Промоција књиге

Поетски час Градимира Ђуровића

На часу српског језика код ученика четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" у Чајетини, у четвртак, 26.септембра 2013.године, гостовао је наш писац из Београда Градимир Ђуровић.

После уводног дела у коме је библиотекар Љиљана Ракић представила писца, о својим књигама за децу "Пун џеп кликера", "Прича о бубашвабама" и "Кртица Зрика", које су објављене на српском, француском, енглеском, немачком и јапанском језику, аутор је говорио веома надахнуто, уз пуно примера, детаља и илустрација.

У реализацији овог дружења, поред библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", учествовала је и библиотека Специјалне болнице "Чигота."

Промоција романа "Велики рат" - Александар Гаталица (добитник НИН-ове награде за 2012.годину)

 У петак, 20.септембра 2013.године у сали Библиотеке, одржана је промоција романа "Велики рат" аутора Александра Гаталице, добитника НИН-ове награде за 2012.годину.

Александар Гаталица је рођен 1964.год. у Београду. Дипломирао је на катедри за Светску књижевност 1989.године. 1993. се појављује на српској књижевној сцени и од тада је објавио 11 књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Познат је и као преводилац (први пут је превео четири античке драме на српски језик - Еурипидову Алкестиду, Бахаткиње и Ифигенију у Аулиди и Софокловог Едипа на Колону), превео је и песничку заоставштину песника који нису потпуније превођени (Мимнермо, Солон, Сапфа). У преводу Гаталице до сада су постављене три античке драме.

Као музички критичар писао је критике за дневне листове Глас јавности и Вечерње новости.

Добитник је награда Милош Црњански, Иво Андрић, Умберто Саба, Стеван Сремац и Награде Удружења драмских уметника. У јануару 2013.године добио је најпрестижније домаће књижевно признање - НИН-ову награду за роман "Велики рат", а месец дана касније и награду Меша Селимовић за исто дело.

"Велики рат" је епски велик, а савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку двадесетог века. Није то само портрет изванредно много људских судбина, већ убедљива слика слома велике наде у срећну будућност човечанства. Усред тог потресног догађаја нижу се неодољиве епизоде о нечему што је стварно и невероватно, и измишљено и проживљено, тријумфују људска осећања и сенка победе оставља свој траг. Пратећи судбине преко седамдесет јунака, на свим зараћеним странама, Гаталица је обликовао победнике и поражене, генерале и оперске певаче, војнике и шпијуне, мале, обичне људе успевајући да обухвати читаву епоху.

Поздравивши све присутне и пожелевши добродошлицу гостима, библиотекар и заменик директора Љиљана Ракић, је рекла: "Има у овој књизи несвакидашње амбиције, тужних и веселих судбина, примера невиђеног, али сасвим узалудног хероизма. "Велики рат" ниједног тренутка не постаје историјска хроника јер се од докумената развија до невероватних открића градећи јаку, упечатљиву причу правог романа и великог уметничког дела."

Аутор романа, Александар Гаталица, је рекао: "За мене је ова књига била једна врста чуда и док сам је писао, а нарочито када је написана и када је почела да се чита. Књига је писана три и по године готово колико је трајао и овај Велики рат. Он је трајао четири године.Писана је у тишини, писана је већином у Народној библиотеци Србије, писана је, како да кажем, са једном дозом спокоја јер ми се чинило да у њој сабирам све што сам дотад и досад знао, све вештине које сам од других научио јер нико се сам на овом свету не рађа, све вештине и, како обично кажем, све алатке које сам сам изумео током двадесетогодишњег писања." Такође је додао да је веома поносан што "иако се веровало да се у Србији не чита, роман "Велики рат" је доказао да се ипак чита и да чак и они људи који читају једну књигу годишње или једну књигу у деценији или они који су први пут у животу прочитали књигу, имам утисак, да је то био управо роман "Велики рат". "Велики рат" су прочитали и млади и стари и образовани и необразовани, дакле и они који су спремни као читаоци и они, који се чинило, да нису били спремни као читаоци."

