Промоција књиге

Представљен роман "Таи" аутора Горана Гоцића, добитника НИН-ове награде за 2013. годину

У уторак, 18. матра 2014. године, у сали Библиотеке, представљен је роман "Таи", аутора Горана Гоцића, овогодишњег добитника 60. јубиларне НИН - ове књижевне награде.

Образлажући по чему се роман загонетајућег наслова "Таи" достојно издвојио од осталих, књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков, објаснио је да је Гоцић изграђујући у роману веома сложену и разуђену причу о емотивном сусрету јунака наших дана са егзотичном лепотицом сумњивог морала у далеком Тајланду - карактеристичној земљи осмеха и гладних уста, активирајући богато и сложено књижевно, филозофско и културолошко наслеђе, успео да јој уметнички уверљиво обезбеди универзалне димензије значења и вредности.

 

Аутор романа, Горан Гоцић је, говорећи о Тајланду, истакао да је то земља где се сви осмехују и да странци врло брзо почињу да опонашају мештане, осмехујући се свима, да се на Тајланду први контакт успоставља лако, али да се емотивне везе успостављају веома тешко, док је у Србији обрнуто. На крају је прокоментарисао актуелну политичку и економску ситуацију на Тајланду.

Гоцићева слика Тајланда представљена је из визуре средовечног ексцентричног писца из Србије који се заљубљује у тамнопуту "продавачицу љубави" у Бангкоку, поткрепљена је бројним белешкама и цитатима других аутора, уз значајну улогу пишчевог алтер - ега, који у континуитету кроз и-мејл преписку са главним јунаком разуверава читаоца у могућност конаћне истине о недовољно познатој далекоисточној цивилизацију и култури, заснованој на матријархату, неформално д0озвољеној простируцији, будизму и другим контрастима у односу на западни свет.

Публика је аутору поставила питања о празнини западног човека, а било је и речи о жељи главног јунака да буде добар. На питање зашто се роман зове "Таи", аутор је одговорио да му је у време писања романа то било јасно и да како време пролази наслов је све теже објаснити, али да сама реч "Таи" има скривено значење слобода на више начина.

 

фото: Драган Никић

Представљена књига " Библиотекарство Западне Србије", аутора др Рада М. Вучићевића

У уторак, 4. марта 2014. године у сали Библиотеке представљена је књига "Библиотекарство Западне Србије", аутора др Рада М. Вучићевића.

Др Раде М. Вучићевић је рођен 21. августа 1956. године у Пожеги. Основну и Средњу школу завршио је у Јежевици и Пожеги, а Филозофски факултет, постдипломске и докторске студије у Сарајеву, Кракову и Београду.

Магистарски радови и дисертације: "Српска књига на тлу Пољске у XVIII и XIX веку", "Библиографија часописа "Међај" ", "Огледи из савремене српске књижевности", "Библиотекарство у Западној Србији 1835 - 2000 године".

Режира кратке, ауторске филмове, организује и врши маркетиншке мултимедијалне презентације, манифестације културе, масовне скупове и псредује у издаваштву.

Пише есеје, приказе, романе, поезију, драмске и позоришне текстове, а посебно изучава историју књиге, писма и библиотека Западне Србије и завичајне библиографије периодичних издања. 

До сада је објавио 27 књига из различитих области, а у стручним листовима и часописима преко 300 библиографских, стручних јединица, снимио десетину документарних филмских пројеката за шта је награђиван значајним филмским наградама, како код нас, тако и у иностранству.

Главни и одговорни уредник је часописа "Руски глас" и "Међај" Ужице. 

Превођен је на руски, енглески, француски, италијански, немачки, бугарски, словачки, мађарски и турски језик.

Члан је Удружења књижевника Србије, Црне Горе и Републике Српске.

 

Књига "Библиотекарство Западне Србије" обухвата период од 165 година настанка, организације и развоја библиотекарства, важне научне дисциплине из чијих корена су израстале и развијале се култура, просветитељство, музејска и архивска делатност, издаваштво, штампарство, позоришна и драмска уметност. Захваљујући исцрпном истраживању, аутор креће причу од првих библиотека основаних при манастирима, које су биле основно средство у очувању вере, националне свести и укупног културног препорода српског народа, преко читаоница до савремених библиотека. Значајно место у књизи је посвећено библиотеци у Чајетини и књигољупцу чије име библиотека данас носи, Љубиши Р. Ђенићу.

