Промоција књиге

Предавање Дејана Николића "Дворска и политичка улога жена владара Србије од XII до XX века"

  

      У четвртак, 12. маја одржано је предавање историчара и књижевника Дејана Николића на тему "Дворска и политичка улога жена владара Србије од XII до XX века"

     Дејан Николић се бави проучавањем српске националне прошлости. Стручне критике указују да је реч о аутору који поседује драгоцене стваралачке особине и који кроз своја дела то доказује. Не допушта да га ограничи време, епохе, векови и године. Он их у својим делима помера до оних граница са којим читаоцу својим тумачењем лакше приближава личности и догађаје из далеке и блиске српске прошлости. Кроз своја дела Николић доказује да је српски народ још од свог досељавања на Балканско полуострво постао део европске цивилизације. Повезивање српског двора са другим европским дворовима само је један од сегмената који то потврђује и који се, између осталог, може наћи у његовим књигама.

     Прва Николићева књига "Сви владари Србије" изашла је из штампе 1996. године и до сада је имала више издања. Од 1996. до 2000. године пише трилогију "Српска владарска хроника" коју чине књиге: "Сви владари Србије", "Српске краљице и царице" и "Српске војсковође".

     Предавање  о српским краљицама, царицама и властелинкама је изазвало велику пажњу међу присутнима у Библиотеци. Професор Николић каже да би ваљано изнео лик сваке од ових жена, биле оне праве "истините владарке" или "из сенке", био је потребан дугогодишњи истраживачки рад, копање по архивама, завиривање и у тајне, приче, истине и легенде које су их окруживале. Неке су заиста биле онакве како их је народ памтио као што је Драга Машин, а неке су биле делимична истина, као у случају Проклете Јерине. Причајући о Симониди, Јелени Анжуској, Милици, Љубици, Наталији, Персиди, Зорки... професор је све присутне повео у дивну шетњу кроз одређено доба, време, одаје, односе, интриге и политичке и љубавне. Завирујући у њихове породичне односе изнесена је веродостојна слика ових владарки, баш онаквим какве су оне биле, нежне као мајке, страствене као супруге, пожртвоване као ћерке, опасне као политички противници и јаке као владарке.

    "Најпознатији лик међу женама наших владара свакако је краљица Марија, супруга Александра Карађорђевића. Она је била диван човек, особа која је пленила својим изгледом, и својим понашањем. Једна од ретких жена наших владара која се у политичке прилике у нашој земљи није мешала. Она се бавила хуманитарним радом, подизала школе, болнице, домове за децу. Чак је и новац који је добила од оца, румунског краља Фердинанда, као мираз користила да помаже сиромашнима. Искрено је волела Србију", каже професор Николић.

     Дејан Николић је 2013. године успешно направио излет и у књижевне воде и те године из штампе је изашао његов први роман "Газде и слуге". Реч је о историјском и породичном роману. Наредне две године "Газде и слуге" нашао се на листи 25 најчитанијих књига које је објавила Народна библиотека Србије и тако постаје хит књига. "У припреми је и треће издање овог романа у тврдом повезу, као и наставак романа "Газде и слуге" под називом "Ни небо ни земља", открива Николић, "А, што се тиче ТВ емисија посвећених овим владаркама, оне ће наставити да се снимају у свим местима и аутентичним пределима у којем су живеле и радиле ове сјајне владарке," завршава Николић.

   





 

Добитник НИН-ове награде, Драган Великић у чајетинској библиотеци

     У понедељак, 11. априла, гост Библиотеке био је двоструки добитник НИН-ове награде, Драган Великић. Ову престижну награду која се додељује сваке године од 1954. за најбољи роман године, Драган Великић је добио први пут 2007. године за роман "Руски прозор", а у јануару ове године додељена му је НИН-ова награда за најбољи роман у 2015. години и то је "Иследник". Поред ових награда "Иследник" је освојио и награде Кочићево перо и Виталову награду за 2015. годину.

     На корицама романа "Иследник" пише: "Вест о мајчиној смрти затиче писца у Будимпешти и постаје повод за отварање црне кутије, за расплитање вишеслојних прича и детективско проницање у свакодневницу времена које више не постоји. Ова књига садржи оно по чему је Великић препознатљив: савршен осећај за детаљ, језичку прецизност, бриљантно избрушен стил. Роман о мајци постаје аутопоетичка исповест али и повест о земљи и људима којих више нема."

