Промоција књиге

Представљена књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века" аутора Данила Станојевића

 У уторак, 24. децембра 2013. године, у сали Библиотеке, представљена је књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века", аутора Данила М. Станојевића.

Данило М. Станојевић је рођен у Збојштици 26. децембра 1957. године. Основну школу завршио је у Љубањама, а средњу Саобраћајно - техничку у Ужицу. Запослен је у ЈКП "Градска топлана" у Ужицу.

Више од две деценије бави се локалном историографијом и резултате својих истраживања у Архиву Србије из Београда и Историјском архиву из Ужица објавио је у више књига. Аутор је монографије "Љубање и Збојштица"(2003.), "Топаловићи у Скржутима" (2004.), "Златиборци у војсци Кнежевине Србије 1815 - 1878" (2008.) и "Станојевићи из Криве Реке на Златибору" (2010.). Коаутор је две књиге: "Летопис основне школе у Љубањама" (1999.) и "Синђићи у Стапарима, Биосци и Овчињи" (2006.). 

Књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века" садржи податке порекла и досељавања становништва 15 села: Мачката, Трипкове, Жигала, Качера, Дријетња, Љубања, Збојштице, Никојевића, Равни, Скржута, Дрежника, Поточања, Крваваца, Потпећа и Злакусе.

Податке о пореклу становништва ових села Станојевић је налазио у објављеним публикацијама, у летописима мачкатске, стапарске, ужичке и севојничке цркве, а знатна сазнања о пореклу, досељавању и одсељавању стекао је и непосредном разговору са старијим мештанима. Међутим, највреднији, најсигурнији и најзанимљивији подаци нађени су у пореским тефтерима Кнежевине Србије од 1818. до 1840. године. Аутор доста пажње поклања и славама, узимајући их као знак повезаности и заједничког порекла фамилија и родова.

Књига обухвата и 27 села која је обрадио Љубомир Мићић 1906. године. На овај начин је, како каже један од рцезената књиге, др Илија Мисаиловић : "...једном књигом обухваћено питање порекла становништва Златибора и аутор ове књиге је омогућио будућим истраживачима да пописе ужичких и златиборских села који су обављени у првој половини XIX века добију на једном месту, у овој књизи."

На крају је сам аутор, захваливши се на посети и указаној пажњи посетилаца, истакао "да се нада де ће ова књига бар у некој мери продубити и проширити сазнања о пореклу становништва, подстаћи нове истраживаче и помоћи им да све празнине у питањима о пореклу становништва Златибора отклоне."

 

 фото: Драган Никић

 

Представљена књига "Вино ноћи" нашег завичајног писца, Рада Кнежевића

У четвртак, 12. децембра 2013. године, у сали Библиотеке, представљена ја књига "Вино ноћи" нашег најмлађег завичајног писца, Рада Кнежевића.

Раде Кнежевић је рођен 1988. године у Ужицу, а одрастао је на Златибору. Завршио је Правни факултет у Београду и тренутно ради као приправник у Општини Чајетина.

"Вино ноћи" је, како сам аутор у предговору каже, "заправо прича о студирању, о политици, филозофији, о љубави, али пре свега прича о одрастању, о једном бојажљивом, али одлучном корачању у свет одраслих."

Реч је од четрдесет пет прича помоћу којих нас аутор уводи у свој свет, своја размишљања о различитим темема из једног периода његовог живота док је студирао и писао своју прву књигу.

Поздравивши присутне љубитеље књижевности, госта и аутора, библиотекар Љиљана Ракић је рекла: "Ова књига тј. ове приче су и одраз размишљања читаве једне генерације младих људи у Србији, њених страхова и проблема са којима се суочава. Писана је језиком блиским савременом, млађем читаоцу, и кроз њу се провлаче многе животне истине око којих се могу сложити различите генерације."

Говорећи о књизи, професор српског језика и књижевности, Драган Новаковић је истакао да: "Нису бројни млади људи који, уз остале своје обавезе, стигну да се баве писањем. Дакле, вредан је хвале подухват да се бележи све оно што вам се учини битним и занимљивим, па да се то уобличи у књигу. Ту хвала заиста припада Раду Кнежевићу."

