Промоција књиге

Промоција збирке песама "Гласови лета" Мирка Иконића

 

 

Професор Мирко Иконић, књижевник из Прибоја, предсатвиће своју нову збирку песама "Гласови лета" чајетинским љубитељима писане речи у среду, 25. марта 2015. у 19.00 часова, у Сали Библиотеке.

У свом богатом списатељском "крчагу" аутор има три збирке поезије ("Осојнице", "Млада делта" и "Гласови лета"), две књиге приповедака ("Претежно истините приче" и "Повратак у Црнуговиће") као и пет есеја ("Трагање и вредновање", "Чаролија речи", "Песникиње Прибоја", "Научна фантастика у роману Једна угашена звезда Лазара Комарчића" и Од Саве из Грабовице до данас"). 

Збирка "Гласови лета" је својеврсна компилација педесетак по мотивима разноврсних песама, подељених у три целине - "Рани радови", "Боје зреле рујевине" и "Гласови лета", а настала је као плод наталоженог ауторовог искуства и песничког "зрења" које траје већ више од три деценије. 

 

Представљена монографија "Патријарх Павле - светац кога смо познавали" аутора Ђорђа Рандеља

 Монографија "Патријарх Павле - светац кога смо познавали", новосадског новинара и публицисте, Ђорђа Рандеља представљена је 25. фебруара 2015. године у Специјалној болници "Чигота". Осим монографије о патријарху Павлу, Рандељ је објавио још 25 дела, али га је ова књига прославила. Писао је многе жанрове у књижевности и новинарству. Познат је по високој култури и однегованом стилу, али и као велики читалац. Дугогодишњи је колумниста листа "Дневник", а добитник је и "Октобарске награде" града Новог Сада за 1999. годину. Једна од књига којом се веома поноси је "Откриће Библије - стари и нови завет", коју је писао 15 година и која, као таква, представља његово животно дело. 

Аутор монографије је истакао да је његова намера била да кроз ово књижевно дело српски народ коначно сазна или бар наслути кога је то у личности патријарха Павла имао за духовног вођу.

Захваљујући Ђорђу Рандељу поштоваоци лика и дела патријарха Павла, у првој недељи поста, имали су прилику да кроз представљену монографију остваре увид у начин размишљања и вредности за које се залагао човек који представља један од светлијих примера у нашој новијој историји. Аутор књиге сматра да сигурна рука Господња патријарха Павла поставила у најтежем периоду српске историје да као таква личност, коју краси скромност, поштење и мудрост води народ у грађанском рату који је, како каже, најтежи од свих.

 "Ми смо поколења која су привилегована јер смо били савременици једном свецу, познавали смо човека достојном Светом Сави, иако је био 44. патријарх српски после њега. Поглавар СПЦ патријарх Павле био је у периоду од 1990. до 2009. године у доба највеће кризе кроз коју је пролазила Србија. Ја мислим да то није било случајно. Мислим да нас је водила сигурна рука Господња, да је поставила таквог човека на чело Српског народа, да изађемо из свих ових ратова, не као победници, јер сматрам да у рату нема победника, већ да не изгубимо достојанство, поштење, морал. Да останемо оно што је патријарх увек говорио "само будимо људи". Ја сам књигу закључио једном његовом феноменалном реченицом: "Кад би мала Србија треебало да опстане по цену злочина, боље да нестанемо. Ако само један Србин остане и може да се спасе по цену злочина, и тај један деа будем ја, ја то не бих желео. Боље да умрем и да пред Бога одем усправан", истакао је аутор, Ђорђе Рандељ.

Одржана промоција збирке песама "Ветровима уназад" Мирјане Ранковић Луковић

У уторак, 10. фебруара 2015. године, у Сали Библиотеке, одржана је промоције збирке песама "Ветровима уназад", наше завичајне књижевнице, Мирјане Ранковић Луковић.

После дужег времена, ауторка се својој читалачкој публици обратила лирским тоновима док њени стихови снагом мирне реке померају планине и трајно се усађују у мисли читалаца.

