Монодрама "Пу спас за све нас"

03. фебруара 2020. године, у организацији Специјалне библиотеке Чиготе и Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", одиграна је монодрама „Пу спас за све нас“, по мотивима дневника Диане Будисављевић, а у извођењу Јелене Пузић. Програм је водила Мирјана Црнчевић, библиотекар Специјалне библиотеке Чиготе.

Популарна глумица, Јелена Пузић је до сада играла у филмовима "Поред мене", "Влажност" и "Отворена", серијама "Ургентни центар" и "Синђелићи", а тренутно је гледамо у серијама "Црвени месец" и "Врата до врата".  Домаћој публици се представила монодрамом “Пу спас за све нас”, о Диани Будисављевић, заборављеној великој хуманитарки Другог светског рата и потресла публику која се нашла у сали „Златиборско небо“, института Чиготе. Ауторка текста Нина Џувер засновала је причу на Дианиним ратним дневницима, које је сама хероина водила све време током своје акције спасавања српске деце из логора НДХ.

Пореклом Аустријанка, Диана је била удата за угледног загребачког хирурга, Јулија Будисављевића. Други светски рат затекао ју је у Загребу. У том тренутку имала је педесет година и две одрасле ћерке.

Хуманитарни рад Диане Будисављевић трајао је од одлуке да оснује своју Акцију, до тренутка када је њену комплетну документацију насилно преузела ОЗНА. Првобитна замисао да даје новчане прилоге, брзо је прерасла у акцију спасавања деце из логора. У томе јој је користило аустријско порекло, али и одлучност од које није одступала. Сврха Акције била је очување идентитета српског народа са тих простора, тако што би се што више будућег нараштаја спасило и пописало, са идејом да се, после рата, последице прогона и изгнанстава које су деца и њихове породице трпели, што боље и лакше преброде.

Ипак, након мука и опасности којима се излагала током рата, након бројних болести, од којих је, због тога, оболела, када је рату напокон дошао крај, до враћања деце и спајања породица није дошло. Име и рад Диане Будисављевић практично су нестали.
 
Монодрама „Пу спас за све нас“ бави се узроцима брисања Дианиног имена и Акције, кроз праћење њеног рада у ратним годинама. Преузевши на себе улогу спасиоца недужних, Диана није знала какве ће је страхоте задесити и какве ће последице оне имати по њен живот. Овај комад покреће питање одговорности Комунистичке партије, али и свих оних који су живели или се родили после рата, а о овој жени чули су мало или готово ништа.

Глумица Јелена Пузић објашњава да „Пу спас за све нас“ није класична монодрама. Од почетка је замишљена тако да има музике и певања, а композитор Матија Анђелковић, је успео да осети сваку ситуацију до сржи и да направи динамичну музику, која је у потпуности обележава. Овом приликом клавир је свирала Ана Васић.

Представа носи два времена, дешавања током рата и после рата, јер се Диана стално пребацује на стару и нову, здраву и болесну причу. Глумица додаје: „Желели смо да подсетимо на њено херојско дело, које никада није смело да буде заборављено. Била је један од ретких људи, који се руководе истином и правдом, људи који су хумани из чисте емпатије и човекољубља, а таквих готово да више и нема. Страшно је до које мере се одричемо свакога ко би могао да буде светао пример, ко нас је било чиме задужио, био добар према нама и бољи од нас. Таква прича би требало да буде лекција из историје, којом би се позивало на хуманост, не одричући се било ког дела националног и културног идентитета, а сведена је на инциденте попут ове представе“.