     "Ислеђујем себе, своју породицу, градове и режиме у којима сам живео", рекао је о свом роману Великић, напоменувши да је писац иследник.

    Крећући се кроз простор и време, од Пуле до Солуна, од Првог светског рата до распада Југославије, читалац плови кроз пишчева сећања, сусрете, детињство и младост, откривајаћи да ли су сећања различита од стварности. Читаоци се сусрећу са различитим личностима. Ту су пишчева мајка, Лизета, деда Солунац...Ту су осмеси стари преко стотину година, топлина, мириси, гласови, ислеђивања на основу ствари и фотографија.  На другој страни ту су "људи са плаже" као персонификација примитивизма, себичности и бахатости. За овај роман Срђан Тешин је рекао: " Иследник храбро говори о ономе о чему бисмо радије ћутали."

     Драган Великић заиста ислеђује свет око себе, оно што заиста он постаје, разодева његову унутрашњост, али ислеђује и себе завирујући у своја надања, преиспитујући себе, колико се тога могло и да ли се могло остварити.

    О НИН-овој награди каже: " НИН-ова награда је свакако наша најзначајнија награда која битно прошири читалачку публику и изазове интерес за награђеном књигом. Не знам, сад, колко је веровати статистикама, ни како се долази до тих података, али кажу да у просеку сваки грађанин Србије прочита годишње две књиге од којих је једна НИН-ова награда. Оно што је код свих награда добро, то је да су мене као писца приближиле широј читалачкој публици, посебно је важно за роман "Иследник" за који сам ја знао да ће бити моја најчитанија књига."

    Драган Великић се осврнуо и на своја остала дела, књиге прича, есеје, монографије, интервује, романе и истакао да му је ипак, некако најдражи његов роман "Бонавиа". У разговору са присутнима у библиотеци, нагласио је да је први пут у Чајетини, да му је врло пријатно и захвалио се предивној публици, што је и записао у Књизи утисака.

   

 

Поезија и проза Нађе Ђоковић и Марата М`Саев Даана

     У чајетинској библиотеци, у четвртак, 7. априла одржано је песничко вече. Своју поезију и прозу представили су Нађа Ђоковић из Ужица и Стеван Мијаиловић из Крагујевца који ради под псеудонимом Марат М`Саев Даан. У реализацији ове поетске вечери су помогли Анђела Остојић као музичка пратња на флаути, Биљана Прокић, глумица Народног позоришта из Ужица и Драган Милутиновић, слободни уметник, који су рецитовали поезију младих аутора.

     Нађа Ђоковић је млада ужичанка, студент Учитељског факултета. Била је ученик Средње угоститељско-туристичке школе у Чајетини. У априлу 2014. прошла је међународни конкурс за поезију "Дигиталног зборника Друштва живих песника", као најмлађа и једина представница Златиборског округа и ушла у ужи избор - 50 најбољих аутора. Након одржане промоције Зборника, у априлу, 2015. године добила је понуду за објављивање сопствене дигиталне књиге. Седам месеци касније, објавила је другу дигиталну књигу "Четири ватре". Књига је у штампаном издању изашла пре месец дана и промовисана у Градском културном центру у Ужицу и у Крагујевцу, а у плану је и промоција у Београду.

    Нађа истиче како јој је жеља била да своју поезију промовише и у Чајетини, јер је овде провела четири дивне године. Тај део живота памти као један од најсрећнијих и најлепших дана. Имала је пуну подршку професора за свој рад. Присетила се и анегдота из средње школе, реаговања својих пријатеља, савета и подршке професора који су јој давали ветар у леђа. За збирку поезије "Четири ватре" каже:

    "Поносна сам на Четири ватре, јер оно што се налази у њој сам ја. То су моје недоумице, трептаји љубави, моја преиспитивања, снови, надања. Симболичан је и назив јер говори о четири особе које су најважније у мом животу ".

     Рецензент Нађине књиге је Стеван Мијаиловић, познатији јавности и на интернету као Марат М`Саев Даан. Стеван долази из Крагујевца и један је од шесторо оснивача "Удружења независних писаца". Његова каријера писца и песника почиње пре 11 година. Тада је написао прве песме. До сада је објавио седам збирки песама:   "Тренутак истине", "Карневал рђе", "Осмех Месечевог детета", "Нотне линије", "Перо у бунару", "Нови пут речи" и антологију "Коктел мисли". Све збирке се могу наћи у штампаном и електронском издању, на шпанском и енглеском језику.

