Промоција књиге

Дружење песника и деце

    Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" наставља да негује дружење деце и писаца са чијим песмама се сусрећу у читанкама и школској лектири. Такво дружење је организовано, а гости су били Недељко Попадић, песник и уредник часописа "Витез", Раде Ђерговић - афористичар, и завичајна песникиња Мирјана Ранковић ЛуковиЋ.

    Ученици ОШ "Димитрије Туцовић" имали су прилику да слушају, али и заједно рецитују песме са једним од најпознатијих писаца за децу, Недељком Попадићем. Деца су људи у малом и тиме није речено ништа ново. Обраћајући се као себи равнима, Попадић то својом поезијом потврђује.

    "Не можеш да се "спустиш" на њихов ниво. Или си дете у души или ниси. Ту нема фолирања. Ако си дете у души они то препознају, препознају искреност, ако ниси по вокацији дечји песник него пишеш само за одрасле, и то се примети. Ретки су они који подједнако добро пишу и за децу и за одрасле. Краљ свих песника и учитељ свима нама и даље је Јован Јовановић Змај, "каже Попадић. О свом часопису "Витез" каже да су при крају припреме за нови број киоји је намењен свим узрастима и који ће бити у зимском руху.

     Раде Ђерговић пише афоризме за одрасле и за децу. Овај књижевни облик изражавања језгровитих, духовитих и актуелних мисли лако схватају одрасли читаоци, али је дивљења вредно када се афористичар потруди да то буде разумљиво и деци. Тај задатак био му је олакшан јер је дуго радио као учитељ, а потом у библиотеци где је наставио дружење са малишанима. Афоризме за школарце је објављивао у "Просветном прегледу", "Политици", "Новостима", књизи "Хумор и лектира" заједно са Крстивојем Милићем и "Приче мога деде" у издању "Витеза". И његово гостовање у чајетинској библиотеци је било и те како прихваћено од малишана који су се слатко насмејали на афоризме који су писани на "Ђачки рачун".

     И завичајна песникиња Мирјана Ранковић Луковић је део велике књижевне породице "Витез" који је штампао њену књигу песама "Ветровима уназад". За децу пише, како каже, од када је њен син проговорио. За сада, ту поезију говори на дечјим фестивалима, док јој се песме не обједине у збирку, када ће малишани имати прилику да се више друже са овом књижевницом.

                                                                                                           Текст преузет из "Zlatiborpress"

"Висока волтажа" Виде Огњеновић и "Музеј времена" Амира Ора представљени у Чиготи

    

      У среду, 17. августа у Малој сали Специјалне болнице Чигота своја најновија издања представили су Амир Ор, израелски песник и Вида Огњеновић, наша позната књижевница са најновијим делима: "Висока волтажа" и "Музеј времена". Разговор је водила Мира Црнчевић, библиотекар. Као организатори се појављују Специјална библиотека Чиготе и Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

     Прво је своју најзначајнију збирку песама "Музеј времена" за коју су урадили превод Давид Албахари и Вида Огњеновић представио Амир Ор. Он је читао песме на хебрејском, а Вида Огњеновић на српском језику. "Музеј времена" је целовита песничка књига у којој се, из различитих углова и са разумевањем огромне песничке традиције и традиције мишљења разматра питање времена и људске егзистенције. Из разговора Мире Црнчевић и Амира Ора могло се сазнати да је за Ора језик филозофије крут и неспретан и да тек језик поезије може пренети све, и истинска значења, лична мишљења, емоцију која има повратно дејство на релацији поета - читалац...

     Амир Ор истиче да песма Варвари, у којим год државама је презентована, увек је изазивала различите реакције. У Кини и северном Кипру није рецитована, нису је забранили али су дали препоруку да је не чита, код нас је изазвала аплауз. Свако је у њој препознао неке своје Варваре: у кући, у власти, у држави, где год да се окренете...

     "Пред нама је песник тоталне песме", каже Вида Огњеновић, "Књига Амира Ора садржи песме снажног замаха, разруђене метафорике, истинске запитаности, казне са страшћу и уверењем какви су ретки у савременој поезији."

