Одржан први еколошки квиз за основце

 У петак, 5. јуна 2015. године, у Сали Библиотеке, одржан је први еколошки квиз за ученике старијих разреда основних школа са територије општине Чајетина. Квиз је организован у оквиру пројекта Еко-школа ОШ "Миливоје Боровић".

У седам игара се надметало пет екипа и то по две из ОШ "Димитрије Туцовић" (Чајетина и Златибор) и ОШ "Миливоје Боровић" (Шљивовица и Мачкат) и једна из ОШ "Саво Јовановић Сирогојно" (Сирогојно).

* Екипа 1 - Шљивовица - Тијана Станић, Невенка Милосављевић и Милица Зорзић (наставница Милица Шукиловић).

* Екипа 2 - Чајетина - Николина Радојевић, Весна Максимовић и Тамара Тошић (наставница Зорица Милосављевић).

* Екипа 3 - Златибор - Марија Дукић, Михајло Лојаница и Филип Николић (наставница Снежана Тучић).

* Екипа 4 - Сирогојно - Дарко Јовановић, Немања Стаматовић и Андријана Ковчић (наставница Љиљана Павловић)

* Екипа 5 - Мачкат - Анђела Меловић, Александра Вирић и Невена Баковић (наставница Милица Шукиловић).

Екипе су се надметале у седам игара, а њихово знање је оцењивао стручни жири у саставу: Драгица Секулић, биолог, председница жирија, Данка Спасенић, инжењер заштите животне средине и Љиљана Ракић, библиотекар.

Екипа ОШ "Саво Јовановић Сирогојно" из Сирогојна је освојила прво место са прикупљених 55 поена, екипа ОШ "Миливоје Боровић" из Мачката је освојила друго место са 53 поена, док је екипа  из Чајетине је освојила треће место са 35 поена. 

 

Спонзор квиза је била школа скијања Profesional 2013 која је наградила чланове првопласиране екипе са по пет часова скијања, чланови другопласиране екипе су добили по пет часова пливања, а трећепласирана екипа је добила школу ролера.

фото: Драган Никић

Одржана промоција "Прича из шуме" ауторке Николете Новак

У петак 29. маја 2015. године у Сали Библиотеке одржана је промоција едиције издавачке куће Пчелица под називом "Приче из шуме", ауторке Николете Новак.

Николета Новак, ауторка едиције "Приче из шуме", али и других едукативних издања, које је објавила Пчелица, представила је ученицима првог и другог разреда Основне школе "Димитрије Туцовић" своје књиге у виду интерактивне радионице.

фото: Драган Никић

Конкурс за најбољег афористичара

 

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржаву у Чајетини и на Златибору 7. и 8. августа 2015. године организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

Ове године тема је: "ЧЕКАЈУЋИ ПОВИШИЦУ"

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору и то:

- прва награда - пет дана

- друга награда - продужени викенд

- трећа награда - викенд

Рок за приспеће радова је 15. јул 2015. године. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 31. јула 2015. године. Додела награда обавиће се првог или (другог) дана манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"
Златиборска 1
31310 Чајетина

или

email: ljubisardjenic@open.telekom.rs

тел. 031 831 380
факс: 031 831 924 

Оржано предавање "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије"

У уторак, 12. маја 2015. у Сали Библиотеке, одржано је предавање под насловом "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије". Предавање је настало на основу презентације коју је Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у Угоститељско туристичкој школи у Чајетини, припремио за своје ученике како би им олакшао учење руског језика.

Предавању је присуствовало више десетина заинтересованих који су могли сазнати да је Русија постала православна земља за време владавине кнеза Владимира (988. године), затим да је Свети Сава светац и у Русији и да се његово Законоправило, без икаквих измена, користило и у Руској православној цркви.

