РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ у Пожеги

       Изложба РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ, отворена је синоћ у Градској галерији Пожега.

       У присуству публике из Пожеге, али и околине, синоћ, са почетком у 19 часова, отворена је изложба ауторке Снежане Ђенић, историчарке и директорке библиотеке у Чајетни. Ово је трећи пут да једна од изложби поменуте ауторке гостује у галерији Спортско - културног центра у Пожеги. 

       Присутнима се најпре обратио Александар Савић доктор историјских наука, који је говорио о раду Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", али и великом доприносу Снежане Ђенић, на развој културе, како у самој Чајетини, тако и у читавом округу. 

       Изложбу је отворила Снежана Ђенић, осврнувши се најпре на животни пут Рујанског старешине Јована Мићића, као и на његов изузетан значај за историју нашег краја:

       "Јован Мићић је рођен у златиборском селу Мачкату 1785. године, где се са многобројном породичном задругом, из кршевите Пиве, доселио његов отац Гаврило, кога су Турци, вероватно због честог напуштања огњишта, назвали Гариб. 

       Бројна патријархална задруга Мићића није могла мирно да живи у Мачкату, надомак Ужица. Турци често пролазе ка Златибору, појављују се у Мачкату, одводе виђене људе у ропство, убијају, глобе, плене стоку, због чега је после извесног времена породица поново морала да бежи код својих рођака у Горњу Морачу. Пред Први српски устанак браћа се враћају на Златибор и насељавају у село Рожанство, где на једном благом нагибу
изнад реке Приштавице дижу велику породичну кућу и све друге потребне зграде. Њихова кућа је била чувена и цењена као богата и угледна, а Гаврило је, као најстарији брат, био старешина задруге. Међутим, он ни ту неће бити дуго већ се са синовима сели у Мушвете, где остаје са Јоксимом, док остали прелазе у заселак Шиповик. Гаврило је учествовао у Првом устанку као организатор и борац, а сахрањен је у Мушветама код некадашње цркве брвнаре.
       Гаврилов најстарији син Јован био је немирног духа, импулсиван и непредвидив. Одрастао је у близини сивих зидина утврђеног турског града, на готово неприступачној каменој литици изнад Ђетиње. Његово детињство обележиће турска сила и драма његовог народа згрченог у својој невољи. Имао је ту злу срећу да пролази оним истим путевима, стрмим и врлетним, куда су пролазили хајдуци, уходе, пребези, гласоноше, којима су Турци често проводили робље чији су крици и немоћни плач одјекивали у његовој свести као позив. Наслућујући да је одабран за велика дела и тешка времена, у њему се лагано угнездила јасна представа о освајању слободе и непрекинута потреба да се зауставе безмилосна унижења народа, која остављају најдубље ожиљке. То ће бити онај темељ у који ће он даље слагати своје вештине и стечена искуства обликујући своју маркантну личност достојну сваког поштовања..."
           
 
       Изложба ће бити отворена за посетиоце Галерије у Пожеги до 1. априла 2019. године.