Уручена награда "Хаџи Драган Тодоровић"

Четвртак, 23. мај, у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ био је резервисан за два лепа дешавања, у једном. Наиме, први повод је био обележавање јубилеја, 25 година постојања књижевних новина „ Свитак“, чији је уредник, књижевник Милијан Деспотовић, био гост том приликом. Други повод је била додела награде "Хаџи Драган Тодоровић“ завичајној књижевниц Мирјани Ранковић Луковић.

Предавање - (Не)заборављени синови Великог рата

У среду, 8. маја, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" угостила је историчара Славољуба Станковића, који је чајетинској публици одржао предавање под називом "(Не)заборављени синови Великог рата", посвећено браћи Ускоковић: ђенералштабном потпуковнику Милану М. Ускоковићу (1881-1945) и санитетском пуковнику др Александру М. Ускоковићу ( 1894-1947).

Слом Немачке - Самир Аслани

       У уторак, 07. новембра 2018. године у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" обележено је 100 година од завршетка Првог светског рата. Предавање “Слом Немачке 1918.“ , аутора Самира Асланија, новинара и публицисте са Златибора, говори о пропасти немачког царства и дешавањима у Првом светском рату.

 
       На предавању су преиспитани разлози великих сила за улазак у Први светски рат, који је донео огромна страдања и губитке. Немачко царство је један од зачетника рата, а на ову одлуку утицали су и лични избори цара Вилхелма. Један од епилога тадашењг Великог рата је нестанак укупно четири царевине, укључујући и немачку, али последица су и услови за настанак Другог светског рата. Србија је 1914. нападнута а обични људи златиборског краја су као и многи Европљани страдали због одлука елите.
 
 
       „Нажалост, обичан човек ће увек трпети због одлука елите јер су елите загледане у будућност, у славу… а обичан човек је загледан у свој жибот и своју породицу. То су отргнуте године, изгубљени су животи, и обичан човек не може ту да извуче неку поуку. Али, они који доносе одлуке могу да извуку неке поуке и да размишљају о доношењу нових одлука данас, да се не ломе ствари преко колена, да се размисли. Први светски рат је поново у фокусу, рецимо у нашој општини се тек сада подижу споменици страдалима у тим ратовима пре 100 година,“
 
       каже Самир Аслани и додаје:
 
       „Кад су у питању кључни тренуци у историји, понекад треба сачекати мало, размислити, охладити главе. Европа је релативно лако склизнула у тај велики рат, чије последице и дан данас осећамо. Немци су тек скоро исплатили те ратне репарације, а огроман људски потенцијал је изгубљен. Огромна количина зла је нанета обичним људима, сви су пострадали и на крају се није ништа битно променило. Французи су на крају 1919. имали велику параду у којој су учествовале све јединице, а сви извештаји из тог периода говоре да није било одушевљења због победе већ олакшања јер су преживели.“
 
       Предавање је настало на основу истраживања које је аутор спровео припремајући књигу о Првом светском рату, који је био другачији због коришћења нових технологија, митраљеза, бодљикаве жице а обележила га је трка и у наоружању и индистријализација. Поводом окончања борби 1918. године, 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату.
 
 
Преузето са:
Златибор Прес
 
 

Слободан Ристовић представио најновију књигу поезије " Пустињиште"

 

     Завичајни песник Слободан Ристовић је стари зналац онима који су љубитељи песништва, лепих речи и истине. Оне оголеле љубави и истине, оне трагичне искре која дубоко завирује у оно што јесмо ми сами, људи са свим врлинама и манама, са својим немирима, неудомицама, жељама и хтењима које се понекад косе са моралом, са традицијом наших огњишта, очева и дедова и утапају у мајчине сузе и смех... с оним гујама испод кућног прага, које се настањују испод кошуље и завирују у срца.

