Промоција књиге

Промоција збирке песама "Пустињиште" Слободана Ристовића

 

 

У уторак 13. јуна у Сали Библиотеке, с почетком у 20,00 часова биће представљена књига "Пустињиште" Слободана Ристовића.

Добитница Нинове награде гошћа чајетинске библиотеке и Специјалне библиотеке Чигота

     У сали библиотеке у Чајетини, 13.априла, свој роман је представила Ивана Димић, овогодишња добитница НИН-обе награде и ово је 63. пут да је додељена ова престижна награда. Роман "Арзамас" је ауторка писала 7 година, а издала га је Лагуна 2016. године.

     Ивана Димић каже да иза себе има богат и плодан радни стаж и да је сада у заслуженој пензији. Дипломирала је драматургију, аутор је бројних кратких прича, драма и телевизијских сценарија. Ради и као преводилац са енглеског и француског језика. Обављала је функцију помоћника министра за културу, директора драме Народног позоришта и директора Атељеа 212. Члан је Српског књижевног друштва од 2001, а од 2005. године има статус истакнутог уметника. Има доста награда иза себе, тако да је на питање библиотекарке Љиљане Ракић одговорила да је ова награда није изненадила:

     " Ја већ четрдесет година објављујем и пишем. Већ сам у пензији, имам шездесет година и више ни на какве награде нисам ни рачунала, нити је то нешто што може да ме изненади. Арзамас сам предала издавачу 2014. године и од тада не престајем да пишем. Пошто сам "побегла у пензију" дала сам себи за право да радим оно што желим, хоћу и волим. То и радим. Стварам и нисам оптерећена наградама, а искрено радујем се овој, НИН-овој. Једино што ме изненађује је "помпа", али с обзиром да сам ја до0битница ове наградер, то је у реду. Прија ми."

     Арзамас наишао на врло добар пријем и код критике и код читалаца. Тема коју је ауторка изабрала за свој роман је блиска свима, животна, истинита, топла људска прича. То је прича о односу болесне мајке (деменција) и ћерке.

    "Начин на који је испричана ова прича је оно што је овој причи дало вредност. Потребно је да будете даровити, да будете добар занатлија у овом послу, да то искористите да би нешто постало уметничко дело", тврди Ивана Димић.

     Роман је исплетен од наизменичних кратких прозних прича и драмских текстова, а између дијалога, ауторка је описала своја осећања, размишљања, сва рањавања, страхове, неизговорену љубав и псовке, притајене бесове и нежност...

   Отворена, искрена, огољена прича о љубави , о борби којом нас живот свакодневно части. Прича уобичајена, али ипак прича за сва времена.

    Фотографије: Самир Аслани и Златиборпрес      

 

Промоција две књиге :"Кућа несагорелих речи" и " Изабрана писма књижевника"

    Гости библиотеке 4. априла били су Дејан Ристић и  Татјана Брзуловић Станисављевић који су представили своје књиге. Дејан Ристић је аутор књиге "Кућа несагорелих речи" , а Татјана Брзуловић Станисављевић је написала "Изабрана писма књижевника".

    Дејан Ристић је историчар, архивиста, сценариста, преводилац и један од најбољих стручњака у области заштите културног наслеђа. Био је и на месту управника Народне библиотеке Србије и државног секретара за културу. Књига "Кућа несагоривих речи" настала је као резултат Ристићевог петогодишњег истраживања историје Народне библиотеке Србије од 1838 до 1941. Дејан Ристић истиче да је његова књига тек друга књига која је посвећена Народној библиотеци Србије.Прву је написао и објавио 1960. године др Мирош Кикевић.  Обзиром да је зграда на Косанчићевом венцу бомбардована 6. априла 1941. године изгорео је и уништен велики део књижног фонда. Ристићев дугогодишњи рад и истраживање донели резултирали су делом које на светлост дана доноси многе историјске догађаје, личности, многи архивски документи постају доступни јавности. Да би јавност била боље информисана, што је једна од основних делатности библиотекарства, настао је филм "Сећања из пепела" који предтавља документ овог рукописа, а коју је чајетинска публика имала прилике да види.