Осврнуо се и на трендове у српској књижевности у протеклих десет година рекавши: "У протеклих десет година међу најчитанијим књигама смо имали мемоарску литературу, разне забелешке "препаметних новинарки", херц романе и све оно што није служило на част читалачкој публици и, можда, књижевности. Ове године је прва година у овом веку где једна књига која није тако писана односи победу над неприкосновеним издањима романа који су ту да вас једноставно забаве..." 

О роману је говорио и Милета Аћимовић Ивков, један од најугледнијих српских књижевних критичара и, у веома елоквентном, динамичном и занимљивом излагању, рекао: "Залиставајући овај опсежан у извесној мери према савременим стандардима чак и обиман "Велики рат" роман Александра Гаталице, читалац ће још од почетка сусрести неколико за њега нимало оспокојавајућих појединости. Најпре установиће један дуги списак, каталошки збир ликова и набројаће да их има 74, можда и више. Потом ће се још од почетка, или листајући књигу од почетка до краја, уверити да је она веома чврсто, прстенасто компонована."

фото:Драган Никић

Свечана промоција романа о највећем историјском преокрету на почетку XX века планира се за 28.јун 2014.године, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, у Лондону, у конгресном простору Војничког гробља британских ратника из Првог светског рата.

Промоција књиге "Од јегиштера до компјутера" - Милосав Г. Радибратовић

 Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је прва установа културе и средиште културног живота Чајетине са традицијом дугом преко сто година. Већ дуги низ година се бави сакупљањем и чувањем националног блага, организовањем различитих културних догађаја, обележавањем  значајних годишњица, као и издавањем књига у којима се чува дух Златибора. 

Издавачка делатност Библиотеке је првенствено усмерена ка нашем завичају и завичајним ствараоцима, писцима и песницима као што је господин Милосав Радибратовић. У нашем издању, до сада је објавио своје лирске записе у заједничким збиркама: "Награђене песме" (1966. и 1969.), "Пуче зора изнад Златибора" (1974.) и "Златиборски песмоплети" (2007.). Написао је књигу "Зубља знања"(1976.), поему "Осамнаест ружа за хероја" (1987.), три књиге документарне прозе "Лучоноше просветљења" (2006.), "Лучоноше просветљења II" (2009.) и "Понос завичаја" (2010.). "Зрак сунца на капи росе" излази 2012. и "Пет најлепших година" у јуну 2013. године.

Милосав Г. Радибратовић је један од ретких заљубљеника у свој завичај који су спремни да се жртвују на незахвалним пословима спасавања локалне баштине, за шта је потребно много упорности, добре воље и самоодрицања. Само људи добре воље чији се корен дубоко хвата роднога тла и којима припада будућност прихватају се овог драгоценог посла. Такав је наставник Милосав Радибратовић, хроничар свога села, чији су публиковани радови добрим делом допринели да је историја Рожанства проучена више од било ког златиборског села.

 

фото: Драган Никић

Књижевни сусрет ученика V и VI разреда ОШ "Димитрије Туцовић" са Виолетом Бабић

У уторак, 9. априла 2013. године, у сали Библиотеке, ученици V и VI разреда ОШ "Димитрије Туцовић" су се дружили са Виолетом Бабић, писцем књига за децу и младе.

Књиге Виолете Бабић привлаче пажњу девојчица и дечака који желе да сазнају како да лакше одрасту, стекну самопоуздање и добро се осећају.

 Професорка српског језика, лексикограф, лектор, уредник, писац књига за децу и младе, Виолета Бабић рођена је 1953. године у Београду. Дипломирала је на групи за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радила је 25 година у Институту за српски језик на изради "Речника српскохрватског књижевног и народног језика."

