Промоција књиге

НАЈАВА: Промоција књиге "Стазама живот" Миодрага Верговића

 

       У уторак, 16. октобра 2018. године, у 19 часова у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" одржаће се промоција књиге "Стазама живота" Миодрага Верговића.

       Гостују: мр Слободан Радовић и академски сликар Радомир Верговић

 

"Певам дању, певам ноћу/ писма Мини Караџић" Светлана Матић

У четвртак, 30. августа 2018. године, у чајетинској библиотеци гостовала је Светлана Матић представивши публици своју књигу "Певам дању, певам ноћу/ писма Мини Караџић". Књига носи назив као песма Бранка Радичевића коју је својевремено посветио Мини, својој платонској љубави, и забележио је у Споменару.
Светланина књига писана у облику еписторалних писама, директним обраћањем Мини Караџић. Овим необичним приступом, садржај је динамичан и са лакоћом уводи читаоца у тематику. 
Публика је имала част да ужива у презентацији књиге и да сазна више о интригантном животу знмените Српкиње Вилхемине Мине Караџић, прве српске сликарке, полиглоте, преводиоца и књижевнице.
Књига је објављена 2018. године, у издању Банатског културног центра и Српског културног просвјетног друштва- просвета из Аустрије. 

Поред ове књиге, Светлана је ауторка уџбеника на српском и немачком језику, као и дечијих књига:
Наш језик, буквар; Просветни преглед, Београд 2010;
Наставни листови за наставу на матерњем језику; Просветни преглед, Београд 2010;
Крштење у настави православне веронауке, на немачком језику (Taufe als Thema im orthodoxen Religiosunterricht), Akademikeverlag, Saarbücken, Dutchland 2015;
Књижевно стваралаштво: Дечји бисери, ауторско издање, Београд 2011; 
Игра, књига за децу и одрасле, ауторско издање, Београд 2013;
О љубави с љубављу, Пчелица, Чачал 2014;
Мајка, песме за децу и одрасле, ауторско издање, Београд 2016.  

Светлана је по струци педагог и професор матерњег језика у бечким основним школама. Службеник је Министарства за образовање, науку и културу Аустрије и добитница бројних награда и признања у области васпитања и образовања у Србији и Аустрији. ПОтпредседница је Српског просвјетног и културног друштва у Аустрији. Члан је Удружења књижевника Србије од 2012. године, Удружења писаца Седмица из Франкфурта и Удружења Млутин Миланковић из Београда од 2016. год.
 

Гостовање добитника НИН-ове награде за 2017. годину

 У мноштву књижевне продукције и књижевних награда код нас, једна се ипак издваја, траје и опстаје најцењенија на нашим просторима. Реч је о књижевној награди критике за најбољи роман године, коју додељује недељник НИН. Откада је додељена први пут, давне 1954. године Добрици Ћосићу за роман "Корени", ова награда успева да одржи један висок и захтеван ниво у књижевности.

У сарадњи са Специјалном библиотеком Чиготе, 8. јуна имали смо част да угостимо 64. добитника НИН-ове награде Дејана Атанацковића, који је за роман "Лузитанија", добио ово престижно признање.

Дејан Атанацковић је признато име у свету уметности и изван наше земље. Од деведесетих реализује самосталне изложбе и кустоске пројекте. Овај уметник, иначе рођен 1969. године у Београду, предаје више предмета из области визуелне уметности и културе на универзитетским програмима у Фиренци и Сијени и сарађује са тамошњим Музејом природних наука. 

Његов првенац "Лузитанија" замишљен је као утопијски роман. Изашао је у издању Бесне кобиле из Београда, прошле, 2017. године. 

Аутор истиче да је ово његов први роман, али исто тако да је сам његов настанак захтевао доста времена и рада. Такође наводи да су се у ту причу уплеле многе ствари које имају везе са његовим претходним, као и са садашњим радом, радом са студентима, са психијатријским пацијентима...

Поред Атанацковића, гошћа је била и Ана Стишовић Миловановић која нас је из угла књижевног критичара упутила у књигу коју смо представили.

