"Наустице Бранковића" Силвана Хаџи-Ђокић







      У петак 4. фебруара, 2011. у 19 часова, у Библиотеци " Љубиша Р. Ђенић " представљена је роман "Наустице Бранковића " Светлане Хаџи Ђокић.  О књизи говорили Горан Јанићијевић, Драгиша Милосављевић, Драгољуб Новаковић као домаћин  и аутор.

 

    Наустице Бранковића су роман са оне стране мита, који прати узрастање породице Бранковића од времена краља Стефана Дечанског до Велике сеобе Срба, а остављени запечаћен бива двема манастирским ломачама – крушедолском и светопавловском, налик крилима ватрених анђела.  Мало је познато да је Вук Бранковић син севастократора Бранка Младеновића, да није скоројевић рођен да изневери друге. Њега црква одавно слави као свог мученика, а тело му је са особитом пажњом, похранила у скривници Хиландара, у којему свакога понедељка држи помен. Централни циклус смедеревских Бранковића се претапа у сремски, потом у крушедолски и јенопољски. Смедеревска деспотовина и деспот Ђурђ Смедеревац су огњила ове саге, Док су владика Максим и његов отац Свети Стефан Слепи – њена светила, крст и босиљак, којима нас и данас са зарних небеса, благосиљају. Ко је први долазио у ове крајеве да просвећује народ, чија је жена била вила Равијојла, како је султанија Мара остала девица и зашто је одбила да се уда за последњег византијског цара, сазнаћете између ових корица. Сами ћете докучити право лице Бранковића, открити зашто нису били издајници, због чега су упамћени као добри деспоти, и како су постали култни светитељи. Осветљавајући ову тајну, у Наустицама Бранковића, роману огледалу, напослетку ћете пронаћи себе, свој образ, онакав какав он у идеалном читању бива. Досежући скривену истину о другима, који су нас четири века водили живи, а потом два столећа упокојени, сигурније него да су били саздани од крви и меса, урањамо у себе, у најтананије, најузвишеније и најдивније сопство, које нас непогрешиво води ка добру. Можда нећемо постати бољи после читања Наустица Бранковића, али ћемо бити пажљивији и отворенији према другима, који су наше половине, сродне душе и ближњи. Без њиховог постојања, ни ова књига не би задобила живот, већ би је олујни ветар, попут бехара, расејао.