Ђаци првог разреда учлањени у Библиотеку

    И ове године, половином октобра месеца, ученици првог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" из Чајетине и са Златибора бесплатно су учлањени у Библиотеку. Поред чланских карата прваци су добили и "слатке пакетиће" које им је поклонила Општина Чајетина.

   

 

                                          Из годину у годину, анимирањем деце на едукативан и забаван начин, показало се да деца лакше прихватају нова сазнања и да као читаоци вредније и чешће посећују библиотеку ако им као они који раде са децом приђемо на један топао, њима схватљив и оригиналан начин. И овога пута библиотекари и књижничари, два кловна Мирко и Немирко и Пипи Дуга Чарапа показали су како се треба понашати у Библиотеци, како затражити одређену књигу, како се обраћати запосленима у Библиотеци....

   Библиотекар Драгољуб Новаковић је деци објаснио каква је установа Библиотека, колико и каквих књига има у Библиотеци, да ли књига може да постане добар друг и шта све може да се сазна и научи из књига.

    Њихови старији другови рецитовали су песме најпознатијх српских песника, а затим су сви заједно отпевали песму "Ау, што је школа згодна"

   Ово дешавање у библиотеци је било један од "слатких и симпатичних" начина да деца прихвате и заволе књигу и читање.

        

 

    

" Ханина кћи" Мирјана Стакић

   Мирјана Стакић је аутор више врло читаних романа: Анина прича, Хајдучица, Кисело грожђе, Изгубљене душе и сви романи су имали више издања, а 3. децембра у сали библиотеке представљен је пети роман који је написала Мирјана Стакић " Ханина кћи".  О овом роману ауторка каже: " Тема романа је потрага за прошлошћу. Главна јунакиња романа у наслеђе добија бакин дневник и читајући странице дневника открива причу о свом пореклу. Мотив који ме је водио при писању овог романа је једно питање, колико ми заиста познајемо људе око себе, људе који су нам блиси и које волимо, јер посматрајући их мислимо да знамо све о њима, а у ствари сваког од њих крије се велика тајна. "

  

     Поред наведених романа ауторка је објавила и збирку приповедака, три збирке поезије и једну радио драму. Поред писања белатристике , Мирјана Стакић се бави и научним радом. Доктор је методичних наука, а учествовала је и на бројним научним скуповима у земљи и иностранству и објавила преко тридесет стручних и књижевних критичких радова. Кооаутор је акредитоване читанке за шести разред ОШ и аутор приручника за студенте књижевности " Стручне методе у настави књижевности".

    На промоцији књиге Ханина кћи , о књизи поред ауторке , говорили су и проф.др Миомир Милинковић и Марија Вуловић.

    

Изложба слика "Од Златибора до Београда",аутора Милене Вермезовић

        Милена Вермезовић је дипломирани сликар конзерватор. Њена изложба слика симболичног назива " Од Златибора до Београда" окупила је 25. новембра  у чајетинској Библиотеци поклонике сликарства и уметности и пријатеље уметнице. Колорит двадесет и три изложене слике пејзажа, портрета, слика из живота Београда и Златибора као да су заустављале време на трен и посматрач је имао утисак да је тамо негде, заустављен у слици.

    "Када се зауставите поред слике "Приштевица" напуните плућа чистим ваздухом, ослушкујете жубор воде, напуните се зеленом бојом природе и груди вам се шире од убедљивости и лепоте", коментарисао је један од посетилаца изложбе.

        Изложбу је отворио Обрад Јовановић, професор који је био и Миленин учитељ у освајању умећа уметности: " Ова изложба Милене Вермезовић је само потврда њене персоналности да се није изгубила у метежу велеграда, да није занемела у вреви сугласја и да јасно види, јасно мисли, " збори и твори" свет око себе и време у коме се налази. Њена хумана људска страна је видљива по мотивима које интерпретира.... Ако видимо лепоту и срећу поред нас она ће ући у нас, ако затворимо прозоре да не уђе мрак, неће ући ни светло. Зато је ова изложба и овај каталог значајан за Милену да њена или наша нада победе страх. Страх је мајка свих падова и несрећа. Она више верује него што сумња. Њена вера је природа људи , Београд, а њена молитва је њен сликарски занат, њена уметничка вештина - њен начин како се мотив осваја и приказује. И као што народ каже има дана у Бога, тако треба да буде у нама милости, наде и вере да ће она наставити даље да осваја и друге галерије, градове и публику".

