Промоција књиге

Промоција збирке песама "Ветровима уназад" Мирјане Ранковић Луковић

 

У уторак, 10. фебруара 2015. са почетком у 19 часова, у Сали Библиотеке, одржаће се промоција збирке песама "Ветровима уназад" Мирјане Ранковић Луковић.

Мирјана Ранковић Луковић у свет књижевности улази 1998. године збирком песама "Други део мене". Први јој је добродошлицу пожелео песник Љубивоје Ршумовић одличним критикама и још бољим препорукама. Он је тада истакао да "она суверено влада стихом, као искусна песникиња која је занат завршила код добрих мајстора. Можда Црњанског, а свакако код Мике Антића и вероватно код Десанке." Исте године следи још једна збирка песама "Лица љубави", а потом приповетке "Након свих ових година", "Пешчано време", "Улазећи у причу", роман "Мушкарци не плачу", приповетке "Приче из Причевића".

Поред Ршумовића, у њеним књигама рецензију потписују: Радомир Андрић, Петар Арбутина, Мирко Иконић, Добрица Ерић, Тодор Бјелкић.

Мирјана Ранковић Луковић је члан Удружења књижевника Србије.

О збирци песама "Ветровима уназад" ће, осим ауторке, говорити и један од рецезената књиге, Недељко Попадић.

Представљена збирка песама "Дозивање Бога" Слободана Ристовића

Овогодишња књижевна дешавања у Библиотеци отворена су у четвртак, 22. јануара 2015. године гостовањем завичајног песника Слободана Ристовића и промоцијом његове, петнаесте по реду, збирке песама под називом "Дозивање Бога". 

"Дозивање Бога" своју промоцију доживело је и у Ослу у Норвешкој, а књижевни критичар и публициста из Бризбејна из Аустралије, Драган Тепавчевић, изабрао је ову књигу за свој докторски рад. Он је написао да је Ристовићева последња објављена књига врх његовог дела, али и сам врх онога што је исписано у српској поезији с почетка XXI века. која нема слабог места.

У претходним својим збиркама Ристовић говори о кући и огњишту, о мајци и оцу, о кућној гуји, покушавајући да упозори и заустави пропадање живота и народа коме он припада. Сада у овој књизи покушава да заштити пропадање онога што се зове "генетски код" народа, онај део језика који народ чини народом, а њега песником. Слободан Ристовић Бога дозива на начин на који га дозива свако од нас, прича онако како обичан човек прича са Богом сваки дан помињући га онако, успут кад уздахне. Пише простим, народним језиком, неки од израза које користи су у оптицају још само у руралним срединама у којима се у највећој мери и очувала присност разговора са Богом као са живим бићем. Истовремено, аутор следи и изворно хришћанско веровање  да је доброта највеће богатство, па је тако "Дозивање Бога" је и дозивање доброте у људима. 

    

фото: Драган Никић

Представљање књиге "Дозивање Бога" Слободана Ристовића

 

У четвртак, 22. јануара 2015. године са почетком у 19.оо часова, у Сали Библиотеке, одржаће се промоција збирке песама нашег завичајног писца, Слободана Ристовића.

Слободан Ристовић је рођен у Чајетини 1952. године.

Објавио је 14 књига песама као што су: "Вилин точак", "Вилине врзине", "Љубави моја од птица", "Кућни праг", "Кућна гуја", "Чемериште", "Патина пламена"...

Такође је објавио и књиге прозе "Мржња", "Светлица", "Срећеа је негде близу", "Страх од људи"...

Пише књижевне и ликовне импресије, есеје, духовне чланке. Бави се и етно филмом. Добитник је више књижевних признања. 

На Сајму књига у Београду представљена монографија "Ђенерал Крста Смиљанић - хроника једног витешког живота", ауторке Снежане Ђенић

59. међународни сајам књига у Београду који је ове године одржан под слоганом "Време је за књигу" трајао је од 26. октобра до 2. новембра 2014. године. Сајам су отворили академик Милош Тешић и амабасадор овогодишње земље госта, Кине, Ли Манчанг. На више од 30000m2 своју продукцију представило је 483 излагача, од којих 406 домаћих и 77 иностраних. Током осам сајамских дана поштоваоци књижевности могли су на једном месту да сагледају целокупну овогодишњу продукцију и да по најповољнијим ценама обогате своје библиотеке најновијим насловима домаћих и страних писаца.

На штанду Ужичких издавача промовисано је ове године 119 наслова 41 издавача. У склопу овог штанда библиотека "Љубиша Р. Ђенић" представила је пет нових наслова међу којима је истакнуто место нашла монографија "Ђенерал Крста Смиљанић - хроника једног витешког живота", ауторке Снежане Ђенић.