Млади аутор каже да није пуно ни имао избора око писања, да га је "перо" заразило, и да не мисли да се може лако ослободити ,а и неће.

"Почело је спонтано, ненедано, а онда су се реченице низале готово саме од себе..."

"Сигуран сам да ће вас неки пасажи насмејати, неки растужити, али ипак ако не осетите потребу да нека моја запажања, закључке, мисли запишете и запамтите, онда сматрам да нисам успео...

Ја могу да вам причам још дуго, ал' искористићу ову прилику да позовем све младе да се покрену, активирају, да раде оно у чему су добри, али и да усавршавају оно у чему нису! Јер и вода се убари ако стоји, а камоли млади човек!"

На крају се захвалио људима и институцијама који су допринели да "Вино ноћи" угледа светло дана!

 

фото: Драган Никић

Представљена монографија "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" на Сајму књига у Београду

 

На 58. међународном сајму књига у Београду, штанд Ужичких издавача публици се представио са 132 наслова издата од стране 44 аутора међу којима су се нашло и 6 издања библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

У среду, 23. октобра 2013. промовисана је монографија "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић и Милисава Ђенића.

Многобројне посетиоце, у име Библиотеке, је поздравила библиотекар Љиљана Ракић и прочитала рецензију историчара Милорада Искрина који није био у могућности да буде на промоцији.

"Давно је казано, кад се сложе младост и искуство мора да се створи нешто вредно, нешто капитално. То је случај и са овим драгоценим албумом.

Моје виђење књиге аутора Милисава Ђенића и Снежане Ђенић желим да окарактеришем речима једног од аутора, историчара Милисава Ђенића, изречене у некој његовој другој књизи о Златибору: "мој превасходни циљ је био да пратим развој златиборских туристичких насеља и истакнем најзначајније догађаје и најзаслужније неимаре и ствараоце у минулих стопедесет година."

Књига, тачније албум о Златибору носи наслов Светлописом кроз прву српску ваздушну бању. У поднаслову: Златибор на старим фотографијама.

Сама реч "светлопис" жели да истакне магични проналазак апарата, који може да забележи тренутак и да заустави време. Захваљујући овом техничком изуму, сачувана је прошлост Златибора. То је и полазиште аутора да направе један овакав албум, који би могао да се назове споменар. Постугнут је циљ да се сачува и прегледачу овог албума представи Златибор са његовим лепим пределима из прошлости. Следећи потез који су направили аутори је да се све фотографије, што детаљније анализирају, да би се расветлила прошлост златиборских крајева од друге половине XIX, па све кроз добар део XX века. Читаоцу албума је омогућено да се фотографијом упозна са пределима, грађевинама и људима који су носећи део овог материјала.

Када аутори скупе све на једно место онда и надпросечни познавалац, кроз овај албум, нешто што до тада није знао или мало знао, да су на ову нашу златну планину долазили и боравили: краљ Александар Обреновић, Петар Први Карађорђевић и регент Александар, политичари и министри као што су Милан Ђ: Милићевић, Милан Грол, Алекса Поповић, Алекса Поповић, Мехмед Спахо, Љуба Ковачевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, Андра Станић, Јован Дучић, др Драгиша Ђурић, генерали Миливоје Јоксимовић и Милутин Недић...

Албум открива туристичка насеља: Рибницу са 22 фотографије, Палисад са 38 фотографија, Краљеву Воду са 81 фотиграфијом и насеље Око са 14 фотографија.

Сигурна је чињеница да за ову тему немамо адекватније људе, боље познаваоце. Само су они могли да створе овако вредну књигу и да на тај начин сачувају од заборава, још на један начин, прошлост нашег краја. То више нико не може, после њих. Ухваћен је "последњи воз". Сведока прошлости Златибора нема. Аутори су употребили доста труда и залагања да изврше идентификацију лица, предела и времена у коме је настала свака фотографија.

