Изложба "Ведрине и сете Бранка Ћопића (1915 - 1984)

      Поводом 100 - годишњице од рођења Бранка Ћопића, 1. јуна у глерији Чиготе на Златибору, отворена је изложба "Ведрине и сете Бранка Ћопића", а ауторке ове изложбе и каталога су Ратка Младић, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске и Олга Красић Маријановић, Библиотека града Београда. Организатори ове вредне изложбе су библиотека Специјалне болнице Чигота и Библиотека Љубиша Р. Ђенић.

     Пратећи кључне моменте из живота и стваралаштва Бранка Ћопића, хронолошки, на 35 плаката документима и фотографијама представљен је целокупни опус живота и рада: од рођења и детињства у Хашанима, школовања и студирања, боравка у партизанима, рада после рата до трагичног скока са Бранковог моста и краја његовог живота.

     Бранко Ћопић припада једном већ заборављеном времену, времену Другог светског рата и Титоистичкој Југославији, земљи која више не постоји. У тој земљи, шездесетих и седамдесетих година био је је најомиљенији, најтраженији и најчитанији писац како за децу, тако и за одрасле. Он је писац који је књижевности и историји оставио обиман књижевни рад, трагичну животну причу и значајни културни печат.

     Олга Красић Маријановић истиче да је Бранко Ћопић, иако је за многе био режимски писц, у суштини био највећи критичар тадашњег режима, и од стране тадашње врховне власти прогањан и цензурисан. И његов живот је био препун парадокса, преокрета и нечег судбински предодређеног.

     "Грађа изложбе највећим делом преузета је из Архива САНУ где се, вољом писца, и целокупна оставштина Бранка Ћопића. Љубазношћу академика Василија Крстића, као и особља Архива, стављена нам је на увид и обрађена и необрађена архивска грађа: рукописи, преписка, позивнице за различите манифестације, плакати, награде, новински чланци, фотографије из приватних албума породице Ћопић... За потребе изложбе скенирано је 1000 докумената, тако да прикупљена грађа далеко превазилази реализацију ове изложбе и каталога...", каже ауторка изложбе.

      "Од првих ствари па до данас ја личим на себе, пишем на свој начин и нећу себе да изневјеравам. Нећу и да разочарам своје читаоце који су на мене навикли, а ја на њих, јер сматрам да имам шта да кажем и нису ми потребни помодарски трикови и обмане... Желим својом литературом да афирмирам живот, све његове лепоте и радости и људе своје земље који су ми најближи и најпознатији дио човјечанства, опћељудске заједнице.

      Стојим, с друге стране, на становишту да све што се пише о људима у свјету треба да се саопћи разумљиво, на линији људске нормалне логике и да је ту непотребно закукуљавање, насилно прављење загонетке. Не знам чему води та наглашена херметичка литература, чему води, коме треба?"

                                                                                          Бранко Ћопић: Дијалози            

САНУ - 14532 - VIII - 46