Промоција књиге

Представљање књиге "Похара" израелског песника Амира Ора

 

Представљање књиге "Похара", једног од најзначајнијих израелских песника, Амира Ора, одржаће се у среду, 16. јула 2014. године са почетком у 20.30 часова у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Библиотеке Специјалне болнице "Чигота". 

Амир Ор, реномирани писац, преводилац и есејиста чија дела су преведена на више 40 језика, гост је на Златибору у оквиру акције српског ПЕН центра Светска књижевност у Србији.

О књизи ће говорити књижевница Вида Огњеновић и аутор.

Програм ће водити Мирјана Црнчевић.

Представљен роман "Таласи београдског мора", аутора Драгана Јовановића Данилова

 У петак, 6. јуна 2014. године, у Сали Библиотеке, представљен је роман "Таласи београдског мора", аутора Драгана Јовановића Данилова.

Драган Јовановић Данилов је рођен 1960. године у Пожеги. Студирао је на Правном и Филозофском факултету, на групи за историју уметности.

Објавио је збирке песама: Еухаристија (1990), Енигме ноћи (1991), Пентаграм срца (1992), Кућа Бахове музике (1993), Живи пергамент (1994), Европа под снегом (1995) и многе друге. Такође је објавио и романе: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998) и Отац ледених брда (2009), као и књигу аутопоетичких есеја Срце океана (2009).

Његова поезија изазвала је критичку рецепцију на италијанском, француском, енглеском, бугарском, румунском и словачком језику. Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Добитник је и бројних књижевних награда. Данилов је и ликовни критичар и есејиста. Написао је преко две стотине текстова за каталоге ликовних изложби. Живи у Пожеги и Београду. 

Данилов је један од најнаграђиванијих песника средње генерације. После шеснаест збирки поезије, неколико есеја, ликовних критика, Данилов се читалачкој публици представио и романима око којих су мишљења критике била подељена. Међутим његов четврти роман "Таласи београдског мора" који се појавио прошле године, ушао је у ужи избор за НИН-ову награду, а освојио је престижну књижевну награду "Лаза Костић".

На самом почетку романа, писац скреће пажњу читаоцима са чиме се све могу срести у "Таласима Београдског мора": "Пред вама је истинита приповест, љубавна сторија која се одиграла у Београду... Ово је хермесовска прича зачињена сетом и живахни трилер, приповест о ученој Бајлонијевој пијаци, о београдским бескућницима...о Чарни, девојци коју волим...о спаљеној београдској библиотеци...и, дабоме, о оцу и сину..."

Данилов каже да се односом оца и сина, који је библијски, бавио у песмама и тиме се поиграва у роману.. Његови јунаци нису (осим главног) битне, историјске личности, већ обични људи које срећемо на пијацама, у зградама у којима живимо, у библиотекема... Сви они имају своје приче, по нечем занимљиве, а повезује их град у којем живе, или у који долазе - Београд. "О Београду не постоји много књига", каже Данилов. Њиме су се по највише бавили Светлана Велмар Јанковић и Момо Капор. Овај град, његова историја и лепота библи су изазов у који се радо упустио, чију историју је истраживао. Град у којем живи од 1984. године, проводећи у њему по четири - пет дана, а преостале у родној Пожеги. Почетак романа управо описује тренутке путовања возом, случајне сапутнике, њихове приче, догађаје, тренутке... "Роман је лавиринталан; он је прича о причама", каже писац.

"Таласи београдског мора" су роман којим је писац, напокон, задовољан, за разлику од претходна три. Њему је дао најлепши део себе: лирске моменте и емоцију песника, интригантност приче и уверљивост ликова романсијера. 

Промоција монографије "Мој град" аутора Радомира Верговића

У четвртак, 05. јуна 2014. године, у Народном музеју у Ужицу, а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Народног музеја из Ужица, одржана је промоција монографије Радомира Верговића "Мој град".