Они су стварајући ово драгоцено дело, на најбољи начин упознали читаоце са пределима, објектима и људима који су нераздвојни део прошлости Златибора.

Хвала им." 

Поетски час Градимира Ђуровића

На часу српског језика код ученика четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" у Чајетини, у четвртак, 26.септембра 2013.године, гостовао је наш писац из Београда Градимир Ђуровић.

После уводног дела у коме је библиотекар Љиљана Ракић представила писца, о својим књигама за децу "Пун џеп кликера", "Прича о бубашвабама" и "Кртица Зрика", које су објављене на српском, француском, енглеском, немачком и јапанском језику, аутор је говорио веома надахнуто, уз пуно примера, детаља и илустрација.

У реализацији овог дружења, поред библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", учествовала је и библиотека Специјалне болнице "Чигота."

Промоција романа "Велики рат" - Александар Гаталица (добитник НИН-ове награде за 2012.годину)

 У петак, 20.септембра 2013.године у сали Библиотеке, одржана је промоција романа "Велики рат" аутора Александра Гаталице, добитника НИН-ове награде за 2012.годину.

Александар Гаталица је рођен 1964.год. у Београду. Дипломирао је на катедри за Светску књижевност 1989.године. 1993. се појављује на српској књижевној сцени и од тада је објавио 11 књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Познат је и као преводилац (први пут је превео четири античке драме на српски језик - Еурипидову Алкестиду, Бахаткиње и Ифигенију у Аулиди и Софокловог Едипа на Колону), превео је и песничку заоставштину песника који нису потпуније превођени (Мимнермо, Солон, Сапфа). У преводу Гаталице до сада су постављене три античке драме.

Као музички критичар писао је критике за дневне листове Глас јавности и Вечерње новости.

Добитник је награда Милош Црњански, Иво Андрић, Умберто Саба, Стеван Сремац и Награде Удружења драмских уметника. У јануару 2013.године добио је најпрестижније домаће књижевно признање - НИН-ову награду за роман "Велики рат", а месец дана касније и награду Меша Селимовић за исто дело.

"Велики рат" је епски велик, а савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку двадесетог века. Није то само портрет изванредно много људских судбина, већ убедљива слика слома велике наде у срећну будућност човечанства. Усред тог потресног догађаја нижу се неодољиве епизоде о нечему што је стварно и невероватно, и измишљено и проживљено, тријумфују људска осећања и сенка победе оставља свој траг. Пратећи судбине преко седамдесет јунака, на свим зараћеним странама, Гаталица је обликовао победнике и поражене, генерале и оперске певаче, војнике и шпијуне, мале, обичне људе успевајући да обухвати читаву епоху.

Поздравивши све присутне и пожелевши добродошлицу гостима, библиотекар и заменик директора Љиљана Ракић, је рекла: "Има у овој књизи несвакидашње амбиције, тужних и веселих судбина, примера невиђеног, али сасвим узалудног хероизма. "Велики рат" ниједног тренутка не постаје историјска хроника јер се од докумената развија до невероватних открића градећи јаку, упечатљиву причу правог романа и великог уметничког дела."

Аутор романа, Александар Гаталица, је рекао: "За мене је ова књига била једна врста чуда и док сам је писао, а нарочито када је написана и када је почела да се чита. Књига је писана три и по године готово колико је трајао и овај Велики рат. Он је трајао четири године.Писана је у тишини, писана је већином у Народној библиотеци Србије, писана је, како да кажем, са једном дозом спокоја јер ми се чинило да у њој сабирам све што сам дотад и досад знао, све вештине које сам од других научио јер нико се сам на овом свету не рађа, све вештине и, како обично кажем, све алатке које сам сам изумео током двадесетогодишњег писања." Такође је додао да је веома поносан што "иако се веровало да се у Србији не чита, роман "Велики рат" је доказао да се ипак чита и да чак и они људи који читају једну књигу годишње или једну књигу у деценији или они који су први пут у животу прочитали књигу, имам утисак, да је то био управо роман "Велики рат". "Велики рат" су прочитали и млади и стари и образовани и необразовани, дакле и они који су спремни као читаоци и они, који се чинило, да нису били спремни као читаоци."

