано је хумористичко - сатирично вече "Ја сам српски сатиричар 2015." Организатори ове вечери су били Специјална библиотека Чиготе, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и забавно - хумористичка редакција Радио Београда, а учествовали су Раде Јовановић, афористичар из Ужица и Владимир Путник, новинар и редитељ, аутор сатиричне представе "Зезамо кризу".

Сатира је један вид оштре критике која, служећи се уметничким средствима, изобличује мене и недостатке појединаца и читавог једног друштва. Она осуђује служећи се подсмехом или поругом, некад у блажој, некад у грубљој форми, личне или друштвене пороке, оно што је ниско, подло и штетно у једном друштву, и што је као појава постало типично у њему. У Србији је одувек имала плодно тле за развој тако да се и данас у овој земљи могу препознати  Домановићеве "вође" и Нушићеви "народни посланици". 

"У ситуацији у којој се данас налазимо један афоризам описује целу нашу судбину: Добар политичар не леже, не краде и не живи у Србији. Ко има среће да живи у таквој Србији, он је за сатиру рођен и такав ће умрети", рекао је афористичар, Раде Јовановић. О писању сатиричних текстова ма у којој то форми било и последицама таквих писања, Јовановић је додао да, иако је свима све "у брк" рекао, није се померио ни за милиметар као ни ситуација у друштву. Илустровано његовим афоризмом то изгледа овако: "Ако хоћете од два зла мање, дајте Србима да први бирају."

Новинар, Владимир Путник, је говорећи о Миловану Витезовићу као о једном од родоначелника српске сатире, истакао да је као млади писац, сведок историјских дешавања 1968. године, Витезовић оштро и огорчено својим сатиричним почецима критиковао друштво и власт и да је тако постао аутор неколико антологијских афоризама као што су: "Они који су нас довели довде, одвешће нас још даље" и "Кад Србину буде добро биће то крај историје."

 Путник је говорио и сатиричним радовима Растка Закића, који је због свог рада забрањиван, позиван на информативне разговоре, а поједине књиге су му и спаљене, затим  Александра Баљака, Радивоја Лала Бојчића, Душка Петровића, Александра Чотрића, Дејана Патаковића... 

фото: Драган Никић