     Исто вече промовисана је и књига "Изабрана писма књижевника", др Татјане Брзуловић Станисављевић, директорке Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић". Ова богата књига у корицама крије 2965 докумената, а обухвата период од 1951. до 1918. године. Такође, ова књига је резултат дугогодишњег вредног и марљивог рада и стручног усавршавања др Татјане Брзуловић Станисављевић. Јоца Вујић, колекционар, уметник, библиограф, који је био и велики добротвор српског народа и велепоседник, 1931. године поклонио је, тј. завештао архивску грађу београдском Универзитету. Грађа, о којој маштају многи историчари и истраживачи, представљала је основу за настанак две књиге коју је написала госпођа Брзуловић Станисављевић: "Породична преписка кнеза Милоша Обреновића" и "Изабрана писма књижевника". Ауторка истиче како је једва чекала време да се посвети овом истраживању, зарони у старе пожутеле папире који су годинама "скупљали прашину" у неком заборављеном кутку Универзитетске библиотеке.

    "Изненадило ме је шта сам све открила у збирци Јоце Вујића. Сачуване су три необјављене песме Јована Јовановића Змаја у рукопису, 4 прозна дела и једно писмо Митрополиту Николајевићу. Сва та дела потписана су његовом руком  са ЧЗМ (Чика Змај)".

     За аутора је била занимљива и преписка и сви документи везани за Ђуру Даничића, Вука Стефановића Караџића, Милицу Стојадиновић Српкињу и многе друге личности које су српској културној и историској баштини оставиле дубок печат и траг.

    Ова књига, као и књига Дејана Ристића, изузетно су значајне и за библиотекарство, културу и књижевну историју.

   Културу не би требало и смело препустити забораву, заједничка је аксима оба аутора.

 

 

"Своја или ничија" роман Славице Марић

     У  пуној сали библиотеке 26. децембра свој први роман "Своја или ничија" представила је Славица Марић, млада и даровита књижевница новог таласа српске књижевности, иначе Краљевчанка. Радила је као новинар на телевизији и радију. Тренутно живи и ради на релацији Београд - Златибор.

    Књига је изашла у издању Индустрије књига, а рецензенти су Слободан Арбутина и Тони Пердић.

    "Користећи искуства из своје новинарске бранше, спровела сам једну анкету која је трајала око две године. Обухватала је око 250 испитаника оба пола, а питање је "Шта сте последњи пут лепо урадили за себе?" Добијала сам различите одговоре који су се у највећем броју односили на релацију ја - други, и мало одговора ја - себи", каже Славица Марић и додаје, "Обрадивши ове одговоре дошла сам до саме поруке књиге: ако не можете и не знате да волите себе, онда не знате и не умете да волите друге."

       Тони Пердић, рецензент каже: "Као што је Дороти Паркер рекла: "Желите ли да знате шта Бог мисли о новцу, погледајте људе којима је дао", тако је Славица Марић у овом интерактивном контакту с читаоцима доминантно поткрепила ову тезу и отишла корак даље. Убедила нас је да је чистота духа непоколебљива и да су материјалне вредности у другом плану."

   


 

 

"Тајна искре" Данице Богојевић

     Прва промоција прве књиге Данице Богојевић одржана је 21. децембра у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић", а реч је о роману "Тајна искре", жанровски епским, фантастичаном, историјском делу чија је суштина трагање за истином, љубави, о постојању.

     "Студирала сам археологију, обожавам писање, трагам за собом и истражујем и то је био спој који је изнедрио ову књигу за коју сам, са поносом могу рећи добила и награду "Врата књиге", издавачке куће Порталибрис."

