Оржано предавање "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије"

У уторак, 12. маја 2015. у Сали Библиотеке, одржано је предавање под насловом "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије". Предавање је настало на основу презентације коју је Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у Угоститељско туристичкој школи у Чајетини, припремио за своје ученике како би им олакшао учење руског језика.

Предавању је присуствовало више десетина заинтересованих који су могли сазнати да је Русија постала православна земља за време владавине кнеза Владимира (988. године), затим да је Свети Сава светац и у Русији и да се његово Законоправило, без икаквих измена, користило и у Руској православној цркви.

Потом је било речи о познатим Србима у Русији у XV веку као што су Пахомије Логофет и Јелена Глинска. Треба истаћи да је Пахомије Логофет аутор 35 списа и то: 18 служби и канона светитељима, 9 житија (биографија), 4 похвална слова и 3 приче о светитељима.

Занимљиво је поменути да је кнегиња Јелена Глинска била супруга московског великог кнеза Василија III и мајка цара Ивана IV Грозног (1530-1584). Њена мајка Ана је била Српкиња из Угарске, из рода Јакшића. У предавању је било речи и о томе како је цар Иван IV Грозни преузео бригу над Хиландаром и манастиру доделио српско подворје у храму Светог Петра и Павла у Москви.

 

У XVIII веку цар Петар Велики позива Србе да се преселе у Русију, у Краснојарску област, а затим оснива и Српски хусарски пук, који се нарочито истакао у Северном рату (1720-1721). После Петра са српско - руске односе је важна владавина Катарине II, за чијег живота почиње успон породице милорадовић која је пореклом из Херцеговине. Гроф Михаил Милорадович се прославио за време рата са Француском (1812) када је командовао заштитницом руске војске у повлачењу. После слома француског похода на Москву, Милорадович је командовао трупама у бици код Лајпцига 1813. године. По завршетку ратова постављен је за генерал - губернатора Санкт Петербурга, погинуо је 25. децембра 1825. у покушају да заустави устанак декабриста.

Српско руске везе су у XIX веку учвршћиване кроз књижевност, па је Александар Сергејевич Пушкин објавио збирку "Песме Западних Словена", а једнупесму је насловио "Карађорђевој кћери."

Први светски рат је Русији донео бројне патње, па велики број Руса напушта своју домовину након победе револуције. Краљевина СХС је примила велики број бегунаца који су дали значајан допринос у развоју Краљевине Југославије у међуратном периоду.

На крају, Мирослав Јанковић је говорио и о Николају Велимировићу који данас спада међу најчитаније српске ауторе у Русији, а посебно су популарна његова "Писма о Русији".