 

 Радомир Верговић рођен је у Ужицу 1939. године. Академију за примењену уметност, сликарски одсек, завршио је у Београду 1966. године, у класи професора Винка Грдана и Рајка Николића. Члан је УЛУПУДС-а од 1972. године. Осим сликарства, бави се и цртежом, графичким дизајном, карикатуром, мозаиком и ликовном критиком. Излаже 1960. године самостално и групно у земљи и иностранству. За свој рад је добио више награда и признања, а 2008. године је добио Награду за животно дело УЛУПУДС-а. Живи и ради у Ужицу.

 

Историчар и директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, је у свом веома инспиративном и надахнутом говору истакла да: "Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", поред своје основне делатности настоји да чува, излаже и публикује историјску и културну баштину, вредности које темеље наш идентитет и негују традицију духовности. То представља велику привилегију и једнако заовољство.

У сарадњи са Народним музејом Ужица, Библиотека се појављује као издавач једне по свему изванредне публикације "Мој град" која садржи два циклуса слика из импресивног сликарског опуса аутора Радомира Верговића.

У првом циклусу "Враћање праотачким частима" представљен је 21 портрет знаменитих личности ужичког краја из различитих области стваралаштва. Најстарији међу њима Гаврило Поповић, протојереј ужички, народни посланик и добротвор, рођен је 1823. године, а најмлађи Стојан - Стив Тешић, драмски писац и сценариста, 1942. године. Између њих је читав један век у коме су живели трудољубиви људи са Верговићевих портрета, радећи све да га учине што бољим.

Ту су председници влада и Народне скупштине, министри, високи црквени достојанственици, председници општина, индустријалци и добротвори, универзитетски професори, један харизматични ђенерал, и један мајор из Првог светског рата, личности из културе и уметности. У овој скупини портрета само су двојица међу живима Миленко Мисаиловић, драматург и редитељ и Љубомир Симовић, књижевник.

На свим овим портретима посебног мајсторства и префињене осетљивости, са личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, уз праву меру провокације, видљиви су оквири једног времена са многим својим невољама и благодетима и својеврсном трагиком, утиснутом као печат на историју српског народа.

Сваки од ових портрета садржава животни пут, одакле иду, шта су и где иду...лик, карактер и судбину... Разлог, узрок и смисао дати су кроз симболе који упућују.

Овај посве искрен омаж знаменитим , а заборављеним људима, обележен особеном поетиком Радомира Верговића, увид је у много сложенију димензију трајања где свест и савест, правда и законитост обликују један витешки закон враћања праотачким частима, извлачећи из мрака заборава многе даровите, храбре и по свему изузетне људе.

И како сам аутор каже: "Грех заборава праотачких части може се генерацијама испаштати. Као сликар, част ми је да могу колико - толико допринети да бар ликови неких од њих буду што дуже са нама."

Радомир Верговић на тај начин, маниром врсног мајстора враћа из принудног заборава оне који су достојни нашег трајног памћења.

Други циклус Верговићевих слика "У скривеној души града" потврђује његову однеговану потребу да продужи трајање свом граду, онаквом какав је био некада, са кућама које више не постоје, улицама, трговима, двориштима, бунарима и парковима.

Сви ти оплемењени животни простори као и моменти из свакодневног живота неког прошлог времена, биће сачувани за будућност, представљајући исовремено "заробљавање" или "замрзавање" делића историје нашег непосредног окружења. И зато поред естетског доживљаја Верговићеве слике су и један веродостојан докумнет, а то им даје посебну вредност.

На начин на који је замишљена , са својим несталим кућама у којима је скривена тананост душе, просторима сигурног уточишта, спрам којих је могуће одмеравати моћи и немоћи, са изузетним људима посебних вредности, који по обрасцу судбине добијају изглед достојанства и будног чувања части, публикација Мој град, тако постаје хроника једног времена ус сликама, а тиме и својеврсна историја."

Текстове Срета Бошњака, историчара уметности, Драгана Јовановића Данилова, књижевника, Миленка Мисаиловића, театролога, Драгише Милосављевића, историчара уметности и Зорана Јеремића, новинара, говорио је Слободан Љубичић, првак драме Народног позоришта у Ужицу.

