Серијал епске фантастике "Косингас" промовисан у библиотеци

     

     Александар Тешић је преводилац, од 2008. године уз осмех каже за себе и "млад писац". Популарност је стекао серијалом епске фантастике "Косингас", а покренуо је и властиту издавачку кућу "Страхор". Своје епске трилогије представио је чајетинској публици 12. априла у библиотеци. 

     Оно што је привукло Александра Тешића овој изузетној и код нас мало заступљеној теми је љубав према историји и митологији и жеља да се читаоцима представи сва лепота српске, односно словенске митологије и предања која су не само у нашој књижевности већ и шире била неоправдано запостављена и игнорисана. Осим овога, мотив и жеља аутора је да људи упознају своје корене, а то га је и подстакло да пише, ради и истражује. Тај рад је одвео 2004. године до безброј прочитаних кљига и текстова о српској и словенској митологији, до књига профосерао Сретена Петровића које је како каже "Гутао". 

     У трилогији "Косингас" писац нас води у бајковити свет средњовековне Србије, бавећи се интригантним и контраверзним догађајима из живота цара Душана Силног. Не само што се постављају питања, већ се и дају одговори који су поткрепљени списком литературе која је коришћена као материјал. Неке ствари ипак, Тешић препушта машти, својој и читалаца. Са правом истиче да његова дела нису фантастика у ужем смислу речи већ обрађена српска и словенска митологија, легенде али и историјске стварне чињенице. 

     Нови "Косигнас" је наставак обе трилогије, и "Косингас" и "Милош Обилић" и описује историјске догађаје након Косовског боја, Младост Стефана Лазаревића, прати фантастичну причу о монаху Гаврилу и његовој потрази за изгубљеним копљем Св.Георгија и борби са мрачним силама. 

     Према најавама аутора серијал ће имати укупно 10 књига. Очекује се и неки излет попут "2084" што је био мали предах и мало искакање из тематике и серијала, а Тешић је рекао да му је жеља да напише и дечији роман. 

     На питање неког од присутних у библиотеци "Шта је Страхор?", како носи име његова издавачка кућа, рекао је да је Страхор једно од најстаријих српских божанстава, Бог нашег понтеона, јак и страшан бели вук. 

     "Из старе књижевности сачуван је један каталог народа, у коме је сваки народ везан за понеку животињу, изједначен са њом... За Србе се каже да је то вук и то је сасвим на свом месту утолико што је вук митски сродник и предак Србинов, уопште митски представник српског народа", објаснио је аутор.

     Књиге Александра Тешића су тражене и доста читане у библиотекама не само од стране млађих генерација.