Говорећи о књизи, доц. др Мирјана Стакић је истакла: "Поред дефинисања и расветљавања стања у библиотекарству, што је била жеља и намера аутора, и што је он у потпуности постигао, ова књига то и премашује, јер представља и вредну културолошку студију о стању у култури не само Западне Србије, већ и целокупне неше земље, јер показује да се друштвеноекономски и политички живот рефлектује на стање у библиотекарству, пре свега преко законских регулатива и економске подршке, а последице свега тога су далекосежне, јер као некада, у првим читалиштима, тако и данас, у савременом процесу дигитализације, библиотека није само кућа књиге, већ и кућа душе. Цитирајући аутора који каже, говорећи о значају првих читалишта, јер то важи и за савремени тренутак: "Дебате и дискусије о прочитаном значиле су и подстицање на размишљање, отварале неке нове видике, омогућавале поређења и јасно одређење места и стања у којем су, шта им је чинити и како се одредити према свету којем припадају."

фото: Драган Никић

У Мачкату представљена књига "Мачкат - праг Златибора" аутора др Рада В. Познановића

 У петак, 10. јануара 2014. године, у просторијама ОШ "Миливоје Боровић" у Мачкату, представљена је књига "Мачкат - праг Златибора" аутора др Рада В. Познановића, а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", Туристичке организације Златибор и ОШ "Миливоје Боровић".

Др Раде В. Познановић је рођен у Гостионици код Ужица 1924. године. Основну школу учио је у Рибашевини, гимназију и учитељску школу у Ужицу, Филозофски факултет у Београду. Докторирао је етнолошке науке у Београду.

Радио је као учитељ, наставник, професор средње школе, професор на Педагошкој академији, затим био је директор Историјског архива, новинар сарадник у многим листовима и др.

До сада је објавио књиге: "Традиционално усмено народно стваралаштво ужичког краја"(1988), "Гостионоца, прошлост и становништво" (1991), "Педесет година аматеризма у култури Ужица и околине" (1995), "Презимена ужичког краја" (1996), "Изгинули у ратовима 1912-1918 из Ужичког округа" (1998), "Век школе у Равнима" (1999), "Рожанство, запис за наслеђе" (2000), "Пругом преко Шаргана" (2006), "Руси међу Ерама" (2007).

Писање монографија појединих насеља, како рецезент ове књиге, професор Драган Новаковић, каже: "представља прихватање обимног истраживања свих области живота и рада огромног ризика да се читаоцима учини да је нешто прескочено или можда натачно. Када је у питању др Раде Познановић, такви ризици су сведени на најмању меру, јер је иза њега вишедеценијски рад на проучавању живота појединих насеља као што је иза њега и велики број написаних монографија села."

Велики труд који је аутор уложио у приказу становништва, родова и миграција, хидролошких особености, просвете и културе, сеоских потенцијала резултирали су вредном социолошком студијом о најпознатијем селу у овом делу Србије.

 

фото: Драган Никић

Представљена књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века" аутора Данила Станојевића

 У уторак, 24. децембра 2013. године, у сали Библиотеке, представљена је књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века", аутора Данила М. Станојевића.

Данило М. Станојевић је рођен у Збојштици 26. децембра 1957. године. Основну школу завршио је у Љубањама, а средњу Саобраћајно - техничку у Ужицу. Запослен је у ЈКП "Градска топлана" у Ужицу.

Више од две деценије бави се локалном историографијом и резултате својих истраживања у Архиву Србије из Београда и Историјском архиву из Ужица објавио је у више књига. Аутор је монографије "Љубање и Збојштица"(2003.), "Топаловићи у Скржутима" (2004.), "Златиборци у војсци Кнежевине Србије 1815 - 1878" (2008.) и "Станојевићи из Криве Реке на Златибору" (2010.). Коаутор је две књиге: "Летопис основне школе у Љубањама" (1999.) и "Синђићи у Стапарима, Биосци и Овчињи" (2006.). 