Лузитанија, Дејан Атанацковић - НИН-ова награда за 2017. годину

 У петак 8. јуна 2018. године у 19,00 часова Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и Специјална библиотека Чиготе организују књижевно вече Дејана Атанацковића, добитника НИН-ове награде за 2017. годину за роман Лузитанија

 

На Међународни дан књиге и ауторских права у Библиотеци представљена књига Милана Орлића "Андрић, Црњански, Пекић"

     У жељи да се обележи Међународни дан књиге и ауторских права, који се на различите начине обележава у целом свету, и библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 24. априла припремила својим читаоцима и посетиоцима једну пригодну промоцију. Реч је о књизи "Андрић, Црњански, Пекић" аутора Милана Орлића који је био и гост библиотеке. Књига је изашла 2017. године у издању "Мали Немо", а Милан Орлић је главни уредник ове издавачке куће.

     Милан Орлић је књижевник, филозоф, научни истраживач. Основне и мастер студије завршпио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду (група за филозофију). Дикторирао је на Универзитету Монаш у Мелбурну, Аустралија, темом The Narrative Subject and Re-construction of the Narator Figure. Држао је предавања на Универзитетима у Прагу, Брно, Гдањску, Познању, Вроцлаву, Ополу, Кракову, Мелбурну и паризу. Учестовао је на више од 30 научних конференција и округлих столова у Србији, региону и три континента. У његову биографију се уписује учешће и на 30 међународних песничких фестивала. Заступљен је у двадесетак најважнијих домаћих и страних избора, антологија и лексикона. Његова поезија и есеји превођени су на петнестак језика, а о Орлићевом стваралаштву написано је стотинак текстова, а уписује и велики број награда. 

     Дело "Андрић, Црњански, Пекић" је докторска дисертација у којој се структуралистички преиспитује допринос ова три српска књижевника на светску књижевност, ова три писца су представљена као претече модернизма и постмодернизма. Студија сама по себи даје оригинални допринос књижевној теорији и тако представља књижевни канон 20. века. 

     Ова докторска дисертација је написана на енглеском језику, а затим преведена на српски, а Милан Орлић истиче:

    "Ако хоћете да представите нешто у свету и то буде примећено, морате урадити то на енглеском језику. Ја сам имао и жељу и намеру да покажем да ми имамо највећа имена у књижевности. С обзиром да сам био мотивисан Андрићем, Црњанским и Пекићем, на примеру њихових прелепих дела, идеја и карактера хтео сам да докажем да смо ми вредни пажње, да смо вредни тога да свет обрати пажњу на нас!"

     Студија обухвата век и по српске књижевности, од Јована Стерије Поповића и његовог дела "Роман без романа" до Милорада Павића и "Хатардског речника". Наравно, оно што је срж овог дела су сличности и разлике великана Андрића, Црњанског и Пекића. Сви они различити су по темпараменту и стилу писања, а заједничка им је доследност у ставовима. Заједничко им је и то што су сва тројица знали више језика, познавали и представљали у свету: Србију, њене људе, обичаје и српски менталитет, слободоумност духа, историјску баштину...

     Милан Орлић је записао, после ове промоције у књигу утисака, у библиотеци у Чајетини, следеће:

     "Пажљива и активна публика, садржајан разговор, љубазност домаћина у лепом амбијенту, представљање књиге "Андрић, Црњански, Пекић..." учинило је вредним памћења. То је најбоље признањевеликанима српске књижевности, похвала достојанству и традицији српске књижевности. Част ми је што сам служио том циљу."

 

Премијерна промоција романа "Отуђена" Славице Марић

      У атмосфери која је одисала присношћу, љубазношћу и лепотом 17. априла у сали библиотеке премијерно је промовисана друга књига Славице Марић "Отуђена".

     О књизи и кроз ово вече, поред домаћина, библиотекарке Љиљанњ Ракић, присутне љубитеље књиге и пријатеље, водио је Зоран Петровић, новинар ТВ "Мелос", а у овој ТВ кући радила је и Славица Марић као новинар, пре него што је постала становница Чајетине. 

     Рођена је у Краљеву, и како сама каже, одувек је знала да ће се бавити стварањем и писањем, да ће кроз речи претакати свој и неке друге животе на папир, и ево, са 35 година издаје свој други роман. Своју каријеру је започела као радио водитељ, а касније постаје и уредник на радију. Потом прелази на ТВ екране где ради као водитељ. Након 15 година медијског искуства преусмерава свој живот и креће да остварује свој животни сан да пише и ствара. 

     Први роман под називом "Своја или ничија" објављује 2016. године и две године касније, ове 2018, све је обрадовала још једим романом. Роман "Отуђена" нам враћа веру у љубав и људе, у нас саме, у снагу наше воље. Ауторка у свом роману, пратећи живот једне шездесетогодишње жене која се зове Лора,  пратећи њене старе албуме и пратећи маркице са њених кофера, показује да за истинску љубав никад није касно. 

