Дружење песникиње Леле Стојановић са децом у оквиру Дечје недеље

     Обележавању Дечје недеље, 4. октобра,  прикључила се и Библиотека која је организовала дружење ученика од првог до четвртог разреда ОШ "Димитрије Туцовић" са песникињом за децу, Лелом Стојановић. Лела Стојановић је још по нечему посебна што је на крају и привукло организатора да на дружење са децом доведе баш њу. Она је велики борац за очување животне средине. Написала је књигу за децу на тему екологије под називом "Оаза среће".

     Песме у књизи су поучне и усмеравају на то да је борба за чистију средину, а самим тим и чистију планету циљ свих људи на Земљи. Тај циљ је прихваћен без обзира на културолошке разлике, разлке у боји коже или којим језиком говоримо. Теме њених песама су: рециклажа, загађење воде и ваздуха, климатске промене, пластичне кесе и флаше, конзерве... Ове тешке теме које и језички "рогобатно" звуче, песникиња је успела да лепо упакује у један чист, искрен и едукативни "пакетић у стиховима".

   

     Када се песник упусти у игру, када је према деци искрен и спонтан, такву повратну реакцију добија од деце која га слушају. То је и овога пута било, у сали библиотеке струјала је та међусобна радост и разумевање.

 

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" ауторке Снежане Ђенић у Италији

     Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић", историчара и директорке библиотеке, Снежане Ђенић била је изложена од 24. до 29. септембра у сали Српске православне цркве Светог Спиридона у Трсту. 

     Изложба посвећена Крсти Смиљанићу, великом ђенералу и стратегу, човеку који се правом са сврстава у ред знаменитих Срба 20 века, дело је аутора Снежане Ђенић, историчарке која је један од најистрајнијих и најдетаљнијих истраживача историјске баштине златиборског краја. Као таква, изложба је имала велики одјек и у самом Трсту, па не чуди велики број посетилаца.

     Изложба је отворена у суботу, 24. септембра у присуству конзула Републике Србије, Љубомира Мирковића, председника Правосласвне црквене општине Трст Златимира Селаковића, представника делегације општине Чајетина и великог броја људи српске заједнице у Италији и самих Италијана.

      Отварајући изложбу Снежана Ђенић је рекла:

     "Велику привилегију, част и задовољство представља могућност да у овом велелепном храму који сведочи о историјском значају српске колоније у Трсту, презентујемо део културно - историјске баштине златиборске регије, кроз културу сећања на прослављеног и знаменитог ђенерала из Првог светског рата, Крсту Смиљанића.

     Тиме обележавамо и страдања у Великом рату, првом и највећем глобалном војном сукобу два савеза држава у дотадашњој историји човечанства у коме је и српски и италијански народ поднео до тада незапамћене жртве. Србија је преживљавајући своју голготу изгубила милион и двеста шездесет хиљада људи, што представља 28% од целокупног броја становништва.

      Због тога вечерас, на овом месту, месту сећања имам потребу да поменем и примере велике солидарности и пријатељства српског и италијанског народа када је италијанска морнарица спашавала српске војнике и цивиле који су се повлачили преко Албаније. Сведочанство о томе и данас стоји исписано на табли у луци Бриндизи. Наша захвалност је дубока", истакла је Снежана Ђенић.

     На отварању изложбе присутнима се обратио и председник Скупштине општине Чајетина, Милоје Рајовић, који је истакао да су овом изложбом отворена врата за сарадњу Трста и Чајетине, не само у области културе већ и туризма и привреде.

Предавање Мирослава Јанковића поводом 75 година од почетка опсаде Лењинграда у Другом светском рату

    

    Синоћ је у Библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ одржано предавање поводом 75 година од почетка опсаде Лењиграда у Другом светском рату. На ову тему говорио је Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у средњој Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини.

      Једно од најтрагичнијих поглавља Другог светског рата била је опсада Лењинграда, данашњег Санкт Петербурга у Русији. Она је почела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана – до 27. јануара 1944. Током тог периода, велики број људи у Лењинграду

је страдао, показавши невероватну издржљивост и јунаштво.

    

   Неки биланс након скоро трогодишње блокаде Лењиграда је око 640 000 мртвих. Околности под којима су ти људи умирали нису само војна дејства, није само бомбардовање. Tоком прве зиме, која је била веома хлада, велики број људи, деце, жена… умрло је од глади, хладноће и болести. Мањи број људи настрадао је због ратних дејстава“, објашњава професор Јанковић.