Да поетско вече протекне у што лепшем маниру допринели су Биљана Здравковић, Мирјана Лопин Дризо и Жарко Божанић читањем стихова из ове збирке. Гост вечери, у улози рецензента, био је Недељко Попадић, један од наших најпознатијих писаца за децу. Објашњавајући своје виђење Мирјаниног стваралаштва, рекао је да су песме у овој збирци такве као да их је писало бар пет песника са пет различитих страна света. "Мислим да је Мирјана једна од најбољих савремених песникиња у Србији. Пише једноставним, разумљивим стилом, а то је најтеже, писати стихове са пуно емоција, јасно, гласно, разговетно, нежно и паметно у исто време", рекао је Попадић.

У свом већ, можемо рећи, богатом опусу, поред поезије, Мирјана је са истим успехом објавила четири збирке приповедака и један роман. Гостујући и на фестивалима за децу говорила је песме намењене њима, а о томе Попадић каже: "Може да пише и за децу. Видео сам то у неким њеним стиховима. Узмимо песму "Како се постаје песник", та песма ми даје за право да кажем да би Мирјана требало да напише једну књигу поезије за децу."

Поједине песме Мирјана је писала са посветом. Многима се, због тога, наметнуло питање: коме најчешће поклања песме и да ли их посвећује пре или после њиховог настанка. "Свакодневно постоји неко коме ја пишем песме. Намењене су или моме сину, супругу, мајци, оцу...а некоме су додељене касније. Постоје песме у овој збирци које сам, листајући у одређеном моменту, помислила да желим да их поклоном тој и тој особи, јер једноставно желим да јој улепшам дан, а та песма ми личи на њу", рекла је Мирјана.

Судећи по позитивним реакцијама многобројне публике, која је сваку прочитану песму наградила аплаузом, а и по неком сузом, Мирјанине песме већ су "стигле" до њихових срца. Како је у рецензији написао сарајевски песник Горан Врачар: "Много тајни је скривено и много тајни објашњено стиховима Мирјане Ранковић Луковић у овој новој збирци поезије и то је разлог зашто читаоцу не требају широки видици...Мирјана је све то у наше име одгледала и написала."

 

 

Промоција збирке песама "Ветровима уназад" Мирјане Ранковић Луковић

 

У уторак, 10. фебруара 2015. са почетком у 19 часова, у Сали Библиотеке, одржаће се промоција збирке песама "Ветровима уназад" Мирјане Ранковић Луковић.

Мирјана Ранковић Луковић у свет књижевности улази 1998. године збирком песама "Други део мене". Први јој је добродошлицу пожелео песник Љубивоје Ршумовић одличним критикама и још бољим препорукама. Он је тада истакао да "она суверено влада стихом, као искусна песникиња која је занат завршила код добрих мајстора. Можда Црњанског, а свакако код Мике Антића и вероватно код Десанке." Исте године следи још једна збирка песама "Лица љубави", а потом приповетке "Након свих ових година", "Пешчано време", "Улазећи у причу", роман "Мушкарци не плачу", приповетке "Приче из Причевића".

Поред Ршумовића, у њеним књигама рецензију потписују: Радомир Андрић, Петар Арбутина, Мирко Иконић, Добрица Ерић, Тодор Бјелкић.

Мирјана Ранковић Луковић је члан Удружења књижевника Србије.

О збирци песама "Ветровима уназад" ће, осим ауторке, говорити и један од рецезената књиге, Недељко Попадић.

Представљена збирка песама "Дозивање Бога" Слободана Ристовића

Овогодишња књижевна дешавања у Библиотеци отворена су у четвртак, 22. јануара 2015. године гостовањем завичајног песника Слободана Ристовића и промоцијом његове, петнаесте по реду, збирке песама под називом "Дозивање Бога". 

"Дозивање Бога" своју промоцију доживело је и у Ослу у Норвешкој, а књижевни критичар и публициста из Бризбејна из Аустралије, Драган Тепавчевић, изабрао је ову књигу за свој докторски рад. Он је написао да је Ристовићева последња објављена књига врх његовог дела, али и сам врх онога што је исписано у српској поезији с почетка XXI века. која нема слабог места.