Осврнуо се и на трендове у српској књижевности у протеклих десет година рекавши: "У протеклих десет година међу најчитанијим књигама смо имали мемоарску литературу, разне забелешке "препаметних новинарки", херц романе и све оно што није служило на част читалачкој публици и, можда, књижевности. Ове године је прва година у овом веку где једна књига која није тако писана односи победу над неприкосновеним издањима романа који су ту да вас једноставно забаве..." 

О роману је говорио и Милета Аћимовић Ивков, један од најугледнијих српских књижевних критичара и, у веома елоквентном, динамичном и занимљивом излагању, рекао: "Залиставајући овај опсежан у извесној мери према савременим стандардима чак и обиман "Велики рат" роман Александра Гаталице, читалац ће још од почетка сусрести неколико за њега нимало оспокојавајућих појединости. Најпре установиће један дуги списак, каталошки збир ликова и набројаће да их има 74, можда и више. Потом ће се још од почетка, или листајући књигу од почетка до краја, уверити да је она веома чврсто, прстенасто компонована."

фото:Драган Никић

Свечана промоција романа о највећем историјском преокрету на почетку XX века планира се за 28.јун 2014.године, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, у Лондону, у конгресном простору Војничког гробља британских ратника из Првог светског рата.

Промоција књиге "Од јегиштера до компјутера" - Милосав Г. Радибратовић

 Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је прва установа културе и средиште културног живота Чајетине са традицијом дугом преко сто година. Већ дуги низ година се бави сакупљањем и чувањем националног блага, организовањем различитих културних догађаја, обележавањем  значајних годишњица, као и издавањем књига у којима се чува дух Златибора. 

Издавачка делатност Библиотеке је првенствено усмерена ка нашем завичају и завичајним ствараоцима, писцима и песницима као што је господин Милосав Радибратовић. У нашем издању, до сада је објавио своје лирске записе у заједничким збиркама: "Награђене песме" (1966. и 1969.), "Пуче зора изнад Златибора" (1974.) и "Златиборски песмоплети" (2007.). Написао је књигу "Зубља знања"(1976.), поему "Осамнаест ружа за хероја" (1987.), три књиге документарне прозе "Лучоноше просветљења" (2006.), "Лучоноше просветљења II" (2009.) и "Понос завичаја" (2010.). "Зрак сунца на капи росе" излази 2012. и "Пет најлепших година" у јуну 2013. године.

Милосав Г. Радибратовић је један од ретких заљубљеника у свој завичај који су спремни да се жртвују на незахвалним пословима спасавања локалне баштине, за шта је потребно много упорности, добре воље и самоодрицања. Само људи добре воље чији се корен дубоко хвата роднога тла и којима припада будућност прихватају се овог драгоценог посла. Такав је наставник Милосав Радибратовић, хроничар свога села, чији су публиковани радови добрим делом допринели да је историја Рожанства проучена више од било ког златиборског села.

 

фото: Драган Никић

Књижевни сусрет ученика V и VI разреда ОШ "Димитрије Туцовић" са Виолетом Бабић

У уторак, 9. априла 2013. године, у сали Библиотеке, ученици V и VI разреда ОШ "Димитрије Туцовић" су се дружили са Виолетом Бабић, писцем књига за децу и младе.

Књиге Виолете Бабић привлаче пажњу девојчица и дечака који желе да сазнају како да лакше одрасту, стекну самопоуздање и добро се осећају.

 Професорка српског језика, лексикограф, лектор, уредник, писац књига за децу и младе, Виолета Бабић рођена је 1953. године у Београду. Дипломирала је на групи за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радила је 25 година у Институту за српски језик на изради "Речника српскохрватског књижевног и народног језика."