Стручни скуп у Чајетини

                         

                              
      У Чајетини је 5 и 6. децембра, у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" одржан стручни скуп библиотекара под називом "Да буде СПБ. Интернет у библиотеци ( срб. Домени и интернет у библиотекама)" . На скупу је учествовало 48 библиотекара из Новог Сада, Београда, Великог Градишта, Јагодине, Ниша, Чачка, Ужица, Валљева, Пожеге, Прибоја, Нове Вароши, Љига, Чајетине, Вишеграда...Поред учесника скупу су присуствовали и председници Библиотекарског друштва Србије и Друштва библиотекара Републике Српске, али и први људи локалних средина  које подржавају овакве видове унапређења квалитета културног живота.
     Анимирање и оснаживање јавних библиотека у Србији да активно користе Интернет и промовишу срб. домен на Интернету је био циљ скупа.
     Поздрављајући учеснике скупа, испред домаћина библиотеке " Љубиша Р. Ђенић, директорка Снежана Ђенић говорећи о значају и културно историјској баштини ћириличног писма истакла је: " Отуда овај семинар има важан задатак да покаже како су погрешна уверења да интернетне подржава наш језик и нашу ћирилицу и да на њему нема места за културе малих народа. Надам се да ће у вашим научним радовима, саопштењима и предавањима, бити конкретних упуставака могућности примене и афирмацији српског, ћириличног писма у савременим технологијама, првенствено интернету, као глобалној мрежи, која је отворила широке могућности уласка у информациону цивилизацију, односно информационо друштво."
     Првог дана у пленарном делу излагали су Војислав Родић, председник Конференције суоснивача РНДИС-а детаљно је упознао присутне о томе како је дошло до. срб. ИДН домена, затим Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда и председник БДС, говорила је о значају интернета за библиотеке,Тања Милошевић, координаторка Центра за проучавање информационих технологија је детаљно образложила методе комуникација, Драган Сајић , директор пројекта " Стара магаза"упознао је присутне са применљивости пројекта у делатности библиотека и на крају првог дана Мирко Марковић, председник УО Интернет клуба и библиотекар саветник у свом излагању је упознао присутне сда истраживањима Интернет клуба на српском језику. Дат је и осврт на законску регулативу и технолошка решења имплементације ћирилице на глобалну мрежу у релном окружењу.
    Посебно признање за дугогодишњу сарадњу уручено је Драгољубу Новаковићу, библиотекару из Чајетине.
    Другог дана одржан је Округли сто на коме су обрађиване теме о утврђивању потреба , ресурса, могућности деловања али и стандарда наступа библиотека на Интернету.Посебно је коментарисана приступачност корисницима интернета, стална доступност библиотечких база и дискутовало се о употреби друштвених мрежа у јавним библиотекама, као и лична виђења како би требало да изгледа и шта да садржи библиотечки сајт. На основу изложених искустава и могућност на библиовебу усвојени су закључци скупа који ће бити реализовани у реализацији пројекта.

Промоција књиге песама Ивана Ршумовића

    Иза имена италијанског песника Giovanni Scrappatorre и назива збирке песама " Serbia Kosovo  Curriculum vitae", 13. октобра љубитаљима књиге и поезије представио се Иван Ршумовић, песник пореклом из Љубиша, професор српског језика и књижевности и библиотекар. До сада је објавио шест самосталних и две кооауторске књиге.

   Књига се састоји од седамдесет осам песама о Косову које хронолошки, емотивно нуде историјску слику и прате живот, бол, брутално страдање човека са Косова. Не само појединца, већ кроз његово страдање, страдање његове породице, јер породица је основа друштва, приказано је отуђење, безнађе и трпљење Косова и свих Срба који живе или су живели на Косову.

   О песмама Ивана Ршумовића, мр Раде Вучићевић је на промоцији књиге рекао: " Иван Ршумовић је на себе преузео ризик одговорности и поистовећености, његово певање, казивање у првом лицу множине има више значења, тежине али је и одговорност пред Богом, историјом и истином већа. Већи је бол који болује, градација којом гради, поређење којим пореди, придев којим описује, ритам којим усклађују буру очаја..."

