Промоција књиге

Добитник НИН-ове награде, Драган Великић у чајетинској библиотеци

     У понедељак, 11. априла, гост Библиотеке био је двоструки добитник НИН-ове награде, Драган Великић. Ову престижну награду која се додељује сваке године од 1954. за најбољи роман године, Драган Великић је добио први пут 2007. године за роман "Руски прозор", а у јануару ове године додељена му је НИН-ова награда за најбољи роман у 2015. години и то је "Иследник". Поред ових награда "Иследник" је освојио и награде Кочићево перо и Виталову награду за 2015. годину.

     На корицама романа "Иследник" пише: "Вест о мајчиној смрти затиче писца у Будимпешти и постаје повод за отварање црне кутије, за расплитање вишеслојних прича и детективско проницање у свакодневницу времена које више не постоји. Ова књига садржи оно по чему је Великић препознатљив: савршен осећај за детаљ, језичку прецизност, бриљантно избрушен стил. Роман о мајци постаје аутопоетичка исповест али и повест о земљи и људима којих више нема."

     "Ислеђујем себе, своју породицу, градове и режиме у којима сам живео", рекао је о свом роману Великић, напоменувши да је писац иследник.

    Крећући се кроз простор и време, од Пуле до Солуна, од Првог светског рата до распада Југославије, читалац плови кроз пишчева сећања, сусрете, детињство и младост, откривајаћи да ли су сећања различита од стварности. Читаоци се сусрећу са различитим личностима. Ту су пишчева мајка, Лизета, деда Солунац...Ту су осмеси стари преко стотину година, топлина, мириси, гласови, ислеђивања на основу ствари и фотографија.  На другој страни ту су "људи са плаже" као персонификација примитивизма, себичности и бахатости. За овај роман Срђан Тешин је рекао: " Иследник храбро говори о ономе о чему бисмо радије ћутали."

     Драган Великић заиста ислеђује свет око себе, оно што заиста он постаје, разодева његову унутрашњост, али ислеђује и себе завирујући у своја надања, преиспитујући себе, колико се тога могло и да ли се могло остварити.

    О НИН-овој награди каже: " НИН-ова награда је свакако наша најзначајнија награда која битно прошири читалачку публику и изазове интерес за награђеном књигом. Не знам, сад, колко је веровати статистикама, ни како се долази до тих података, али кажу да у просеку сваки грађанин Србије прочита годишње две књиге од којих је једна НИН-ова награда. Оно што је код свих награда добро, то је да су мене као писца приближиле широј читалачкој публици, посебно је важно за роман "Иследник" за који сам ја знао да ће бити моја најчитанија књига."

    Драган Великић се осврнуо и на своја остала дела, књиге прича, есеје, монографије, интервује, романе и истакао да му је ипак, некако најдражи његов роман "Бонавиа". У разговору са присутнима у библиотеци, нагласио је да је први пут у Чајетини, да му је врло пријатно и захвалио се предивној публици, што је и записао у Књизи утисака.

   

 

Поезија и проза Нађе Ђоковић и Марата М`Саев Даана

     У чајетинској библиотеци, у четвртак, 7. априла одржано је песничко вече. Своју поезију и прозу представили су Нађа Ђоковић из Ужица и Стеван Мијаиловић из Крагујевца који ради под псеудонимом Марат М`Саев Даан. У реализацији ове поетске вечери су помогли Анђела Остојић као музичка пратња на флаути, Биљана Прокић, глумица Народног позоришта из Ужица и Драган Милутиновић, слободни уметник, који су рецитовали поезију младих аутора.

     Нађа Ђоковић је млада ужичанка, студент Учитељског факултета. Била је ученик Средње угоститељско-туристичке школе у Чајетини. У априлу 2014. прошла је међународни конкурс за поезију "Дигиталног зборника Друштва живих песника", као најмлађа и једина представница Златиборског округа и ушла у ужи избор - 50 најбољих аутора. Након одржане промоције Зборника, у априлу, 2015. године добила је понуду за објављивање сопствене дигиталне књиге. Седам месеци касније, објавила је другу дигиталну књигу "Четири ватре". Књига је у штампаном издању изашла пре месец дана и промовисана у Градском културном центру у Ужицу и у Крагујевцу, а у плану је и промоција у Београду.

    Нађа истиче како јој је жеља била да своју поезију промовише и у Чајетини, јер је овде провела четири дивне године. Тај део живота памти као један од најсрећнијих и најлепших дана. Имала је пуну подршку професора за свој рад. Присетила се и анегдота из средње школе, реаговања својих пријатеља, савета и подршке професора који су јој давали ветар у леђа. За збирку поезије "Четири ватре" каже:

    "Поносна сам на Четири ватре, јер оно што се налази у њој сам ја. То су моје недоумице, трептаји љубави, моја преиспитивања, снови, надања. Симболичан је и назив јер говори о четири особе које су најважније у мом животу ".