Говорећи о својој последњој књизи и раду на њој ауторка је истакла: "Лично, као аутору ове монографије, била је изузетна част и велико задовољство да пратим и истражујем велико дело Крсте Смиљанића и да га на овај начин презентујем јавности. Крста Смиљанић спада у знамените људе XX века, спада у ред елитних војних стратега, уствари он спада у горњи врхунски ешалон официра српске војске. Оно што бох посебно истакла, што представља суштину личности Крсте Смиљанића, је то да је он високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво својим радом, својим залагањем и једном часном службом свом народу и својој отаџбини.

Био је официр ордонанс краља Милана и краља Александра Обреновића. Блиско је сарађивао и са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих је добио највећа одликовања. Добио је и Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, није био члан Камариле нити било ког другог клана. Полагао је заклетву четворици владара и све их је часно служио, али је сматрао да се та света заклетва полаже само пред својим народом и својом отаџбином и у томе јесте његова величина.

Крста Смиљанић је рођен 1868. године у златиборском селу Љубишу. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу, а Војну академију завршава у Београду 1896. године и због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку. На усавршавању своје струке провео је годину дана у Француској, у 74. пешадијском пуку у Руану, а пред Балканске ратове, војвода Путник га узима за свог најближег сарадника и поверава му врло осетљив  и значајан саобраћајни сектор у главном ђенералштабу. У време Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада показали практично ће их учинити бесмртним и уједно представити најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске. Између два светска рата обављао је многе дужности. Био је командант Дравске дивизијске области у Љубљани, Треће дивизијске области у Скопљу и Друге дивизијске области у Сарајеву. Био је и бан Зетске бановине и краљев сенатор све до свог пензионисања 1938. године. Када је почео Други светски рат он је из Београда прешао у Љубиш, али немачка команда је желела да прослављеног ђенерала има у близини и под контролом. Он је ухапшен и стављен у кућни притвор где је и умро маја месеца 1944. године.

За свог живота је добио 35 одликовања од тога 15 страних тако да је ова монографија само мали дуг за његова велика дела, за све оно што је у својој блиставој каријери урадио за свој народ и за своју отаџбину."

Предајом Отворене књиге амбасадора Кине, Лија Манчанга, руском колеги Александру Чепурину, затворен је 59. међународни сајам књига у Београду. Александар Чепурин је најавио скоре припреме за наступ Русије на 60. јубиларном сајму и то не само због части која им је указана већ и зато што је Међународни сајам књига у Београду једно од најзначајнијих места за промоцију књиге у Европи и шире.

 

 

Представљена књига "Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића

У уторак, 19. августа 2014. године, у селу Рожанство представљена је књига "Рожанство - запис о поколењима", аутора Добривоја Борчића, а у оквиру 11. Сабора изворне народне песме под називом "Без извора нема воде".

Добривоје Борчић је основ за писање ове књиге нашао у књизи "Рожанство - запис за наслеђе", аутора др Рада Познановића и како сам каже: "Након изласка ове књиге, у делу који се односи на становништво уочио сам извесне недостатке. Поред личног уочавања имао сам и низ примедби од грађана, како оних који су обрађени у књизи, тако и оних који у њој нису били заступљени а требало је да буду. Све сам то бележио, прикупљао нове податке и бележио промене настале после објављивања књиге, а онда осетио потребу да све то објавим у новој књизи..."

Читајући биографије људи који су заступљени у овој књизи наћи ћемо учеснике у устанцима и ратовима, почев од Првог и Другог српског устанка, па преко српско - турских и балканских ратова, Првог и Другог светског рата до недавно вођених ратова на тлу бивше Југославије. И како то рече Ђорђе Пилчевић "Ниједан од ових устанака и ратова није прошао без учешћа Рожањаца у њима." Најмасовније учешће је било у Првом светском рату где је евидентирано преко 200 Рожањаца који су у њему учествовали. У том рату погинуло је њих 125, а рат преживело 84. За многе се не зна када су и где погинули, док су посмртни остаци малог броја дотерани и сахрањени у рожањска гробља. Многи од њих су отишли 1912. остављајући куће и бројне породице, а вратили се 1918. године као хероји, са бројним ратним одликовањима, а затекли куће празне и опустошене...

"Оно што посебно одликује овај рукопис је чињеница да представља својеврсну кратку историју породица и лица која су насељавала село, било да су се задржали дуже или су отишли у друге крајеве земље или у иностранство. То ће у многоме допринети да се сачувају од заборава многи људи, њихова дела и догађаји који су обележили прошлост овог краја, као и да се уоче истинске вредности у животу људи, упознају њихове судбине, подизања и посртања и извуку поуке за будућност," написао је у својој рецензији за ову књигу др Живота Марковић. 