 фото: Народни музеј Ужице

Промоција монографије Радомира Верговића "Мој град"

   

У четвртак, 5. јуна 2014. године са почетком у 19 часова, у Народном музеју у Ужицу, а у организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине и Народног музеја из Ужица, одржаће се промоција монографије Радомира Верговића "Мој град".

О књизи говоре издавачи и историчар уметности, Катарина Доганџић Мићуновић.

Текстове Срета Бошњака, историчара уметности, Драгана Јовановића Данилова, књижевника, Миленка Мисаиловића, театролога, Драгише Милосављевића, историчара уметности и Зорана Јеремића, новинара говори Слободан Љубичић, првак драме Народног позоришта у Ужицу.

 

Отказује се промоција књиге "Пошаљи више ту поруку", аутора Недељка Попадића

Обавештавамо читаоце и љубитеље књиге да се отказује промоција књиге "Пошаљи више ту поруку", аутора Недељка Попадића, која је данас тебало да се одржи, због објективне немогућности аутора да присуствује истој.

О наредном термину ове промоције Библиотека ће накнадно обавестити јавност.

Промоција књиге "Пошаљи више ту поруку", аутора Недељка Попадића

 

У четвртак, 15. маја 2014. године, са почетком у 19 часова, у Сали Библиотеке, одржаће се представљање књиге "Пошаљи више ту поруку", аутора Недељка Попадића, најпопуларнијег песника за децу и младе у нашој земљи.

Постигао је у српском песништву за децу и младе све што се очекује од правог песника: обновио лирско певање и узнео емоцију у највише висине. На Олимпу поезије, као најчитанији и најпопуларнији песник, објавио је књиге за децу у више од милион примерака. Налазе се у скоро свакој школској, градској, сеоској и кућној библиотеци.

Песме из књиге Пошаљи више ту поруку, су, можда, најдубље проживљене слике заљубљености мушкарца у жену.

Представљен роман "Таи" аутора Горана Гоцића, добитника НИН-ове награде за 2013. годину

У уторак, 18. матра 2014. године, у сали Библиотеке, представљен је роман "Таи", аутора Горана Гоцића, овогодишњег добитника 60. јубиларне НИН - ове књижевне награде.

Образлажући по чему се роман загонетајућег наслова "Таи" достојно издвојио од осталих, књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков, објаснио је да је Гоцић изграђујући у роману веома сложену и разуђену причу о емотивном сусрету јунака наших дана са егзотичном лепотицом сумњивог морала у далеком Тајланду - карактеристичној земљи осмеха и гладних уста, активирајући богато и сложено књижевно, филозофско и културолошко наслеђе, успео да јој уметнички уверљиво обезбеди универзалне димензије значења и вредности.

 

Аутор романа, Горан Гоцић је, говорећи о Тајланду, истакао да је то земља где се сви осмехују и да странци врло брзо почињу да опонашају мештане, осмехујући се свима, да се на Тајланду први контакт успоставља лако, али да се емотивне везе успостављају веома тешко, док је у Србији обрнуто. На крају је прокоментарисао актуелну политичку и економску ситуацију на Тајланду.

Гоцићева слика Тајланда представљена је из визуре средовечног ексцентричног писца из Србије који се заљубљује у тамнопуту "продавачицу љубави" у Бангкоку, поткрепљена је бројним белешкама и цитатима других аутора, уз значајну улогу пишчевог алтер - ега, који у континуитету кроз и-мејл преписку са главним јунаком разуверава читаоца у могућност конаћне истине о недовољно познатој далекоисточној цивилизацију и култури, заснованој на матријархату, неформално д0озвољеној простируцији, будизму и другим контрастима у односу на западни свет.

Публика је аутору поставила питања о празнини западног човека, а било је и речи о жељи главног јунака да буде добар. На питање зашто се роман зове "Таи", аутор је одговорио да му је у време писања романа то било јасно и да како време пролази наслов је све теже објаснити, али да сама реч "Таи" има скривено значење слобода на више начина.

