Промоција књиге

Промоција монографије "Мој град" аутора Радомира Верговића

У четвртак, 05. јуна 2014. године, у Народном музеју у Ужицу, а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Народног музеја из Ужица, одржана је промоција монографије Радомира Верговића "Мој град".

 

 Радомир Верговић рођен је у Ужицу 1939. године. Академију за примењену уметност, сликарски одсек, завршио је у Београду 1966. године, у класи професора Винка Грдана и Рајка Николића. Члан је УЛУПУДС-а од 1972. године. Осим сликарства, бави се и цртежом, графичким дизајном, карикатуром, мозаиком и ликовном критиком. Излаже 1960. године самостално и групно у земљи и иностранству. За свој рад је добио више награда и признања, а 2008. године је добио Награду за животно дело УЛУПУДС-а. Живи и ради у Ужицу.

 

Историчар и директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, је у свом веома инспиративном и надахнутом говору истакла да: "Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", поред своје основне делатности настоји да чува, излаже и публикује историјску и културну баштину, вредности које темеље наш идентитет и негују традицију духовности. То представља велику привилегију и једнако заовољство.

У сарадњи са Народним музејом Ужица, Библиотека се појављује као издавач једне по свему изванредне публикације "Мој град" која садржи два циклуса слика из импресивног сликарског опуса аутора Радомира Верговића.

У првом циклусу "Враћање праотачким частима" представљен је 21 портрет знаменитих личности ужичког краја из различитих области стваралаштва. Најстарији међу њима Гаврило Поповић, протојереј ужички, народни посланик и добротвор, рођен је 1823. године, а најмлађи Стојан - Стив Тешић, драмски писац и сценариста, 1942. године. Између њих је читав један век у коме су живели трудољубиви људи са Верговићевих портрета, радећи све да га учине што бољим.

Ту су председници влада и Народне скупштине, министри, високи црквени достојанственици, председници општина, индустријалци и добротвори, универзитетски професори, један харизматични ђенерал, и један мајор из Првог светског рата, личности из културе и уметности. У овој скупини портрета само су двојица међу живима Миленко Мисаиловић, драматург и редитељ и Љубомир Симовић, књижевник.

На свим овим портретима посебног мајсторства и префињене осетљивости, са личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, уз праву меру провокације, видљиви су оквири једног времена са многим својим невољама и благодетима и својеврсном трагиком, утиснутом као печат на историју српског народа.

Сваки од ових портрета садржава животни пут, одакле иду, шта су и где иду...лик, карактер и судбину... Разлог, узрок и смисао дати су кроз симболе који упућују.

Овај посве искрен омаж знаменитим , а заборављеним људима, обележен особеном поетиком Радомира Верговића, увид је у много сложенију димензију трајања где свест и савест, правда и законитост обликују један витешки закон враћања праотачким частима, извлачећи из мрака заборава многе даровите, храбре и по свему изузетне људе.

И како сам аутор каже: "Грех заборава праотачких части може се генерацијама испаштати. Као сликар, част ми је да могу колико - толико допринети да бар ликови неких од њих буду што дуже са нама."

Радомир Верговић на тај начин, маниром врсног мајстора враћа из принудног заборава оне који су достојни нашег трајног памћења.

Други циклус Верговићевих слика "У скривеној души града" потврђује његову однеговану потребу да продужи трајање свом граду, онаквом какав је био некада, са кућама које више не постоје, улицама, трговима, двориштима, бунарима и парковима.

Сви ти оплемењени животни простори као и моменти из свакодневног живота неког прошлог времена, биће сачувани за будућност, представљајући исовремено "заробљавање" или "замрзавање" делића историје нашег непосредног окружења. И зато поред естетског доживљаја Верговићеве слике су и један веродостојан докумнет, а то им даје посебну вредност.

На начин на који је замишљена , са својим несталим кућама у којима је скривена тананост душе, просторима сигурног уточишта, спрам којих је могуће одмеравати моћи и немоћи, са изузетним људима посебних вредности, који по обрасцу судбине добијају изглед достојанства и будног чувања части, публикација Мој град, тако постаје хроника једног времена ус сликама, а тиме и својеврсна историја."

Текстове Срета Бошњака, историчара уметности, Драгана Јовановића Данилова, књижевника, Миленка Мисаиловића, театролога, Драгише Милосављевића, историчара уметности и Зорана Јеремића, новинара, говорио је Слободан Љубичић, првак драме Народног позоришта у Ужицу.

