Омаж Михајлу Ћуповићу "И кад те нема - треба да те има"

 

     На годишњицу рођења и смрти, 12. и 13. септембра, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је уприличила омаж посвећен Михаилу Ћуповићу, значајном завичајном песнику. 

    "Велики песник Михаило Ћуповић рођен је 13. септембра 1934. године на Златибору у Мокрој Гори. Живео је и радио у Чајетини. Поезију је објављивао у књижевним листовима, часописама, у емисијама многих радио станица и телевизије. Песме су му превођене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. Добитник је више значајних признања, награда и похвала. Умро је 12. септембра 2004. године.

     Иза себе је оставио изузетно дело и маниром великог поете обележио српску културну сцену.

    Приближавајући нам саму суштину свог стваралаштва сматрао је да поезија мора да носи једну дубоку веру у живот и достојанствено помирење са судбином.

    А то представља много више од обичног песништва...

     Михаило Ћуповић био је велики песник...

    Примакнут ивици слојевитих дубина, и ослоњен на непрекинуту љубав, правио је различите увиде у живот, обухваћен и обојен лепотом и тежином сопствених искустава, распет између победа и пораза у чудесно хармоничном ритму трајања и нестајања...

     Био је један од оних великих песника који су знали да време увек има исту вредност јер је њихов пут безвремен... од оних који трагајући за одговорима у сталној промени и преиспитивању својих мисли и осећања своју поезију поистовећују са својим животом... Зато та поезија и јесте толико животна, стварна, сјајна и велика.

     Михаило Ћуповић био је велики човек... Један од оних које можемо препознати по ширини наума, човечности у остваривању и трезвености код успеха. 

     Био је један од оних великих људи који имају другачију потребу потврде што надраста обично доказивање и оставља дубок траг...

     А то јесте вредност...

     Михаило Ћуповић био је по свему велики, непоновљив, драгоцен...

     И видљив у нашем сећању за сва времена..."  

      Рекла је и записала Снежана Ђенић, директор Библиотеке.

      На једанаест паноа на којем су обухваћене фотографије, новински исечци, документа, писма, у витринама изложене Ћуповићеве књиге и лична документа, све то чини изложбу, омаж Михаилу Ћуповићу. Фотографије популарног Ћупа: са породицом, пријатељима, сарадницима, песницима, на Турниру духовитости... Да би изложба добила на снази помогли су: Нада Обрадовић, Жарко Божанић и Културно спортски центар Чајетина. 

     О дружењу и пријатељству са Ћупом говорио је и песник Слободан Вучинић. Његов говор је био и дирљив, духовит, снажан, искрен, речи су текле из срца, баш онако какав је био Ћупо, непосредан, природан и јак, а нежност је негде била проткана у његовим речима. Пошто је и Ћупо био завичајни песник који је прославио и Златибор и Тару и Мокру Гору кроз своје песме, и Вучинић је овом приликом прочитао своју песму посвећену завичају. Да би омаж добио свеобухватност помогли су Жарко Божанић и Мирјана Лопин Дризо који су говорили стихове Михаила Ћуповића, и Љиљана Ракић као водитељ, кроз ово дивно вече "Сећање на Ћупа".

ПРАГ

Када пређеш рођени праг,

и оставиш најтоплије крило,

да би некуд у свет пошао,

 

ако за собом не оставиш траг,

неће се знати је ли те било,

и куда си прошао.

 

Михаило Ћуповић                                                

       Управо онако као је и певао " И када те нема -  треба да те има" и ове вечери, 13. септембра, он је био жив у сећању присутних у библиотеци, необично стваран. Сећали су се његових прича, анегдота, шала, песама, доживљаја везаних за њега и где је Ћупо главни актер. Вече се завршило онако како би се завршило и да је велики завичајни песник био ту, са осмесима и у дружењу, разговору, уз коктел, подсећања и сећања...