"Своја или ничија" роман Славице Марић

     У  пуној сали библиотеке 26. децембра свој први роман "Своја или ничија" представила је Славица Марић, млада и даровита књижевница новог таласа српске књижевности, иначе Краљевчанка. Радила је као новинар на телевизији и радију. Тренутно живи и ради на релацији Београд - Златибор.

    Књига је изашла у издању Индустрије књига, а рецензенти су Слободан Арбутина и Тони Пердић.

    "Користећи искуства из своје новинарске бранше, спровела сам једну анкету која је трајала око две године. Обухватала је око 250 испитаника оба пола, а питање је "Шта сте последњи пут лепо урадили за себе?" Добијала сам различите одговоре који су се у највећем броју односили на релацију ја - други, и мало одговора ја - себи", каже Славица Марић и додаје, "Обрадивши ове одговоре дошла сам до саме поруке књиге: ако не можете и не знате да волите себе, онда не знате и не умете да волите друге."

       Тони Пердић, рецензент каже: "Као што је Дороти Паркер рекла: "Желите ли да знате шта Бог мисли о новцу, погледајте људе којима је дао", тако је Славица Марић у овом интерактивном контакту с читаоцима доминантно поткрепила ову тезу и отишла корак даље. Убедила нас је да је чистота духа непоколебљива и да су материјалне вредности у другом плану."

   


 

 

Дружење песника и деце

    Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" наставља да негује дружење деце и писаца са чијим песмама се сусрећу у читанкама и школској лектири. Такво дружење је организовано, а гости су били Недељко Попадић, песник и уредник часописа "Витез", Раде Ђерговић - афористичар, и завичајна песникиња Мирјана Ранковић ЛуковиЋ.

    Ученици ОШ "Димитрије Туцовић" имали су прилику да слушају, али и заједно рецитују песме са једним од најпознатијих писаца за децу, Недељком Попадићем. Деца су људи у малом и тиме није речено ништа ново. Обраћајући се као себи равнима, Попадић то својом поезијом потврђује.

    "Не можеш да се "спустиш" на њихов ниво. Или си дете у души или ниси. Ту нема фолирања. Ако си дете у души они то препознају, препознају искреност, ако ниси по вокацији дечји песник него пишеш само за одрасле, и то се примети. Ретки су они који подједнако добро пишу и за децу и за одрасле. Краљ свих песника и учитељ свима нама и даље је Јован Јовановић Змај, "каже Попадић. О свом часопису "Витез" каже да су при крају припреме за нови број киоји је намењен свим узрастима и који ће бити у зимском руху.

     Раде Ђерговић пише афоризме за одрасле и за децу. Овај књижевни облик изражавања језгровитих, духовитих и актуелних мисли лако схватају одрасли читаоци, али је дивљења вредно када се афористичар потруди да то буде разумљиво и деци. Тај задатак био му је олакшан јер је дуго радио као учитељ, а потом у библиотеци где је наставио дружење са малишанима. Афоризме за школарце је објављивао у "Просветном прегледу", "Политици", "Новостима", књизи "Хумор и лектира" заједно са Крстивојем Милићем и "Приче мога деде" у издању "Витеза". И његово гостовање у чајетинској библиотеци је било и те како прихваћено од малишана који су се слатко насмејали на афоризме који су писани на "Ђачки рачун".

     И завичајна песникиња Мирјана Ранковић Луковић је део велике књижевне породице "Витез" који је штампао њену књигу песама "Ветровима уназад". За децу пише, како каже, од када је њен син проговорио. За сада, ту поезију говори на дечјим фестивалима, док јој се песме не обједине у збирку, када ће малишани имати прилику да се више друже са овом књижевницом.

                                                                                                           Текст преузет из "Zlatiborpress"

Представљена књига "Вештина лечења мојих предака"

     У сали Библотеке, 9. октобра Радомир Антић је представио своју, другу по реду књигу "Вештина лечења мојих предака; Дечанска метода за све болести". Прва књига коју је Антић објавио је "Како је лако исцелити човека" и такође се односи на лично искуство лечења људи старим, понекад заборављеним методама исцељења и самоисцељења.

     Радомир Антић је по чину потпуковник у пензији, а посао којим се сад бави је породична традиција дуга 150 година, коју је он прихватио од деде и мајке и успешно наставља традицију са својом децом. Добио је благослов манастира Хиландар за своје вештине и златне исцелитељске руке 2002. године, има звање вишег спортског терапеута од 2005. године. Захваљујући Удружењу спортске медицине промовисан је за почасног доктора спортске медицине на конгресу у Грчкој.