Виолета Бабић аутор је књига: "Мој први сликовни речник српског језика" (књига намењена деци предшколског узраста), "Књига за сваку девојчицу" (књига намењена девојчицама и девојкама од 9 до 19 година), "Бележница за сваку девојчицу" (комбинација дневника и роковника), "Књига за сваког дечака" (за дечаке и младиће од 9 до 19 година), "Бележница за сваког дечака" (комбинација дневника и планера) и "Књига за девојке и њихове момке" (свеобухватан водич за девојке и младиће на прагу сексуалног сазревања).

 Библиотекар Љиљана Ракић је, поздравивши госте и ученике, рекла: "Књиге Виолете Бабић су намењене деци у најостљивијем периоду одрастања, у пубертету, који уме да буде поприлично стресан и за децу и за родитеље. Тада се јавља мноштво питања о променама које се дешавају, на које се не знају одговори, па чак и када се обратите родитељима често остајете без одговора. Многи од вас посежу за интернетом у потрази за неким одговорима, али подаци на интернету су често непоуздани и нетачни. Насупрот томе, књиге Виолете Бабић су проверене од стране доктора специјалиста из разних области медицине и у њих можете имати потпуно поверење."

фото: Драган Никић

Песнички час Дејана Алексића

      У уторак, 5. марта 2013. године, ученици трећег и четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" у Чајетини имали су прилику да се друже и причају са песником Дејаном Алексићем. Око стотину ученика, у нешто више од сат времена, могли су упознати боље Дејана Алексића, једног од најзначајних аутора домаће књижевности за децу, добитника најзначајнијих књижевних награда: Невен, Радио Београда, Просветне награде, Доситејево перо, Гашино перо... Са његовим песмама и причама већина деце се већ сусрела јер је као аутор заступљен у читанкама и лектири за основну школу.

      Лако, искрено, врцаво и радно...четири речи које најприближније могу описати овај сусрет. Узајамно слушање, уважавање и укључивање у програм је обележило и овај поетски час, јер Дејан Алексић свим својим сусретима и програмима за децу ставља акценат на интерактивни приступ у обраћању учесницима. Аутор полази од претпоставке да живи контакт деце са ствараоцем може деловати подстицајно на развој њихове склоности ка стварању, ка развијању улога и стварању једног новог квалитетног односа на релацији књига -  читалац -  аутор.

      "Ја ову библиотеку доживљавам као једну од оних ,нажалост код нас још увек ретких библиотека, које своју мисију установа културе не доживљавају само у једном сервисном значењу, а тај сервис би био издавање књига читаоцима, већ као право мало жариште културног живота", истакао је Дејан Алексић дајући изјаву локалној телевизији.

 

    Фотографија: Драган Никић                        

 

 

"Агресија НАТО - Сумрак Запада" - група аутора

     

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Београдског форума за свет равноправних, 29. новембра 2012. године у сали библиотеке је представљена књига "Агресија НАТО Сумрак Запада"- да се не заборави. Промоција је почела интонирањем химне у извођењу оркестра и хора ученика Основне школе "Миливоје Боровић" из Мачката. Ученици ове школе су употпунили промоцију и казивањем песме о Милици Ракић, трогодишњој девојчици која је убијена од НАТО агресора. Своју песму "Седамдесетосам питања, а ниједан одговор", забележену током НАТО агресије говорио је Милосав Радибратовић, учитељ у пензији.

     Књига и промоција у Чајетини представљају сећање на све жртве НАТО агресије обликована у зборник радова са Међународне конференције која је одржана у Београду 2010. године, на којој је учествовало 700 гостију из Србије и иностранства који су били јединствени у осуди злочина који је извршио НАТО.

     О зборнику су говорили : Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова СРЈ, др Зоран Вујовић, бивши министар за саобраћај СРЈ, генерал-потпукобник Видоје Пантелић и Драгомир Вучићевић, амбасадор у пензији.