 

фото: Драган Никић

Представљена збирка прича "Живи примери" Виде Огњеновић

 У четвртак, 17. јула 2014. године, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и библиотеке Специјалне болнице "Чигота", представљена је збирка прича "Живи Примери", знамените српске књижевнице и редитељке, Виде Огњеновић.

Основну школу завршила је у Врбасу, а гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду (1963) и на Одсеку за режију Академије за позориште, филм и ТВ у Београду (1965). Пише романе, приповетке, драме и есеје.

Књиге драма: Меланхоличне драме (1991), Кањош Мацедоновић (1993), Девојка модре косе (1993), Сетне комедије (1994), Милева Ајнштајн (1999), Јегоров пут (2000), Драме I-III (сабране драме у три тома 2001-2002), Дон Крсто (2007).

Књиге прича: Отровно млеко маслачка (1994, 2009), Стари сат (1996), Најлепше приповетке (2001), Права адреса (2007), Живи примери (2012).

Књига прозе: Путовање у путопис (2006).

Књига есеја: Насупрот пророчанству (2007)

Романи: Кућа мртвих мириса (1995), Прељубници (2006), Посматрач птица (2010).

Књига разговора: Нема више наивних питања (2008).

Театролошке студије: Страх од сценске расправе (1980) и Шекспироманија (1980).

Књижевне награде: "Андрићева награда", "Бранко Ћопић", награда "Просвете", "Лаза Костић", "Карољ Сирмаи", "Паја Марковић Адамов", "Стефан Митров Љубиша", "Тодор Манојловић", Награда Народне библиотеке Србије за књигу године (2007).

Драме и проза Виде Огњеновић превођени су на енглески, немачки, француски, чешки, пољски, македонски, бугарски и мађарски језик.

Вида Огњеновић преводи са енглеског и немачког језика.

Председница је српског ПЕН центра и Потпредседница Међународног ПЕН центра.

Књига прича "Живи примери" обухвата осам прича које је ауторка, Вида Огњеновић, писала седам година. По њеним речима, централна тема ове збирке прича је избеглиштво, дислоцираност, самоизгнанство, и то је једна од тема која је дуго заокупља, јер је директно у вези са питањем идентитета. Приповетка, као прозна форма, која је иманентна нашем језику и менталитету и њен је циљ да свака прича мора да буде утемељена у стварном животу и да је хуманог порекла, па и када је измаштана мора да звучи да је могућа.  

 

Представљена збирка песама "Похара" израелског песника Амира Ора

 У среду, 16. јула 2014. године, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и библиотеке Специјалне болнице "Чигота", представљена је збирка песама "Похара", израелског песника светског реномеа, Амира Ора, коју је објавила издавачка кућа "архипелаг", у преводу Виде Огњеновић и Давида Албахарија. Гост је Српског ПЕН центра у оквиру програма "Светска књижевност у Србији".

Амир Ор (Тел Авив, 1956) је песник, есејиста, уредник и преводилац. У младости је био пастир, грађевински радник и рестауратор, да би потом студирао филозофију и упоредну религију на Универзитету у Јерусалиму, где је касније предавао старогрчку религију. Предавао је поезију на универзитетима у Израелу, Великој Британији и Јапану. Аутор је седам књига поезије: Гледам кроз очи мајмуна (1987), Лица (1991), Откуп мртвих (1994), Дакле! (1995), Песма (1996), Дан (1998), Тахирина песма (2001), Музеј времена (2007), Животиња у срцу (2010).

Ор пише есеје о поезији, антици и религији.

Песме Амира Ора до сада су преведене на више од четрдесет језика. За своју поезију Ор је, између осталог, добио Премијерову награду, Бернштајнову награду и Фулбрајтову стипендију.

Ор је био стипендиста Универзитете у Ајови (САД), Јеврејско - хебрејског центра Универзитета у Оксфорду (Велика Британија), Литерарног колоквијума у Берлину, Фондације Валпараисо, Фондације "Хајнрих Бел" и других.

За преводе античке грчке поезије добио је награду израелског Министарства културе.

Амир Ор је оснивач и главни уредник издавачке куће Хеликон . Године 1993. основао је истоимену арапско - хебрејску школу поезије. Приредио је неколико антологија хебрејске поезије на европским језицима. Оснивач је и уредник Међународног фестивала поезије Шар. Члан је Европске мреже за програме креативног писања и национални координатор програма Песници за мир, под покровитељством УН.

Живи у Тел Авиву.

На презентацији збирке, песника је у име организатора представила Мирјана Црнчевић, а своје преводе и преводе Давида Албахарије, је читала Вида Огњеновић, док је своје песме веома сугестивно читао сам песник на хебрејском језику. Изговорене су песме у чијем су фокусу били односи између љубавника, сам језик, размишљања некадашњег крвника из Аушвица или дијалог са песмом Кавафија.