 фото: Народни музеј Ужице

Промоција монографије Радомира Верговића "Мој град"

   

У четвртак, 5. јуна 2014. године са почетком у 19 часова, у Народном музеју у Ужицу, а у организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине и Народног музеја из Ужица, одржаће се промоција монографије Радомира Верговића "Мој град".

О књизи говоре издавачи и историчар уметности, Катарина Доганџић Мићуновић.

Текстове Срета Бошњака, историчара уметности, Драгана Јовановића Данилова, књижевника, Миленка Мисаиловића, театролога, Драгише Милосављевића, историчара уметности и Зорана Јеремића, новинара говори Слободан Љубичић, првак драме Народног позоришта у Ужицу.

 

Отказује се промоција књиге "Пошаљи више ту поруку", аутора Недељка Попадића

Обавештавамо читаоце и љубитеље књиге да се отказује промоција књиге "Пошаљи више ту поруку", аутора Недељка Попадића, која је данас тебало да се одржи, због објективне немогућности аутора да присуствује истој.

О наредном термину ове промоције Библиотека ће накнадно обавестити јавност.

Промоција књиге "Пошаљи више ту поруку", аутора Недељка Попадића

 

У четвртак, 15. маја 2014. године, са почетком у 19 часова, у Сали Библиотеке, одржаће се представљање књиге "Пошаљи више ту поруку", аутора Недељка Попадића, најпопуларнијег песника за децу и младе у нашој земљи.

Постигао је у српском песништву за децу и младе све што се очекује од правог песника: обновио лирско певање и узнео емоцију у највише висине. На Олимпу поезије, као најчитанији и најпопуларнији песник, објавио је књиге за децу у више од милион примерака. Налазе се у скоро свакој школској, градској, сеоској и кућној библиотеци.

Песме из књиге Пошаљи више ту поруку, су, можда, најдубље проживљене слике заљубљености мушкарца у жену.

Представљен роман "Таи" аутора Горана Гоцића, добитника НИН-ове награде за 2013. годину

У уторак, 18. матра 2014. године, у сали Библиотеке, представљен је роман "Таи", аутора Горана Гоцића, овогодишњег добитника 60. јубиларне НИН - ове књижевне награде.

Образлажући по чему се роман загонетајућег наслова "Таи" достојно издвојио од осталих, књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков, објаснио је да је Гоцић изграђујући у роману веома сложену и разуђену причу о емотивном сусрету јунака наших дана са егзотичном лепотицом сумњивог морала у далеком Тајланду - карактеристичној земљи осмеха и гладних уста, активирајући богато и сложено књижевно, филозофско и културолошко наслеђе, успео да јој уметнички уверљиво обезбеди универзалне димензије значења и вредности.

 

Аутор романа, Горан Гоцић је, говорећи о Тајланду, истакао да је то земља где се сви осмехују и да странци врло брзо почињу да опонашају мештане, осмехујући се свима, да се на Тајланду први контакт успоставља лако, али да се емотивне везе успостављају веома тешко, док је у Србији обрнуто. На крају је прокоментарисао актуелну политичку и економску ситуацију на Тајланду.

Гоцићева слика Тајланда представљена је из визуре средовечног ексцентричног писца из Србије који се заљубљује у тамнопуту "продавачицу љубави" у Бангкоку, поткрепљена је бројним белешкама и цитатима других аутора, уз значајну улогу пишчевог алтер - ега, који у континуитету кроз и-мејл преписку са главним јунаком разуверава читаоца у могућност конаћне истине о недовољно познатој далекоисточној цивилизацију и култури, заснованој на матријархату, неформално д0озвољеној простируцији, будизму и другим контрастима у односу на западни свет.

Публика је аутору поставила питања о празнини западног човека, а било је и речи о жељи главног јунака да буде добар. На питање зашто се роман зове "Таи", аутор је одговорио да му је у време писања романа то било јасно и да како време пролази наслов је све теже објаснити, али да сама реч "Таи" има скривено значење слобода на више начина.

 

фото: Драган Никић

Представљена књига " Библиотекарство Западне Србије", аутора др Рада М. Вучићевића

У уторак, 4. марта 2014. године у сали Библиотеке представљена је књига "Библиотекарство Западне Србије", аутора др Рада М. Вучићевића.