 

фото: Драган Никић

Представљена књига " Библиотекарство Западне Србије", аутора др Рада М. Вучићевића

У уторак, 4. марта 2014. године у сали Библиотеке представљена је књига "Библиотекарство Западне Србије", аутора др Рада М. Вучићевића.

Др Раде М. Вучићевић је рођен 21. августа 1956. године у Пожеги. Основну и Средњу школу завршио је у Јежевици и Пожеги, а Филозофски факултет, постдипломске и докторске студије у Сарајеву, Кракову и Београду.

Магистарски радови и дисертације: "Српска књига на тлу Пољске у XVIII и XIX веку", "Библиографија часописа "Међај" ", "Огледи из савремене српске књижевности", "Библиотекарство у Западној Србији 1835 - 2000 године".

Режира кратке, ауторске филмове, организује и врши маркетиншке мултимедијалне презентације, манифестације културе, масовне скупове и псредује у издаваштву.

Пише есеје, приказе, романе, поезију, драмске и позоришне текстове, а посебно изучава историју књиге, писма и библиотека Западне Србије и завичајне библиографије периодичних издања. 

До сада је објавио 27 књига из различитих области, а у стручним листовима и часописима преко 300 библиографских, стручних јединица, снимио десетину документарних филмских пројеката за шта је награђиван значајним филмским наградама, како код нас, тако и у иностранству.

Главни и одговорни уредник је часописа "Руски глас" и "Међај" Ужице. 

Превођен је на руски, енглески, француски, италијански, немачки, бугарски, словачки, мађарски и турски језик.

Члан је Удружења књижевника Србије, Црне Горе и Републике Српске.

 

Књига "Библиотекарство Западне Србије" обухвата период од 165 година настанка, организације и развоја библиотекарства, важне научне дисциплине из чијих корена су израстале и развијале се култура, просветитељство, музејска и архивска делатност, издаваштво, штампарство, позоришна и драмска уметност. Захваљујући исцрпном истраживању, аутор креће причу од првих библиотека основаних при манастирима, које су биле основно средство у очувању вере, националне свести и укупног културног препорода српског народа, преко читаоница до савремених библиотека. Значајно место у књизи је посвећено библиотеци у Чајетини и књигољупцу чије име библиотека данас носи, Љубиши Р. Ђенићу.

Говорећи о књизи, доц. др Мирјана Стакић је истакла: "Поред дефинисања и расветљавања стања у библиотекарству, што је била жеља и намера аутора, и што је он у потпуности постигао, ова књига то и премашује, јер представља и вредну културолошку студију о стању у култури не само Западне Србије, већ и целокупне неше земље, јер показује да се друштвеноекономски и политички живот рефлектује на стање у библиотекарству, пре свега преко законских регулатива и економске подршке, а последице свега тога су далекосежне, јер као некада, у првим читалиштима, тако и данас, у савременом процесу дигитализације, библиотека није само кућа књиге, већ и кућа душе. Цитирајући аутора који каже, говорећи о значају првих читалишта, јер то важи и за савремени тренутак: "Дебате и дискусије о прочитаном значиле су и подстицање на размишљање, отварале неке нове видике, омогућавале поређења и јасно одређење места и стања у којем су, шта им је чинити и како се одредити према свету којем припадају."

фото: Драган Никић

У Мачкату представљена књига "Мачкат - праг Златибора" аутора др Рада В. Познановића

 У петак, 10. јануара 2014. године, у просторијама ОШ "Миливоје Боровић" у Мачкату, представљена је књига "Мачкат - праг Златибора" аутора др Рада В. Познановића, а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", Туристичке организације Златибор и ОШ "Миливоје Боровић".

Др Раде В. Познановић је рођен у Гостионици код Ужица 1924. године. Основну школу учио је у Рибашевини, гимназију и учитељску школу у Ужицу, Филозофски факултет у Београду. Докторирао је етнолошке науке у Београду.