      Говорећи о својим вештинама и стеченим знањима, за себе каже да је у народу познат као "Костоломац", а то је човек који је знао, по осећају и стицањем знања од предака, да намешта кости и ослобађа тело од болова. Све је каже у скелету, у костима, сваки мишић који је укљештен и везивна хрскавица, може да се ослободи посебним начином масаже. За "неверне Томе", на лицу места је, укратко и демонстрирао, начин рада и поједини посетиоци Библиотеке су му прилазили са страхом, јер су под његовим рукама кости пуцале. Интересантно је то, после кратког третмана, да су многи коментарисали да се осећају као да су збацили џак са леђа. Костоломац није чудотворац, али је успешан у масажи, растерећењу костију, "понекад су успешнији од ортопеда", умеју да наместе кост, санирају "ишчашење", извуку живац... Господин Антић каже да смо ми ипак, на неки начин чудан народ, јер поздрављамо новотарије, увозимо алтернативну медицину неких других народа и потпуно је подржавамо: јога, акупунктура, шију жицу..., а не верујемо нашим старим вештинама лечења које су у медицини доказане и признате.

 

 

 

"Краљ Милан и лејди Черчил", ауторке Драгославе Копривице

     Београдска књижевница и новинар, Драгослава Копривица, 1.новембра у чајетинској библиотеци је представила свој роман "Краљ Милан и лејди Черчил" у коме открива истину о рођењу и пореклу Винстона Черчила. Она је нагласила да је овај роман писала три године, окружена стотинама књига, списа и чланака, који су ослоњени на грађу различитог порекла и различитих језика.

     Драгослава Копривица каже да је веза између краља Милана Обреновића и мајке Винстона Черчила, Американке Џери Џерон, чињеница која је позната енглеској Википедији. Инспирисана тиме, ауторка је кренула у истраживање порекла Винстона Черчила, који је по њеном мишљењу, био симбол перфидности енглеског политичког бића.

    "Три године сам радила на томе. Позабавила сам се, прво, личношћу Винстона Черчила. Дошла сам до сазнања да је Черчил знао за везу његове мајке и краља Милана Обреновића и да јој никад није опростио ту везу. Био је изузетно фрустриран, а наручито на Србе. У једном документу који сам пронашла у Стаљиновим записима, када се кројила архитектура Европе, у разговору између Рузвелта, Стаљина и Черчила, Черчил је био тај који је посебно и највише инсистирао на укидању монархије у Југославији и довођење на власт Тита", објашњава ауторка.    

     Драгослава Копривица је објавила велики број есеја и приповедака у књижевним часописима. Аутор је књига: "Скице за ново доба", "Дионизијски тромб", "Љубавни лет", "Освајање ероса", "Бесмртни Кастро и српски народ", после чега следе издања ове књиге на шпански језик и "Драгославија", а роман "Краљ Милан и лејди Черчил" је осма књига ове ауторке.

     "Волим да пишем смеле књиге. Моја књига "Бесмртни Кастро и српски народ" је такође била смела, где сам живу легенду, кубанског лидера Фидела Кастра довела у везу са српским пореклом. Ја сам по професији политиколог и новинар. Новинарство је под гвозденим шеширом контроле, са нула простором за некакву слободу. Чини ми се да је литература неки маневарски простор где може да живи слобода. Чини ми се да бих, бар на тај начин, мога да бар за милиметар променим ствари, откривајући скривене путеве наше неоткривене историје, наравно све у функцији моје главне идеје водиље, а то је борба за српство", каже Копривица.

Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs     Фотографија, Драган Никић


 


 

Ретроспектива слика и цртежа Зорана Матића

     У сали Библиотеке 20. октобра отворена је ретроспективна изложба слика и цртежа Зорана Матића, а све у оквиру циклуса "Они које не заборављамо".

     Зоран Матић је рођен у Сребреници, 1960.године. Завршио је Школу за примењену уметност у Новом Саду 1979, а дипломирао на Новосадској Академији уметности, одсек сликарства, 1985. године, и магистрирао на истој Академији, смер цртање. Члан УЛУС-а је био од 1986. Излагао је на више групних и самосталних изложби. Радио је као професор у Уметничкој школи у Ужицу, и на Учитељском факултету, као изабрани асистент - приправник за предмет Методика наставе ликовне културе. Живео је у Бајиној Башти. Његов животни и сликарски пут прекинут је 2004. године тако да je српска савремена уметност остала недограђена и осиромашена за још један непресушиви извор и таленат.

