"Тајне наше мале" откривене чајетинској публици

Четвртак, 14. март, био је резервисан за књижевницу, новинарку и драгу суграђанку Мирјану Ранковић Луковић. Наиме, овом приликом представљена је збирка прича „Тајне наше мале“, у издању издавачке куће „Витез“, и на тај начин заокружено двадесет година од како се широј јавности Мирјана представила својом првом збирком поезије.

Иако је рођена у Ваљеву које у свом срцу чува на посебном месту, она подједнако воли наш крај - Ужице у ком је одрасла и Чајетину у којој живи и ради. Пред чајетинском публиком није било потребе да ауторку представљамо уобичајеним редоследом, јер они који прате стваралаштво Мирјане Ранковић Луковић знају да је издала и прво овде, у нашој библиотеци, представила девет књига, међу којима су збирке поезије, приповедака и роман.

Промоција је била у складу са карактером и сензибилитетом ауторке, нежна, складна и емотивна, а целокупном доживљају допринели су Љубомир Ћорилић - новинар, писац и књижевни критичар и  Светлана Стојановић - дипломирани филолог, који су такође говорили о Мирјани и њеном стваралаштву. Публика је у више од сат времена програма имала прилику да ужива не само у поговорима, већ и у самим причама садржаним у збирци, које су читали учесници промоције.

Стваралаштво Мирјане Ранковић Луковић темељи се на бројним темама, а инспирацију црпи из свакодневних ствари и доживљаја истих. Породица и сама припадност једној тако узвишеној заједници за њу представљају велику срећу и инспирацију, па је последица тога управо збирка прича „Тајне наше мале“ посвећена Мирјанином сину Нинославу, на шта је она рекла:

„Ваљда је све оно како се кроз живот постављамо, оно што понесемо из куће. Мени је породица увек била и подршка и највећа љубав, тако да стварајући своју породицу трудила сам се да пренесем оно што су мени моји родитељи, да пренесем своме сину, да имам однос са својим супругом онако како сам отприлике доживљавала брак својих родитеља и то су оне вредности које су стварно праве и непроцењиве. Јако је тужно што данас толико има неких, рекла бих, падова у систему вредновања у друштву. Надам се да је то само један камен спотицања који ћемо одбацити, па се вратити тим правим вредностима.“

Препуна сала Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, показала је још једном колико се цене квалитет стваралаштва, али и љубав и подршка чајетинске публике, ствараоцу који је „њихов“. Најпосле, још један знак веома успешно промовисане књиге, било је то да се за продају тражила књига више.