Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" у Београду

      Библиотека града Београда у сарадњи са библиотеком "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине приредила  је изложбу "Армијски Ђенерал Крста Смиљанић" ауторке Снежане Ђенић, историчара и директорке Библиотеке у Чајетини. Изложбу је отворила 25. децембра 2012. године, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда. Представљена су архивска документа и фотографије које приказују живот и дело ђенерала Крсте Смиљанића.

     Армијски ђенерал Крста Смиљанић је знаменита личност у историји Србије 20. века. Он је елитни војни стратег и личност која је допринела ослобођењу и уједињењу југословенских народа. Био је велики војсковођа, али је подједнако успешно обављао и послове политичара и дипломате. Својом стручношћу, способношћу и оданом служењу отаџбини стекао је високе војне положаје. Био је ордонанс официр краљу Милану и краљу Александру Обреновићу и блиско је сарађивао са краљем Александром Карађорђевићем. Добитник је одликовања Таковски крст и три Карађорђеве звезде.Крста Смиљанић је рођен у златиборском селу Љубишу 1868. године. Завршио је Војну академију у Београду 1896. године. Због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку. Провео је годину дана на усавршавању у Руану у Француској. Пред Балканске ратове војвода Путник га ангажује за најближег сарадника у Главном ђенералштабу. У Првом светском рату Крста Смиљанић руководи Дринском дивизијом. Између два светска рата обављао је многе дужности: био је шеф Војне мисије у Љубљани, командант Дравске дивизијске области, командант Треће армијске области у Скопљу и Друге армијске области у Сарајеву. Био је Бан Зетске бановине. Ђенерал Крста Смиљанић добитник је 35 одликовања, од којих 15 страних. Године окупације, за време Другог светског рата, провео је у кућном притвору у свом стану у Београду све до своје смрти 14. маја 1944. године.

У библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини налази се спомен збирка ђенерала Крсте Смиљанића, а поводом обележавања 90. годишњице пробоја Солунског фронта, на Краљевом тргу, у центру Златибора,14. септембра 2008. године, у присуству потомака ратника и бројних делегација, откривен је монументални бронзани споменик великом војсковођи на коме је уклесан текст: "Слобода има лица оних који су за њу живот дали."

Фотографије преузете са Интернет страница

Изложба "Са Каницом по Србији" - др Ђорђе Костић

      У просторијама Библиотеке " Љубиша Р. Ђенић", у уторак, 11. децембра 2012. године, отворена је изложба аутора др Ђорђа Костића, под називом "Са Каницом по Србији". Одабраним цртежима и цитатима непристрасног путника Феликса Каница, које је документовао и приредио Ђорђе С. Костић, представљена је Србија у другој половини 19. века. Хронолошки она прати културно - историјске споменике, житеље, обичаје, занатлије и посебан акценат је стављен на градове. Кроз географске и културолошке забелешке са Каницових путовања по Србији посетиоци изложбе су били у могућности да се кроз визуру радозналог истраживача, заљубљеника у наслеђе, картографа и уметника, који је начинио стотине цртажа предела и грађевина, људи, ношњи и обичаја које је видео, упознају са изузетним културним наслеђем Србије. 

      У име Народног музеја из Београда, изложбу је отворила етнолог Боса Росић. Истичући сазнајну и едукативну вредност ове изложбе, госпођа Росић је говорила о животном путу Филипа Каница, као и путу саме изложбе, јер је и изложба имала свој пут кроз градове и вароши Србије.

      " Уз велику помоћ српских власти као и научних кругова, Феликс Каниц је прокрстарио до најудаљенијих кутака ондашње Србије. Бележио, цртао и сакупљао знања о једном новом свету и све то објавио у многобројним студијама, чланцима, новинским текстовима и књигама, што представљаа неисцрпан извор података о Србији и српском народу тог времена.