Радио је као учитељ, наставник, професор средње школе, професор на Педагошкој академији, затим био је директор Историјског архива, новинар сарадник у многим листовима и др.

До сада је објавио књиге: "Традиционално усмено народно стваралаштво ужичког краја"(1988), "Гостионоца, прошлост и становништво" (1991), "Педесет година аматеризма у култури Ужица и околине" (1995), "Презимена ужичког краја" (1996), "Изгинули у ратовима 1912-1918 из Ужичког округа" (1998), "Век школе у Равнима" (1999), "Рожанство, запис за наслеђе" (2000), "Пругом преко Шаргана" (2006), "Руси међу Ерама" (2007).

Писање монографија појединих насеља, како рецезент ове књиге, професор Драган Новаковић, каже: "представља прихватање обимног истраживања свих области живота и рада огромног ризика да се читаоцима учини да је нешто прескочено или можда натачно. Када је у питању др Раде Познановић, такви ризици су сведени на најмању меру, јер је иза њега вишедеценијски рад на проучавању живота појединих насеља као што је иза њега и велики број написаних монографија села."

Велики труд који је аутор уложио у приказу становништва, родова и миграција, хидролошких особености, просвете и културе, сеоских потенцијала резултирали су вредном социолошком студијом о најпознатијем селу у овом делу Србије.

 

фото: Драган Никић

Представљена књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века" аутора Данила Станојевића

 У уторак, 24. децембра 2013. године, у сали Библиотеке, представљена је књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века", аутора Данила М. Станојевића.

Данило М. Станојевић је рођен у Збојштици 26. децембра 1957. године. Основну школу завршио је у Љубањама, а средњу Саобраћајно - техничку у Ужицу. Запослен је у ЈКП "Градска топлана" у Ужицу.

Више од две деценије бави се локалном историографијом и резултате својих истраживања у Архиву Србије из Београда и Историјском архиву из Ужица објавио је у више књига. Аутор је монографије "Љубање и Збојштица"(2003.), "Топаловићи у Скржутима" (2004.), "Златиборци у војсци Кнежевине Србије 1815 - 1878" (2008.) и "Станојевићи из Криве Реке на Златибору" (2010.). Коаутор је две књиге: "Летопис основне школе у Љубањама" (1999.) и "Синђићи у Стапарима, Биосци и Овчињи" (2006.). 

Књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века" садржи податке порекла и досељавања становништва 15 села: Мачката, Трипкове, Жигала, Качера, Дријетња, Љубања, Збојштице, Никојевића, Равни, Скржута, Дрежника, Поточања, Крваваца, Потпећа и Злакусе.

Податке о пореклу становништва ових села Станојевић је налазио у објављеним публикацијама, у летописима мачкатске, стапарске, ужичке и севојничке цркве, а знатна сазнања о пореклу, досељавању и одсељавању стекао је и непосредном разговору са старијим мештанима. Међутим, највреднији, најсигурнији и најзанимљивији подаци нађени су у пореским тефтерима Кнежевине Србије од 1818. до 1840. године. Аутор доста пажње поклања и славама, узимајући их као знак повезаности и заједничког порекла фамилија и родова.

Књига обухвата и 27 села која је обрадио Љубомир Мићић 1906. године. На овај начин је, како каже један од рцезената књиге, др Илија Мисаиловић : "...једном књигом обухваћено питање порекла становништва Златибора и аутор ове књиге је омогућио будућим истраживачима да пописе ужичких и златиборских села који су обављени у првој половини XIX века добију на једном месту, у овој књизи."

На крају је сам аутор, захваливши се на посети и указаној пажњи посетилаца, истакао "да се нада де ће ова књига бар у некој мери продубити и проширити сазнања о пореклу становништва, подстаћи нове истраживаче и помоћи им да све празнине у питањима о пореклу становништва Златибора отклоне."

 

 фото: Драган Никић

 

Сакупљач садржаја