     Збирка поезије " Пустињиште " изашла је из штампе 2016. године, а представљена у сали библиотеке 13 јуна 2017. Издавач књиге је Жиравац из Пожеге и Лексика из Неготина. Збирка је наставак књиге песама: Вилин точак, Вилина врлина, Љубави моја од птица, Кућни праг, Кућна гуја, Чувар ветрова, Људи од перја, Водићу те у Млетке, Чемериште, Соба са погледом, Моја Елете, Гујина гозба, Патина пламена, Даривање Бога.., и прича, приповедака: Мржња Светлица, Кучево с оне стране реке, и романа: Срећа је негде близу и Страх од људи.

    Богат рад Слободана Ристовића који има иза себе прате и многобројне награде.

     У збирци песама " Пустињиште " Слободану Ристовићу успешно полази за руком да из песме у песму препева живот и то онакав какав он заиста јесте, толико веродостојно да имамо утисак као да га преписује. Он се песмом радује, воли, тугује, теши, рађа, слави, пије и умире остављајући утисак као да је цела књига једна песма, као да је једна песма читав живот, односно људски век.

    

     

Гост библиотеке Драган Јовановић Данилов

      Драган Јовановић Данилов, радо виђен гост чајетинске библиотеке, 9. маја је представио своја два најновија дела: књигу поезије "Говорити са водопадима" и роман "Шта снег прича". 

     Збирка поезије је изашла 2016. године у издању Народне библиотеке "Стефан првовенчани" из Краљева, тако да је ово седамнаеста збирка поезије Драгана Јовановића Данилова. Исте године у издању "Агоре" излази његов пети роман "Шта снег прича". Поред овога, Данилов пише есеје.

    Рођен је у Пожеги, где је једно време и био директор библиотеке, а живи "у возовима" на релацији Пожега - Ужице, па није ни чудо што је воз лајт-мотив овог, најновијег романа, а главни јунак  је писац за кога су возови у ствари покретни хотели, исповедаонице, нешто око чега се врти сам живот, крећући се кроз дан и ноћ, клопарајући, успорава и убрзава баш као и возови.

    "Човек пише оно што живи, тако и ја пишем о возовима, о људима, љубави, тако се и у "Шта снег прича" састају Нова и стара година, рађање и смрт."  

     У једном делу романа Данилов цитира Ничеа који тврди да се већина веза не распада због недостатка љубави, већ због недостатка пријатељства. Његови јунаци заробљени у снегу, у ноћи, у возу, дотичу се многих тема, али у основи је увек прича о животу и љубави. Тако и др Дворниковић, један од актера у роману, каже: "Мислим да људи нису у стању да воле и да доживе застрашујућу срећу јер их потапа превише туге. Сва поезија и сва уметност били би излишни када би се људи могли волети до краја. Љубав је најстрашније жртвовање душе."

     Иначе, у чајетинској библиотеци премијерно је пуштен и снимак из Италије. Данилов истиче да је поносан. Арсен Дедић је упутио италијанске организаторе на Данилова и његова поезија се нашла на италијанској великој сцени. А за домаћине и библиотеку у Чајетини каже:

    "Чајетинска библиотека је најлепша у Србији. Где год путујем, где год одем, свуда вас хвалим. И овде, на књижевне вечери долазе изузетни људи, уметници и пријатељи. То није велико друштво, али је одабрано."

Фотографија: Драган Никић          

"Краљ Милан и лејди Черчил", ауторке Драгославе Копривице

     Београдска књижевница и новинар, Драгослава Копривица, 1.новембра у чајетинској библиотеци је представила свој роман "Краљ Милан и лејди Черчил" у коме открива истину о рођењу и пореклу Винстона Черчила. Она је нагласила да је овај роман писала три године, окружена стотинама књига, списа и чланака, који су ослоњени на грађу различитог порекла и различитих језика.