     Поред тога, овај даровит човек, оставио је иза себе на стотине цртежа и скица...

     Цртежи појединих делова старих градова, утврђења, скице манастира и цркава, ликови људи, цртежи обичаја потврда су његовог истанчаног осећаја за процењивање важности културног наслеђа младе српске кнежевине, његовог даљег проучавања и оно што је најважније његовог очувања за будућа времена." - истакла је Снежана Ђенић, директорка Библиотеке. 

Фотографија: Драган Никић       

Поетски час Бранка Пражића

      Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 30. новембра 2012. године организовала поетско музички час за ученике од првог до четвртог разреда ОШ " Димитрије Туцовић" из Чајетине. Главни актер поред деце је био кантаутор и музичар Бранко Пражић. Бранка Пражића су Чајетинци упознали много раније као пратиоца песника Душка Трифуновића.

     Уз одушевљење деце час се претворио у велику журку. После "предавања уз гитару" Бранка Пражића, ученици су обновили градиво. Певале су се песме најпознатијих српских песника, а могле су уживати и њихове учитељице и "библиотетке" уз пар старих добрих евергрин песама.

     Деца су била одушевљена, причали су вицеве, рецитовали, певали, а онда је велики Дом културе постао дискотека. Уз тактове музике" Ћиху, ћиху, ћиху -ху..." прохујио је воз остављајући за собом смех и радост.

                                                                                                                Фотографија: Драган Никић

 

Књижевно вече Ангелине Тимотијевић

        У сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", 5. децембра 2012. године, Лара Ђорђевић која пише под псеудонимом Ангелина Тимотијевић, представила је две своје књиге: "Има ствари које се никада не смеју учинити" и "Да чувамо славу и част великих предака". Прва књига је објављена 2009. године, а друга 2011. у издању издавачке куће Добра књига из Београда.

        У топлој, романтичној атмосфери, уз мирис ванилица и чаја, Лара Ђорђевић заједно са библиотекарком Љиљаном Ракић, вратила нас је у стари Београд, у доба Мајског преврата. Кроз разговор, присутни у библиотеци, упознали су Ленку Николић, девојку из угледне, старе београдске породице и запловили са њом на пут у коме Ленка решава своје дилеме, сурове злочине који у то време не заобилазе никога, али  је истакнуто и да је ово прича и о истинском пријатељству, узаврелој крви, љубави... 

        "Белгијанци су имали Херкула Поароа, Британци Шерлока Холмса, а Србија Ленку. Ваше романе би могли да сврстамо у детективске, али их они превазилазе својом формом и садржином, литерарном вредношћу, а посебно моралним, па и патриотским порукама" - констатовала је Љиљана Ракић. Лара Ђорђевић је истакла да је инспирацију за причу нашла у претраживању старих слика Београда, историјских дешавања 1903. године и стварних историјских ликова, као и у лику и сећању њене баке. То је био дуг истраживачки рад, копање по архивама, а онда је уследило сновиђење, живљење и проживљавање, рађање приче која је морала да се преточи на папир.

         Министар  културе, Братислав Петковић је, износећи своје мишљење о романима Ларе Ђорђевић, написао: "Читалац се врло удобно смешта у београдске салоне онога доба, где мирише јоргован, пије се домаћи чај, воде се фини пристојни разговори, све одаје грађанску идилу иза које се ваљају крупни историјски догађаји, који ће ускоро уследити. Писац мајсторски мири грађанску идилу и готово трилерски заплет, што представља потпуно нови поступак у нашој литератури."

         Ауторка нам је открила да полако сазрева и трећа прича о Ленки, и да ће на тај начин заокружити дешавања са почетка двадесетог века.