Потом је било речи о познатим Србима у Русији у XV веку као што су Пахомије Логофет и Јелена Глинска. Треба истаћи да је Пахомије Логофет аутор 35 списа и то: 18 служби и канона светитељима, 9 житија (биографија), 4 похвална слова и 3 приче о светитељима.

Занимљиво је поменути да је кнегиња Јелена Глинска била супруга московског великог кнеза Василија III и мајка цара Ивана IV Грозног (1530-1584). Њена мајка Ана је била Српкиња из Угарске, из рода Јакшића. У предавању је било речи и о томе како је цар Иван IV Грозни преузео бригу над Хиландаром и манастиру доделио српско подворје у храму Светог Петра и Павла у Москви.

 

У XVIII веку цар Петар Велики позива Србе да се преселе у Русију, у Краснојарску област, а затим оснива и Српски хусарски пук, који се нарочито истакао у Северном рату (1720-1721). После Петра са српско - руске односе је важна владавина Катарине II, за чијег живота почиње успон породице милорадовић која је пореклом из Херцеговине. Гроф Михаил Милорадович се прославио за време рата са Француском (1812) када је командовао заштитницом руске војске у повлачењу. После слома француског похода на Москву, Милорадович је командовао трупама у бици код Лајпцига 1813. године. По завршетку ратова постављен је за генерал - губернатора Санкт Петербурга, погинуо је 25. децембра 1825. у покушају да заустави устанак декабриста.

Српско руске везе су у XIX веку учвршћиване кроз књижевност, па је Александар Сергејевич Пушкин објавио збирку "Песме Западних Словена", а једнупесму је насловио "Карађорђевој кћери."

Први светски рат је Русији донео бројне патње, па велики број Руса напушта своју домовину након победе револуције. Краљевина СХС је примила велики број бегунаца који су дали значајан допринос у развоју Краљевине Југославије у међуратном периоду.

На крају, Мирослав Јанковић је говорио и о Николају Велимировићу који данас спада међу најчитаније српске ауторе у Русији, а посебно су популарна његова "Писма о Русији".

 

 

 

Отворена ретроспективна изложба Милутина Кораћа

У оквиру циклуса "Они које не заборављамо" који је, пре три године, покренула Градска галерија у Ужицу с намером да се очува сећање на значајне уметнике из ужичког краја, у понедељак, 4. маја 2015. године у Сали Библиотеке, отворена је ретроспективна изложба, која је припремљена у сарадњи са овом установом, академског сликара и ликовног педагога Милутина Кораћа (Пожега, 1923. - Ужице, 2001.). 

Истакавши да је поставка "доказ да својим одласком уметник не престаје да живи, већ наставља да егѕистира кроз своје стваралаштво", Зоран В: Цветић, директор Градске галерије, поручио је да је Кораћ један од оних уметника чије стваралаштво треба да буде "инспирација новим нараштајима", а потом усказао велику захвалност уметниковој породици, али и Народном музеју, Историјском архиву, Учитељском факултету, који су уступили велики број Кораћевих дела за ту поставку.

У каталогу који прати изложбу, Драгиша Милосављевић, исоричар уметности и Кораћев близак пријатељ, подсетио је да је "Мићо Кораћ био виртуоз у многим подручјима људског духа. Био је сликар, уметник пејзажа, професор, певач, помало песник, гитариста, избалансирани забављач али само за одабране. Све што је радио, радио је са мером, ништа превише, нема претеривања нити буке нити прејаког звука. Када је сликао чинио је то у дослуху са природним окружењем без обзира на ликовне колоније или рад у затвореном простору..." 

 

фото: Драган Никић

Предавање "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије"

 

У уторак, 12. маја 2015. године у 19.00 часова, у Сали Библиотеке, биће одржано предавање под насловом "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије", аутора Мирослава Јанковића, професора руског језика и књижевности у Угоститељско туристичкој школи у Чајетини.