     Драгослава Копривица каже да је веза између краља Милана Обреновића и мајке Винстона Черчила, Американке Џери Џерон, чињеница која је позната енглеској Википедији. Инспирисана тиме, ауторка је кренула у истраживање порекла Винстона Черчила, који је по њеном мишљењу, био симбол перфидности енглеског политичког бића.

    "Три године сам радила на томе. Позабавила сам се, прво, личношћу Винстона Черчила. Дошла сам до сазнања да је Черчил знао за везу његове мајке и краља Милана Обреновића и да јој никад није опростио ту везу. Био је изузетно фрустриран, а наручито на Србе. У једном документу који сам пронашла у Стаљиновим записима, када се кројила архитектура Европе, у разговору између Рузвелта, Стаљина и Черчила, Черчил је био тај који је посебно и највише инсистирао на укидању монархије у Југославији и довођење на власт Тита", објашњава ауторка.    

     Драгослава Копривица је објавила велики број есеја и приповедака у књижевним часописима. Аутор је књига: "Скице за ново доба", "Дионизијски тромб", "Љубавни лет", "Освајање ероса", "Бесмртни Кастро и српски народ", после чега следе издања ове књиге на шпански језик и "Драгославија", а роман "Краљ Милан и лејди Черчил" је осма књига ове ауторке.

     "Волим да пишем смеле књиге. Моја књига "Бесмртни Кастро и српски народ" је такође била смела, где сам живу легенду, кубанског лидера Фидела Кастра довела у везу са српским пореклом. Ја сам по професији политиколог и новинар. Новинарство је под гвозденим шеширом контроле, са нула простором за некакву слободу. Чини ми се да је литература неки маневарски простор где може да живи слобода. Чини ми се да бих, бар на тај начин, мога да бар за милиметар променим ствари, откривајући скривене путеве наше неоткривене историје, наравно све у функцији моје главне идеје водиље, а то је борба за српство", каже Копривица.

Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs     Фотографија, Драган Никић


 


 

Путописно књижевно вече "Под висовима Хималаја"

     Гост Библиотеке 18. октобра била је преводилац и уредник Љиљана Стијаковић Синг која преводе индијских аутора објављује у библиотеци "Небо". Госпођа Стијаковић Синг је врсни индолог, велики познавалац и тумач Индије, њене историје, културе и обичаја.

    Одлучивши се да присутне у Библиотеци поведе на путовање кроз Индију, Непал и Тибет, представљене су приче, романи, мудрости...

     "Од богиње до смртнице" је истинита животна прича некадашње краљевске Кумари Непала, Рашмиле Шакје, испричана аустралијском писцу и публицисти Скоту Берију.

      "Небеска сахрана", ауторке Сјинжан Сјуе је епска љубавна прича са Тибета и наравно, ту је био присутан и незаобилазни Радибрант Тагоре са стиховима из збирки песама "Птице луталице" и "Молитве".

       "Кроз сва ова дела се константно провлаче и описи предела, где аутори успешно речима сликају људе, природу и обичаје, па се налазите, читајући ова дела, као да сте на путу", каже Стијаковић Стинг и додаје "Моја љубав према овом поднебљу и свему што оно носи са собом, траје већ пет деценија, од тренутка када сам као асистент - истраживач у једном институту за међународну политику радила на реферату о Азији, и посебно сам обратила пажњу на Индију. Од тада па до данас опчињена сам Азијом, Индијом, Непалом, Тибетом...тим шареноликим светом, тим специфичним људима, мирисима, шарама, тканинама, пределима, рекама, градовима, храмовима, вером..."

      Ту очараност, то богатство, лепоту... уредница и преводилац, Љиљана Стијаковић Синг успела је да пренесе на присутне у Библиотеци.

Књижевно вече Војиславе Латковић

     Оживљавање и приближавање историје једном народу несумњиво је лепше уз учешће лепе речи, тј. књижевне уметности која би приближила дух старог времена. Војислава Латковић је имала такву мисију. Истражујући и завирујући у прошлост, подарила нам је петнаестак књига, пре свега о знаменитим женама Србије, и овим на неки начин оживела њихов животни пут.

