Ретроспектива слика и цртежа Зорана Матића

     У сали Библиотеке 20. октобра отворена је ретроспективна изложба слика и цртежа Зорана Матића, а све у оквиру циклуса "Они које не заборављамо".

     Зоран Матић је рођен у Сребреници, 1960.године. Завршио је Школу за примењену уметност у Новом Саду 1979, а дипломирао на Новосадској Академији уметности, одсек сликарства, 1985. године, и магистрирао на истој Академији, смер цртање. Члан УЛУС-а је био од 1986. Излагао је на више групних и самосталних изложби. Радио је као професор у Уметничкој школи у Ужицу, и на Учитељском факултету, као изабрани асистент - приправник за предмет Методика наставе ликовне културе. Живео је у Бајиној Башти. Његов животни и сликарски пут прекинут је 2004. године тако да je српска савремена уметност остала недограђена и осиромашена за још један непресушиви извор и таленат.

     Изложбу су отворили Зоран Цветић, директор Градске галерије Ужице и Снежана Ђенић, директорка Библиотеке. Говорећи о Зорану Матићу истакли су да је он био изванредан, студиозан цртач и графичар. Карактерисали су га експресивни, брзи, одсечни потези. Изложба коју су посетиоци могли видети представља посебну причу која се преноси са његових слика и цртежа, причу "црне фигурације", причу о тескоби, насиљу, страху, предвидећи предстојећи рат и све ужасе које је он донео. Такви су и наслови његових дела: Бол, Грч, Мука, Болница...

    Изложбу чине и цртежи, актови жена. Матић слика љубав, жену која је природни извор и симбол снаге стварања и разарања, жену која је предмет жеље за поседовањем, жудње и нежности, жену као узрок човековог бола, очајања и пада.

     Историчар уметности, Биљана Спаловић, у рецензији за каталог изложбе записала је: "...Колико је труда и снаге морао уложити да би сачувао бојама скале, јасност, дубину и звучност, да би црвеном изразио бес, плавом узвишеност, љубичастом страх, тугу и безнађе, а белом невиност. Иако је сликајући увек био снажно и бескомпромисно емоционално ангажован, веома пажљиво и с посебним осећањем мере решава проблеме колористичког и пластичног, контролише потезе, њихов правац, непосредност, истицање фигуре, ритам. Мало је оваквих дела која тако сугестивно изражавају своју поруку откривајући нам способности једне епохе и која тако убедљиво откривају болне пределе психе, страхове и немире."

      Зоран Цветић, као организатор ове изложбе, истакао је да велику тешкоћу представља прикупљање дела за циклус "Они које не заборављамо". Што се тиче Зоранових слика велику захвалност упутио је Зорановој мајци која је била присутна на отварању изложбе у Чајетини и која је помогла да се слике нађу и изложе.