     Као и у случају прве књиге "Своја или ничија" рецезент и "Отуђене" је Тони Пердић, књижевник и уредник часописа "Бранковина" из Ваљева.

     Говорећи о Славици Марић, и Тони и Зоран су истакли њену упорност у писању и стварању. Кажу да су после прве књиге очекивали да Славица стане јер су мислили да је то био само један излет у свет књижевности, само један женски каприц који је остварила. Са овим другим романом приредила им је пријатно изненађење. 

     "Тај први пут је био заиста успешан и мислио сам да ће то задовољити њену страст за писањем. Када ми је рекла да пише другу књигу, нисам очекивао да ће "Отуђена" надмашити први роман, а јесте. То се види и по вама. Иако је Славица ваша, иако је ваш завичајни писац, иако ми је помало жао што у нашем крају није прва промоција књиге, него баш овде у овом дивном храму културе, у овој библиотеци. Надам се да ће и у другим градовима и библиотекама или установама културе бити овако посећена промоција као што је вечерас. После Чајетине планирамо Врњачку Бању, Београд, Крагујевац, Новиу Сад, Краљево...", рекао је Тони Пердић. 

     О "Отуђеној" је говорила и сама ауторка: "Главна јунакиња мог романа се зове Лора и ово је њена истинита прича. Она говори о драгоцености породичног албума, колико смо заиста сви срећни докле су сви из тог албума, на тим сликама, око нас. Лора се сећа свог детињства које је живела онако како не би пожелела никоме, али га је преживела. Након тога, у животу не наилази на пут који је посут цвећем, али нам шаље дивну поруку: како од подераних ципела и блатњавих стопала доћи до аплауза и светских метропола", објашњава Славица Марић. 

     Колико смо отуђени од других и себе самих, колко људи може да стане у албум успомена, колико ће се подерати ваш кофер и ципеле, шта вам живот носи, колико љубави ни разочарења, колико воље да се усправите, без обзира на препреке, и кренете даље, да ли је могуће живети онако како желите, открићете међу корицама "Отуђене".

Серијал епске фантастике "Косингас" промовисан у библиотеци

     

     Александар Тешић је преводилац, од 2008. године уз осмех каже за себе и "млад писац". Популарност је стекао серијалом епске фантастике "Косингас", а покренуо је и властиту издавачку кућу "Страхор". Своје епске трилогије представио је чајетинској публици 12. априла у библиотеци. 

     Оно што је привукло Александра Тешића овој изузетној и код нас мало заступљеној теми је љубав према историји и митологији и жеља да се читаоцима представи сва лепота српске, односно словенске митологије и предања која су не само у нашој књижевности већ и шире била неоправдано запостављена и игнорисана. Осим овога, мотив и жеља аутора је да људи упознају своје корене, а то га је и подстакло да пише, ради и истражује. Тај рад је одвео 2004. године до безброј прочитаних кљига и текстова о српској и словенској митологији, до књига профосерао Сретена Петровића које је како каже "Гутао". 

     У трилогији "Косингас" писац нас води у бајковити свет средњовековне Србије, бавећи се интригантним и контраверзним догађајима из живота цара Душана Силног. Не само што се постављају питања, већ се и дају одговори који су поткрепљени списком литературе која је коришћена као материјал. Неке ствари ипак, Тешић препушта машти, својој и читалаца. Са правом истиче да његова дела нису фантастика у ужем смислу речи већ обрађена српска и словенска митологија, легенде али и историјске стварне чињенице. 

     Нови "Косигнас" је наставак обе трилогије, и "Косингас" и "Милош Обилић" и описује историјске догађаје након Косовског боја, Младост Стефана Лазаревића, прати фантастичну причу о монаху Гаврилу и његовој потрази за изгубљеним копљем Св.Георгија и борби са мрачним силама. 

     Према најавама аутора серијал ће имати укупно 10 књига. Очекује се и неки излет попут "2084" што је био мали предах и мало искакање из тематике и серијала, а Тешић је рекао да му је жеља да напише и дечији роман. 

     На питање неког од присутних у библиотеци "Шта је Страхор?", како носи име његова издавачка кућа, рекао је да је Страхор једно од најстаријих српских божанстава, Бог нашег понтеона, јак и страшан бели вук. 

