Добитница Нинове награде гошћа чајетинске библиотеке и Специјалне библиотеке Чигота

     У сали библиотеке у Чајетини, 13.априла, свој роман је представила Ивана Димић, овогодишња добитница НИН-обе награде и ово је 63. пут да је додељена ова престижна награда. Роман "Арзамас" је ауторка писала 7 година, а издала га је Лагуна 2016. године.

     Ивана Димић каже да иза себе има богат и плодан радни стаж и да је сада у заслуженој пензији. Дипломирала је драматургију, аутор је бројних кратких прича, драма и телевизијских сценарија. Ради и као преводилац са енглеског и француског језика. Обављала је функцију помоћника министра за културу, директора драме Народног позоришта и директора Атељеа 212. Члан је Српског књижевног друштва од 2001, а од 2005. године има статус истакнутог уметника. Има доста награда иза себе, тако да је на питање библиотекарке Љиљане Ракић одговорила да је ова награда није изненадила:

     " Ја већ четрдесет година објављујем и пишем. Већ сам у пензији, имам шездесет година и више ни на какве награде нисам ни рачунала, нити је то нешто што може да ме изненади. Арзамас сам предала издавачу 2014. године и од тада не престајем да пишем. Пошто сам "побегла у пензију" дала сам себи за право да радим оно што желим, хоћу и волим. То и радим. Стварам и нисам оптерећена наградама, а искрено радујем се овој, НИН-овој. Једино што ме изненађује је "помпа", али с обзиром да сам ја до0битница ове наградер, то је у реду. Прија ми."

     Арзамас наишао на врло добар пријем и код критике и код читалаца. Тема коју је ауторка изабрала за свој роман је блиска свима, животна, истинита, топла људска прича. То је прича о односу болесне мајке (деменција) и ћерке.

    "Начин на који је испричана ова прича је оно што је овој причи дало вредност. Потребно је да будете даровити, да будете добар занатлија у овом послу, да то искористите да би нешто постало уметничко дело", тврди Ивана Димић.

     Роман је исплетен од наизменичних кратких прозних прича и драмских текстова, а између дијалога, ауторка је описала своја осећања, размишљања, сва рањавања, страхове, неизговорену љубав и псовке, притајене бесове и нежност...

   Отворена, искрена, огољена прича о љубави , о борби којом нас живот свакодневно части. Прича уобичајена, али ипак прича за сва времена.

    Фотографије: Самир Аслани и Златиборпрес