Виолета Бабић аутор је књига: "Мој први сликовни речник српског језика" (књига намењена деци предшколског узраста), "Књига за сваку девојчицу" (књига намењена девојчицама и девојкама од 9 до 19 година), "Бележница за сваку девојчицу" (комбинација дневника и роковника), "Књига за сваког дечака" (за дечаке и младиће од 9 до 19 година), "Бележница за сваког дечака" (комбинација дневника и планера) и "Књига за девојке и њихове момке" (свеобухватан водич за девојке и младиће на прагу сексуалног сазревања).

 Библиотекар Љиљана Ракић је, поздравивши госте и ученике, рекла: "Књиге Виолете Бабић су намењене деци у најостљивијем периоду одрастања, у пубертету, који уме да буде поприлично стресан и за децу и за родитеље. Тада се јавља мноштво питања о променама које се дешавају, на које се не знају одговори, па чак и када се обратите родитељима често остајете без одговора. Многи од вас посежу за интернетом у потрази за неким одговорима, али подаци на интернету су често непоуздани и нетачни. Насупрот томе, књиге Виолете Бабић су проверене од стране доктора специјалиста из разних области медицине и у њих можете имати потпуно поверење."

фото: Драган Никић

Песнички час Дејана Алексића

      У уторак, 5. марта 2013. године, ученици трећег и четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" у Чајетини имали су прилику да се друже и причају са песником Дејаном Алексићем. Око стотину ученика, у нешто више од сат времена, могли су упознати боље Дејана Алексића, једног од најзначајних аутора домаће књижевности за децу, добитника најзначајнијих књижевних награда: Невен, Радио Београда, Просветне награде, Доситејево перо, Гашино перо... Са његовим песмама и причама већина деце се већ сусрела јер је као аутор заступљен у читанкама и лектири за основну школу.

      Лако, искрено, врцаво и радно...четири речи које најприближније могу описати овај сусрет. Узајамно слушање, уважавање и укључивање у програм је обележило и овај поетски час, јер Дејан Алексић свим својим сусретима и програмима за децу ставља акценат на интерактивни приступ у обраћању учесницима. Аутор полази од претпоставке да живи контакт деце са ствараоцем може деловати подстицајно на развој њихове склоности ка стварању, ка развијању улога и стварању једног новог квалитетног односа на релацији књига -  читалац -  аутор.

      "Ја ову библиотеку доживљавам као једну од оних ,нажалост код нас још увек ретких библиотека, које своју мисију установа културе не доживљавају само у једном сервисном значењу, а тај сервис би био издавање књига читаоцима, већ као право мало жариште културног живота", истакао је Дејан Алексић дајући изјаву локалној телевизији.

 

    Фотографија: Драган Никић                        

 

 

"Агресија НАТО - Сумрак Запада" - група аутора

     

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Београдског форума за свет равноправних, 29. новембра 2012. године у сали библиотеке је представљена књига "Агресија НАТО Сумрак Запада"- да се не заборави. Промоција је почела интонирањем химне у извођењу оркестра и хора ученика Основне школе "Миливоје Боровић" из Мачката. Ученици ове школе су употпунили промоцију и казивањем песме о Милици Ракић, трогодишњој девојчици која је убијена од НАТО агресора. Своју песму "Седамдесетосам питања, а ниједан одговор", забележену током НАТО агресије говорио је Милосав Радибратовић, учитељ у пензији.

     Књига и промоција у Чајетини представљају сећање на све жртве НАТО агресије обликована у зборник радова са Међународне конференције која је одржана у Београду 2010. године, на којој је учествовало 700 гостију из Србије и иностранства који су били јединствени у осуди злочина који је извршио НАТО.

     О зборнику су говорили : Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова СРЈ, др Зоран Вујовић, бивши министар за саобраћај СРЈ, генерал-потпукобник Видоје Пантелић и Драгомир Вучићевић, амбасадор у пензији.