     "Из старе књижевности сачуван је један каталог народа, у коме је сваки народ везан за понеку животињу, изједначен са њом... За Србе се каже да је то вук и то је сасвим на свом месту утолико што је вук митски сродник и предак Србинов, уопште митски представник српског народа", објаснио је аутор.

     Књиге Александра Тешића су тражене и доста читане у библиотекама не само од стране млађих генерација. 

Хроника "Рудине и Голово:од Чиготе до Глизе" Сима Жиловића промовисана у библиотеци

 

     Промоција другог прерађеног и допуњеног издања књиге  "Рудине и Голово: од Чиготе до Глизе" коју је написао и издао Симо Жиловић, одржана је 3. априла у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини. 

      Симо Жиловић је живео и одрастао у Голову, сада живи на Златибору. До сада је објавио више књига и публикација: Основна школа у Голову (2006), Жиловићи са Златибора (2008), Коло девет сестара (2010), Хроника села Рудине и Голово (2011) и Чоловићи око Златибора (2014). 

     "Човек је одувек имао жељу да сазна где су му корени", пише Симо Жиловић. То интересовање, та мисао га је водила да трага, бележи, истражује и своја писана сазнања прикупља и упакује у хронике.

"Велики је то посао. Трагао сам, причао са људима, рођацима, копао по архивима, личним документима. Суочавао сам се са малим бројем проверених историјских чињеница, јер знате како се усмено углавном, све преносило са колена на колено. Али упорност се исплатила. Дођем до једног документа који ме одведе даље до неког другог још значајнијег и тако идете напред, повезујете, проверавате, бележите и ето једног значајног записа, хронике."

     И не само као аутор горе наведених књига, већ је Симо Жиловић помогао многим породицама и фамилијама да открију одакле потичу, ко су били родоначелници њихових породица, ко је понео први то и то презиме, зашто су остали овде и одакле су дошли... Како сам признаје да је гро времена скупљајући податке провео у матичној служби Општине Чајетина. Рад само на хроници: " Рудине и Голово: од Чиготе до Глизе" трајао је више од 6 година. Прво издање ове књиге било је 2011. године и ту књигу је радио заједно са Драгутином Жиловићем и за веома кратко време од издања  наишла је на веома позитивне критике од стране читалаца и становника Златибора. Сви су пожелели примерак ове књиге за своје библиотеке. То је био начин да приближе и покажу својим потомцима оно што су њихови прадедови доживљавали и проживљавали вековима уназад. 

     Говорећи као рецезент о овој хроници Сима Жиловића, професор историје Милисав Ђенић истиче да се у последње врема јавља већи број писаца, који након обимних истраживања објављују књиге о својим фамилијама, о својим родним грудама, са темељно обрађеним родословима. На тај начин они су се одужили свом народу и завичају. Захваљујући оваквим издањима, препуним етнографских и историјских података, будуће генерације се упознају са својим породичним стаблом, сазнаће ко су, одакле су, знаће да најпре цене себе да би могли да цене друге. 

 

     Када се први пут појавила ова хроника 2011. године наишла је на изузетно позитивне критике од стране читалаца и становника Златибора, првенствено села која су у самом наслову. Сви су тада пожелели књигу за своју кућну библиотеку. То се дешава и са другим, проширеним издањем хронике "Рудине и Голово: од Чиготе до Гизе" која је изашла из штампе 2017.године јер садржи и нове податке које је Симо Жиловић забележио. 

 

 

"Неко је овде луд" је збирка прича Недељка Попадића

 

      Недељко Попадић је више пута био гост библиотеке, али је долазио као омиљени дечији песник. Деца су имала ту привилегију да се друже са њим, јер Недељко Попадић, како каже сам за себе, је првенствено дечији писац. У сали библиотеке 27. марта Недељка Попадића су могли упознати и као писца за већу децу, а повод је књига "Неко је овде луд", која је намењена великој деци. Издавач је "Витез", 2018. година. Књига у својим корицама крије животне, духовите, страствене, стварне приче, оне приче које се свима нама дешавају, приче о животу у мимоходу, које ето уместо свих нас бележи Попадић. 

     Недељко Попадић је изабрао најбољи начин да представи своју књигу, јер о њему, његовим песмама и књигама говорили су његови пријатељи: Раде Ђерговић, хумориста, афористичар и сатиричар; Љубомир Ћорилић, новинар, песник и књижевни критичар; др Перо Солар, писац за децу; др Мирјана Стакић, писац, професор на Учитељском факултету и Мирјана Ранковић Луковић, новинар и писац. 

