Ђаци првог разреда учлањени у Библиотеку

      У петак, 5. октобра 2012. године, у оквиру обележавања "Дечје недеље", 78 ученика првог разреда са Златибора и из Чајетине бесплатно су учлањени у библиотеку.

    Ђаке првог разреда Основне школе "Димитрије Туцовић" из Чајетине и са Златибора дочекали су на самом улазу кловнови Мирко и Немирко. Они су им показали како би се требало и како се не би смело понашати у библиотеци, а онда је дошла и Пипи Дуга Чарапа која је свој деци објаснила како се књиге узимају и враћају.

     

     Библиотекар Љиљана Ракић упознала је децу са радом библиотеке, са тим колико библиотека има књига и читалаца, које су књиге најлепше и најприхватљивије за њих и са низ других, за њих интересантних података. Кловнови и Пипи су затим са децем одрецитовали пар песама наших најпознатијих песника. Првацима се обратила и Бојана Божанић, која им је пожелела успешне школске дане, пуно лепог дружења и препоручила им да им књига буде један од најбољих и највернијих другова. 

  

     Представница Општине и народни посланик Бојана Божанић, запослени у Библиотеци, активисти ЦМОК-а (Центар младих организованих креативаца) и представници Канцеларије за младе су потом деци поделили  слатке пакете да им и у школи и у библиотеци буде слатко учење и читање. Дародавац слатких пакетића је Општина Чајетина. 

 

                                                                                                      Фотографије : Драган Никић

    

Летњи улични ерски кабаре 2012

      Пуних пет година манифестација "Летњи улични ерски кабаре", на задовољство грађана и туриста, оплемењује и употпуњава културна збивања и туристичку понуду Чајетине и Златибора.

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" као главни организатор ове манифестације, и суорганизатори Туристичка организација Златибор и Културно-спортски центар, су и ове године понудили на платоу испред Библиотеке у Чајетини 10. августа и на Краљевом тргу на Златибору 11. августа, низ дешавања испуњених шармом, префињеношћу и смехом.

     Генерални покровитељ ове тродневне манифестације била је Општина Чајетина, а већ другу годину Министарство културе је подржало део овог великог дешавања у оквиру пројекта "Ерски хумор". На овај начин Министарство је подржало активност Библиотеке које доприноси очувању нематеријалног културног идентитета и подизању свести о значају културног наслеђа за друштво.

     Манифестација је и ове године почела дан пре главних дешавања. Улични свирачи, принцезе и кловнови су шетали Чајетином и Златибором делећи флајере и позивнице. Шаренило, осмеси, музика и познате речи Ерске химне, аутора Зорана Богдановића:

"...Зато сте нам добро дошли, наша кућа госте треба, 

мало смеха, мало песме - то нам треба као хлеба.

 

Од смеха се кућа прави, темељи јој од музике, 

Ере праве такве куће, без науке и без муке..."

     Насмејани и расположени кловнови, принцезе и улични свирачи су се сликали са туристима и децом.Већ тог дана тражило се место за Кабаретску шармантну кафану, познату по својим карираним столњацима, надстолњацима и свећама. Место да се човек слатко насмеје и забави.

     Уз музику Бид Бенда, дикси ансамбла из Зрењанина, дизањем заставе и извођењем химне почео је програм петог Кабареа. Манифестацију је отворио заменик председника општине господин Арсен Ђурић речима:

     "Поштовани пријатељи, драги гости, желим да вас поздравим у име Општине Чајетина и да вам пожелим добродошлицу у престоницу ерског хумора. Морам да изразим велико задовољство што "Летњи улични ерски кабаре" из године у годину постаје све квалитетнија и садржајнија манифестација која на прави начин презентује наше ерске мудролије..."

     Пројекат "Ерски кабаре" је подржан од Министарства културе за 2012. годину. Снежана Ђенић и Мирјана Лопин Дризо су током целе године, поред истраживачког рада  бележиле и хронику мудрих, виспрених и смешних догађаја уздуж и попреко Чајетине и Златибора и уз помоћ Биљане Здравковић, драмске секције из Чајетине и глумаца Народног позоришта Ужице презентирала симпатичан коктел ерког хумора. Завиривши у једну ординацију присутни су могли видети и препознати типичне житеље овог краја и насмејати се актуелним причама варошког лекара и његових пацијената.