    У осамнестом веку група заљубљеника у старине проналази збирку идола, за које ће се касније утврдити да припадају старословенском граду Ретри и чувеном истоименом храму. У трку за необичним благом упушта се руска Царица Катарина, али и гроф Јан Потоцки који на крају у тој несвакидашњој игри односи победу, али ту баш и почињу његови проблеми. Пошто сумња да најбитнији део збирке недостаје, статуа Богиње Живота, а у току је и рат између Пољске и Русије, поседовање статуе постаје питање живота или смрти.

    Роман нас води кроз три различита века а јунаке повезује Богиња Живота или Искра: X век и рат између Германа и Словена, XX век распад тадашње СФРЈ и средишњи слој чији је носилац прича о грофу Потоцком.

     Ретра и њен храм у току битке изгоре до темеља, земља из X века нестаје током ноћи, међутим остаје идеја о неопходности рађања човечности у временима најтежих друштвених криза и превирања. Потрага за Искром тако постаје симбол свих наших борби и тежњи да будемо бољи, човечнији и истрајнији.

    Оно што је недостајало нашој књижевности је фикција нашег. Даница је, не користивши западне легенде, артефакте, већ словенску митологију и праве историјске личности отворила врата за оно што је нама до сада било непознато, назначила да то постоји и да би то требало истражити, да треба откривати оно најљудскије у нама, без обзира ко си и одакле си. "И сви трагају за Искром, или ИСКРОМ. То је оно што нас заправо чини људским бићима."

 

Дружење песника и деце

    Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" наставља да негује дружење деце и писаца са чијим песмама се сусрећу у читанкама и школској лектири. Такво дружење је организовано, а гости су били Недељко Попадић, песник и уредник часописа "Витез", Раде Ђерговић - афористичар, и завичајна песникиња Мирјана Ранковић ЛуковиЋ.

    Ученици ОШ "Димитрије Туцовић" имали су прилику да слушају, али и заједно рецитују песме са једним од најпознатијих писаца за децу, Недељком Попадићем. Деца су људи у малом и тиме није речено ништа ново. Обраћајући се као себи равнима, Попадић то својом поезијом потврђује.

    "Не можеш да се "спустиш" на њихов ниво. Или си дете у души или ниси. Ту нема фолирања. Ако си дете у души они то препознају, препознају искреност, ако ниси по вокацији дечји песник него пишеш само за одрасле, и то се примети. Ретки су они који подједнако добро пишу и за децу и за одрасле. Краљ свих песника и учитељ свима нама и даље је Јован Јовановић Змај, "каже Попадић. О свом часопису "Витез" каже да су при крају припреме за нови број киоји је намењен свим узрастима и који ће бити у зимском руху.

     Раде Ђерговић пише афоризме за одрасле и за децу. Овај књижевни облик изражавања језгровитих, духовитих и актуелних мисли лако схватају одрасли читаоци, али је дивљења вредно када се афористичар потруди да то буде разумљиво и деци. Тај задатак био му је олакшан јер је дуго радио као учитељ, а потом у библиотеци где је наставио дружење са малишанима. Афоризме за школарце је објављивао у "Просветном прегледу", "Политици", "Новостима", књизи "Хумор и лектира" заједно са Крстивојем Милићем и "Приче мога деде" у издању "Витеза". И његово гостовање у чајетинској библиотеци је било и те како прихваћено од малишана који су се слатко насмејали на афоризме који су писани на "Ђачки рачун".

     И завичајна песникиња Мирјана Ранковић Луковић је део велике књижевне породице "Витез" који је штампао њену књигу песама "Ветровима уназад". За децу пише, како каже, од када је њен син проговорио. За сада, ту поезију говори на дечјим фестивалима, док јој се песме не обједине у збирку, када ће малишани имати прилику да се више друже са овом књижевницом.