     Изложбу су отворили Зоран Цветић, директор Градске галерије Ужице и Снежана Ђенић, директорка Библиотеке. Говорећи о Зорану Матићу истакли су да је он био изванредан, студиозан цртач и графичар. Карактерисали су га експресивни, брзи, одсечни потези. Изложба коју су посетиоци могли видети представља посебну причу која се преноси са његових слика и цртежа, причу "црне фигурације", причу о тескоби, насиљу, страху, предвидећи предстојећи рат и све ужасе које је он донео. Такви су и наслови његових дела: Бол, Грч, Мука, Болница...

    Изложбу чине и цртежи, актови жена. Матић слика љубав, жену која је природни извор и симбол снаге стварања и разарања, жену која је предмет жеље за поседовањем, жудње и нежности, жену као узрок човековог бола, очајања и пада.

     Историчар уметности, Биљана Спаловић, у рецензији за каталог изложбе записала је: "...Колико је труда и снаге морао уложити да би сачувао бојама скале, јасност, дубину и звучност, да би црвеном изразио бес, плавом узвишеност, љубичастом страх, тугу и безнађе, а белом невиност. Иако је сликајући увек био снажно и бескомпромисно емоционално ангажован, веома пажљиво и с посебним осећањем мере решава проблеме колористичког и пластичног, контролише потезе, њихов правац, непосредност, истицање фигуре, ритам. Мало је оваквих дела која тако сугестивно изражавају своју поруку откривајући нам способности једне епохе и која тако убедљиво откривају болне пределе психе, страхове и немире."

      Зоран Цветић, као организатор ове изложбе, истакао је да велику тешкоћу представља прикупљање дела за циклус "Они које не заборављамо". Што се тиче Зоранових слика велику захвалност упутио је Зорановој мајци која је била присутна на отварању изложбе у Чајетини и која је помогла да се слике нађу и изложе.

 

Путописно књижевно вече "Под висовима Хималаја"

     Гост Библиотеке 18. октобра била је преводилац и уредник Љиљана Стијаковић Синг која преводе индијских аутора објављује у библиотеци "Небо". Госпођа Стијаковић Синг је врсни индолог, велики познавалац и тумач Индије, њене историје, културе и обичаја.

    Одлучивши се да присутне у Библиотеци поведе на путовање кроз Индију, Непал и Тибет, представљене су приче, романи, мудрости...

     "Од богиње до смртнице" је истинита животна прича некадашње краљевске Кумари Непала, Рашмиле Шакје, испричана аустралијском писцу и публицисти Скоту Берију.

      "Небеска сахрана", ауторке Сјинжан Сјуе је епска љубавна прича са Тибета и наравно, ту је био присутан и незаобилазни Радибрант Тагоре са стиховима из збирки песама "Птице луталице" и "Молитве".

       "Кроз сва ова дела се константно провлаче и описи предела, где аутори успешно речима сликају људе, природу и обичаје, па се налазите, читајући ова дела, као да сте на путу", каже Стијаковић Стинг и додаје "Моја љубав према овом поднебљу и свему што оно носи са собом, траје већ пет деценија, од тренутка када сам као асистент - истраживач у једном институту за међународну политику радила на реферату о Азији, и посебно сам обратила пажњу на Индију. Од тада па до данас опчињена сам Азијом, Индијом, Непалом, Тибетом...тим шареноликим светом, тим специфичним људима, мирисима, шарама, тканинама, пределима, рекама, градовима, храмовима, вером..."

      Ту очараност, то богатство, лепоту... уредница и преводилац, Љиљана Стијаковић Синг успела је да пренесе на присутне у Библиотеци.

Радионица "Живети у хармонији", предавач Снежана Турина, дипломирани Фенг Шуи стручњак

     У четвртак, 13. октобра одржана је радионица "Живите у хармонији". Предавач је била Снежана Турина, дипломирани Фенг Шуи стручњак.

     Учесници радионице могли су сазнати како да уреде свој дом да би живели у хармонији и како да заштите себе и свој дом од штетних зрачења.

