Сећање на Влада Митровића

"Неко ко уме да окрилати камен

заслужује и да лети,

да се по њему пут и траг назива"

                                                                              Слободан Ристовић                                                         

     Заједничка жеља представника две пријатељске општине: Кнића и Чајетине су чудесним путем спојени дивним намерама добрих људи и суђених путева, а заједничка спона је био Владимир Митровић и сећање на овог дивног човека и уметника. Људи добрих намера организовали су изложбу фотографија посвећену Владу Митровићу.

     На годишњицу смрти, 20. јуна 2017, у сали библиотеке, минутом ћутања, породица и пријатељи изразили су дубоко поштовање за све оно што је Владе као уметник, човек са великим срцем и душом, урадио у животу. 

     Милић Миловић из Кнића испричао је колико је био задивљен Владовим скултурама, сликама, колонијом у Трнави, а највише оним какав је човек био Владе, истрајан, искрен, непобедивог духа a Книћани су га волели и ценили. Са таквим осећањима су Драган Вујовић и Марија Сретеновић из Кнића који су и иницирали да се изложбом фотографија обележи годишњица смрти Влада Митровића. 

 

     Академски сликар Обрад Јовановић говорио је о Владу Митровићу, његовом бескрајном таленту и трудољубивости, о томе колико је уметник из Трнаве био познат и ван граница Србије.

      "Уметност нема границе, уметност остаје да се сећа и памти, уметност је у бити сваког бића, дубоко у нама самима. Она је на сваки начин отелотворење, суштина нашег националног, традиција срца, свега онога што волимо и јесмо. Такав је био и Владе, уметник познат и ван граница наше земље. Излагао је у Токију, Скопљу, Прагу, а представљао је себе и у каталозима он је уметник из Трнаве".

    Жарко Божанић је истакао колико је била важна Колонија у Трнави чији је Владе био домаћин, и не само Владе већ и његова породица. Велики број уметника, сликара, писаца, песника је посетио, кроз 20 година трајања, ову уметничку Колонију у Трнави. Сви они који су седели за његовим столом осетили су топлину и гостољубивост његовог дома.

     Са Владом су сарађивали и новинари и сниматељи ТВ Чајетина. Забележени су разгововори како са домаћинима, тако и са многобројним гостима из земље и света. Приказан је и филм "Соко са Кршања" аутора Мирослава Весовића. У филму Владе говори о својим импресијама каменом, о трагањима, летовима, птицама, раду и животу.

    Поруку је послала и песникиња Љиљана Браловић:" Владо је волео птице, и сам је био птица што најсетније песме пева...Треба ли рећи нешто о њему и његовим делима која као да нису људском руком стварана већ да су по божијој промисли настала и нама послата да украсе свет. Док у њима уживамо и Владо је са нама."

     Обратио се и Драган Вујовић који је врло емотивно говорио о Владу, сећајући се њихових сусрета у Книћу и Трнави и захвалио се свима који су учествовали и омогућили да се 20. јуна окупимо и евоцирамо успомене на овог дивног човека који је оставио надахнућа иза себе и који је попут његових камених птица, стамен и свевремен. И Мирјана Ранковић Луковић прочитала је своје песме и приче које су посвећене Владу.

     "Слово

      ...И све птице су одједном пале!

      ...Као да им је неко уклео лет. Као да су им воском премазана крила.ч Као да су усред лета, заборавиле потребан покрет којима потискују ваздух горе и доле, напред и назад, да би могле да језде чаробним простором који они, одоздо, зову небо. Као да су, клетвом посечене, погубиле срећну мисао која их држи изнад... па су пале. Све одједном су се суновратиле камене птице Владимира Митровића!...

      ...И кад се творац праху вратио, и нњихова мисао се завршила, сетиле су се да су камен, од камена постале, у камен да се врате. Амин..."

     Са сузама у очима, дирнута оним што је осетила ово вече, обратила се и ћерка Владимира Митровића, захваливши се, у име породице, свима који су то вече изразили поштовање и који се сећају Владимира Митровића.