     Говорећи о књизи Живадин Јовановић је рекао: "Књига која је пред нама је сведочанство о драми једне земље и народа који нису пристали на подчињавање туђој вољи и туђим интересима. То је сведочанство слободномислећих људи који су смисао живота и делања нашли у служењу истини, правди и слободи..." Живадин Јовановић, говорећи и о Београдском форуму за свет равноправних који постоји пуних 12 година истакао је да Форум има за циљ ширење истине о Србији и српском народу. Осврнувши се на дан промоције у Чајетини, 29. новембар и дан када је у Хашком трибуналу управо ослобођен Рамуш Харадинај, истакао је да се агресија на Србе наставља и да ток актуелних догађаја оправдава наслов "Сумрак Запада" као и постојање Београдског форума.

     Речи Живадина Јовановића потврдио је и др Зоран Вујовић: "НАТО агресија на Србију и Црну Гору је кривично дело у продуженом деловању пре, за време агресије и траје до данашњег дана... Сведоци смо продуженог сумрака Запада и ових дана када је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Готовину и Маркача, а данас ослободише и Рамуша Харадинаја, што је још један шамар за Србију, за правду. Ова књига коју представљамо има задатак да нас опомене да никада не заборавимо."

 

"Џелат" - Слободан Гавриловић

     У среду, 7.новембра 2012.године, Библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и Специјална библиотека "Чиготa" су организовале књижевно вече и представиле роман "Џелат" Слободана Гавриловића. Роман је изашао 2012. године у издању издавачке куће "Албатрос плус" из Београда.

 О роману, инспирацији, дугом књижевном истраживању и бележењу хронологије дешавања, сазревању романа да би угледао светлост дана и био доступан публици, говорили су: аутор Слободан Гавриловић, Гојко Тешић, Јово Цветковић и Горан Бабић.

Гојко Тешић је, говорећи о роману, рекао : "Роман о џелату је први те врсте у српској књижевности. Тешка прича о људском бићу које је постало машина за убијање."Извођач" најмонструознијих радова прича о свом "послу" у име идеје "правде", с таквом мирноћом као да заиста проповеда по рецепту "прича" из "Хиљаду и једне ноћи". На то нам указује и посве модерна структура овог јединственог романа у српској књижевности, који документарним исказима ( да ли су историјски, или су  пак из света модерног светског романа, филозофије, антропологије, етике итд.) прекида причу и причање и тако нам ствара привид о наративном рукопису који јесте исписиван као да је реч о Шехерезадином казивању. У извесном смислу та документарност као да подсећа на вечну тему, њена је нека врста историје, од древних до модерних времена; то је, превасходно, историја ужаса једне људске душе која прераста у симбол бездушности, мрачна прича коју главни јунак казује са језивом страшћу, с таквом убедљивошћу да вам се при читању леди крв. Прича је, дакле, аутентична, причалац је заиста испричао историју своје "душе" - од џелата до одгајивача цвећа...

     Оно што је у овом тренутку важно подвући поводом првог Гавриловићевог романа јесте та чудесна експлозија наративне енергије која нам открива изузетног писца пекићевско-селимовићевско- андрићевског типа."

    Слободан Гавриловић је истакао да није случајно што је друга промоција, после Београда, одржана баш у Чајетини. Роман је у њему сазревао пуних 28 година, а толико је трајао и истраживачки рад, прикупљање архивске грађе...а идеја за роман, као и тема,  је рођена баш у Чајетини.

    

     Представљајући животни пут Видана Митића, човека који је од сиромашног сељачког детета стицајем различитих околности током Другог светског рата постао човек од поверења Јосипа Броза Тита, обављајући егзекуције политичких противника и "непријатеља комунизма и партије", Гавриловић је приказао и турбулентна историјска дешавања која су изазвала поделе у породицама, међу рођацима и српским народом чинећи вишедеценијску поделу на "четнике и партизане".

     Слободан Гавриловић упоредио је свој рад на овом роману са тражењем одговора на многа питања и животне дилеме попут оних о сукобу добра и зла.

     "Зло је јако, жилаво и моћно, док је добро, с друге стране, крхко али и веома истрајно. Кроз читаву нашу познату историју зло се поигравало са добрим", рекао је Гавриловић.

Сакупљач садржаја