           

                                                                                  Фотографија : Драган Никић

      

     

       

 

 

"Агресија НАТО - Сумрак Запада" - група аутора

     

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Београдског форума за свет равноправних, 29. новембра 2012. године у сали библиотеке је представљена књига "Агресија НАТО Сумрак Запада"- да се не заборави. Промоција је почела интонирањем химне у извођењу оркестра и хора ученика Основне школе "Миливоје Боровић" из Мачката. Ученици ове школе су употпунили промоцију и казивањем песме о Милици Ракић, трогодишњој девојчици која је убијена од НАТО агресора. Своју песму "Седамдесетосам питања, а ниједан одговор", забележену током НАТО агресије говорио је Милосав Радибратовић, учитељ у пензији.

     Књига и промоција у Чајетини представљају сећање на све жртве НАТО агресије обликована у зборник радова са Међународне конференције која је одржана у Београду 2010. године, на којој је учествовало 700 гостију из Србије и иностранства који су били јединствени у осуди злочина који је извршио НАТО.

     О зборнику су говорили : Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова СРЈ, др Зоран Вујовић, бивши министар за саобраћај СРЈ, генерал-потпукобник Видоје Пантелић и Драгомир Вучићевић, амбасадор у пензији.

     Говорећи о књизи Живадин Јовановић је рекао: "Књига која је пред нама је сведочанство о драми једне земље и народа који нису пристали на подчињавање туђој вољи и туђим интересима. То је сведочанство слободномислећих људи који су смисао живота и делања нашли у служењу истини, правди и слободи..." Живадин Јовановић, говорећи и о Београдском форуму за свет равноправних који постоји пуних 12 година истакао је да Форум има за циљ ширење истине о Србији и српском народу. Осврнувши се на дан промоције у Чајетини, 29. новембар и дан када је у Хашком трибуналу управо ослобођен Рамуш Харадинај, истакао је да се агресија на Србе наставља и да ток актуелних догађаја оправдава наслов "Сумрак Запада" као и постојање Београдског форума.

     Речи Живадина Јовановића потврдио је и др Зоран Вујовић: "НАТО агресија на Србију и Црну Гору је кривично дело у продуженом деловању пре, за време агресије и траје до данашњег дана... Сведоци смо продуженог сумрака Запада и ових дана када је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Готовину и Маркача, а данас ослободише и Рамуша Харадинаја, што је још један шамар за Србију, за правду. Ова књига коју представљамо има задатак да нас опомене да никада не заборавимо."

 

Ђаци првог разреда учлањени у Библиотеку

      У петак, 5. октобра 2012. године, у оквиру обележавања "Дечје недеље", 78 ученика првог разреда са Златибора и из Чајетине бесплатно су учлањени у библиотеку.

    Ђаке првог разреда Основне школе "Димитрије Туцовић" из Чајетине и са Златибора дочекали су на самом улазу кловнови Мирко и Немирко. Они су им показали како би се требало и како се не би смело понашати у библиотеци, а онда је дошла и Пипи Дуга Чарапа која је свој деци објаснила како се књиге узимају и враћају.

     

     Библиотекар Љиљана Ракић упознала је децу са радом библиотеке, са тим колико библиотека има књига и читалаца, које су књиге најлепше и најприхватљивије за њих и са низ других, за њих интересантних података. Кловнови и Пипи су затим са децем одрецитовали пар песама наших најпознатијих песника. Првацима се обратила и Бојана Божанић, која им је пожелела успешне школске дане, пуно лепог дружења и препоручила им да им књига буде један од најбољих и највернијих другова. 

  

     Представница Општине и народни посланик Бојана Божанић, запослени у Библиотеци, активисти ЦМОК-а (Центар младих организованих креативаца) и представници Канцеларије за младе су потом деци поделили  слатке пакете да им и у школи и у библиотеци буде слатко учење и читање. Дародавац слатких пакетића је Општина Чајетина. 