  

     Тема овогодишњег конкурса за афористичаре на идеју жирија била је " Хлеба и игара" јер је ова година и била таква: Одржане су Олимпијске игре у Лондону и избори у Србији. И овај конкурс можемо назвати међународним јер се испред жирија у сатаву: Раде Јовановић, Драгољуб Новаковић и Мирјана Лопин Дризо нашло 2289 афоризама од 66 афористичара из Шведске, Румуније, Хрватске, Македоније, БиХ, Црне Горе и Србије.

      Прва награда, петодневни боравак за две особе у вили "Ловћен" на Златибору, припала је Александру Чотрићу из Београда.

     Друга награда, викенд за две особе у хотелу " Дунав на Златибору, припала је Милану Тодорову из Петроварадина и

     Трећу награду, викенд у "Музеју старо село " у Сирогојну освојио је Миладин Берић из Бања Луке.

      Издвајамо неколико афоризама награђених афористичара.

     Александар Чотрић:

     Летње олимпијске игре организује Велика Британија,

Зимске организује Русија,

Медитеранске игре организује Грчка,

Србија би била најбољи домаћин Игара без граница.

 

Наше фудбалере би требало послати на Зимске олимпијске игре

Они играју да се смрзнеш!

 

У наш олимпијски тим требало би уврстити и политичаре.

Они лажу, краду и варају за медаљу!

 

     Милан Тодоров:

Био сам на хиподрому. Коњ на кога сам се кладио седео је у првом реду.

 

Судија је у једном тренутку револтирано посегао руком у џеп,

али се видно смирио кад је у њему напипао сто евра.

 

Играње пред домаћом публиком је захтевније.

Они нам поименице знају и мајку и сестру.

 

     Миладин Берић:

Из шаховског угла је апсурдно да смо 1941. године,

кад смо изгубили краља добили партију.

 

И дјеца и ја гањамо старке.

С тим што деца гањају патике.

 

Авнојска Југославија је пропала у оном тренутку

када су њени фудбалери за врјеме свирања химне

преселили десну рука са места гдје се чувала на мјесто где је настала.

 

     А онда је наступила Сузана Петричевић у "Последњој шанси", аутора Мирјане Бобић Мојсиловић. Прича о фризерки Гоци која се пријавила за ријалити шоу "Велики брат" не би ли некако постала популарна и на тај начин нашла мужа, изазвала је салве смеха у публици. Међутим, маестрално извођење Сузане Петричевић, прича која својим током наводи публику на смех до суза, крију на крају представе и једну животну поуку.

     Публика је могла уживати у овој трагикомичној представи, која помаже и да се прочистимо и дубоко замислимо над суштином и смислом живота и на самом крају приче открива се, да Гоца није особа којом се представља све време, већ неафирмисана и неангажована глумица која је ушла у ријалити да превари Великог брата. И не само то, глумица је имала исти животни циљ као и фризерка Гоца, да скрене пажњу на себе и живот којим данас живимо, не бисмо ли ми сами утицали на њега у позитивном смислу.

 

 

      То да су се Ере , кад им је било добро, смејали што им је добро, а кад им је било тешко, смејали се да би им било лакше, поново су доказали ужички и чајетински глумци у другом делу свог наступа " У кафани". Забавно, духовито, помало смело и оригинално. Публика је и кроз ове приче могла препознати нека актуелна дешавања, људе који их окружују, боеме, шерете, козере којима је ерска духовитост у срцу и на уснама, по којима се и препознају и поштују. Јер где друго, него у кафани су се дешавали најбољи ерски дуели и надмудривања.

 

     Јелена Чворовић Пауновић се преставила монодрамом "Афера кофер"  у улози и аутора текста, редитеља, сценографа и извођача. И на овај начин Ерски кабаре је уоквирио слику правих ерских прича јер је Јелена рођена Ужичанка. Поред онога што бизнисмени носе у коферима у Јеленином коферу су се нашле духовите приче везане за Јеленино детињство и младост и дане проведене са људима овог краја. Прича о непоштеним људима, о сталној дилеми да ли је поштено задржати већ украден новац...

     Цео програм пратио је дикси оркестар Бид Бенд, и обе вечери програм се завршавао музиком за плес и игру на радост и организатора и посетилаца.

     Пети по реду Кабаре бележи одлична посећеност и организација. Све критике оних који су гледали кабаре су позитивне. Једина замерка, пре бисмо могли рећи, сугестија, је да наредних година програм увече траје краће.