У претходним својим збиркама Ристовић говори о кући и огњишту, о мајци и оцу, о кућној гуји, покушавајући да упозори и заустави пропадање живота и народа коме он припада. Сада у овој књизи покушава да заштити пропадање онога што се зове "генетски код" народа, онај део језика који народ чини народом, а њега песником. Слободан Ристовић Бога дозива на начин на који га дозива свако од нас, прича онако како обичан човек прича са Богом сваки дан помињући га онако, успут кад уздахне. Пише простим, народним језиком, неки од израза које користи су у оптицају још само у руралним срединама у којима се у највећој мери и очувала присност разговора са Богом као са живим бићем. Истовремено, аутор следи и изворно хришћанско веровање  да је доброта највеће богатство, па је тако "Дозивање Бога" је и дозивање доброте у људима. 

    

фото: Драган Никић

Представљање књиге "Дозивање Бога" Слободана Ристовића

 

У четвртак, 22. јануара 2015. године са почетком у 19.оо часова, у Сали Библиотеке, одржаће се промоција збирке песама нашег завичајног писца, Слободана Ристовића.

Слободан Ристовић је рођен у Чајетини 1952. године.

Објавио је 14 књига песама као што су: "Вилин точак", "Вилине врзине", "Љубави моја од птица", "Кућни праг", "Кућна гуја", "Чемериште", "Патина пламена"...

Такође је објавио и књиге прозе "Мржња", "Светлица", "Срећеа је негде близу", "Страх од људи"...

Пише књижевне и ликовне импресије, есеје, духовне чланке. Бави се и етно филмом. Добитник је више књижевних признања. 

На Сајму књига у Београду представљена монографија "Ђенерал Крста Смиљанић - хроника једног витешког живота", ауторке Снежане Ђенић

59. међународни сајам књига у Београду који је ове године одржан под слоганом "Време је за књигу" трајао је од 26. октобра до 2. новембра 2014. године. Сајам су отворили академик Милош Тешић и амабасадор овогодишње земље госта, Кине, Ли Манчанг. На више од 30000m2 своју продукцију представило је 483 излагача, од којих 406 домаћих и 77 иностраних. Током осам сајамских дана поштоваоци књижевности могли су на једном месту да сагледају целокупну овогодишњу продукцију и да по најповољнијим ценама обогате своје библиотеке најновијим насловима домаћих и страних писаца.

На штанду Ужичких издавача промовисано је ове године 119 наслова 41 издавача. У склопу овог штанда библиотека "Љубиша Р. Ђенић" представила је пет нових наслова међу којима је истакнуто место нашла монографија "Ђенерал Крста Смиљанић - хроника једног витешког живота", ауторке Снежане Ђенић.

Говорећи о својој последњој књизи и раду на њој ауторка је истакла: "Лично, као аутору ове монографије, била је изузетна част и велико задовољство да пратим и истражујем велико дело Крсте Смиљанића и да га на овај начин презентујем јавности. Крста Смиљанић спада у знамените људе XX века, спада у ред елитних војних стратега, уствари он спада у горњи врхунски ешалон официра српске војске. Оно што бох посебно истакла, што представља суштину личности Крсте Смиљанића, је то да је он високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво својим радом, својим залагањем и једном часном службом свом народу и својој отаџбини.

Био је официр ордонанс краља Милана и краља Александра Обреновића. Блиско је сарађивао и са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих је добио највећа одликовања. Добио је и Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, није био члан Камариле нити било ког другог клана. Полагао је заклетву четворици владара и све их је часно служио, али је сматрао да се та света заклетва полаже само пред својим народом и својом отаџбином и у томе јесте његова величина.

Крста Смиљанић је рођен 1868. године у златиборском селу Љубишу. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу, а Војну академију завршава у Београду 1896. године и због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку. На усавршавању своје струке провео је годину дана у Француској, у 74. пешадијском пуку у Руану, а пред Балканске ратове, војвода Путник га узима за свог најближег сарадника и поверава му врло осетљив  и значајан саобраћајни сектор у главном ђенералштабу. У време Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада показали практично ће их учинити бесмртним и уједно представити најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске. Између два светска рата обављао је многе дужности. Био је командант Дравске дивизијске области у Љубљани, Треће дивизијске области у Скопљу и Друге дивизијске области у Сарајеву. Био је и бан Зетске бановине и краљев сенатор све до свог пензионисања 1938. године. Када је почео Други светски рат он је из Београда прешао у Љубиш, али немачка команда је желела да прослављеног ђенерала има у близини и под контролом. Он је ухапшен и стављен у кућни притвор где је и умро маја месеца 1944. године.