                                                                                                           Текст преузет из "Zlatiborpress"

"Висока волтажа" Виде Огњеновић и "Музеј времена" Амира Ора представљени у Чиготи

    

      У среду, 17. августа у Малој сали Специјалне болнице Чигота своја најновија издања представили су Амир Ор, израелски песник и Вида Огњеновић, наша позната књижевница са најновијим делима: "Висока волтажа" и "Музеј времена". Разговор је водила Мира Црнчевић, библиотекар. Као организатори се појављују Специјална библиотека Чиготе и Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

     Прво је своју најзначајнију збирку песама "Музеј времена" за коју су урадили превод Давид Албахари и Вида Огњеновић представио Амир Ор. Он је читао песме на хебрејском, а Вида Огњеновић на српском језику. "Музеј времена" је целовита песничка књига у којој се, из различитих углова и са разумевањем огромне песничке традиције и традиције мишљења разматра питање времена и људске егзистенције. Из разговора Мире Црнчевић и Амира Ора могло се сазнати да је за Ора језик филозофије крут и неспретан и да тек језик поезије може пренети све, и истинска значења, лична мишљења, емоцију која има повратно дејство на релацији поета - читалац...

     Амир Ор истиче да песма Варвари, у којим год државама је презентована, увек је изазивала различите реакције. У Кини и северном Кипру није рецитована, нису је забранили али су дали препоруку да је не чита, код нас је изазвала аплауз. Свако је у њој препознао неке своје Варваре: у кући, у власти, у држави, где год да се окренете...

     "Пред нама је песник тоталне песме", каже Вида Огњеновић, "Књига Амира Ора садржи песме снажног замаха, разруђене метафорике, истинске запитаности, казне са страшћу и уверењем какви су ретки у савременој поезији."

      Нова књига есеја "Висока волтажа" Виде Огњеновић је есеј о култури и књижевности у доба глобализације и забаве, о великим именима из света књижевности нашег времена, о кључним српским и југословенским глумцима друге половине ХХ века и сада, о двојици модерних хероја који су спасли руску авангарду... У есејима су истакнути: Киш, Симовић, Михиз, Ковач, затим великани глуме и уметности: Мира Ступица, Оливера Марковић, Зоран Радмиловић, Петар Краљ... и наравно Зоран Ђинђић, Драгољуб Мићуновић, Клаудио Магрис, Мило Дор...  Есеј о прваку Народног ужичког позоришта, Слободану Љубичићу, за којег је Вида Огњеновић истакла да га изузетно цени и поштује, изазвао је велику пажњу посетилаца.

     У разговору са Миром Црнчевић присутни су могли сазнати да су кич и медији за Виду Огњеновић незаобилазни фактор постојања од којих не би требало бежети, да би требало ценити особености и посебности и да наручито посебност и изузетност уметника чини уметником и културом оно што би она требало да буде. Изузетност и та уметничка нит је она суштина која се издваја од масмедија и масовне прихваћености истих оних ријалити програма, кича и шунда којима смо свакодневно пренатрпани.

     "Висока волтажа управо представља похвалу реткостима и изузетностима у култури и уметности", рекла је за крај Вида Огњеновић.

Антологија српских прича за децу у Чиготи

      У петак, 26.августа у 2000 часова у Конгресној сали Специјалне болнице Чигота, у организациоји Специјалне библиотеке Чигота и библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" биће представљена Антологиа српске приче за децу, коју су припремили и уредили Слободан Ж. Марковић и Мирко М. Марковић.

     Аутори прича сабраних у овај избор рођени су од 1833. до 1973. године, а календарски оквир повезује три века. Приче су различите по форми, степену концентрованог исказа или слободе лепршања поетских визија у приповедању. Распон се креће од наративно опширних бајки до сведених СМС прича од само 140 карактера.

Градови Сање Домазет у Чиготи

 

     У организацији Специјалне библиотеке Чигота и Библиотеке " Љубиша Р. Ђенић" у четвртак, 25.августа, у 2030 у Малој сали Специјалне болнице Чигота, Сања Домазет, предсавиће своју књигу "Градови", поетско - путописне есеје. На овај начин путујете скривеним улицама, обилазите метрополе у којима нисте били или се враћате на скривена места која сте пропустили а кроз које вас води ауторка, јер књига "Градови" пружа чаробну авантуру уз необичног водича - Сању Домазет.