Књига "Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века" садржи податке порекла и досељавања становништва 15 села: Мачката, Трипкове, Жигала, Качера, Дријетња, Љубања, Збојштице, Никојевића, Равни, Скржута, Дрежника, Поточања, Крваваца, Потпећа и Злакусе.

Податке о пореклу становништва ових села Станојевић је налазио у објављеним публикацијама, у летописима мачкатске, стапарске, ужичке и севојничке цркве, а знатна сазнања о пореклу, досељавању и одсељавању стекао је и непосредном разговору са старијим мештанима. Међутим, највреднији, најсигурнији и најзанимљивији подаци нађени су у пореским тефтерима Кнежевине Србије од 1818. до 1840. године. Аутор доста пажње поклања и славама, узимајући их као знак повезаности и заједничког порекла фамилија и родова.

Књига обухвата и 27 села која је обрадио Љубомир Мићић 1906. године. На овај начин је, како каже један од рцезената књиге, др Илија Мисаиловић : "...једном књигом обухваћено питање порекла становништва Златибора и аутор ове књиге је омогућио будућим истраживачима да пописе ужичких и златиборских села који су обављени у првој половини XIX века добију на једном месту, у овој књизи."

На крају је сам аутор, захваливши се на посети и указаној пажњи посетилаца, истакао "да се нада де ће ова књига бар у некој мери продубити и проширити сазнања о пореклу становништва, подстаћи нове истраживаче и помоћи им да све празнине у питањима о пореклу становништва Златибора отклоне."

 

 фото: Драган Никић

 

Представљена књига "Вино ноћи" нашег завичајног писца, Рада Кнежевића

У четвртак, 12. децембра 2013. године, у сали Библиотеке, представљена ја књига "Вино ноћи" нашег најмлађег завичајног писца, Рада Кнежевића.

Раде Кнежевић је рођен 1988. године у Ужицу, а одрастао је на Златибору. Завршио је Правни факултет у Београду и тренутно ради као приправник у Општини Чајетина.

"Вино ноћи" је, како сам аутор у предговору каже, "заправо прича о студирању, о политици, филозофији, о љубави, али пре свега прича о одрастању, о једном бојажљивом, али одлучном корачању у свет одраслих."

Реч је од четрдесет пет прича помоћу којих нас аутор уводи у свој свет, своја размишљања о различитим темема из једног периода његовог живота док је студирао и писао своју прву књигу.

Поздравивши присутне љубитеље књижевности, госта и аутора, библиотекар Љиљана Ракић је рекла: "Ова књига тј. ове приче су и одраз размишљања читаве једне генерације младих људи у Србији, њених страхова и проблема са којима се суочава. Писана је језиком блиским савременом, млађем читаоцу, и кроз њу се провлаче многе животне истине око којих се могу сложити различите генерације."

Говорећи о књизи, професор српског језика и књижевности, Драган Новаковић је истакао да: "Нису бројни млади људи који, уз остале своје обавезе, стигну да се баве писањем. Дакле, вредан је хвале подухват да се бележи све оно што вам се учини битним и занимљивим, па да се то уобличи у књигу. Ту хвала заиста припада Раду Кнежевићу."

Млади аутор каже да није пуно ни имао избора око писања, да га је "перо" заразило, и да не мисли да се може лако ослободити ,а и неће.

"Почело је спонтано, ненедано, а онда су се реченице низале готово саме од себе..."

"Сигуран сам да ће вас неки пасажи насмејати, неки растужити, али ипак ако не осетите потребу да нека моја запажања, закључке, мисли запишете и запамтите, онда сматрам да нисам успео...

Ја могу да вам причам још дуго, ал' искористићу ову прилику да позовем све младе да се покрену, активирају, да раде оно у чему су добри, али и да усавршавају оно у чему нису! Јер и вода се убари ако стоји, а камоли млади човек!"

На крају се захвалио људима и институцијама који су допринели да "Вино ноћи" угледа светло дана!