 

    У чајетинској библиотеци, 4.октобра присутни су могли уз причу ауторке, Војиславе Латковић, Ненада Глишића, књижевника и уредника Књижевне трибине крагујевачког студентског културног центра и Живадинке Жиже Марковић, песникиње из Крагујевца, да укратко упознају: кнегиње Милицу и Љубицу, затим Јелену Савојску, Јелену Анжујску, Зорку и Марију Карађорђевић, Драгу Машин, Наталију Обреновић, Мину Караџић, Милену Павловић Барили, Надежду Петровић, Милеву Ајнштајн и Милунку Савић. Оне су све део едиције "Жене у вртлогу историје". То су биографије жена испричане онако искрено. Завирујући у њихова срца и душе ауторка је успела да проникне у њихове страхове и надања, да прикаже њихове амбиције, љубави, пожртвовања, бриткост ума, кулурна достигнућа, то јест, све оно што их је издвојило од осталих Српкиња и што их чини посебним.

    Иза Војиславе Латковић стоји дугогодишњи истраживачки рад. Све биографије прате архивске фотографије и документи. На питање, шта је заједничко женама којима је посветила последњих петнасет година, Латковић одговара: "Оно што имају заједничко.., све оне биле су велике хуманисткиње, озбиљне жене, неке од њих, супруге великих људи. Ипак, нису остале у њиховој сенци. То нису хтеле!"

Књижевно вече Виде Огњеновић и израелског песника Амира Ора

     Специјална библиотека Чиготе и Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" организују књижевно вече Виде Огњеновић и Амира Ора у среду, 17. августа у 2030 часова у Малој сали Специјалне болнице Чигота.

    Вида Огњеновић и Амир Ор већ трећи пут своја дела представљају у Чиготи.  

     Овога пута Вида Огњеновић ће представити есеје "Висока волтажа", есеје о култури и књижевности у доба глобализације и забаве, а чији су главни актери наши најпознатији песници, писци, глумци, они који су се издвојили од масе у другој половини XX века и наших дана.

    Амир Ом је израелски песник који ће овога пута представити најновију збирку песама "Музеј времена" у преводу Виде Огњеновић и Давида Албахарија. Ова збирка садржи песме снажног замаха, разруђене метафорике, истинске запитаности, казане са страшћу и уверењем какви су ретки у савременој поезији.

     Разговор води Мира Црнчевић.

Љубивоје Ршумовић на Златибору

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Специјалне библиотеке "Чигота" организоване су књижевне вечери једног од најпознатијих домаћих песника, Љубивоја Ршумовића.

     Песник се дружио са децом 12. и 17. фебруара. Један од повода је тај што су пријатељи деце у новембру 2015. године на својој скупштини усвојили предлог Раше Попова да Ршумовићева песма "Деца су украс света" буде дечја химна Србије.

     Књижевно вече за одрасле одржано је 16. фебруара. Овом приликом песник је читао песме из збирки поезије: Поверење у сунце, Крушна мрва, Петорица из српског, Моје љубавне песме... Говорећи о свом раду, Ршумовић је присутнима открио да му је један од најомиљенијих сарадника био Душко Радовић и да су се њихови врцави сензибилитети непогрешиво уклапали, да је написао преко 15 000 песама од којих се 107 нашло у антологијама, и које нас новости очекују везано за "Фазоне и форе". Песнику је веома драго што се његове песме доста преводе, али истиче превод песме "Још нам само але фале" на немачки језик. У овом преводу песма је потпуно задржала лепоту рима, звучност и такт стиха и гласи: "Was die drachen alles machen".

    Љубивоје Ршумовић је и овога пута говорио пред пуном салом Специјалне болнице "Чигота", јер су све три вечери биле посећене. Песник је својим песмама и радом заслужио пажњу и домаћина и гостију Златибора.