"Минијатура на зрну грашка", изложба др Дејана Вукићевића

     На Међународни дан матерњег језика, 21. фебруара који је УНЕСКО установио још 1999. године, чајетинска библиотека је отворила изложбу "Минијатура на зрну грашка" аутора др Дејана Вукићевића, библиотекара саветника и водитеља Фонда старе, ретке и минијатурне књиге у Народној библиотеци Србије.

     Ова изложба, како сам аутор каже, први пут је постављена 2014. године и до сада је обишла доста градова широм Србије.

    "Кад се помисли на књигу, обично се под тим подразумева књига која може лепо да стане у руку и да се чита без којекаквих оптичких помагала. Али, може и другачије. Неки од тих примерака ове изузетно вредне изложбе стигли су у Чајетину. Овакве књиге настајале су, по мом мишљењу као истраживача, као научника, као неког чији је позив домен библиотекарства, настајале су из престижа, жеље појединаца да имају нешто другачије, вредније, из жеље издавачких кућа да баш оне издају најмању књигу, а да би књига била категорисана као микроиздање, њене граничне димензије морају износити 100x100x100mm. У фонду старе, ретке и минијатурне књиге Народна библиотека Србије има тренутно око 300 наслова међу којима су највише дела на српском, руском, француском, словеначком, мађарском, немачком и чешком језику, а реч је о белетристици, збиркама поезије, манифестима, монографијама, речницима…", рекао је Вукићевић.

     Посетиоци библиотеке имали су прилику да виде и филм снимљен за емисију "Београдско благо" Редакције дигиталног програма РТС-а.

     23. априла, пре 15 година, на Међународни дан књиге, отворен је Музеј минијатурне књиге у Бакуу, престоници Азербејџана, први и једини музеј овакве врсте у свету. Овај музеј је ушао у Гинисову књигу рекорда као највећа колекција минијатурних књига на свету са 5 600 књига, а колекција минијатурне књиге у Народној библиотеци Србије такође има тенденцију да се увећа.

    

     Књиге које су обухваћене овом изложбом су: „Горски вијенац“ Петра II Петровића Његоша на српском и мађарском, песме Едгара Алана Поа на француском, кратке приче Мирослава Јосића Вишњића, монографске књиге (Комунистичке партије Југославије или личности – песника Александра Сергејевича Пушкина, Шандора Петефија, Хајнриха Хајнеа)…

     "Такође је интересантан и Ратни манифест краља Фрање Јосифа 1. из 1914. који има димензије 24х22 милиметара и он спада у ултра микро-мини књиге где припадају још две немачке књиге 6х6 милиметара и књиге из тог фонда не могу се читати голим оком већ уз помоћ лупе, " рекао је Др Дејан Вукићевић.

     Интересантно је и то да је традиција штампања малих мини књига старa колико и књига уопште, чак је и Марија Антоанета имала књигу која је могла стати у рукавицу. Поједине књиге украшаване су и драгим камењем и дијамантима, па су их даме могле носити и око врата као украс.