 

                                                                                                 Фотографија: Драган Никић

 

 

    

       

 

 

Резултати конкурса афоризама на тему "Хлеба и игара"

        На овогодишњем конкурсу афоризама на тему "Хлеба и игара" учествовало је 66 афористичара, а пред комисијом се нашло 2 289 афоризама. И овај конкурс показао се као међународни јер су афоризми стизали из Шведске, Румуније, Македоније, Хрватске, Црне Горе, БиХ , Србије...Жири, у саставу: Раде Јовановић, председник комисије и афористичар, Драгољуб Новаковић, професор књижевности и Мирјана Лопин Дризо, новинар, ове године, донели су одлуку да :

        Прва награда и петодневни боравак за две особе у вили "Ловћен" на Златибору, припала је Александру Чотрићу из Београда

        Друга награда и викенд за две особе у хотелу "Дунав" на Златибору, припала је Милану Тодорову из Новог Сада

        Трећа награда и викенд у "Музеју старо село" у Сирогојну припала је Миладину Берићу из Бања Луке

         Награде ће бити уручене првог дана манифестације у Чајетини, 10. августа, а у случају недоласка, уручиће се гарантно писмо на адресе награђених афористичара.

          Предсеник жирија, Раде Јовановић и директорка Билиотеке Снежана Ђенић која је организатор манифестације "Летњи улични ерски кабаре" захваљују се на великом одзиву афористичарима. Истичу да ове године велики број афористичара није одговорио на задату тему, али без обзира на ово, афоризми који су дошли пред комисију су изузетни. Снежана Ђенић је истакла и то, да је у плану да се 2013/ 2014. године штампа књига афоризама који су током пет година стизали на конкурс на различите теме.

                                                                     Комисија за конкурс за најбољи афоризам и афористичара

                                                                     ОО "Летњег уличног ерског кабареа"

Дан Библиотеке

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ове године обележила свој дан и 108 година постојања. Свечаност је пратила изузетно вредна изложба "Прота Радосав Симић - српски духовник, неимар и добротвор" аутора Снежане Ђенић, историчара и Босе Росић, етнолога. Ова изложба део је пројекта ове две ауторке који су подржали Општина Чајетина и Министарство културе.

     Директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, обратила се речима захвалности свима који су дошли да присуствују Свечаној академији и истакла да је ова установа културе, годинама уназад, центар културних збивања у Чајетини, да се овде не прави разлика међу облицима културног испољавања, да се овде култура схвата као исконска потреба.

   Библиотека " Љубиша Р. Ђенић" из године у годину има све већи број посетилаца, али и сарадника који својим знањем и трудом помажу да она, заједно са радницима и управом Библиотеке, ради квалитетније и боље. Ове године захвалнице су добили: Боса Росић, етнолог, Зоран Јеремић,новинар "Вести" и Мирко Марковић, библиотекар-саветник библиотеке Ђорђе Јовановић из Београда.

     И ове године Библиотека је наградила свог највернијег читаоца, Љубомира Маричића из Семегњева.

 

     Изложбу "Прота Радосав Симић - српски духовник, неимар и добротвор" отворила је Бојана Божанић, помоћница председника општине и Народни посланик.

     Ауторке ове изложбе истакле су да историја не сме остати заборављена већ да историја и људи који су на било који начин учествовали у њеном стварању и грађењу морају да се памте и обнављају.

     "...Током читаве српске историје свештена лица имала су значајну улогу у очувању духа светосавља који се није односио само на веру, цркву, просвету, већ на све области културног стваралаштва и живота. У црквеним круговима у томе су се посебно истицали они који су својим високим моралним принципима, врлином и благородношћу оставили трајни траг у памћењу савременика.

      Један од таквих сигурно је био и протојереј ставрофор Радосав Симић.

     ...Носећи свој крст онако како је најбоље знао, показујући сталну бригу за своју духовну децу, олакшавао им је сурове услове опстанка пружајући им хришћанску утеху, ширећи им знања, подижући храмове, споменике,чесме, путеве. Тако је учинио трајну успомену и оставио дубок траг.

     Ово је само мали дуг овом великом оцу." - истакле су Снежана Ђенић и Боса Росић.