      Нова књига есеја "Висока волтажа" Виде Огњеновић је есеј о култури и књижевности у доба глобализације и забаве, о великим именима из света књижевности нашег времена, о кључним српским и југословенским глумцима друге половине ХХ века и сада, о двојици модерних хероја који су спасли руску авангарду... У есејима су истакнути: Киш, Симовић, Михиз, Ковач, затим великани глуме и уметности: Мира Ступица, Оливера Марковић, Зоран Радмиловић, Петар Краљ... и наравно Зоран Ђинђић, Драгољуб Мићуновић, Клаудио Магрис, Мило Дор...  Есеј о прваку Народног ужичког позоришта, Слободану Љубичићу, за којег је Вида Огњеновић истакла да га изузетно цени и поштује, изазвао је велику пажњу посетилаца.

     У разговору са Миром Црнчевић присутни су могли сазнати да су кич и медији за Виду Огњеновић незаобилазни фактор постојања од којих не би требало бежети, да би требало ценити особености и посебности и да наручито посебност и изузетност уметника чини уметником и културом оно што би она требало да буде. Изузетност и та уметничка нит је она суштина која се издваја од масмедија и масовне прихваћености истих оних ријалити програма, кича и шунда којима смо свакодневно пренатрпани.

     "Висока волтажа управо представља похвалу реткостима и изузетностима у култури и уметности", рекла је за крај Вида Огњеновић.

Антологија српских прича за децу у Чиготи

      У петак, 26.августа у 2000 часова у Конгресној сали Специјалне болнице Чигота, у организациоји Специјалне библиотеке Чигота и библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" биће представљена Антологиа српске приче за децу, коју су припремили и уредили Слободан Ж. Марковић и Мирко М. Марковић.

     Аутори прича сабраних у овај избор рођени су од 1833. до 1973. године, а календарски оквир повезује три века. Приче су различите по форми, степену концентрованог исказа или слободе лепршања поетских визија у приповедању. Распон се креће од наративно опширних бајки до сведених СМС прича од само 140 карактера.

Градови Сање Домазет у Чиготи

 

     У организацији Специјалне библиотеке Чигота и Библиотеке " Љубиша Р. Ђенић" у четвртак, 25.августа, у 2030 у Малој сали Специјалне болнице Чигота, Сања Домазет, предсавиће своју књигу "Градови", поетско - путописне есеје. На овај начин путујете скривеним улицама, обилазите метрополе у којима нисте били или се враћате на скривена места која сте пропустили а кроз које вас води ауторка, јер књига "Градови" пружа чаробну авантуру уз необичног водича - Сању Домазет.

Представљен други роман Андрије Терзића "Пливач"

     "Само пливати! Испливати из хладне воде и окренути леђа свему, и маштањима и оном што је било, и чега нема, и што би требало да буде, и овој обали, и овом животу. Пливати и испливати", речи су Иве Андрића, а Андрија Терзић наставља причу нашег Нобеловца:

    "Види себе на обали мора, зашто би се уопште питао шта је живот и има ли нешто више од таквог уживања. Запитаност може да буде само почетак духовног пута и промена на боље. Ако се не промени на боље, промениће се на горе. Промена је неизбежна. Зато он доноси одлуку да учествује. Скулптура, онај гипки покрет, а грчевит, архитектура тела која празни човека и оставља место за намеру. Покрет. Пливач. Сећање на оно што смо апсолутно знали. Природна средина. Порођај у води. Испливаће. Крштење. Јордан прима на себе сву тежину света. Из тог поступка излази универзални карактер. Израња. Пливач. Жив. Такмичар. Посвећеник. Отворен, на свој се задатак троши цео."

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", одмаралишта Дунав и Сателит Клуба, на Златибору је 18. августа промовисан други роман Андрије Терзића "Пливач". Пошто је први роман Андрије Терзића "Преко пута - истина" бележио све рекорде: штампан је у преко 10 000 примерака, промовисан у више од 40 градова, широм Србије и региона, затим у Немачкој, норвешкој, Шведској и далекој Кини, на првој промоцији у Ужицу одакле је и Терзић, окупило се преко 400 људи, потписао је 194 примерка књига и тако оборио рекорд продатих књига на једној промоцији, а 2014. године на Међународном сајму књига, другог дана, био је најпродаванији писац.

     Андрија се нада и очекује, с обзиром на заинтересованост медија, критике и читалаца, поготову оних млађих генерација, да ће и "Пливач" постати хит светски роман, и да ће својом причом, како сам истиче, бити читанији и интересантнији од његовог првог романа.

     "Овим романом сам покушао да вратим истинско веровање у породицу, у домовину и слободу, а прве критике читалаца су позитивне јер је роман искрен и отворен, а у исто време и емотиван," каже аутор.

     Главни јунак се не мири са злосрећном судбином којој је и сам кумовао, жели да побегне из њеног заточеништва и свестан је да је живот само један и да не жели да га потроши "у оковима".