                                                                                                    Фотографија-Драган Никић

 

СЛИКЕ ЉУБОМИРА ИВАНОВИЋА

     У среду, 5. октобра, у сали Библиотеке У Чајетини отворена је изложба цртежа Љубомира Ивановића. Ова вредна изложба пред поклоницима лепих уметности у Чајетини, нашла се захваљујући Музеју " Рас" из Новог Пазара који на најбољи начин чува и презентује вредну уметничку збирку Љубомира Ивановића. Изложен је 31 цртеж и две графике старог Новог Пазара од пре сто година," Нови Пазар кога више нема". На отварању изложбе, Боса Росић, говорећи о животу и раду Љубомира Ивановића, рекла је:" Остао је овај стари Нови Пазар описан у многим књигама јер је он био инспирација и многим литерарним ствараоцима који су га такође овековечили у својим делима. Но, читајући ове књиге свако од нас ствара индивидуалну слику овог прелепог града, па се оне разликују, а данас, имамо задовољство да Вам представимо Нови Пазар баш онакав какав је реално био"

     Љуба Ивановић  је рођен 1882. године, похађа уметничко-занатску школу и часове знаменитих уметности, а затим и уметничку академију Минхену. По завршетку школовања посвећује се потпуно уметности,  коју преноси и млађим генерацијама радећи као професор. Поред цртежа којим бележи старе чаршије, манастире, цркве, џамије, сеоске сокакаке и куће и отима их забораву он прикупља и све народне уметничке рукотворине. Његова оставштина данас представља велику културно- уметбничку вредност.

 

 

 

 

Летњи улични ерски кабаре 2011.

 

ЕРА НА СТО НАЧИНА

   Трагајући за актуелним и занимљивим манифестацијама, чајетинска Библотека "Љубиша Р.Ђенић" је 2008. године, осмислила програм на отвореном, у дводневном трајању, назвавши га "Летњи улични ерски кабаре". Ове године кабаре је четврти пут окупио врсне глумце, водитеље и афористичаре.

   Да би се лакше обезбедио квалитетан програм,  поред Библиотеке, у финансирању и организацији су учествовали  и Културно - спортски центар Чајетина и Туристичка организација Златибор и све под покровитељством општине Чајетина.

   У бајковитом амбијенту дворишта библиотеке са више стотина столица и столова са карираним стољњацима и уз светлост свећа, сједињују се у атмосфери поштовања и подршке посетиоци и извођачи програма. Програм је такав да разгаљује и забавља, а хумор је нешто што је присутно у сваком делу програма.

   Ове године, Кабаре је четврти пут окупио глумце аматере из Чајетине: Жарка Божанића, Јелу Павловић, Мирелу Маријановић и Марка Павловића, а "Ера на сто начина" , прича о томе како се Златиборци "безуспешно" ослобађају младе београдске снајке..,врсне водитеље Биљану Здравковић и Слободана Љубичића, познате глумце који негују кабаретски програм и то Боле Стошић, Добрила Илић и Марија Ћеранић у представи           " Француска Снаја", затим Мирољуб и Ивана Недовић, у колажном кабаретском програму  "Нишка кабаришка" , а потом и Горан Султановић са својим познатим кабареом. Цео програм употпуњен незаобилазним уличним свирачима, кловновима и принцезама.

                                                                               Ерски кабаре сваке године расписује конкурс за афоризме на задату тему.   Ове године тема је била - Криза, светско а наше. Пристигло је 1767 афоризама тридесет и девет аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Хрватске. Проглашени су најуспешнији афористичари, додељене су награде и прочитани најуспешнији афоризми.

               Када се дода првокласна музика Бид Бенда из Зрењанина која је употпуњавала атмосферу, утисак је заиста комплетан и употпуњен. посетиоци који су имали срећу да седну, могли су све то посматрати пијуцкајући сок, пиво, кафу или ракију, уживајући и делећи заслужене аплаузе уметницима који су се смељивали на новосаграђеној бини.

 

                Друго вече, 13. августа 2011. програм сличан, али место извођења различито. На Краљевом тргу на Златибору, поред језера,пред више хиљада посматрача одвијао се ретко виђен програм , који је у прохладној вечери био помно праћен. Да је програм био по вољи бројних посетилаца, доказује громогласан смех и дуготрајни аплаузи који су одјекивали преко језера и оближњих шумарака, и озарена лица и одушевљење присутних.  Када се око поноћи програм завршио Краљев трг се није празнио као да су сви желели још ова забаве која ће се памтити.

        Библиотека је и овог пута оригиналним садржајем , нашла прави пут до људи који воле лепу реч, уживају у уметности сваке врсте и разумеју ерски хумор.

                                                                                    Текст: Драгољуб Новаковић

                                                                                     Фото: Драган Никић