     Унука Проте Радосава Симића, Драгана Стојиљковић, захвалила се и напоменула да ће сви чланови велике породице Протиних потомака носити ово вече у срцу.

     Целокупну свечаност увеличао је и хор Златиборска вила из Ужица под диригентском палицом професорке Гордане Лазић.

                                                                                    Фотографија: Драган Никић

   

 

    

 

Конкурс за најбољег афористичара 2012.

КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

Савет традиционалног " Летњег уличног ерског кабареа" који се одржава 10 и 11-ог августа, у Чајетини и на Златибору, организује КОНКУРС за најбољег афористичара, а ове године тема је " ХЛЕБА И ИГАРА".

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговања ерског духа, а прве три награде односе се на пет дана, продужени викенд и викенд за две особе у неком од хотела на Златибору и дипломе Ерског кабареа.

Рок за приспеће радова је 25. јул 2012. год. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Број афоризама није ограничен. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 1.август 2012.год. Додела награда обавиће се првог или другог дана Манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

    

 

   

 

  РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:

      Библиотека " Љубиша Р. Ђенић"

      Златиборска 1

      31 310,Чајетина

     или

    E-mail: ljubisardjenic@open.telekom.rs

    Тел: 031 831-380 и Факс: 031 831-924

 

                     

 

Ђаци првог разреда учлањени у Библиотеку

    И ове године, половином октобра месеца, ученици првог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" из Чајетине и са Златибора бесплатно су учлањени у Библиотеку. Поред чланских карата прваци су добили и "слатке пакетиће" које им је поклонила Општина Чајетина.

   

 

                                          Из годину у годину, анимирањем деце на едукативан и забаван начин, показало се да деца лакше прихватају нова сазнања и да као читаоци вредније и чешће посећују библиотеку ако им као они који раде са децом приђемо на један топао, њима схватљив и оригиналан начин. И овога пута библиотекари и књижничари, два кловна Мирко и Немирко и Пипи Дуга Чарапа показали су како се треба понашати у Библиотеци, како затражити одређену књигу, како се обраћати запосленима у Библиотеци....

   Библиотекар Драгољуб Новаковић је деци објаснио каква је установа Библиотека, колико и каквих књига има у Библиотеци, да ли књига може да постане добар друг и шта све може да се сазна и научи из књига.

    Њихови старији другови рецитовали су песме најпознатијх српских песника, а затим су сви заједно отпевали песму "Ау, што је школа згодна"

   Ово дешавање у библиотеци је било један од "слатких и симпатичних" начина да деца прихвате и заволе књигу и читање.

        

 

    

Стручни скуп у Чајетини

                         

                              
      У Чајетини је 5 и 6. децембра, у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" одржан стручни скуп библиотекара под називом "Да буде СПБ. Интернет у библиотеци ( срб. Домени и интернет у библиотекама)" . На скупу је учествовало 48 библиотекара из Новог Сада, Београда, Великог Градишта, Јагодине, Ниша, Чачка, Ужица, Валљева, Пожеге, Прибоја, Нове Вароши, Љига, Чајетине, Вишеграда...Поред учесника скупу су присуствовали и председници Библиотекарског друштва Србије и Друштва библиотекара Републике Српске, али и први људи локалних средина  које подржавају овакве видове унапређења квалитета културног живота.
     Анимирање и оснаживање јавних библиотека у Србији да активно користе Интернет и промовишу срб. домен на Интернету је био циљ скупа.
     Поздрављајући учеснике скупа, испред домаћина библиотеке " Љубиша Р. Ђенић, директорка Снежана Ђенић говорећи о значају и културно историјској баштини ћириличног писма истакла је: " Отуда овај семинар има важан задатак да покаже како су погрешна уверења да интернетне подржава наш језик и нашу ћирилицу и да на њему нема места за културе малих народа. Надам се да ће у вашим научним радовима, саопштењима и предавањима, бити конкретних упуставака могућности примене и афирмацији српског, ћириличног писма у савременим технологијама, првенствено интернету, као глобалној мрежи, која је отворила широке могућности уласка у информациону цивилизацију, односно информационо друштво."
     Првог дана у пленарном делу излагали су Војислав Родић, председник Конференције суоснивача РНДИС-а детаљно је упознао присутне о томе како је дошло до. срб. ИДН домена, затим Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда и председник БДС, говорила је о значају интернета за библиотеке,Тања Милошевић, координаторка Центра за проучавање информационих технологија је детаљно образложила методе комуникација, Драган Сајић , директор пројекта " Стара магаза"упознао је присутне са применљивости пројекта у делатности библиотека и на крају првог дана Мирко Марковић, председник УО Интернет клуба и библиотекар саветник у свом излагању је упознао присутне сда истраживањима Интернет клуба на српском језику. Дат је и осврт на законску регулативу и технолошка решења имплементације ћирилице на глобалну мрежу у релном окружењу.
    Посебно признање за дугогодишњу сарадњу уручено је Драгољубу Новаковићу, библиотекару из Чајетине.
    Другог дана одржан је Округли сто на коме су обрађиване теме о утврђивању потреба , ресурса, могућности деловања али и стандарда наступа библиотека на Интернету.Посебно је коментарисана приступачност корисницима интернета, стална доступност библиотечких база и дискутовало се о употреби друштвених мрежа у јавним библиотекама, као и лична виђења како би требало да изгледа и шта да садржи библиотечки сајт. На основу изложених искустава и могућност на библиовебу усвојени су закључци скупа који ће бити реализовани у реализацији пројекта.