 

фото: Драган Никић

Представљена монографија "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" на Сајму књига у Београду

 

На 58. међународном сајму књига у Београду, штанд Ужичких издавача публици се представио са 132 наслова издата од стране 44 аутора међу којима су се нашло и 6 издања библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

У среду, 23. октобра 2013. промовисана је монографија "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић и Милисава Ђенића.

Многобројне посетиоце, у име Библиотеке, је поздравила библиотекар Љиљана Ракић и прочитала рецензију историчара Милорада Искрина који није био у могућности да буде на промоцији.

"Давно је казано, кад се сложе младост и искуство мора да се створи нешто вредно, нешто капитално. То је случај и са овим драгоценим албумом.

Моје виђење књиге аутора Милисава Ђенића и Снежане Ђенић желим да окарактеришем речима једног од аутора, историчара Милисава Ђенића, изречене у некој његовој другој књизи о Златибору: "мој превасходни циљ је био да пратим развој златиборских туристичких насеља и истакнем најзначајније догађаје и најзаслужније неимаре и ствараоце у минулих стопедесет година."

Књига, тачније албум о Златибору носи наслов Светлописом кроз прву српску ваздушну бању. У поднаслову: Златибор на старим фотографијама.

Сама реч "светлопис" жели да истакне магични проналазак апарата, који може да забележи тренутак и да заустави време. Захваљујући овом техничком изуму, сачувана је прошлост Златибора. То је и полазиште аутора да направе један овакав албум, који би могао да се назове споменар. Постугнут је циљ да се сачува и прегледачу овог албума представи Златибор са његовим лепим пределима из прошлости. Следећи потез који су направили аутори је да се све фотографије, што детаљније анализирају, да би се расветлила прошлост златиборских крајева од друге половине XIX, па све кроз добар део XX века. Читаоцу албума је омогућено да се фотографијом упозна са пределима, грађевинама и људима који су носећи део овог материјала.

Када аутори скупе све на једно место онда и надпросечни познавалац, кроз овај албум, нешто што до тада није знао или мало знао, да су на ову нашу златну планину долазили и боравили: краљ Александар Обреновић, Петар Први Карађорђевић и регент Александар, политичари и министри као што су Милан Ђ: Милићевић, Милан Грол, Алекса Поповић, Алекса Поповић, Мехмед Спахо, Љуба Ковачевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, Андра Станић, Јован Дучић, др Драгиша Ђурић, генерали Миливоје Јоксимовић и Милутин Недић...

Албум открива туристичка насеља: Рибницу са 22 фотографије, Палисад са 38 фотографија, Краљеву Воду са 81 фотиграфијом и насеље Око са 14 фотографија.

Сигурна је чињеница да за ову тему немамо адекватније људе, боље познаваоце. Само су они могли да створе овако вредну књигу и да на тај начин сачувају од заборава, још на један начин, прошлост нашег краја. То више нико не може, после њих. Ухваћен је "последњи воз". Сведока прошлости Златибора нема. Аутори су употребили доста труда и залагања да изврше идентификацију лица, предела и времена у коме је настала свака фотографија.

Они су стварајући ово драгоцено дело, на најбољи начин упознали читаоце са пределима, објектима и људима који су нераздвојни део прошлости Златибора.

Хвала им." 

Поетски час Градимира Ђуровића

На часу српског језика код ученика четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" у Чајетини, у четвртак, 26.септембра 2013.године, гостовао је наш писац из Београда Градимир Ђуровић.

После уводног дела у коме је библиотекар Љиљана Ракић представила писца, о својим књигама за децу "Пун џеп кликера", "Прича о бубашвабама" и "Кртица Зрика", које су објављене на српском, француском, енглеском, немачком и јапанском језику, аутор је говорио веома надахнуто, уз пуно примера, детаља и илустрација.

У реализацији овог дружења, поред библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", учествовала је и библиотека Специјалне болнице "Чигота."