 

                                                                                                      Фотографије : Драган Никић

    

"Силазак у Атлантис" - Ненад Петровић

    

      У сали Библиотеке у Чајетини, 15. октобра 2012. године промовисана је књига Ненада Петровића "Силазак у Атлантис". Ненад Петровић није први пут гост Библиотеке. Чајетински поштоваоци лепе речи могли су га упознати 2007. године на промоцији његовог романа "Sectio Caesarea".

     У издању београдске издавачке куће "Партенон"  објављен је роман "Силазак у Атлантис" који је 2010. године у "Деретином" конкурсу за најбољи необјављен роман ушао у најужи избор. На корицама књиге назначено је да је у питању први домаћи роман о клонирању. Говорећи и упознајући читаоце са књигом и аутором, Љиљана Ракић  библиотекар, истакла је да: "се кроз роман провлаче антрополошка и политичка разматрања о револуцији, преврату, уласку народа на политичку сцену, изумирању племства и његовој декаденцији..." Роман представља приповест смештану у шест концентричних целина - прстенова митског Атлантиса.

      Ненад Петровић, аутор, о свом роману је рекао: "То је роман утопија из митског Атлантиса који за полазиште има Платонов опис давно несталог Острва на коме је живела златна људска врста, вађење њихових остатака са тамног дна успомена човечанства и поновно успостављање једном насилно прекинутог поретка."

Сећање на Ћупа

      " ... Ако за собом не оставиш траг

         Неће се знати је ли те било,

         ни куда си прошао..."

         Речи су познатог песника Михаила Ћуповића, а " Сећање на Ћупа " је заиста и ове године оставило трага на све присутне.

     12. септембра низали су се стихови Михаила Ћуповића и рецензије његових књига чији су аутори наши најпознатији песници, критичари, писци, иначе најбољи Ћупови пријатељи. У програму су учествовали глумци Ужичког позоришта, Слободан Љубичић и Биљана Здравковић.

      " ...Михаило Ћуповић био је велики човек, један од оних које можемо препознати по ширини наума, човечности по стрпљењу и трезвености код успеха...

       Био је један од оних великих људи који имају другачију потребу потврде што надраста обично доказивање и оставља дубок траг...

       А то јесте вредност...

       Михаило Ћуповић био је по свему велики, непоновљив, драгоцен...

       И видљив у нашем сећању за сва времена...", рекла је о Михаилу Ћуповићу, Снежана Ђенић, директорка Библиотеке.

         13. септебра откривена је спомен биста Михаила Ћуповића која је постављена у парку поред зграде Општине и Библиотеке. Фондација "Михаило Ћуповић" је иницирала посатављање спомен бисте. Жарко Божанић и Душан Тмушић, Ћупови пријатељи и сарадници су рецитовали његове песме.

       Испред Управног одбора Фондације "Михаило Ћуповић" присутне је поздравио Драгољуб Новаковић који је рекао: "У културном животу Чајетине и шире околине Ћупо је био незаобилазан учесник, а он је у сваком свом наступу био оригиналан и непоновљив. Свесни великог губитка, одлучили смо да трајно сачувамо успомену на Ћупа. Сматрали смо да је неопходно формирати Фондацију са његовим именом која би осим чувања успомене на завичајног песника, подстицала младе песнике да крену његовим путем..."

Драгољуб Новаковић се захвалио и онима који су највише помогли да спомен биста нађе своје место: Општини Чајетина, предузећу Златибор - мермер и њеном директору Владиславу Рибаћу, предузетницима из Чајетине, Горану Јевремовићу и Ђурђу Томићу, Владу Митровићу и појединцима, дародавцима и приложницима  Фондације.

       Бисту је открио Арсен Ђурић, заменик председника општине, који је истакао да је захваљујући Михаилу Ћуповићу, Златибор најопеванија планина у Србију, да нико тако лепо и са пуно поноса није могао опевати лепоте златне планине, пренети читаоцу њене лепоте и њену душу уткати у сваки у стих, у сваку строфу. И данас, рекао је Ђурић, нема манифестације на Златибору и околини, где нема Ћупових стихова или где се бар не помене Ћуповић и његов рад и оно што је оставио иза себе, а то су дела која говоре и пријатељи који га се са поносмо сећају јер су били његови пријатељи. 