Летњи улични ерски кабаре 2011.

 

ЕРА НА СТО НАЧИНА

   Трагајући за актуелним и занимљивим манифестацијама, чајетинска Библотека "Љубиша Р.Ђенић" је 2008. године, осмислила програм на отвореном, у дводневном трајању, назвавши га "Летњи улични ерски кабаре". Ове године кабаре је четврти пут окупио врсне глумце, водитеље и афористичаре.

   Да би се лакше обезбедио квалитетан програм,  поред Библиотеке, у финансирању и организацији су учествовали  и Културно - спортски центар Чајетина и Туристичка организација Златибор и све под покровитељством општине Чајетина.

   У бајковитом амбијенту дворишта библиотеке са више стотина столица и столова са карираним стољњацима и уз светлост свећа, сједињују се у атмосфери поштовања и подршке посетиоци и извођачи програма. Програм је такав да разгаљује и забавља, а хумор је нешто што је присутно у сваком делу програма.

   Ове године, Кабаре је четврти пут окупио глумце аматере из Чајетине: Жарка Божанића, Јелу Павловић, Мирелу Маријановић и Марка Павловића, а "Ера на сто начина" , прича о томе како се Златиборци "безуспешно" ослобађају младе београдске снајке..,врсне водитеље Биљану Здравковић и Слободана Љубичића, познате глумце који негују кабаретски програм и то Боле Стошић, Добрила Илић и Марија Ћеранић у представи           " Француска Снаја", затим Мирољуб и Ивана Недовић, у колажном кабаретском програму  "Нишка кабаришка" , а потом и Горан Султановић са својим познатим кабареом. Цео програм употпуњен незаобилазним уличним свирачима, кловновима и принцезама.

                                                                               Ерски кабаре сваке године расписује конкурс за афоризме на задату тему.   Ове године тема је била - Криза, светско а наше. Пристигло је 1767 афоризама тридесет и девет аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Хрватске. Проглашени су најуспешнији афористичари, додељене су награде и прочитани најуспешнији афоризми.

               Када се дода првокласна музика Бид Бенда из Зрењанина која је употпуњавала атмосферу, утисак је заиста комплетан и употпуњен. посетиоци који су имали срећу да седну, могли су све то посматрати пијуцкајући сок, пиво, кафу или ракију, уживајући и делећи заслужене аплаузе уметницима који су се смељивали на новосаграђеној бини.

 

                Друго вече, 13. августа 2011. програм сличан, али место извођења различито. На Краљевом тргу на Златибору, поред језера,пред више хиљада посматрача одвијао се ретко виђен програм , који је у прохладној вечери био помно праћен. Да је програм био по вољи бројних посетилаца, доказује громогласан смех и дуготрајни аплаузи који су одјекивали преко језера и оближњих шумарака, и озарена лица и одушевљење присутних.  Када се око поноћи програм завршио Краљев трг се није празнио као да су сви желели још ова забаве која ће се памтити.

        Библиотека је и овог пута оригиналним садржајем , нашла прави пут до људи који воле лепу реч, уживају у уметности сваке врсте и разумеју ерски хумор.

                                                                                    Текст: Драгољуб Новаковић

                                                                                     Фото: Драган Никић