     "Ја сам особа која заступа независно издаваштво и покушавам да, пре свега, промовишем уметнике а не књижевне куће, тако да смо се Нађа и ја из те наше заједничке љубави према уметности пронашли и склопили сарадњу, за коју верујем да ће дуго трајати", каже Марат М`Саев Даан.

Одржана промоција књиге "Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског" Слободана Гавриловића

 

                      Сала библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у четвртак 26. новембра 2015. године, била је врло посећена. Повод је био представљање књиге "Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског", аутора Слободана Гавриловића. Са задовољством, Библиотека је подсетила на једно од многих интересовања човека који је имао немерљив допринос за ширење читалачке културе овог краја, а чије име Библиотека данас носи. Поред аутора, о значају етнографског стваралаштва Љубише Р. Ђенића говорила је и Боса Росић, етнолог.

 

 

                      Слободан Гавриловић је ову књигу написао давне 1984. године, да би је без икаквих интервенција објавио 31 годину касније. Између осталог, аутор је подсетио публику како је Пујо са пуном торбом књига посећивао чајетинску пијацу и делио их на читање сељацима, који би му следећим доласком те прочитане књиге враћали. "Данас када се постави питање културног идентитета, ја само кажем: људи, прочитајте дела Љубише Ђенића и видећете шта је то наш идентитет", такође је истакао аутор.

 

 

                     Боса Росић је скренула пажњу на Љубишин допринос ширењу науке међу породицом Ђенић. Традицију бављења науком, наставља Милисав Ђенић, који данас важи за веома угледног српског историчара, а њихово дело наставља Љубишина унука, садашња директорка Библиотеке, Снежана Ђенић.

                     За изузетан допринос српској култури, Љубиша Р. Ђенић је добио многе награде и признања, од којих је свакако највећа Вукова награда, коју је добио 1964. године, први по њеном успостављању.

 

 

Промоција књиге "Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског"

 

У четвртак 26. новембра 2015. године биће одржана промоција књиге "Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског", чији је аутор Слободан Гавриловић. О етнографском стваралаштву Љубише Ђенића, поред аутора, говориће и Боса Росић, етнолог, као и директор Библиотеке Снежана Ђенић, историчар.

 

Одржана промоција књиге "Једноставне приче" Лазара Ристовског

У  суботу 7. новембра 2015. године, приређена је промоција књиге Једноставне приче Лазара Ристовског у Малој сали Специјалне болнице Чигота.

Поред ове збирке прича, која је за кратко време доживела треће издање, Лазар је написао романе Бело одело и Како сам добио Оскара. Сам аутор, говорећи о потреби да поред остварене глумачке каријере постане писац, истакао је потребу за ауторством. Наиме, објаснио је да се глумци третирају углавном као извођачи, док је књига његов целокупни уметнички производ, и као таква се идентификује са њим. Тиме је подсетио на непролазност писане речи и самим тим писца. У писању је користио своје богато глумачко искуство. Из своје потребе да се осами из света филма, открио је таленат за приповедањем, тако да намерава да се још више окрене свету књижевности.

„Приповедач, а ја то желим да будем, мора да влада уметношћу посматрања. Место, ложа из које се свет најбоље види је усамљеност.

Моје приче су једноставне, истините и људске. У њима су туга и хумор помешани као и у животу. Ако их будеш читао отвореног срца, верујем да ћеш пронаћи и себе у некој од њих.“
 

 

 

Промоција књиге " Једноставне приче" Лазара Ристовског

 

 

    Специјална библиотека Чигота на Златибору и библиотека " Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине, љубазно Вас позивају на промоцију књиге " Једноставне приче" Лазара Ристовског. Промоција ће се одржати у суботу, 7. новембра 2015. године у 19 часова у Малој сали Специјалне болнице Чигота на Златибору.

    " Једноставне приче" су збирка прича о необичним људима и свакодневном животу. Познати глумац, редитељ, а сада и писац, Лазар Ристовски каже да је приче покушао да исприча на једноставан начин, онако како су се некада писале и причале приче, у време када није постојала телевизија и интернет.

     О књизи ће говорити Лазар Ристовски, а програм води Мирјана Црнчевић, библиотекар Специјалне библиотеке Чигота.

Сакупљач садржаја