     Сама биста је рад Влада Митровића, сликара и вајара, а изливена је у ливници " Браћа Јеремић" у Београду.

  Фотографија Драган Никић    

Летњи улични ерски кабаре 2012

      Пуних пет година манифестација "Летњи улични ерски кабаре", на задовољство грађана и туриста, оплемењује и употпуњава културна збивања и туристичку понуду Чајетине и Златибора.

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" као главни организатор ове манифестације, и суорганизатори Туристичка организација Златибор и Културно-спортски центар, су и ове године понудили на платоу испред Библиотеке у Чајетини 10. августа и на Краљевом тргу на Златибору 11. августа, низ дешавања испуњених шармом, префињеношћу и смехом.

     Генерални покровитељ ове тродневне манифестације била је Општина Чајетина, а већ другу годину Министарство културе је подржало део овог великог дешавања у оквиру пројекта "Ерски хумор". На овај начин Министарство је подржало активност Библиотеке које доприноси очувању нематеријалног културног идентитета и подизању свести о значају културног наслеђа за друштво.

     Манифестација је и ове године почела дан пре главних дешавања. Улични свирачи, принцезе и кловнови су шетали Чајетином и Златибором делећи флајере и позивнице. Шаренило, осмеси, музика и познате речи Ерске химне, аутора Зорана Богдановића:

"...Зато сте нам добро дошли, наша кућа госте треба, 

мало смеха, мало песме - то нам треба као хлеба.

 

Од смеха се кућа прави, темељи јој од музике, 

Ере праве такве куће, без науке и без муке..."

     Насмејани и расположени кловнови, принцезе и улични свирачи су се сликали са туристима и децом.Већ тог дана тражило се место за Кабаретску шармантну кафану, познату по својим карираним столњацима, надстолњацима и свећама. Место да се човек слатко насмеје и забави.

     Уз музику Бид Бенда, дикси ансамбла из Зрењанина, дизањем заставе и извођењем химне почео је програм петог Кабареа. Манифестацију је отворио заменик председника општине господин Арсен Ђурић речима:

     "Поштовани пријатељи, драги гости, желим да вас поздравим у име Општине Чајетина и да вам пожелим добродошлицу у престоницу ерског хумора. Морам да изразим велико задовољство што "Летњи улични ерски кабаре" из године у годину постаје све квалитетнија и садржајнија манифестација која на прави начин презентује наше ерске мудролије..."

     Пројекат "Ерски кабаре" је подржан од Министарства културе за 2012. годину. Снежана Ђенић и Мирјана Лопин Дризо су током целе године, поред истраживачког рада  бележиле и хронику мудрих, виспрених и смешних догађаја уздуж и попреко Чајетине и Златибора и уз помоћ Биљане Здравковић, драмске секције из Чајетине и глумаца Народног позоришта Ужице презентирала симпатичан коктел ерког хумора. Завиривши у једну ординацију присутни су могли видети и препознати типичне житеље овог краја и насмејати се актуелним причама варошког лекара и његових пацијената.

  

     Тема овогодишњег конкурса за афористичаре на идеју жирија била је " Хлеба и игара" јер је ова година и била таква: Одржане су Олимпијске игре у Лондону и избори у Србији. И овај конкурс можемо назвати међународним јер се испред жирија у сатаву: Раде Јовановић, Драгољуб Новаковић и Мирјана Лопин Дризо нашло 2289 афоризама од 66 афористичара из Шведске, Румуније, Хрватске, Македоније, БиХ, Црне Горе и Србије.

      Прва награда, петодневни боравак за две особе у вили "Ловћен" на Златибору, припала је Александру Чотрићу из Београда.