 

Ретроспективна изложба Милутин Кораћ

У сарадњи са Градском галеријом Ужице, у понедељак, 4. маја 2015. са почетком у 20 часова, у сали Библиотеке биће отворена ретроспективна изложба слика „Милутин Кораћ“ у циклусу "Они које не заборављамо"

Милутин Кораћ је рођен 1932. године у Пожеги. Академију за ликовну уметност у Београду завршио је 1964. године у класи професора Мила Милуновића. Постдипломске студије завршио је на Академији уметности у Новом Саду 2000. године у класи професора Јована Ракиџића.

Поред сликарства, био је и посвећени ликовни педагог. Предавао је у Школи за квалификоване раднике, Педагошкој академији и на Учитељском факултету у Ужицу.

Био је члан УЛУС-а од 1974. године.

Живео је и радио у Ужицу, а повремено је боравио у Немачкој, Америци и Канади.

Преминуо је 3. августа 2001. године.

Самосталне изложбе: Пожега, Бајина Башта, Ужице, Златибор, Сирогојно, Косјерић, Вишеград, Чачак, Лучани, Минхен, Монтреал.

Учесник је великог броја ликовних колонија, као и многих хуманитарних акција.

Групне изложбе: Београд, Шабац, Ужице, Крушевац, Славонски Брод, Крагујевац, Краљево, Ваљево, Чачак, Лабин, Ријека, Врњачка Бања, Минхен, Монтреал.

Учесник је великог броја ликовних колонија, као и многих хуманитарних акција.

Награде: II награда за сликарство на књижевно-ликовном фестивалу Србије и Црне Горе у Шапцу 1958. године, II награда за сликарство на годишњој изложби студената Академије ликовних уметности у Београду 1964. године,
Откупна награда на Ужичкој ликовној ретроспективи 1971. године.

Представљен роман "Српско срце Јоханово" Веселина Џелетовића

У четвртак, 16. априла 2015. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке одржана jе промоција књиге "Српско срце Јоханово" аутора Веселина Џелетовића.

 

Аутор је говорио о настанку романа: “Да ли је то нека Божанска промисао или задатак, јер мора да се сазна истина, тек – игром случаја сам се задесио на Косову на сахрани једне пријатељице, где сам упознао човека који ми је испричао ту причу која је изазвала велики бол у мени. Написао сам поему – за два сата, што се и дан данас чудим; пет страница А -4 формата… Немац, који носи срце дечаковог оца, када је дошао (на Кососво) да помогне ту породицу није знао да је тај човек киднапован. Једноставно, када је угледао то дете, каже да су шавови хтели да попуцају, да је срце хтело да искочи… Да ли је то његова аутосугестија, да ли то срце памти, да ли је то нешто што ми не можемо да објаснимо – не знам, али знам да се захваљујући свему томе сазнала цела истина. Од тог момента, од тог њиховог сусрета, поготову када је чуо да је дечакова мајка извршила самоубиство, Немац је добио порив да мора да усвоји то дете…“.

 

 

У име Издавачке куће и удружења писаца „Поета“ говорио је господин Слободан Росић.Он је истакао да је роман "Српско срце Јоханово" добитник је специјалног признања Академије "Иво Андрић" и Ордена Централне козачке војске Руске Федерације. Доживео је 11 издања (само 11. издање је изашло у 10.000 примерака) и преведен на неколико светских језика.
Колегиница Мирјана Лопин Дризо је прочитала поему „Српско срце Јоханово“ коју је господин Џелетовић написао 2006. год.

Чланови школског ансамбла ОШ „Миливоје Боровић“ из Шљивовице су одушевили присутне својим извођењем изворних народних песама.


  фото: Драган Никић

Промоција књиге "Српско срце Јоханово" Веселина П. Џелетовића

У четвртак, 16. априла 2015. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке одржаће се промација књиге "Српско срце Јоханово" аутора Веселина Џелетовића.