     Рецензент Нађине књиге је Стеван Мијаиловић, познатији јавности и на интернету као Марат М`Саев Даан. Стеван долази из Крагујевца и један је од шесторо оснивача "Удружења независних писаца". Његова каријера писца и песника почиње пре 11 година. Тада је написао прве песме. До сада је објавио седам збирки песама:   "Тренутак истине", "Карневал рђе", "Осмех Месечевог детета", "Нотне линије", "Перо у бунару", "Нови пут речи" и антологију "Коктел мисли". Све збирке се могу наћи у штампаном и електронском издању, на шпанском и енглеском језику.

     "Ја сам особа која заступа независно издаваштво и покушавам да, пре свега, промовишем уметнике а не књижевне куће, тако да смо се Нађа и ја из те наше заједничке љубави према уметности пронашли и склопили сарадњу, за коју верујем да ће дуго трајати", каже Марат М`Саев Даан.

Одржана промоција књиге "Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског" Слободана Гавриловића

 

                      Сала библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у четвртак 26. новембра 2015. године, била је врло посећена. Повод је био представљање књиге "Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског", аутора Слободана Гавриловића. Са задовољством, Библиотека је подсетила на једно од многих интересовања човека који је имао немерљив допринос за ширење читалачке културе овог краја, а чије име Библиотека данас носи. Поред аутора, о значају етнографског стваралаштва Љубише Р. Ђенића говорила је и Боса Росић, етнолог.

 

 

                      Слободан Гавриловић је ову књигу написао давне 1984. године, да би је без икаквих интервенција објавио 31 годину касније. Између осталог, аутор је подсетио публику како је Пујо са пуном торбом књига посећивао чајетинску пијацу и делио их на читање сељацима, који би му следећим доласком те прочитане књиге враћали. "Данас када се постави питање културног идентитета, ја само кажем: људи, прочитајте дела Љубише Ђенића и видећете шта је то наш идентитет", такође је истакао аутор.

 

 

                     Боса Росић је скренула пажњу на Љубишин допринос ширењу науке међу породицом Ђенић. Традицију бављења науком, наставља Милисав Ђенић, који данас важи за веома угледног српског историчара, а њихово дело наставља Љубишина унука, садашња директорка Библиотеке, Снежана Ђенић.

                     За изузетан допринос српској култури, Љубиша Р. Ђенић је добио многе награде и признања, од којих је свакако највећа Вукова награда, коју је добио 1964. године, први по њеном успостављању.

 

 

Промоција књиге "Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског"

 

У четвртак 26. новембра 2015. године биће одржана промоција књиге "Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског", чији је аутор Слободан Гавриловић. О етнографском стваралаштву Љубише Ђенића, поред аутора, говориће и Боса Росић, етнолог, као и директор Библиотеке Снежана Ђенић, историчар.

 

Одржана промоција књиге "Једноставне приче" Лазара Ристовског

У  суботу 7. новембра 2015. године, приређена је промоција књиге Једноставне приче Лазара Ристовског у Малој сали Специјалне болнице Чигота.

Поред ове збирке прича, која је за кратко време доживела треће издање, Лазар је написао романе Бело одело и Како сам добио Оскара. Сам аутор, говорећи о потреби да поред остварене глумачке каријере постане писац, истакао је потребу за ауторством. Наиме, објаснио је да се глумци третирају углавном као извођачи, док је књига његов целокупни уметнички производ, и као таква се идентификује са њим. Тиме је подсетио на непролазност писане речи и самим тим писца. У писању је користио своје богато глумачко искуство. Из своје потребе да се осами из света филма, открио је таленат за приповедањем, тако да намерава да се још више окрене свету књижевности.

„Приповедач, а ја то желим да будем, мора да влада уметношћу посматрања. Место, ложа из које се свет најбоље види је усамљеност.

Моје приче су једноставне, истините и људске. У њима су туга и хумор помешани као и у животу. Ако их будеш читао отвореног срца, верујем да ћеш пронаћи и себе у некој од њих.“
 

 

 

Промоција књиге " Једноставне приче" Лазара Ристовског

 

 

    Специјална библиотека Чигота на Златибору и библиотека " Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине, љубазно Вас позивају на промоцију књиге " Једноставне приче" Лазара Ристовског. Промоција ће се одржати у суботу, 7. новембра 2015. године у 19 часова у Малој сали Специјалне болнице Чигота на Златибору.

    " Једноставне приче" су збирка прича о необичним људима и свакодневном животу. Познати глумац, редитељ, а сада и писац, Лазар Ристовски каже да је приче покушао да исприча на једноставан начин, онако како су се некада писале и причале приче, у време када није постојала телевизија и интернет.

     О књизи ће говорити Лазар Ристовски, а програм води Мирјана Црнчевић, библиотекар Специјалне библиотеке Чигота.

Ужичке кириџије и рабаџије аутора Данила Станојевића

      У пуној сали Библиотеке, у четвртак, 1. октобра, одржана је промоција књиге " Ужичке кириџије и рабаџије" чије је аутор Данило Станојевић. Подржавајући културну баштину и историју златиборског краја као издавач ове књиге појављује се библиотека " Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине. Књига је издата крајем августа 2015. године.