     Говорећи о књизи Живадин Јовановић је рекао: "Књига која је пред нама је сведочанство о драми једне земље и народа који нису пристали на подчињавање туђој вољи и туђим интересима. То је сведочанство слободномислећих људи који су смисао живота и делања нашли у служењу истини, правди и слободи..." Живадин Јовановић, говорећи и о Београдском форуму за свет равноправних који постоји пуних 12 година истакао је да Форум има за циљ ширење истине о Србији и српском народу. Осврнувши се на дан промоције у Чајетини, 29. новембар и дан када је у Хашком трибуналу управо ослобођен Рамуш Харадинај, истакао је да се агресија на Србе наставља и да ток актуелних догађаја оправдава наслов "Сумрак Запада" као и постојање Београдског форума.

     Речи Живадина Јовановића потврдио је и др Зоран Вујовић: "НАТО агресија на Србију и Црну Гору је кривично дело у продуженом деловању пре, за време агресије и траје до данашњег дана... Сведоци смо продуженог сумрака Запада и ових дана када је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Готовину и Маркача, а данас ослободише и Рамуша Харадинаја, што је још један шамар за Србију, за правду. Ова књига коју представљамо има задатак да нас опомене да никада не заборавимо."

 

"Џелат" - Слободан Гавриловић

     У среду, 7.новембра 2012.године, Библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и Специјална библиотека "Чиготa" су организовале књижевно вече и представиле роман "Џелат" Слободана Гавриловића. Роман је изашао 2012. године у издању издавачке куће "Албатрос плус" из Београда.

 О роману, инспирацији, дугом књижевном истраживању и бележењу хронологије дешавања, сазревању романа да би угледао светлост дана и био доступан публици, говорили су: аутор Слободан Гавриловић, Гојко Тешић, Јово Цветковић и Горан Бабић.

Гојко Тешић је, говорећи о роману, рекао : "Роман о џелату је први те врсте у српској књижевности. Тешка прича о људском бићу које је постало машина за убијање."Извођач" најмонструознијих радова прича о свом "послу" у име идеје "правде", с таквом мирноћом као да заиста проповеда по рецепту "прича" из "Хиљаду и једне ноћи". На то нам указује и посве модерна структура овог јединственог романа у српској књижевности, који документарним исказима ( да ли су историјски, или су  пак из света модерног светског романа, филозофије, антропологије, етике итд.) прекида причу и причање и тако нам ствара привид о наративном рукопису који јесте исписиван као да је реч о Шехерезадином казивању. У извесном смислу та документарност као да подсећа на вечну тему, њена је нека врста историје, од древних до модерних времена; то је, превасходно, историја ужаса једне људске душе која прераста у симбол бездушности, мрачна прича коју главни јунак казује са језивом страшћу, с таквом убедљивошћу да вам се при читању леди крв. Прича је, дакле, аутентична, причалац је заиста испричао историју своје "душе" - од џелата до одгајивача цвећа...

     Оно што је у овом тренутку важно подвући поводом првог Гавриловићевог романа јесте та чудесна експлозија наративне енергије која нам открива изузетног писца пекићевско-селимовићевско- андрићевског типа."

    Слободан Гавриловић је истакао да није случајно што је друга промоција, после Београда, одржана баш у Чајетини. Роман је у њему сазревао пуних 28 година, а толико је трајао и истраживачки рад, прикупљање архивске грађе...а идеја за роман, као и тема,  је рођена баш у Чајетини.

    

     Представљајући животни пут Видана Митића, човека који је од сиромашног сељачког детета стицајем различитих околности током Другог светског рата постао човек од поверења Јосипа Броза Тита, обављајући егзекуције политичких противника и "непријатеља комунизма и партије", Гавриловић је приказао и турбулентна историјска дешавања која су изазвала поделе у породицама, међу рођацима и српским народом чинећи вишедеценијску поделу на "четнике и партизане".