Др Раде М. Вучићевић је рођен 21. августа 1956. године у Пожеги. Основну и Средњу школу завршио је у Јежевици и Пожеги, а Филозофски факултет, постдипломске и докторске студије у Сарајеву, Кракову и Београду.

Магистарски радови и дисертације: "Српска књига на тлу Пољске у XVIII и XIX веку", "Библиографија часописа "Међај" ", "Огледи из савремене српске књижевности", "Библиотекарство у Западној Србији 1835 - 2000 године".

Режира кратке, ауторске филмове, организује и врши маркетиншке мултимедијалне презентације, манифестације културе, масовне скупове и псредује у издаваштву.

Пише есеје, приказе, романе, поезију, драмске и позоришне текстове, а посебно изучава историју књиге, писма и библиотека Западне Србије и завичајне библиографије периодичних издања. 

До сада је објавио 27 књига из различитих области, а у стручним листовима и часописима преко 300 библиографских, стручних јединица, снимио десетину документарних филмских пројеката за шта је награђиван значајним филмским наградама, како код нас, тако и у иностранству.

Главни и одговорни уредник је часописа "Руски глас" и "Међај" Ужице. 

Превођен је на руски, енглески, француски, италијански, немачки, бугарски, словачки, мађарски и турски језик.

Члан је Удружења књижевника Србије, Црне Горе и Републике Српске.

 

Књига "Библиотекарство Западне Србије" обухвата период од 165 година настанка, организације и развоја библиотекарства, важне научне дисциплине из чијих корена су израстале и развијале се култура, просветитељство, музејска и архивска делатност, издаваштво, штампарство, позоришна и драмска уметност. Захваљујући исцрпном истраживању, аутор креће причу од првих библиотека основаних при манастирима, које су биле основно средство у очувању вере, националне свести и укупног културног препорода српског народа, преко читаоница до савремених библиотека. Значајно место у књизи је посвећено библиотеци у Чајетини и књигољупцу чије име библиотека данас носи, Љубиши Р. Ђенићу.

Говорећи о књизи, доц. др Мирјана Стакић је истакла: "Поред дефинисања и расветљавања стања у библиотекарству, што је била жеља и намера аутора, и што је он у потпуности постигао, ова књига то и премашује, јер представља и вредну културолошку студију о стању у култури не само Западне Србије, већ и целокупне неше земље, јер показује да се друштвеноекономски и политички живот рефлектује на стање у библиотекарству, пре свега преко законских регулатива и економске подршке, а последице свега тога су далекосежне, јер као некада, у првим читалиштима, тако и данас, у савременом процесу дигитализације, библиотека није само кућа књиге, већ и кућа душе. Цитирајући аутора који каже, говорећи о значају првих читалишта, јер то важи и за савремени тренутак: "Дебате и дискусије о прочитаном значиле су и подстицање на размишљање, отварале неке нове видике, омогућавале поређења и јасно одређење места и стања у којем су, шта им је чинити и како се одредити према свету којем припадају."

фото: Драган Никић

У Мачкату представљена књига "Мачкат - праг Златибора" аутора др Рада В. Познановића

 У петак, 10. јануара 2014. године, у просторијама ОШ "Миливоје Боровић" у Мачкату, представљена је књига "Мачкат - праг Златибора" аутора др Рада В. Познановића, а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", Туристичке организације Златибор и ОШ "Миливоје Боровић".

Др Раде В. Познановић је рођен у Гостионици код Ужица 1924. године. Основну школу учио је у Рибашевини, гимназију и учитељску школу у Ужицу, Филозофски факултет у Београду. Докторирао је етнолошке науке у Београду.

Радио је као учитељ, наставник, професор средње школе, професор на Педагошкој академији, затим био је директор Историјског архива, новинар сарадник у многим листовима и др.

До сада је објавио књиге: "Традиционално усмено народно стваралаштво ужичког краја"(1988), "Гостионоца, прошлост и становништво" (1991), "Педесет година аматеризма у култури Ужица и околине" (1995), "Презимена ужичког краја" (1996), "Изгинули у ратовима 1912-1918 из Ужичког округа" (1998), "Век школе у Равнима" (1999), "Рожанство, запис за наслеђе" (2000), "Пругом преко Шаргана" (2006), "Руси међу Ерама" (2007).