     Друга награда, викенд за две особе у хотелу " Дунав на Златибору, припала је Милану Тодорову из Петроварадина и

     Трећу награду, викенд у "Музеју старо село " у Сирогојну освојио је Миладин Берић из Бања Луке.

      Издвајамо неколико афоризама награђених афористичара.

     Александар Чотрић:

     Летње олимпијске игре организује Велика Британија,

Зимске организује Русија,

Медитеранске игре организује Грчка,

Србија би била најбољи домаћин Игара без граница.

 

Наше фудбалере би требало послати на Зимске олимпијске игре

Они играју да се смрзнеш!

 

У наш олимпијски тим требало би уврстити и политичаре.

Они лажу, краду и варају за медаљу!

 

     Милан Тодоров:

Био сам на хиподрому. Коњ на кога сам се кладио седео је у првом реду.

 

Судија је у једном тренутку револтирано посегао руком у џеп,

али се видно смирио кад је у њему напипао сто евра.

 

Играње пред домаћом публиком је захтевније.

Они нам поименице знају и мајку и сестру.

 

     Миладин Берић:

Из шаховског угла је апсурдно да смо 1941. године,

кад смо изгубили краља добили партију.

 

И дјеца и ја гањамо старке.

С тим што деца гањају патике.

 

Авнојска Југославија је пропала у оном тренутку

када су њени фудбалери за врјеме свирања химне

преселили десну рука са места гдје се чувала на мјесто где је настала.

 

     А онда је наступила Сузана Петричевић у "Последњој шанси", аутора Мирјане Бобић Мојсиловић. Прича о фризерки Гоци која се пријавила за ријалити шоу "Велики брат" не би ли некако постала популарна и на тај начин нашла мужа, изазвала је салве смеха у публици. Међутим, маестрално извођење Сузане Петричевић, прича која својим током наводи публику на смех до суза, крију на крају представе и једну животну поуку.

     Публика је могла уживати у овој трагикомичној представи, која помаже и да се прочистимо и дубоко замислимо над суштином и смислом живота и на самом крају приче открива се, да Гоца није особа којом се представља све време, већ неафирмисана и неангажована глумица која је ушла у ријалити да превари Великог брата. И не само то, глумица је имала исти животни циљ као и фризерка Гоца, да скрене пажњу на себе и живот којим данас живимо, не бисмо ли ми сами утицали на њега у позитивном смислу.

 

 

      То да су се Ере , кад им је било добро, смејали што им је добро, а кад им је било тешко, смејали се да би им било лакше, поново су доказали ужички и чајетински глумци у другом делу свог наступа " У кафани". Забавно, духовито, помало смело и оригинално. Публика је и кроз ове приче могла препознати нека актуелна дешавања, људе који их окружују, боеме, шерете, козере којима је ерска духовитост у срцу и на уснама, по којима се и препознају и поштују. Јер где друго, него у кафани су се дешавали најбољи ерски дуели и надмудривања.

 

     Јелена Чворовић Пауновић се преставила монодрамом "Афера кофер"  у улози и аутора текста, редитеља, сценографа и извођача. И на овај начин Ерски кабаре је уоквирио слику правих ерских прича јер је Јелена рођена Ужичанка. Поред онога што бизнисмени носе у коферима у Јеленином коферу су се нашле духовите приче везане за Јеленино детињство и младост и дане проведене са људима овог краја. Прича о непоштеним људима, о сталној дилеми да ли је поштено задржати већ украден новац...

     Цео програм пратио је дикси оркестар Бид Бенд, и обе вечери програм се завршавао музиком за плес и игру на радост и организатора и посетилаца.

     Пети по реду Кабаре бележи одлична посећеност и организација. Све критике оних који су гледали кабаре су позитивне. Једина замерка, пре бисмо могли рећи, сугестија, је да наредних година програм увече траје краће.

 

                                                                                                 Фотографија: Драган Никић