Летњи улични ерски кабаре

Почетком августа 2018. год. одржан је Једанаести летњи улични ерски кабаре. Реч је о манифестацији која се традиционално одржава у јеку туристичке сезоне на тлу Чајетине и Златибора.

Кабаре је манифестација интернационалног карактера и богатог културног садржаја који обухвата: анимацију уличних свирача и кловнова, музички програм, позоришне представе и сл. Манифестација се одржава под покровитељством Општине Чајетина а у организацији библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“  и Туристичке организације Златибор.

Резултати Конкурса за афористичара године, 2018.

На јубиларни десети Конкурс за најбољег афористичара, који објављује Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре", који има међународни карактер, јавило се 84 афористичара из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Републике Српске, са око 1700 афоризама. 

Жири у саставу: Нешко М. Илић, председник жирија, др Слободан Симић, Зоран Богдановић и Љиљана Ракић, донео је следећу одлуку:

прва награда - петодневни боравак за две особе у апартманима Туристичке организације Златибор - освојио је Бојан Љубеновић из Београда,

друга награда - продужени викенд у конацима Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно - добио је Нинус Несторовић из Новог Сада,

трећа награда - викенд за две особе у хотелу "Ирис" на Златибору - припала је Марини Аристо Марковић из Ниша.

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Летњи улични ерски кабаре" у Чајетини, у петак 3. августа 2018. године.

Свечаност поводом обележавања Дана Библиотеке

 

И ове године уз видовданску академију и изложбу слика Рада Верговића "Рујни Златибор", запослени у библиотеци су, уз велики број читалаца, уметника, пријатеља, стваралаца, и сарадника прославили Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић". 

 

 

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ове године успешно обављала своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству, библиотека је део великог пројекта "Виртуелне библиотеке Србије" и прва библиотека у Златиборском округу која је активирала савремену COBISS позајмицу. Програмске делатности су важан део рада за богат културни живот ове средине, и библиотека се потрудила да и ове године манифестација буде што више, а неке од њих су већ традиционалне - Летњи улични ерски кабаре, који негује и презентује ерски хумор. Настављена је и организација изложби широм Србије, на којима су представљене историјске личности и културна баштина нашег краја. Библиотека је била веома успешна и на пољу издавачке делатности; у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" ове године објављено је чак 6 публикација.

 

 

Од ове године Библиотека ће бити богатија за дигитално издање ретке публикације од посебног културног значаја, др Богослава Шулека под називом "Југословенски именик биља" из 1879. године, посредством господина Мирка Марковића, дечјег писца и дугогодишњег библиотекара Библиотеке града Београда.

 

 

Из године у годину Библиотека има све већи број посетилаца али и сарадника који својом стручношћу и трудом помажу да ова установа ради успешније. Ове године захвалнице су добили:

- Градски хор "Златиборска вила", Ужице

- Драган Димић, академски вајар

- Душан Старчевић, академски сликар

- Интернет клуб Љиг

- Тамара Јовановић, ученица, највернији читалац Библиотеке за 2017. годину.

 

 

 Историчар и директор Библиотеке, Снежана Ђенић, отварајући изложбу "Рујни Златибор", Рада Верговића, истакла је да већ дуги низ година маниром врсног мајстора овај елитни сликар обележава српску културну сцену. "Пред нама је нови циклус слика из импресивног опуса симболичног назива, обележен особеном ауторском поетиком и личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, уводи нас у један готово митски простор, који његовим умећем откривен, поприма изглед пасторалног раја. Његови предели су тихи и идилични, али страсни и раскошни са узаврелим, пламтећим шумама и усамљеним боровима, позлаћеним бреговима и висовима, потоцима и тајновитим путевима, без људи чије је присуство видљиво кроз симболе."