     Рецензенти романа, поред осталих, Јелена Бачић Алампић и Вања Булић истакли су да роман изискује пажњу.

    "Парче живота, као парче славске погаче или неба које се претвара у ништавило постојања, у безнађе туге и тескобе, у роману Андрије Терзића, изатканом од извора истине и корена живота, доводи нас до спознаје да се човек бори сам за своју слободу и коначан циљ. Ликови насликани у овом роману читаоцима дају широк спектар различитих карактера и судбина, али је само један лик на површини те мутне воде што се животом зове - Пливач..", пише Јелена Бачић Алимпић, а Вања Булић у рецензији записује:

    "... Док сам читао књигу, стално сам размишљао шта бих ја урадио да сам у кожи главног јунака. Ти лавиринти ми се још мотају по глави. Исти осећај сам имао кад сам читао "Коцкара" Фјодора Достојевског. Кроз књигу Андрија се непрестано коцка са животом, али на крају сигурно добија - захвалне читаоце."

     У опуштеном разговору читаоци су могли сазнати од Андрије који су му планови даље, где га још очекују промоције, као изгледа промоција књиге коју сам организује, колико упорности треба да би аутор остварио циљ који постави пред себе и многе анегдоте са његових путовања. "Пливача" очекује превод на кинески и енглески језик, а онда и промоције у Кини и Америци. Терзић је рекао да својом упорношћу и "тврдоглавошћу", наставља да ради и гради себе, да се неће зауставити на ова два романа и да од њега и "неверне Томе" могу да очекују још доста тога и да он може; да ће он померити и брдо, ако то зажели.

фотографије Фото Никић и Самир Аслани

"Пливач" Андрије Терзића у хотелу " Дунав" на Златибору

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", Одмаралиште Дунав и Клуб Сателит љубазно Вас позивају на промоцију књиге "Пливач", Андрије Терзића, аутора хит романа "Преко пута - истина". Промоција ће се одржати у четвртак, 18. августа 2016. године у 2000 часова у Конгресној сали одмаралишта Дунав на Златибору.

     Андрија Терзић је рођен у Ужицу, похађао је Ужичку гимназију, студирао Политичке науке, а 1999. отишао у иностранство. Ту настаје његов први роман "Преко пута - истина" који је био на врху листе читаности, тако да се и за овај роман очекује да ће померити границе и постати један од најчитанијих романа и ван граница наше земље.

    

У Чиготи представљен роман "Ла сан пареј" Милисава Савића

  

     У малој сали Специјалне болнице Чигота 28. јула је представљен роман "Ла сан пареј" Милисава Савића. Ова књига је у веома јакој конкуренцији, побрала већину гласова освојивши престижну књижевну награду "Меша Селимовић" за 2015. годину.

    У роману "Ла сан пареј", мистерији љубави и путовања сагледаној кроз призму уметности ренесансног човека, супростављена је реалност српске несрећне историје у којој се дешавају беспотребни ратови и избеглиштва. Кроз приче, снове, писма, есеје, коментаре, фусноте и друге белешке уоквирене бројем десет, Милисав Савић је исписао роман који у основи носи интригантну причу, зачињену многострукошћу коју стварни живот у суштини чини.

     "Ја лично мислим, а не кажем да сам написао такве књиге, да добра литература треба да у нама узбурка крв и да нам донесе несаницу. Ја инсистирам, као и већина модерних писаца, на учешћу самог читаоца у рецепцији дела. Дакле, моја књига не зависи само од мене. Ја можда дајем један материјал у који би читалац требало да се учита и да доста тога допише у својој глави. Ако сам то успео, онда је то добро", каже Милисав Савић.

     Резултат необичног стила приповедања и ауторовог замешетељства саме приче је награда "Меша Селимовић" којом би се подичио сваки писац. Ипак, Савић открива да је, након две пропуштене награде, није очекивао.

    "Ја сам од оних писаца који сумњају у оно што ради. Неки кажу, а то је Платон први рекао, да је и тзв. несвесно важно у стварању. Није литература математика да све испланирате и није литература само рад, јер ви морате имати у себи нешто даровито, нешто мало померено, лудачко, да би испала добра књига."

    Живећи две године у Фиренци где је предавао српскохрватски језик, опчињен лепотом предела али и уметничко историјским вредностима Тоскане, писац део романа, кроз путописни запис, смешта управо тамо.