Промоција романа "Велики рат" - Александар Гаталица (добитник НИН-ове награде за 2012.годину)

 У петак, 20.септембра 2013.године у сали Библиотеке, одржана је промоција романа "Велики рат" аутора Александра Гаталице, добитника НИН-ове награде за 2012.годину.

Александар Гаталица је рођен 1964.год. у Београду. Дипломирао је на катедри за Светску књижевност 1989.године. 1993. се појављује на српској књижевној сцени и од тада је објавио 11 књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Познат је и као преводилац (први пут је превео четири античке драме на српски језик - Еурипидову Алкестиду, Бахаткиње и Ифигенију у Аулиди и Софокловог Едипа на Колону), превео је и песничку заоставштину песника који нису потпуније превођени (Мимнермо, Солон, Сапфа). У преводу Гаталице до сада су постављене три античке драме.

Као музички критичар писао је критике за дневне листове Глас јавности и Вечерње новости.

Добитник је награда Милош Црњански, Иво Андрић, Умберто Саба, Стеван Сремац и Награде Удружења драмских уметника. У јануару 2013.године добио је најпрестижније домаће књижевно признање - НИН-ову награду за роман "Велики рат", а месец дана касније и награду Меша Селимовић за исто дело.

"Велики рат" је епски велик, а савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку двадесетог века. Није то само портрет изванредно много људских судбина, већ убедљива слика слома велике наде у срећну будућност човечанства. Усред тог потресног догађаја нижу се неодољиве епизоде о нечему што је стварно и невероватно, и измишљено и проживљено, тријумфују људска осећања и сенка победе оставља свој траг. Пратећи судбине преко седамдесет јунака, на свим зараћеним странама, Гаталица је обликовао победнике и поражене, генерале и оперске певаче, војнике и шпијуне, мале, обичне људе успевајући да обухвати читаву епоху.

Поздравивши све присутне и пожелевши добродошлицу гостима, библиотекар и заменик директора Љиљана Ракић, је рекла: "Има у овој књизи несвакидашње амбиције, тужних и веселих судбина, примера невиђеног, али сасвим узалудног хероизма. "Велики рат" ниједног тренутка не постаје историјска хроника јер се од докумената развија до невероватних открића градећи јаку, упечатљиву причу правог романа и великог уметничког дела."

Аутор романа, Александар Гаталица, је рекао: "За мене је ова књига била једна врста чуда и док сам је писао, а нарочито када је написана и када је почела да се чита. Књига је писана три и по године готово колико је трајао и овај Велики рат. Он је трајао четири године.Писана је у тишини, писана је већином у Народној библиотеци Србије, писана је, како да кажем, са једном дозом спокоја јер ми се чинило да у њој сабирам све што сам дотад и досад знао, све вештине које сам од других научио јер нико се сам на овом свету не рађа, све вештине и, како обично кажем, све алатке које сам сам изумео током двадесетогодишњег писања." Такође је додао да је веома поносан што "иако се веровало да се у Србији не чита, роман "Велики рат" је доказао да се ипак чита и да чак и они људи који читају једну књигу годишње или једну књигу у деценији или они који су први пут у животу прочитали књигу, имам утисак, да је то био управо роман "Велики рат". "Велики рат" су прочитали и млади и стари и образовани и необразовани, дакле и они који су спремни као читаоци и они, који се чинило, да нису били спремни као читаоци."

Осврнуо се и на трендове у српској књижевности у протеклих десет година рекавши: "У протеклих десет година међу најчитанијим књигама смо имали мемоарску литературу, разне забелешке "препаметних новинарки", херц романе и све оно што није служило на част читалачкој публици и, можда, књижевности. Ове године је прва година у овом веку где једна књига која није тако писана односи победу над неприкосновеним издањима романа који су ту да вас једноставно забаве..." 

О роману је говорио и Милета Аћимовић Ивков, један од најугледнијих српских књижевних критичара и, у веома елоквентном, динамичном и занимљивом излагању, рекао: "Залиставајући овај опсежан у извесној мери према савременим стандардима чак и обиман "Велики рат" роман Александра Гаталице, читалац ће још од почетка сусрести неколико за њега нимало оспокојавајућих појединости. Најпре установиће један дуги списак, каталошки збир ликова и набројаће да их има 74, можда и више. Потом ће се још од почетка, или листајући књигу од почетка до краја, уверити да је она веома чврсто, прстенасто компонована."