Представљен други роман Андрије Терзића "Пливач"

     "Само пливати! Испливати из хладне воде и окренути леђа свему, и маштањима и оном што је било, и чега нема, и што би требало да буде, и овој обали, и овом животу. Пливати и испливати", речи су Иве Андрића, а Андрија Терзић наставља причу нашег Нобеловца:

    "Види себе на обали мора, зашто би се уопште питао шта је живот и има ли нешто више од таквог уживања. Запитаност може да буде само почетак духовног пута и промена на боље. Ако се не промени на боље, промениће се на горе. Промена је неизбежна. Зато он доноси одлуку да учествује. Скулптура, онај гипки покрет, а грчевит, архитектура тела која празни човека и оставља место за намеру. Покрет. Пливач. Сећање на оно што смо апсолутно знали. Природна средина. Порођај у води. Испливаће. Крштење. Јордан прима на себе сву тежину света. Из тог поступка излази универзални карактер. Израња. Пливач. Жив. Такмичар. Посвећеник. Отворен, на свој се задатак троши цео."

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", одмаралишта Дунав и Сателит Клуба, на Златибору је 18. августа промовисан други роман Андрије Терзића "Пливач". Пошто је први роман Андрије Терзића "Преко пута - истина" бележио све рекорде: штампан је у преко 10 000 примерака, промовисан у више од 40 градова, широм Србије и региона, затим у Немачкој, норвешкој, Шведској и далекој Кини, на првој промоцији у Ужицу одакле је и Терзић, окупило се преко 400 људи, потписао је 194 примерка књига и тако оборио рекорд продатих књига на једној промоцији, а 2014. године на Међународном сајму књига, другог дана, био је најпродаванији писац.

     Андрија се нада и очекује, с обзиром на заинтересованост медија, критике и читалаца, поготову оних млађих генерација, да ће и "Пливач" постати хит светски роман, и да ће својом причом, како сам истиче, бити читанији и интересантнији од његовог првог романа.

     "Овим романом сам покушао да вратим истинско веровање у породицу, у домовину и слободу, а прве критике читалаца су позитивне јер је роман искрен и отворен, а у исто време и емотиван," каже аутор.

     Главни јунак се не мири са злосрећном судбином којој је и сам кумовао, жели да побегне из њеног заточеништва и свестан је да је живот само један и да не жели да га потроши "у оковима".

     Рецензенти романа, поред осталих, Јелена Бачић Алампић и Вања Булић истакли су да роман изискује пажњу.

    "Парче живота, као парче славске погаче или неба које се претвара у ништавило постојања, у безнађе туге и тескобе, у роману Андрије Терзића, изатканом од извора истине и корена живота, доводи нас до спознаје да се човек бори сам за своју слободу и коначан циљ. Ликови насликани у овом роману читаоцима дају широк спектар различитих карактера и судбина, али је само један лик на површини те мутне воде што се животом зове - Пливач..", пише Јелена Бачић Алимпић, а Вања Булић у рецензији записује:

    "... Док сам читао књигу, стално сам размишљао шта бих ја урадио да сам у кожи главног јунака. Ти лавиринти ми се још мотају по глави. Исти осећај сам имао кад сам читао "Коцкара" Фјодора Достојевског. Кроз књигу Андрија се непрестано коцка са животом, али на крају сигурно добија - захвалне читаоце."

     У опуштеном разговору читаоци су могли сазнати од Андрије који су му планови даље, где га још очекују промоције, као изгледа промоција књиге коју сам организује, колико упорности треба да би аутор остварио циљ који постави пред себе и многе анегдоте са његових путовања. "Пливача" очекује превод на кинески и енглески језик, а онда и промоције у Кини и Америци. Терзић је рекао да својом упорношћу и "тврдоглавошћу", наставља да ради и гради себе, да се неће зауставити на ова два романа и да од њега и "неверне Томе" могу да очекују још доста тога и да он може; да ће он померити и брдо, ако то зажели.

фотографије Фото Никић и Самир Аслани

Сакупљач садржаја