Промоција књига " Кроз Стари Влах" и " Граничарска коб"

   У среду, 22. јуна у 20 часова у Библиотеци су представљене књиге " Кроз Стари Влах" проте Јевстасија Караматијевића и " Граничарска коб" Григорија Божовића, које је приредио Добрило Аранитовић. Приређивач је истакао да му је циљ био да из заборава извуче ова два значајна писца, хроничара и истраживача јер су њихов рад и живот вредни пажње. Аранитовић је пуно времена провео у истраживању и прикупљању материјала ова два хроничара да би текстове сакупио и уредио у две књиге заиста вредне пажње.

  Домаћин, библиотекар Драгољуб Новаковић, упознао је присутне са биографијама Караматијевића и Божовића.

   О књизи "Кроз Стари Влах" говорио је и рецезент Драгиша Милосављевић. Он истиче да су радови и чланци Јевстатија Караматијевића, најзад, систематизовани иза корице књиге и да представљају вредан допринос свеколиком културном наслеђу. Његова писања о светињама у Старом Влаху и Полимљу, о Цркви Јањи у Старом Влаху, затим о иконописцу Симону Лазаревићу, о синђелијама рашких владика, представљају основе за истраживање многих непознаница у слојевитој историји српског народа, истакао је Милосављевић.

" Остаје обавеза, како на савременицима тако и на онима који ће доћи касније, да се дело овог надасве скромног и великог човека не заборави. Ова књига његових чланака и записа најтврђа је брана таквом забораву", записао је рецезент Драгиша Милосављевић.

   О другој књизи "Граничарска коб", поред приређивача који је говорио о овој књизи, Мирјана Лопин Дризо прочизтала је део из рецензије Милинка Бујишића.

   " Прочитавши рукопис ове сјајне књиге, коју је тако зналачки приредио Добрило Аранитовић, један од најбољих познавалаца Старог Влаха, запитао сам се: да ли сам читао књигу или сам гледао слике, да ли је све то у њој описано речима или насликано бојама весног сликара. Изгледа да је она резултат врхунског мајстора и речи и боје.

   Приређивачу и издавачу треба одати признање што су овом књигом путописа и приповедака Григорија Божовића, пресељених са пожутелих новинских страница, одужили део дуга према овом аутору"