Промоција две књиге :"Кућа несагорелих речи" и " Изабрана писма књижевника"

    Гости библиотеке 4. априла били су Дејан Ристић и  Татјана Брзуловић Станисављевић који су представили своје књиге. Дејан Ристић је аутор књиге "Кућа несагорелих речи" , а Татјана Брзуловић Станисављевић је написала "Изабрана писма књижевника".

    Дејан Ристић је историчар, архивиста, сценариста, преводилац и један од најбољих стручњака у области заштите културног наслеђа. Био је и на месту управника Народне библиотеке Србије и државног секретара за културу. Књига "Кућа несагоривих речи" настала је као резултат Ристићевог петогодишњег истраживања историје Народне библиотеке Србије од 1838 до 1941. Дејан Ристић истиче да је његова књига тек друга књига која је посвећена Народној библиотеци Србије.Прву је написао и објавио 1960. године др Мирош Кикевић.  Обзиром да је зграда на Косанчићевом венцу бомбардована 6. априла 1941. године изгорео је и уништен велики део књижног фонда. Ристићев дугогодишњи рад и истраживање донели резултирали су делом које на светлост дана доноси многе историјске догађаје, личности, многи архивски документи постају доступни јавности. Да би јавност била боље информисана, што је једна од основних делатности библиотекарства, настао је филм "Сећања из пепела" који предтавља документ овог рукописа, а коју је чајетинска публика имала прилике да види.

     Исто вече промовисана је и књига "Изабрана писма књижевника", др Татјане Брзуловић Станисављевић, директорке Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић". Ова богата књига у корицама крије 2965 докумената, а обухвата период од 1951. до 1918. године. Такође, ова књига је резултат дугогодишњег вредног и марљивог рада и стручног усавршавања др Татјане Брзуловић Станисављевић. Јоца Вујић, колекционар, уметник, библиограф, који је био и велики добротвор српског народа и велепоседник, 1931. године поклонио је, тј. завештао архивску грађу београдском Универзитету. Грађа, о којој маштају многи историчари и истраживачи, представљала је основу за настанак две књиге коју је написала госпођа Брзуловић Станисављевић: "Породична преписка кнеза Милоша Обреновића" и "Изабрана писма књижевника". Ауторка истиче како је једва чекала време да се посвети овом истраживању, зарони у старе пожутеле папире који су годинама "скупљали прашину" у неком заборављеном кутку Универзитетске библиотеке.

    "Изненадило ме је шта сам све открила у збирци Јоце Вујића. Сачуване су три необјављене песме Јована Јовановића Змаја у рукопису, 4 прозна дела и једно писмо Митрополиту Николајевићу. Сва та дела потписана су његовом руком  са ЧЗМ (Чика Змај)".

     За аутора је била занимљива и преписка и сви документи везани за Ђуру Даничића, Вука Стефановића Караџића, Милицу Стојадиновић Српкињу и многе друге личности које су српској културној и историској баштини оставиле дубок печат и траг.

    Ова књига, као и књига Дејана Ристића, изузетно су значајне и за библиотекарство, културу и књижевну историју.

   Културу не би требало и смело препустити забораву, заједничка је аксима оба аутора.