Веселин Џелетовић је рођен 1962. године у Липљану на Косову и Метохији. Председник је удружења писаца "Поета". Објавио је велики број књижевних критика, приказа књига и рецензија. Његове збирке поезије су: "Племенити витез од Космета", "Ех, Косово", "Лепоти твојој дариваћу риме" и "Ограма", а романи "Чувари завичаја", "Орихалк и кристал Атлантиде" и ""Српско срце Јоханово".
 
Члан је Удружења књижевника Србије, ИФЈ (Међународне федерације новинара), НУНС (Независно удружење новинара Србије) и Друштва књижевника Косова и Метохије. Научни је сарадник Српске краљевске академије научника и уметника.
Његове песме су преведене на девет језика и објављиване по страним часописима широм света. Нека од признања су: "Мајсторско писмо", за поезију, признање "Српски витез" за допринос српству...
 
Роман "Српско срце Јоханово" добитник је специјалног признања Академије "Иво Андрић" и Ордена Централне козачке војске Руске Федерације. Доживео је 11 издања (тренутно је у припреми 12.) и преведен на енглески, руски, француски, немачки, македонски, словачки и румунски језик.
 
Роман је настао из поеме која је испевана 2006. године, по истинитом догађају који се збио у једном селу на Космету. Наиме, једном немачком аристократи је трансплантирано срце Јована, киднапованог Србина са Косова, а заједно са срцем - дошла су и сећања...
 
Према најновијим наводима медија Емир Кустурица има у плану да према роману сними филм.
 

Представљена збирка песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић

 Збирка песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић представљена је у уторак, 31. марта 2015. у Сали Библиотеке. Од укупно 16 до сада објављених књига, ово је четврта по реду збирка поезије Мирјане Стакић, веома читане, тиражне и изузетно популарне песникиње у српској савременој књижевности.

На питање откуда идеја да ова збирка носи наслов "Царство ждралова" ауторка каже: " Ждрал је птица која импресионира својом лепотом. У Јапану је позната као симбол бесмртности, а пошто је уметност бесмртна, ја сам хтела на неки начин да направим симболичну везу између свих ствари које су у животу лепе и вредне. Песме су углавном љубавне и рефлексивне, а подстицај је био све оно што ме је дотицало на бројним путовањима, значи разни детаљи, људска лица, осмех, осећања, све оно што је пролазило кроз мене и што је, на крају крајева, као одјек дало поезију."

Aуторка инспирацију налази у свакодневном животу јер, како каже, за њу писање представља потребу као и дисање.

"Све је код мене ствар тренутка и ствар инспирације. Тренутно пуно путујем и немем времена које је потребно да се посветим некој дужој прозној врсти, али пошто је писање моја потреба и моја професија и мој живот, онда сваки тренутак користим да пишем.Тако су настале и ове песме."

Поред ауторке о књизи је говорио и рецензент, др Раде Вучићевић, који је у својој рецензији истакао да су "све њене песме скројене по укусу и мери и немају ничег сувишног, нападног, неодређеног", а затим је додао да: "Мирјана сигурно спада у сам врх српске поетике и ја мислим, колико то моје професионално поштење допушта, да је ово једна од најбољих књига у овом миленијуму које су изашле, што се тиче поезије. Ту су 82 песме у 9 циклуса, од којих барем десет песама су антологијске, а од тих десетак су барем две песме врхунац у казивању и лирском приповедању, а Мирјана баш тако пише и приповеда. Вероватно је то некаква и интелектуална и поетска зрелина. Она је сада у фази када песничку слику ствара саопштавањем и казивањем онога што види. То је нешто што је једино Чехов могао да уради у светској књижевности..."

Да ово поетско вече прође у што лепшем маниру  помогли су ученици Угоститељско туристичке школе из Чајетине, Марија Чоловић, Неда Луковић и Филип Мишић, читањем одабраних стихова док су за музичку пратњу биле задужене ученице ОШ "Димитрије Туцовић" Александра Чубрак, Јелена и Марија Ђукић.

 

фото: Драган Никић