 

 

Захвалницу и честитку аутора изложбе Рада Верговића, који из оправданих разлога није могао да присуствује, преносимо у целости

"Дозволите ми да најпре честитам вредном колективу Библиотеке, њихов дан и празник, са жељом да нас још много година духовношћу и лепотом бране од отуђења и свеколике ружноће. Честитам и Вама, Чајетинцима и Златиборцима што имате овакву библиотеку која би била понос и много већих средина. Она нас окупља око себе да нам покаже да су нам овде корени дубоки, да нам руј ове планине тече у жилама, да су нам наши праоци најбољи савезници, ако их умемо чувати и разумети. 

Песник је лепо и тачно рекао да се домовина брани лепотом, али додао бих да се и човек брани лепотом. Лепотом се бранимо да не постанемо супротност свему ономе што је људско и божанско. Овде смо се на овој изложби окупили зато што волимо Златибор, волимо лепоту коју у нама буди, духовне видике, и просторе које нам отвара, и слободу да се поносимо тиме.

Хвала вам што волите Златибор, и хвала вам ако сте и моју љубав осетили у овим сликама. ЖИВЕЛИ!

Раде Верговић, на Видовдан 2018."

 

 

 

Конкурс за афористичара године

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа", који се одржава у Чајетини и на Златибору 3. и 4. августа 2018. године, организује Конкурс за Афористичара године.

Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела Златибора, и то:

1. награда - 5 дана за две особе
2. награда - продужени викенд за две особе
3. награда - викенд за две особе

Дан поезије

         Светски дан поезије обележаве се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха и циљ свих установа културе и образовања, овог дана је промоција читања, писања, објављивања песама... широм света. Овој акцији придружила се и библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и предшколска установа "Радост" из Чајетине. 

     Први дан пролећа, иако снежан и хладан, обележен је кроз песме, рецитовање и дружење. Још један разлог - Светски дан поезије. У вртићу "Радост" малишани су дочекали три даме из библиотеке и почело је надметање ко више песама зна, ко зна више песника и песникиња. Победила је поезија. Само на једно питање деца нису знала одговор "Шта је поезија?", али када су сазнали шта значи овај појам сва остала питања су била лака.  Смењивале  су се песме чика Јове Змаја, Љубивоја Ршумовића, песникиње Наде Милошевић и као изненађење Мирјана Ранковић Луковић је одрецитовала своју песму о стидљивој љубичици. Песме о цвећу, пролећу, несташлуцима, мазама, мамама, другарству, једном речју - песме љубави, ређале су се на импровизованој позорници у вртићу. Кад откријеш шта је поезија сазнаш и да си ти врло образован, тако је један малишан прокоментарисао: "Аууу, па ја знам много те поезије и мама ми чита свако вече по једну песму, значи да ја све знам." Поезију може да прати и музика, тако да су сви заједнички запевали. 

 

     Једно пријатно и радосно дружење, а циљ и сврха Светског дана поезије, промоција читања и писања остварене на задовољство свих.  

    

Музичко вече уз оркестар "Дукат"

     Оркестар "Дукат" је у уторак, 6.марта био гост у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" поводом 8. марта. Библиотека се и ове године потрудила да за Дан жена поклони нешто својим читаоцима, посетиоцима и наравно свим дамама.

     Момци из оркестра "Дукат" су се потрудили да свима разгале душу. Свирали су старе евергрин мелодије у којима је доминирао саксофон и контрабас, али и праве народне и кафанске песме уз фрулу. Атмосфера је одисала добрим расположењем, страстима, љубављу, чежњом, свему оном што чини и симболише жена. 

     Свим дамама срећан Дан жена!

Значајан јубилеј - 60 година стваралаштва Љубивоја Ршумовића

       

 

 

 

 

 

 

                   У сали библиотеке 29. и 30. новембра обележен је један значајан јубилеј - 60 година стваралаштва и рада нашег најзначајнијег завичајног и српског песника Љубивоја Ршумовића. 