Писање монографија појединих насеља, како рецезент ове књиге, професор Драган Новаковић, каже: "представља прихватање обимног истраживања свих области живота и рада огромног ризика да се читаоцима учини да је нешто прескочено или можда натачно. Када је у питању др Раде Познановић, такви ризици су сведени на најмању меру, јер је иза њега вишедеценијски рад на проучавању живота појединих насеља као што је иза њега и велики број написаних монографија села."

Велики труд који је аутор уложио у приказу становништва, родова и миграција, хидролошких особености, просвете и културе, сеоских потенцијала резултирали су вредном социолошком студијом о најпознатијем селу у овом делу Србије.

 

фото: Драган Никић

Представљена књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века" аутора Данила Станојевића

 У уторак, 24. децембра 2013. године, у сали Библиотеке, представљена је књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века", аутора Данила М. Станојевића.

Данило М. Станојевић је рођен у Збојштици 26. децембра 1957. године. Основну школу завршио је у Љубањама, а средњу Саобраћајно - техничку у Ужицу. Запослен је у ЈКП "Градска топлана" у Ужицу.

Више од две деценије бави се локалном историографијом и резултате својих истраживања у Архиву Србије из Београда и Историјском архиву из Ужица објавио је у више књига. Аутор је монографије "Љубање и Збојштица"(2003.), "Топаловићи у Скржутима" (2004.), "Златиборци у војсци Кнежевине Србије 1815 - 1878" (2008.) и "Станојевићи из Криве Реке на Златибору" (2010.). Коаутор је две књиге: "Летопис основне школе у Љубањама" (1999.) и "Синђићи у Стапарима, Биосци и Овчињи" (2006.). 

Књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века" садржи податке порекла и досељавања становништва 15 села: Мачката, Трипкове, Жигала, Качера, Дријетња, Љубања, Збојштице, Никојевића, Равни, Скржута, Дрежника, Поточања, Крваваца, Потпећа и Злакусе.

Податке о пореклу становништва ових села Станојевић је налазио у објављеним публикацијама, у летописима мачкатске, стапарске, ужичке и севојничке цркве, а знатна сазнања о пореклу, досељавању и одсељавању стекао је и непосредном разговору са старијим мештанима. Међутим, највреднији, најсигурнији и најзанимљивији подаци нађени су у пореским тефтерима Кнежевине Србије од 1818. до 1840. године. Аутор доста пажње поклања и славама, узимајући их као знак повезаности и заједничког порекла фамилија и родова.

Књига обухвата и 27 села која је обрадио Љубомир Мићић 1906. године. На овај начин је, како каже један од рцезената књиге, др Илија Мисаиловић : "...једном књигом обухваћено питање порекла становништва Златибора и аутор ове књиге је омогућио будућим истраживачима да пописе ужичких и златиборских села који су обављени у првој половини XIX века добију на једном месту, у овој књизи."

На крају је сам аутор, захваливши се на посети и указаној пажњи посетилаца, истакао "да се нада де ће ова књига бар у некој мери продубити и проширити сазнања о пореклу становништва, подстаћи нове истраживаче и помоћи им да све празнине у питањима о пореклу становништва Златибора отклоне."

 

 фото: Драган Никић

 

Представљена књига "Вино ноћи" нашег завичајног писца, Рада Кнежевића

У четвртак, 12. децембра 2013. године, у сали Библиотеке, представљена ја књига "Вино ноћи" нашег најмлађег завичајног писца, Рада Кнежевића.

Раде Кнежевић је рођен 1988. године у Ужицу, а одрастао је на Златибору. Завршио је Правни факултет у Београду и тренутно ради као приправник у Општини Чајетина.

"Вино ноћи" је, како сам аутор у предговору каже, "заправо прича о студирању, о политици, филозофији, о љубави, али пре свега прича о одрастању, о једном бојажљивом, али одлучном корачању у свет одраслих."

Реч је од четрдесет пет прича помоћу којих нас аутор уводи у свој свет, своја размишљања о различитим темема из једног периода његовог живота док је студирао и писао своју прву књигу.

Поздравивши присутне љубитеље књижевности, госта и аутора, библиотекар Љиљана Ракић је рекла: "Ова књига тј. ове приче су и одраз размишљања читаве једне генерације младих људи у Србији, њених страхова и проблема са којима се суочава. Писана је језиком блиским савременом, млађем читаоцу, и кроз њу се провлаче многе животне истине око којих се могу сложити различите генерације."