Збирка изабраних песама "Похара" прва је књига Амира Ора објављена на српском језику. До сада су његове песме превођене на српски и објављиване појединачно. По речима песника, ово је збирка песама преузетих из многих збирки, а оно што до наших читалаца стиже на дар од песника јесте отето, похарано одозго односно плен (енглески наслов збирке је Loot) комуникације са вишом равни од свакидашње.

Вида Огњеновић, која је за ову збирку превела 17 песама, говорећи о песнику и поезији Амира Ора, окарактерисала га је као "изванредног песника, особеног, својеврсног чија поезија с разлогом долази у сам врх савремане поезије света".

фото: Драган Никић

Представљање књиге "Живи примери" знамените српске књижевнице Виде Огњеновић

 

Представљање књиге "Живи примери" знамените српске књижевнице, Виде Огњеновић, одржаће се у четвртак, 17. јула 2014. године са почетком у 20.30 часова, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Библиотеке Специјалне болнице "Чигота".

О књизи ће говорити ауторка, а програм ће водити Мирјана Црнчевић.

Представљање књиге "Похара" израелског песника Амира Ора

 

Представљање књиге "Похара", једног од најзначајнијих израелских песника, Амира Ора, одржаће се у среду, 16. јула 2014. године са почетком у 20.30 часова у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Библиотеке Специјалне болнице "Чигота". 

Амир Ор, реномирани писац, преводилац и есејиста чија дела су преведена на више 40 језика, гост је на Златибору у оквиру акције српског ПЕН центра Светска књижевност у Србији.

О књизи ће говорити књижевница Вида Огњеновић и аутор.

Програм ће водити Мирјана Црнчевић.

Представљен роман "Таласи београдског мора", аутора Драгана Јовановића Данилова

 У петак, 6. јуна 2014. године, у Сали Библиотеке, представљен је роман "Таласи београдског мора", аутора Драгана Јовановића Данилова.

Драган Јовановић Данилов је рођен 1960. године у Пожеги. Студирао је на Правном и Филозофском факултету, на групи за историју уметности.

Објавио је збирке песама: Еухаристија (1990), Енигме ноћи (1991), Пентаграм срца (1992), Кућа Бахове музике (1993), Живи пергамент (1994), Европа под снегом (1995) и многе друге. Такође је објавио и романе: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998) и Отац ледених брда (2009), као и књигу аутопоетичких есеја Срце океана (2009).

Његова поезија изазвала је критичку рецепцију на италијанском, француском, енглеском, бугарском, румунском и словачком језику. Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Добитник је и бројних књижевних награда. Данилов је и ликовни критичар и есејиста. Написао је преко две стотине текстова за каталоге ликовних изложби. Живи у Пожеги и Београду. 

Данилов је један од најнаграђиванијих песника средње генерације. После шеснаест збирки поезије, неколико есеја, ликовних критика, Данилов се читалачкој публици представио и романима око којих су мишљења критике била подељена. Међутим његов четврти роман "Таласи београдског мора" који се појавио прошле године, ушао је у ужи избор за НИН-ову награду, а освојио је престижну књижевну награду "Лаза Костић".

На самом почетку романа, писац скреће пажњу читаоцима са чиме се све могу срести у "Таласима Београдског мора": "Пред вама је истинита приповест, љубавна сторија која се одиграла у Београду... Ово је хермесовска прича зачињена сетом и живахни трилер, приповест о ученој Бајлонијевој пијаци, о београдским бескућницима...о Чарни, девојци коју волим...о спаљеној београдској библиотеци...и, дабоме, о оцу и сину..."

Данилов каже да се односом оца и сина, који је библијски, бавио у песмама и тиме се поиграва у роману.. Његови јунаци нису (осим главног) битне, историјске личности, већ обични људи које срећемо на пијацама, у зградама у којима живимо, у библиотекема... Сви они имају своје приче, по нечем занимљиве, а повезује их град у којем живе, или у који долазе - Београд. "О Београду не постоји много књига", каже Данилов. Њиме су се по највише бавили Светлана Велмар Јанковић и Момо Капор. Овај град, његова историја и лепота библи су изазов у који се радо упустио, чију историју је истраживао. Град у којем живи од 1984. године, проводећи у њему по четири - пет дана, а преостале у родној Пожеги. Почетак романа управо описује тренутке путовања возом, случајне сапутнике, њихове приче, догађаје, тренутке... "Роман је лавиринталан; он је прича о причама", каже писац.

"Таласи београдског мора" су роман којим је писац, напокон, задовољан, за разлику од претходна три. Њему је дао најлепши део себе: лирске моменте и емоцију песника, интригантност приче и уверљивост ликова романсијера. 

Сакупљач садржаја