     Слободан Гавриловић упоредио је свој рад на овом роману са тражењем одговора на многа питања и животне дилеме попут оних о сукобу добра и зла.

     "Зло је јако, жилаво и моћно, док је добро, с друге стране, крхко али и веома истрајно. Кроз читаву нашу познату историју зло се поигравало са добрим", рекао је Гавриловић.

"Силазак у Атлантис" - Ненад Петровић

    

      У сали Библиотеке у Чајетини, 15. октобра 2012. године промовисана је књига Ненада Петровића "Силазак у Атлантис". Ненад Петровић није први пут гост Библиотеке. Чајетински поштоваоци лепе речи могли су га упознати 2007. године на промоцији његовог романа "Sectio Caesarea".

     У издању београдске издавачке куће "Партенон"  објављен је роман "Силазак у Атлантис" који је 2010. године у "Деретином" конкурсу за најбољи необјављен роман ушао у најужи избор. На корицама књиге назначено је да је у питању први домаћи роман о клонирању. Говорећи и упознајући читаоце са књигом и аутором, Љиљана Ракић  библиотекар, истакла је да: "се кроз роман провлаче антрополошка и политичка разматрања о револуцији, преврату, уласку народа на политичку сцену, изумирању племства и његовој декаденцији..." Роман представља приповест смештану у шест концентричних целина - прстенова митског Атлантиса.

      Ненад Петровић, аутор, о свом роману је рекао: "То је роман утопија из митског Атлантиса који за полазиште има Платонов опис давно несталог Острва на коме је живела златна људска врста, вађење њихових остатака са тамног дна успомена човечанства и поновно успостављање једном насилно прекинутог поретка."

"Приче из Причевића" - Мирјана Ранковић Луковић

        У Библиотеци " Љубиша Р. Ђенић", 5. априла промовисана је најновија књига прича Мирјане Ранковић Луковић, седмо стваралачко дело узимајући у обзир и прозу и поезију, кроз коју је пренела својим суграђанима она танана осећања, мисли, љубав и страховања. Кроз осамнаест духовитих и интересантних прича, у " Причама из Причевића" Мира је наставила да нас увлачи у свој круг игре речима, у вртлог нежних осећања, преносећи нам слике и једно бајковито време. Представљајући рад и стваралаштвио, испред домаћина Библиотеке, Мирјана Лопин Дризо је истакла кључне рецезенте који су говорили о Мирјани Ранковић Луковић. На тај начин најбоље је представљена ауторка: " Љубивоје Ршумовић - Она суверено влада стихом, као искусна песникиња која је занат завршила код добрих мајстора. Радомир Антић - Мирјана је самородан лирик који не пристаје на одсуство љубави и на све оно што нас у самозабораву обезличује и удаљава од хуманистичких садржаја. Мирко Иконић - ...читајући њену поезију имали смо утисак да пред собом имамо приповедача андрићевског кова, ...да је реч о песнику наших судбоносних одређења који по нечему подсећа на Десанку и Црњанског. Добрица Ерић - Мирјана пише умом, али и душом; она романтику поново враћа људима, али на  један савремен начин у најлепшем смислу те речи.  И слично..."

     Плејади лепих речи наших најутицајнијих књижевника, придружио се рецезент " Прича из Причавића", Тодор Бјеликић, назвавши ово дело" Породична сага о детињству" и истакао: " да ова књига заслужује место у школско лектири - јер је реч о правом брушеном, књижевном дијаманту, који је данас, опет уз часне изузетке, веома тешко наћи. "

        У пуној сали Библиотеке приче које је читао Жарко Божанић измамиле су осмехе на лицима свих присутних, а приказан је и материјал Телевизије Чајетина у којем је бриљирала Биљана Здравковић која је и драматизовала  део  Прича из Причевића. Пријатна и тола атмосфера обележила је ову промоцију.

 

Сакупљач садржаја