     "Моја се прича дешава деведесетих година кад баш овде и није било лепо код нас, и ја сам хтео да направим једну контрастну слику: Рај и Пакао. Ако је овде био рат и ако је овде то личило на један Пакао, мој главни јунак бежи из тог Пакла - као Данте и стиже, можда не директно у Рај, али у једно Чистилиште, које представља Тоскана. Ти контрасти светлог и тамног, лепог и ружног се смењују".

     За свој рад Милисав Савић је прошле године добио награду "Видовдански витез српске књижевности" коју додељује општина Чајетина. О њој писац каже:

     "Драго ми је што сам добио ту награду јер су је добили врло значајни писци, и не само писци већ и значајни сликари, глумци, лекари итд, тако да се ја заиста са поносом придружио њима. Могу да кажем да сам оправдао поверење овог жирија и наградом "Меша Селимовић". Када сам добио награду "Меша Селимовић" из кабинета Вашег председника општине ми је стигла једна порука у којој он каже да је њему драго - што је јако лепо - што сам и ја носилац награде "Витез српске књижевност."

       Аутор текста: Мирјана Ранковић Луковић, фотографија: Златиборпрес

Предавање Дејана Николића "Дворска и политичка улога жена владара Србије од XII до XX века"

  

      У четвртак, 12. маја одржано је предавање историчара и књижевника Дејана Николића на тему "Дворска и политичка улога жена владара Србије од XII до XX века"

     Дејан Николић се бави проучавањем српске националне прошлости. Стручне критике указују да је реч о аутору који поседује драгоцене стваралачке особине и који кроз своја дела то доказује. Не допушта да га ограничи време, епохе, векови и године. Он их у својим делима помера до оних граница са којим читаоцу својим тумачењем лакше приближава личности и догађаје из далеке и блиске српске прошлости. Кроз своја дела Николић доказује да је српски народ још од свог досељавања на Балканско полуострво постао део европске цивилизације. Повезивање српског двора са другим европским дворовима само је један од сегмената који то потврђује и који се, између осталог, може наћи у његовим књигама.

     Прва Николићева књига "Сви владари Србије" изашла је из штампе 1996. године и до сада је имала више издања. Од 1996. до 2000. године пише трилогију "Српска владарска хроника" коју чине књиге: "Сви владари Србије", "Српске краљице и царице" и "Српске војсковође".

     Предавање  о српским краљицама, царицама и властелинкама је изазвало велику пажњу међу присутнима у Библиотеци. Професор Николић каже да би ваљано изнео лик сваке од ових жена, биле оне праве "истините владарке" или "из сенке", био је потребан дугогодишњи истраживачки рад, копање по архивама, завиривање и у тајне, приче, истине и легенде које су их окруживале. Неке су заиста биле онакве како их је народ памтио као што је Драга Машин, а неке су биле делимична истина, као у случају Проклете Јерине. Причајући о Симониди, Јелени Анжуској, Милици, Љубици, Наталији, Персиди, Зорки... професор је све присутне повео у дивну шетњу кроз одређено доба, време, одаје, односе, интриге и политичке и љубавне. Завирујући у њихове породичне односе изнесена је веродостојна слика ових владарки, баш онаквим какве су оне биле, нежне као мајке, страствене као супруге, пожртвоване као ћерке, опасне као политички противници и јаке као владарке.

    "Најпознатији лик међу женама наших владара свакако је краљица Марија, супруга Александра Карађорђевића. Она је била диван човек, особа која је пленила својим изгледом, и својим понашањем. Једна од ретких жена наших владара која се у политичке прилике у нашој земљи није мешала. Она се бавила хуманитарним радом, подизала школе, болнице, домове за децу. Чак је и новац који је добила од оца, румунског краља Фердинанда, као мираз користила да помаже сиромашнима. Искрено је волела Србију", каже професор Николић.

     Дејан Николић је 2013. године успешно направио излет и у књижевне воде и те године из штампе је изашао његов први роман "Газде и слуге". Реч је о историјском и породичном роману. Наредне две године "Газде и слуге" нашао се на листи 25 најчитанијих књига које је објавила Народна библиотека Србије и тако постаје хит књига. "У припреми је и треће издање овог романа у тврдом повезу, као и наставак романа "Газде и слуге" под називом "Ни небо ни земља", открива Николић, "А, што се тиче ТВ емисија посвећених овим владаркама, оне ће наставити да се снимају у свим местима и аутентичним пределима у којем су живеле и радиле ове сјајне владарке," завршава Николић.

   





 

Сакупљач садржаја