Говорећи о књизи, професор српског језика и књижевности, Драган Новаковић је истакао да: "Нису бројни млади људи који, уз остале своје обавезе, стигну да се баве писањем. Дакле, вредан је хвале подухват да се бележи све оно што вам се учини битним и занимљивим, па да се то уобличи у књигу. Ту хвала заиста припада Раду Кнежевићу."

Млади аутор каже да није пуно ни имао избора око писања, да га је "перо" заразило, и да не мисли да се може лако ослободити ,а и неће.

"Почело је спонтано, ненедано, а онда су се реченице низале готово саме од себе..."

"Сигуран сам да ће вас неки пасажи насмејати, неки растужити, али ипак ако не осетите потребу да нека моја запажања, закључке, мисли запишете и запамтите, онда сматрам да нисам успео...

Ја могу да вам причам још дуго, ал' искористићу ову прилику да позовем све младе да се покрену, активирају, да раде оно у чему су добри, али и да усавршавају оно у чему нису! Јер и вода се убари ако стоји, а камоли млади човек!"

На крају се захвалио људима и институцијама који су допринели да "Вино ноћи" угледа светло дана!

 

фото: Драган Никић

Представљена монографија "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" на Сајму књига у Београду

 

На 58. међународном сајму књига у Београду, штанд Ужичких издавача публици се представио са 132 наслова издата од стране 44 аутора међу којима су се нашло и 6 издања библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

У среду, 23. октобра 2013. промовисана је монографија "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић и Милисава Ђенића.

Многобројне посетиоце, у име Библиотеке, је поздравила библиотекар Љиљана Ракић и прочитала рецензију историчара Милорада Искрина који није био у могућности да буде на промоцији.

"Давно је казано, кад се сложе младост и искуство мора да се створи нешто вредно, нешто капитално. То је случај и са овим драгоценим албумом.

Моје виђење књиге аутора Милисава Ђенића и Снежане Ђенић желим да окарактеришем речима једног од аутора, историчара Милисава Ђенића, изречене у некој његовој другој књизи о Златибору: "мој превасходни циљ је био да пратим развој златиборских туристичких насеља и истакнем најзначајније догађаје и најзаслужније неимаре и ствараоце у минулих стопедесет година."

Књига, тачније албум о Златибору носи наслов Светлописом кроз прву српску ваздушну бању. У поднаслову: Златибор на старим фотографијама.

Сама реч "светлопис" жели да истакне магични проналазак апарата, који може да забележи тренутак и да заустави време. Захваљујући овом техничком изуму, сачувана је прошлост Златибора. То је и полазиште аутора да направе један овакав албум, који би могао да се назове споменар. Постугнут је циљ да се сачува и прегледачу овог албума представи Златибор са његовим лепим пределима из прошлости. Следећи потез који су направили аутори је да се све фотографије, што детаљније анализирају, да би се расветлила прошлост златиборских крајева од друге половине XIX, па све кроз добар део XX века. Читаоцу албума је омогућено да се фотографијом упозна са пределима, грађевинама и људима који су носећи део овог материјала.

Када аутори скупе све на једно место онда и надпросечни познавалац, кроз овај албум, нешто што до тада није знао или мало знао, да су на ову нашу златну планину долазили и боравили: краљ Александар Обреновић, Петар Први Карађорђевић и регент Александар, политичари и министри као што су Милан Ђ: Милићевић, Милан Грол, Алекса Поповић, Алекса Поповић, Мехмед Спахо, Љуба Ковачевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, Андра Станић, Јован Дучић, др Драгиша Ђурић, генерали Миливоје Јоксимовић и Милутин Недић...

Албум открива туристичка насеља: Рибницу са 22 фотографије, Палисад са 38 фотографија, Краљеву Воду са 81 фотиграфијом и насеље Око са 14 фотографија.

Сигурна је чињеница да за ову тему немамо адекватније људе, боље познаваоце. Само су они могли да створе овако вредну књигу и да на тај начин сачувају од заборава, још на један начин, прошлост нашег краја. То више нико не може, после њих. Ухваћен је "последњи воз". Сведока прошлости Златибора нема. Аутори су употребили доста труда и залагања да изврше идентификацију лица, предела и времена у коме је настала свака фотографија.

Они су стварајући ово драгоцено дело, на најбољи начин упознали читаоце са пределима, објектима и људима који су нераздвојни део прошлости Златибора.

Хвала им." 

Сакупљач садржаја