фото:Драган Никић

Свечана промоција романа о највећем историјском преокрету на почетку XX века планира се за 28.јун 2014.године, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, у Лондону, у конгресном простору Војничког гробља британских ратника из Првог светског рата.

Промоција књиге "Од јегиштера до компјутера" - Милосав Г. Радибратовић

 Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је прва установа културе и средиште културног живота Чајетине са традицијом дугом преко сто година. Већ дуги низ година се бави сакупљањем и чувањем националног блага, организовањем различитих културних догађаја, обележавањем  значајних годишњица, као и издавањем књига у којима се чува дух Златибора. 

Издавачка делатност Библиотеке је првенствено усмерена ка нашем завичају и завичајним ствараоцима, писцима и песницима као што је господин Милосав Радибратовић. У нашем издању, до сада је објавио своје лирске записе у заједничким збиркама: "Награђене песме" (1966. и 1969.), "Пуче зора изнад Златибора" (1974.) и "Златиборски песмоплети" (2007.). Написао је књигу "Зубља знања"(1976.), поему "Осамнаест ружа за хероја" (1987.), три књиге документарне прозе "Лучоноше просветљења" (2006.), "Лучоноше просветљења II" (2009.) и "Понос завичаја" (2010.). "Зрак сунца на капи росе" излази 2012. и "Пет најлепших година" у јуну 2013. године.

Милосав Г. Радибратовић је један од ретких заљубљеника у свој завичај који су спремни да се жртвују на незахвалним пословима спасавања локалне баштине, за шта је потребно много упорности, добре воље и самоодрицања. Само људи добре воље чији се корен дубоко хвата роднога тла и којима припада будућност прихватају се овог драгоценог посла. Такав је наставник Милосав Радибратовић, хроничар свога села, чији су публиковани радови добрим делом допринели да је историја Рожанства проучена више од било ког златиборског села.

 

фото: Драган Никић

Књижевни сусрет ученика V и VI разреда ОШ "Димитрије Туцовић" са Виолетом Бабић

У уторак, 9. априла 2013. године, у сали Библиотеке, ученици V и VI разреда ОШ "Димитрије Туцовић" су се дружили са Виолетом Бабић, писцем књига за децу и младе.

Књиге Виолете Бабић привлаче пажњу девојчица и дечака који желе да сазнају како да лакше одрасту, стекну самопоуздање и добро се осећају.

 Професорка српског језика, лексикограф, лектор, уредник, писац књига за децу и младе, Виолета Бабић рођена је 1953. године у Београду. Дипломирала је на групи за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радила је 25 година у Институту за српски језик на изради "Речника српскохрватског књижевног и народног језика."

Виолета Бабић аутор је књига: "Мој први сликовни речник српског језика" (књига намењена деци предшколског узраста), "Књига за сваку девојчицу" (књига намењена девојчицама и девојкама од 9 до 19 година), "Бележница за сваку девојчицу" (комбинација дневника и роковника), "Књига за сваког дечака" (за дечаке и младиће од 9 до 19 година), "Бележница за сваког дечака" (комбинација дневника и планера) и "Књига за девојке и њихове момке" (свеобухватан водич за девојке и младиће на прагу сексуалног сазревања).

 Библиотекар Љиљана Ракић је, поздравивши госте и ученике, рекла: "Књиге Виолете Бабић су намењене деци у најостљивијем периоду одрастања, у пубертету, који уме да буде поприлично стресан и за децу и за родитеље. Тада се јавља мноштво питања о променама које се дешавају, на које се не знају одговори, па чак и када се обратите родитељима често остајете без одговора. Многи од вас посежу за интернетом у потрази за неким одговорима, али подаци на интернету су често непоуздани и нетачни. Насупрот томе, књиге Виолете Бабић су проверене од стране доктора специјалиста из разних области медицине и у њих можете имати потпуно поверење."

фото: Драган Никић

Сакупљач садржаја