     Раде Ђерговић је саставни део екипе Недељка Попадића. Он је ово вече прочитао део рецензије коју је написао њихов заједнички пријатељ Александар Чотрић. 

     "Недељко Попадић пише као да добија небеско надахнуће... Ове приповести са душом су натопљене сузама и окићене смехом. Понекад помислим да Недељко пише добро, јер умаче перо у своје срце. Попадић суверено влада језиком, ситуацијом, дијалогом и ликовима. Верно нам дочарава тематику, као да не читамо реченице, већ гледамо слике."

     Др Перо Солар препоручује: " Својом књигом изабраних кратких прича Попадић је обезбедио Црвено слово у календару српске приповедачке прозе, то Слово у поезији одавно је у његовом поседу. Читајте и уживајте! Уверите се у оно у шта сам се и ја уверио."

     Велики пријатељ Недељка Попадића је и Мирјана ранковић Луковић која је истакла:

     "Приче у књизи "Неко је овде луд" су од наслова до краја корица такве да не можете издржати а да их не поделите, или не пожелите да поделите, са неким. Оне су проживљене, искуствене, препознатљиве. попадић у њима дели своје неудомице, или уверења. Своју нежну или плаховиту ћуд. Своје виђење човека са неограниченим могућностима покушаја и промашаја, али и Света у којем је све могуће, па и у којем мораш очекивати да можеш  да будеш осујећен..."

    "При читању рукописа прича Недељка Попадића, применили смо поменута и непоменута чеховљевска правила писања и добили опсењујући резултат. Не само да је дословно реализовао правила "Доброг писања", него је, у пуно чему, отишао и даље од других чеховљевих писаца, попут Едгара алана Поа, Марка Твена, Гистава Флобера, Ги де Мопасана, и других. Исписао је приче које одликује јединство радње, тона, атмосфере, идеја, приповедачког поступка...", рекао је један од рецезената књиге, Љубомир Ћорилић.

     Др Мирјана Стакић је надахнуто говорила о раду и причама Недељка Попадића, истичући његове квалитете и врлине, начин дочаравања стварности у причама, дијалоге који су истинити, стварни, пуни духа и који нам сваку његову причу толико приближе сензибилитету да се осећате као да сте је сами доживели. 

    Аутор се захвалио својим пријатељима на изузетно лепим речима и прочитао пар прича из књиге "Неко је овде луд". Утисак које су оставиле његове приче на присутне у библиотеци оцртавале су се на њиховим лисима, а то су осмеси и сјај у очима и коментарима појединих посетилаца да имају "дежави". 

 

Шта све знаш о традицији златиборског краја?

      Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" у сарадњи са ОШ "Димитрије Туцовић" и предшколском установом "Радост" из Чајетине су у среду, 21. фебруара, уприличили едукативни час основцима и предшколцима. Циљ овог часа био је да се деца боље упознају са обичајима, етнологијом, кућама, шта је пинтор, о вештицама и алама... златиборског краја.

     У сали библиотеке, о свим овим интересантним темама, предавање је одржао Драган Цицварић, виши кустос Музеја "Старо село Сирогојно". Цицварић је као аутор и коаутор више публикација намењених деци, у издању Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно,  кроз слику и речи прилагођене овом узрасту између осталог рекао:

    "Ове књиге су намењене вама који одрастате када се народна традиција убрзано мења и полако нестаје. Циљ нам је да преносећи знање са генерације на генерацију, заједно са вама, нашу прошлост што дуже сачувамо од заборава. 

     Надамо се да ће вам одабране теме на првом месту бити занимљиве, али и да ћете кроз текстове, илустрације и фотографије које смо пажљиво осмислили за вас сазнати нешто о прошлости нашег народа..."

      Деца су могла сазнати о традиционалној храни и музици, градитељству, митским бићима, занатима и другим интересантним темама које су карактеристичне за златиборски крај. Наравно, деца су узела активно учешће у промоцији и представљању ових књига. 

     "Све теме су им јако блиске и то доказује да су наша деца васпитавана тако да воле свој крај и поштоју своје историјске корене чувајући нашу баштину. Ми смо им само помогли, кад кажем ми, мислим и на Бојану Богдановић која је заједно са мном радила ове публикације, да кроз дивне илустрације Марине Веселиновић и наше текстове, надограде своје знање", рекао је Цицварић. 

     

Сакупљач садржаја