За свог живота је добио 35 одликовања од тога 15 страних тако да је ова монографија само мали дуг за његова велика дела, за све оно што је у својој блиставој каријери урадио за свој народ и за своју отаџбину."

Предајом Отворене књиге амбасадора Кине, Лија Манчанга, руском колеги Александру Чепурину, затворен је 59. међународни сајам књига у Београду. Александар Чепурин је најавио скоре припреме за наступ Русије на 60. јубиларном сајму и то не само због части која им је указана већ и зато што је Међународни сајам књига у Београду једно од најзначајнијих места за промоцију књиге у Европи и шире.

 

 

Представљена књига "Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића

У уторак, 19. августа 2014. године, у селу Рожанство представљена је књига "Рожанство - запис о поколењима", аутора Добривоја Борчића, а у оквиру 11. Сабора изворне народне песме под називом "Без извора нема воде".

Добривоје Борчић је основ за писање ове књиге нашао у књизи "Рожанство - запис за наслеђе", аутора др Рада Познановића и како сам каже: "Након изласка ове књиге, у делу који се односи на становништво уочио сам извесне недостатке. Поред личног уочавања имао сам и низ примедби од грађана, како оних који су обрађени у књизи, тако и оних који у њој нису били заступљени а требало је да буду. Све сам то бележио, прикупљао нове податке и бележио промене настале после објављивања књиге, а онда осетио потребу да све то објавим у новој књизи..."

Читајући биографије људи који су заступљени у овој књизи наћи ћемо учеснике у устанцима и ратовима, почев од Првог и Другог српског устанка, па преко српско - турских и балканских ратова, Првог и Другог светског рата до недавно вођених ратова на тлу бивше Југославије. И како то рече Ђорђе Пилчевић "Ниједан од ових устанака и ратова није прошао без учешћа Рожањаца у њима." Најмасовније учешће је било у Првом светском рату где је евидентирано преко 200 Рожањаца који су у њему учествовали. У том рату погинуло је њих 125, а рат преживело 84. За многе се не зна када су и где погинули, док су посмртни остаци малог броја дотерани и сахрањени у рожањска гробља. Многи од њих су отишли 1912. остављајући куће и бројне породице, а вратили се 1918. године као хероји, са бројним ратним одликовањима, а затекли куће празне и опустошене...

"Оно што посебно одликује овај рукопис је чињеница да представља својеврсну кратку историју породица и лица која су насељавала село, било да су се задржали дуже или су отишли у друге крајеве земље или у иностранство. То ће у многоме допринети да се сачувају од заборава многи људи, њихова дела и догађаји који су обележили прошлост овог краја, као и да се уоче истинске вредности у животу људи, упознају њихове судбине, подизања и посртања и извуку поуке за будућност," написао је у својој рецензији за ову књигу др Живота Марковић. 

 

фото: Драган Никић

Представљена збирка прича "Живи примери" Виде Огњеновић

 У четвртак, 17. јула 2014. године, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и библиотеке Специјалне болнице "Чигота", представљена је збирка прича "Живи Примери", знамените српске књижевнице и редитељке, Виде Огњеновић.

Основну школу завршила је у Врбасу, а гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду (1963) и на Одсеку за режију Академије за позориште, филм и ТВ у Београду (1965). Пише романе, приповетке, драме и есеје.

Књиге драма: Меланхоличне драме (1991), Кањош Мацедоновић (1993), Девојка модре косе (1993), Сетне комедије (1994), Милева Ајнштајн (1999), Јегоров пут (2000), Драме I-III (сабране драме у три тома 2001-2002), Дон Крсто (2007).

Књиге прича: Отровно млеко маслачка (1994, 2009), Стари сат (1996), Најлепше приповетке (2001), Права адреса (2007), Живи примери (2012).

Књига прозе: Путовање у путопис (2006).

Књига есеја: Насупрот пророчанству (2007)

Романи: Кућа мртвих мириса (1995), Прељубници (2006), Посматрач птица (2010).

Књига разговора: Нема више наивних питања (2008).

Театролошке студије: Страх од сценске расправе (1980) и Шекспироманија (1980).