     Првог дана прославе у уводној речи и обраћајући се присутнима, библиотекар Љиљана Ракић је рекла:

     "Шта рећи о "чика Љуби Ршуму", како га деца зову, а да не знате? Песник, новинар, ТВ аутор, писац, уметник, ствара и ради, ево већ 60 година на задовољство свих нас. Његове песме, ТВ емисије, пуне су порука, животне истине, духовитих опаски... 

     Оно што се провлачи кроз његово животно стваралаштво јесте љубав, љубав према човеку, жени, оцу, мајци, деци, завичају, пријатељима.

     

     Директорка библиотеке Снежана Ђенић говорила је о Љубивоју Ршумовићу, његовом животу и раду, и истакла је да његов живот и рад заслужују велику пажњу јер су утицали на то да се на један нов начин бележи историја овог краја. 

      Велика љубав Љубивоја Ршумовића је фотографија. То је хоби и страст. Изложба фотографија " Људи које срећом срећем" чији је аутор Љубивоје Ршумовић обухвата 77 слика знаменитих личности које су прошле кроз његов живот, са којима се дружио. Кроз галерију ликова које је овековечио, Ршумовић је показао велико поштовање према свим овим људима.

     Говорећи о Библиотеци за ТВ Чајетина, Ршум је рекао: "Пујо је био један од оних који је мене упућивао којим путем да кренем даље. Кад сам дошао из Љубиша (наравно он је приметио да ја волим да читам) ја сам долазио у библиотеку да узимам књиге, а он је преко лета кад одем на распуст слао по људима, кад доћу на сточну пијацу, књиге које би требало да прочитам,  а  ја сам му  идућег петка по неком враћао. Тако је он мене обавезивао да читам... Непогрешиво је одабирао књиге које су на неки начин формирале моју личност."

     Изложбу је отворила мр Гордана Блум која је говорила о Љубивоју Ршумовићу нагласивши да је он велики пријатељ и да о својим пријатељима много брине, ништа га не  мрзи, када га повуче надахнуће песме одмах мора да забележи.

"И не само песме, већ је тако настала и ова изложба. Његов апарат је радио у незамисливим ситацијама. Зато су ове фотографије права уметничка дела."

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина друге вечери обележавања јубилеја одржано је "Вече хумора и сатире", где су се уз Љубивоја Ршумовића представили врхунски стручњаци у области смеха, духовитости и забаве. "Седморицу величанствених" поред Ршумовића, чинили су: Драгутин Минић Карло, председник Секције сатиричара удружења књижевника Србије; Витомир Теофиловић, приређивач антологије Пола века српског афоризма; Душан Пуача, сатиричар; Бојан Љубеновић, Аутор рубрике Трн и уредник рубрике хумора у "Новостима"; Владимир Ћалић, афористичар и Александар Чотрић, уредник " Књижевних новина" и секретар Секције сатиричара Удружења књижевника Србије. 

          Посетиоцима библиотеке сви они пружили су једно незаборавно вече пуно смеха. Александар Чотрић је рекао: "Хвала Вам за предивно вече са Ршумом, коју сте организовали под сводом најлепше Библиотеке у Србији." Из Чотрићевог текста "Што на уму, то о Ршуму", уредник овог текста издваја: "Ршумови бркови вире из детињства сваког од нас. За одрастање, образовање и васпитање сваког детета у Србији највише су заслужни мајка, отац- и Ршум!.... Ршум ствара шездесет година и као да је тек почео. Овај дечачић од седамдесет и нешто година својим је духом вршњак и другар деце. Он је, ваљда, једини песник који има више књига него година живота и више написаних песама него проживљених дана. Објавио је 92 књиге и више од 15 хиљада песама. За њега се може рећи да му је "Живот песма", јер је у овом животном добу, захваљујући неисцрпном "изненађењу душе", свакога дана напише барем једну песму- и тако улепша тај дан- и себи и безбројним читаоцима."