     Присутни су могли сазнати и шта је Фенг Шуи. Снежана Турина је рекла да је Фенг Шуи древна кинеска наука о усклађивању живота у сагласју са снагама универзума. Стара је преко 5000 година и представља науку, а није религија или њен део, као што су многи мислили. Као научни метод представља део традиције Фенг Шуи вештине и то уметност балансирања и хармонизације космичке " Чи" енергије са људима и простором.

    Фенг Шуи доводи до животног бољитка, здравља и усаглашене љубави.

    По тврђењу Снежане Турине, Фенг Шуи се користи у налажењу повољне локације за стан, кућу, канцеларију, унутрашњу декорацију, поправља енергетски баланс, а самим тим и здравље и љубав у простору. Наша кућа, стан или канцеларија су, у суштини, наши први кораци и увод у Фенг Шуи анализе, а касније и Фенг Шуи елаборате.

     За примену Фенг Шуи техника, није потребно знање архитектуре, грађевинарства или неких других наука. Потребно је осећање припадања Планети Земљи. Само љубав и лакоћа између људи, космичке Чи енергије и простора.

     Управо то, ту енергију је осетила и Снежана Турина на овој радионици, што је и уписала у Књигу утисака.

И ове године ученици првог разреда добили чланске карте и пакетиће

    

      По старом, опробаном рецепту, 5. октобра у оквиру обележавања Дечје хедеље, 119 ђака првог разреда са територије општине Чајетина бесплатно је учлањено у Библиотеку, а Општина им је даривала пакетиће са слаткишима и школским прибором.

     Ове године добродошлицу су пожелели првацима кловнови Немирко и Злица, девојчице Добрила и Мирка, библиотекарка Љиљана Ракић, а испред Општине, саветница председника Општине, Слађана Вуловић.

   Заједнички, читани су стихови наших најпопуларнијих песника: Михаила Ћуповића, Љубивоја Ршумовића, Мике Антића, Јована Јовановића Змаја и других дечјих песника. Љиљана Ракић је упознала малишане са Библиотеком и сврхом њеног постојања, а кловнови и девојчице показали су како не би требало и како би се требало понашати у Библиотеци.

     После доделе пакетића и чланских карата, следило је дружење, рецитовање и певање уз песму "Кад си срећан..."

 

Радионица "Како да уредите свој дом уз помоћ ФЕНГ ШУИЈА"

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" организује радионицу "Како да уредите свој дом уз помоћ Фенг Шуија", у четвртак 13. октобра, у 13,00 часова. Предавач је Снежана Турина, дипломирани Фенг Шуи стручњак.

Књижевно вече Војиславе Латковић

     Оживљавање и приближавање историје једном народу несумњиво је лепше уз учешће лепе речи, тј. књижевне уметности која би приближила дух старог времена. Војислава Латковић је имала такву мисију. Истражујући и завирујући у прошлост, подарила нам је петнаестак књига, пре свега о знаменитим женама Србије, и овим на неки начин оживела њихов животни пут.

 

    У чајетинској библиотеци, 4.октобра присутни су могли уз причу ауторке, Војиславе Латковић, Ненада Глишића, књижевника и уредника Књижевне трибине крагујевачког студентског културног центра и Живадинке Жиже Марковић, песникиње из Крагујевца, да укратко упознају: кнегиње Милицу и Љубицу, затим Јелену Савојску, Јелену Анжујску, Зорку и Марију Карађорђевић, Драгу Машин, Наталију Обреновић, Мину Караџић, Милену Павловић Барили, Надежду Петровић, Милеву Ајнштајн и Милунку Савић. Оне су све део едиције "Жене у вртлогу историје". То су биографије жена испричане онако искрено. Завирујући у њихова срца и душе ауторка је успела да проникне у њихове страхове и надања, да прикаже њихове амбиције, љубави, пожртвовања, бриткост ума, кулурна достигнућа, то јест, све оно што их је издвојило од осталих Српкиња и што их чини посебним.

    Иза Војиславе Латковић стоји дугогодишњи истраживачки рад. Све биографије прате архивске фотографије и документи. На питање, шта је заједничко женама којима је посветила последњих петнасет година, Латковић одговара: "Оно што имају заједничко.., све оне биле су велике хуманисткиње, озбиљне жене, неке од њих, супруге великих људи. Ипак, нису остале у њиховој сенци. То нису хтеле!"