     Данило Станојевић се и овом књигом представио као искусни хроничар, истраживач и првенствено као заљубљеник у свој завичај. То, да обожава свој крај и људе доказао је дугим истраживачким радом, бележећи и скупљајући материјал, склапајући га у једну питку, лако читљиву целину, тако да " Ужичке кириџије и рабџије" представљају један мали подсетник и споменик овим занатима и људима који су се њима бавили.

    Данило Станојевић је добитник Октобарске награде града Ужица за 2014. годину коју је добио за изузетне резултате и допринос у проучавању завичајне историографије и антропогеографије. Своја дела објављује у " Ужичком зборнику", " Историјској баштини" и " Пожешком годишњаку". Аутор је књига : " Љубање и Збојштица" ( 2003), " Топаловићи у Скржутима" ( 2008), " Златиборци у војсци Кнежевине Србије 1815 - 1878" ( 2008), " Стојановићи из Криве Реке на Златибору " ( 2010) и " Становништво Златибора у 18. и у првој половини 19. века " (2013). Коаутор је књига " Летопис основне школе у Љубањама " ( 1999) и " Синђићи у Стапарима, Биосци и Овчињи" ( 2006).

 

     

     Рецензент др Илија Мисаиловић истиче: " Највећа вредност рада су теренска истраживања која је аутор забележио од ретких казивача и тако их сачувао за будуће генерације. Записао је и многе кириџије и рабаџије по златиборским селима који су својим мукотрпним радом издржавали породице и спашавали су их од глади која је била стална претња многим планинским домаћинима. На тим честим путовањима дешавале су се разне згоде и незгоде које су сачуване у бројним анегдотама које показују домишљатост и сналажљивост златиборског сељака."

     Програм представљања књиге " Ужичке кириџије и рабаџије" био је добро осмишљен и шаренолик. Поред аутора Данила Станојевића и рецензента др Илије Мисаиловића који су говорили о књизи, присутни су могли уживати у звуцима фруле и добрих старих српских песама које је изводио Огњен Брковић, ученик из Шљивовице, здравичар Милован Мића Стојановић обратио се присутнима добром здравицом, а анегдоте које је записао аутор и делове из књиге презентовала је Мирјана Лопин Дризо.

     Библиотекарка, Љиљана Ракић, на крају дружења је рекла: " Књигом " Ужичке кириџије и рабаџије" Данило Станојевић подигао је најлепши писани споменик свим кириџијама и рабаџијама ужичког краја. Исцрпним истраживањима, успео је да прикупи податке о овим великим " обичним" људима. Ово је хроника једног времена и људи о њему..."

Предавање " Породица - како је сачувати, отац љубави и поверења"

      У сали Библиотеке, 22. септембра 2015. године представљена је књига "Породица - како је сачувати, отац љубави и поверења" Недељка В. Јовића. Аутор, Недељко Јовић, дипломирани психолог из Београда, говорећи о овој књизи одржао је и предавање на исту тему, која је у сваком случају врло актуелна и важна и данас иако је књига изашла 2010. године. Акредитацију за предавање је одобрио "Завод за унапређење образовања и васпитања" при Министарству просвете.

     Професор Владета Јеротић написао је рецензију за ову књигу, у којој је истакао пуну вредност ауторовог дела, с обзиром на неопходност обнове породице данас, обзиром на актуелност нових односа мушкарца и жене у савременом друштву, самим тим и у односу на децу и урушавање породице као основне ћелије друштва данас. Професор Јеротић каже: " Када Недељко Јовић с правом пише да "...деца траже хероја јер им је потребан ауторитет", поставља се тешко питање, како ће данашњи родитељи, несигурни у себе и у љубав другог партнера, пружити своме детету, у раном детињству ( најкасније до пете године ) слику хероја стварног ауторитета, када га они сами не поседују? На основу личног искуства аутора и његове хришћанске вере, тек квалитетним обнављањем хришћанског живота  у савременој породици - наручито у тој породици обновљена улога О(о)ца, једино је јемство обнављања квалитетне породице у будућности."

      Недељко Јовић је провео присутне кроз различите теме говорећи о браку, љубави, вери, о оцу као учитељу, хранитељу, као свецу и закључио да истинско очинство лежи у љубави и одговорности. Највећи акценат је стављен на веру, али не само у себе и самоспознају, већ хришћанску веру, " ...као најзначајнији део на вертикали Крста, на чијем је врху владао Бог..."

     Библиотекар, Љиљана Ракић, заокруживши ово предавање и дискусију која се развила, навела је Јовићеве речи: " Прихватање одговорности за друге, посебно за оне који су преслаби да се брину о себи, брига за њихову духовну и телесну добробит укорењена у љубави лишеној себичности - такво је очинство круна мужевности, знак зрелости мушкарца. "

Сакупљач садржаја