Књижевне награде: "Андрићева награда", "Бранко Ћопић", награда "Просвете", "Лаза Костић", "Карољ Сирмаи", "Паја Марковић Адамов", "Стефан Митров Љубиша", "Тодор Манојловић", Награда Народне библиотеке Србије за књигу године (2007).

Драме и проза Виде Огњеновић превођени су на енглески, немачки, француски, чешки, пољски, македонски, бугарски и мађарски језик.

Вида Огњеновић преводи са енглеског и немачког језика.

Председница је српског ПЕН центра и Потпредседница Међународног ПЕН центра.

Књига прича "Живи примери" обухвата осам прича које је ауторка, Вида Огњеновић, писала седам година. По њеним речима, централна тема ове збирке прича је избеглиштво, дислоцираност, самоизгнанство, и то је једна од тема која је дуго заокупља, јер је директно у вези са питањем идентитета. Приповетка, као прозна форма, која је иманентна нашем језику и менталитету и њен је циљ да свака прича мора да буде утемељена у стварном животу и да је хуманог порекла, па и када је измаштана мора да звучи да је могућа.  

 

Представљена збирка песама "Похара" израелског песника Амира Ора

 У среду, 16. јула 2014. године, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и библиотеке Специјалне болнице "Чигота", представљена је збирка песама "Похара", израелског песника светског реномеа, Амира Ора, коју је објавила издавачка кућа "архипелаг", у преводу Виде Огњеновић и Давида Албахарија. Гост је Српског ПЕН центра у оквиру програма "Светска књижевност у Србији".

Амир Ор (Тел Авив, 1956) је песник, есејиста, уредник и преводилац. У младости је био пастир, грађевински радник и рестауратор, да би потом студирао филозофију и упоредну религију на Универзитету у Јерусалиму, где је касније предавао старогрчку религију. Предавао је поезију на универзитетима у Израелу, Великој Британији и Јапану. Аутор је седам књига поезије: Гледам кроз очи мајмуна (1987), Лица (1991), Откуп мртвих (1994), Дакле! (1995), Песма (1996), Дан (1998), Тахирина песма (2001), Музеј времена (2007), Животиња у срцу (2010).

Ор пише есеје о поезији, антици и религији.

Песме Амира Ора до сада су преведене на више од четрдесет језика. За своју поезију Ор је, између осталог, добио Премијерову награду, Бернштајнову награду и Фулбрајтову стипендију.

Ор је био стипендиста Универзитете у Ајови (САД), Јеврејско - хебрејског центра Универзитета у Оксфорду (Велика Британија), Литерарног колоквијума у Берлину, Фондације Валпараисо, Фондације "Хајнрих Бел" и других.

За преводе античке грчке поезије добио је награду израелског Министарства културе.

Амир Ор је оснивач и главни уредник издавачке куће Хеликон . Године 1993. основао је истоимену арапско - хебрејску школу поезије. Приредио је неколико антологија хебрејске поезије на европским језицима. Оснивач је и уредник Међународног фестивала поезије Шар. Члан је Европске мреже за програме креативног писања и национални координатор програма Песници за мир, под покровитељством УН.

Живи у Тел Авиву.

На презентацији збирке, песника је у име организатора представила Мирјана Црнчевић, а своје преводе и преводе Давида Албахарије, је читала Вида Огњеновић, док је своје песме веома сугестивно читао сам песник на хебрејском језику. Изговорене су песме у чијем су фокусу били односи између љубавника, сам језик, размишљања некадашњег крвника из Аушвица или дијалог са песмом Кавафија.

Збирка изабраних песама "Похара" прва је књига Амира Ора објављена на српском језику. До сада су његове песме превођене на српски и објављиване појединачно. По речима песника, ово је збирка песама преузетих из многих збирки, а оно што до наших читалаца стиже на дар од песника јесте отето, похарано одозго односно плен (енглески наслов збирке је Loot) комуникације са вишом равни од свакидашње.

Вида Огњеновић, која је за ову збирку превела 17 песама, говорећи о песнику и поезији Амира Ора, окарактерисала га је као "изванредног песника, особеног, својеврсног чија поезија с разлогом долази у сам врх савремане поезије света".

фото: Драган Никић

Сакупљач садржаја