Шездесет година стваралаштва Љубивоја Ршумовића

 

У организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина обележава се 60 година стваралаштва Љубивоја Ршумовића. У среду 29. новембра биће отворена изложба фотографија "Људи које срећом срећем", а у четвртак 30. новембра је Вече хумора и сатире.

 

Сала Библиотеке у 1900 часова

Стогодишњица Октобарске револуције

 

     Поводом прославе сто година од Октобарске револуције у уторак, 31. октобра у сали Библиотеке је одржано предавање "Стогодишња Октобарске револуције. Предавач је био Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини. Предавање је било пропраћено документима и фотографијама из овог периода који су историју Русије, а самим тим и целокупну историју потпуно променили.

     Октобарска револуција, службено Велика октобарска социјалистичка револуција, позната и као Болјшевичка револуција или Новембарска револуција је била друга фаза Руске револуције 1917 ( прва фаза револуције је била Фебруарска). Револуцију су предводили Владимир Лењин и бољшевици заједно са мањшевицима, социјалистима, анархистима... То је била прва марксистичко-комунистичка револуција у историји.  

     Из предавања професора Јанковића могло се сазнати да су се главне револуционарне активности одвијале у Петрограду, тадашњој престоници Русије, под вођством Троцког, Јофа и Константина Јуренева, Јана Анвелта, Владимира Илича Лењина... Низ догађаја, личности, издаја и убиство царске породице Романов, нарастајуће незадовољство радника и војника као и Корнивољева афера су у Русији, а касније и широм света, промениле слику историје, а самим тим и начину живота и рада људи. Поделивши свет на Исток и Запад, истакле су се две силе комунистичка, тј, социјалистича Црвена Русија-СССР и капиталистичка Америка које су водиле Хладни рат. 

     И данас у Русији, после 100 година, слави се и прославља Октобарска или Црвена револуција. За неке Русе је то победа радника, за друге само тужно подсећање на догађаје који су одвели Русију да исписује нову страницу историје. Прихватљива или не, Октобарска револуција је оставила печат.

Пријем првака у Библиотеку

      Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 22. септембра постала богатија за 111 читалаца. То су ђаци првог разреда са територије општине Чајетина из три матичне школе: "Димитрије Туцовић" Чајетина, "Саво Јовановић Сирогојно" Сирогојно и "Миливоје Боровић" Мачкат. 

     Ове године програм за најмлађе ђаке је био нешто другачији, тако да су деца имала велико задовољство да се друже са врсним и значајним писцима за децу, Љубивојем Ршумовићем и Владимиром Андрићем. У сарадњи са Општином Чајетина, Библиотека се и на овај начин ангажује да што већи број деце заволи дружење са књигом и промовише образовање и културу.

     Испред општине Чајетина "вредним почетницима ђацима" бесплатне чланске карте и књигу "Ма шта ми рече" потписану од самог аутора Љубивоја Ршумовића, додељивали су Љубивоје Ршумовић, "чика који је написао пећину строгу", и заменик председника општине Арсен Ђурић. 

     Дружење са децом започео је Владимир Андрић, аутор сонгова из серијала "Приче из Непричаве", редитељ серије "Дај ми крила један круг", уредник и аутор серије "Лаку ноћ, децо" и серијала "Пустолов".

     Љубивоја Ршумовића из "нашег Љубиша" није било потребно посебно представљати, јер ко не зна "Пећину строгу", "Вуче, вуче, бубо лења", "Ала је леп овај свет", "Десет љутих гусара",  "Ау, што је школа згодна"..., па не можемо их све набројати. Неке певамо, неке рецитујемо, али све их знамо и волимо. 

     Љиљана Ракић, заменик директора Библиотеке, пожелела је ђацима добродошлицу и истакла је како ће се и она за сва времена сећати своје школе, својих омиљених писаца, а да јој је изузетна част то што је са њима и "чика Љубом" и "чика Владом", овог дана прошла "пустоловину" кроз разне "фазоне и форе."