    Он додаје да је паклени план Немаца био опсада, изгладњивање становништва и бомбардовање града. Последице бомбардовања и глади по град су биле ужасне. Опсада је утицала на свест становника Лењинграда барем једну генерацију након рата.

    „Неке ране остају и вероватно ће остати заувек. Безмало не постоји ниједан становник данашњег Санкт Петербурга да није имао некога да је погинуо за време блокаде Лењиграда, што од глади, што од хладноће, што од ратних дејстава“, каже Јанковић.

 

 Текст преузет из Zlatiborpressa.

 

 

 

 

 

 

Одржана манифестација "Песничке ватре златиборске"

     53. међународни сусрети писаца који су отворени у Београду, одржавају се у знаку три јубилеја: 400 година од смрти Шекспира, 140 година од рођења Борисава Станковића и један век од смрти Петра Кочића. У Београд су тим поводом допутовали писци из око 20 земаља света.

     Свој живот ова манифестација је наставила на Златибору. У среду, 21. септембра одржане су 3. "Песничке ватре златиборске" где су се окупили песници, мајстори писане речи, глумци, оперски певачи. "Песничке ватре златиборске биле су посвећене животу и делу Шекспира и на тај начин представиле мост лепих речи које на симболичан начин повезују нације и народе. 

     У топлој атмосфери хотела Златибор, симболичну песничку ватру запалио је Радомир Андрић, песник и председник Удружења књижевника Србије, добитник Повеље песничких ватри за целокупно стваралаштво. Присутне су поздравили  председник Општине Чајетина, Милан Стаматовић и заменик председника Општине Чајетина, Арсен Ђурић. Шекспир, велики песник и писац, врсни драматург живота је оно што су присутни могли видети на Златибору. Његов опус оживели су оперски певачи Ана Јовановић и Александар Стаматовић и глумци: Слободан Љубичић, Павле Јеринић, Вахидин Прелић и Никола Станковић. Џејмс Сатерленд, песник из Велике Британије, говорио је о Шекспиру и говорио своје стихове у част великана светске књижевности. Поред њега ту су били присутни и књижевници: Христос Кукис из Грчке, Халид Албудар из Уједињених Арапских Емирата, Борче Панов из Македоније и Валериј Латењин из Русије.

     Гости Библиотеке 22. септембра, били су Џејмс Сатерленд из Велике Британије, Халид Албудор из Уједињених Арапских Емирата и наше песникиње Милунка Митровић и Мирјана Ранковић Луковић. Са њима су имали прилику да се друже ученици седмог разреда Основне школе из Чајетине.

     *Говорећи о манифестацији "Песничке ватре златиборске" Милуника Митровић каже да је овај догађај од изузетне важности за овај крај и због тога заузима посебно место у програму обележавања 53. београдсих међународних сусрета писаца и додаје:

     "Велики број писаца нашао се на Златибору, на величанственом програму "Песничке ватре златиборске". Мислим да је то изванредан спој нечега што нас спаја са светом и што свет спаја са нама."

     Халид Албудор из Уједињених Арапских Емирата у овој манифестацији учествује први пут, и како каже, веома је срећан због тога. Посебно га радује што су његове песме преведене на српски језик и што му је то дало прилику да се упозна и дружи са нашим писцима.

     "Овај тип манифестације и састанака је један од најбољих начина да се размене информације о култури, језицима и традицији одређених земаља. Надам се да ће моје песме подстаћи нека осећања и идеје слушаоцима овде у Србији", изјавио је Албудор.

     Гост из Велике Британије Џејмс Сатерленд је рекао да је веома важно имати један спој култура и националности, где може доћи до размене идеја, комуникације и осетити вибрантност у поезији.

    „Веома волим да чујем стране језике, чак и ако су то језици које не разумем. Имао сам прилику да радим у Србији седам година. Са пријатељима сам преводио књиге на енглески језик. Копију једне своје књиге поклањам Библиотеци у Чајетини“, каже Сатерленд.*

      Текст под * преузет из Zlatiborpress, аутора Драгане Росић.

      Фотографија : Фото Никић и Zlatiborpress

 

Уз глумце Народног позоришта Ужице обележени дани "Сећање на Ћупа"

     У уторак, 13. септембра, у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Специјалне библиотеке Чигота обележени су дани под називом "Сећање на Ћупа", посвећени најзначајнијем златиборском песнику Михаилу Ћуповићу.

     Кроз колаж најразноврснијих песма, пошто је Ћупо био и песник за одрасле и песник за децу, многи истичу да је био и "еколошки песник", песник љубави, певао је о лепоти природе и кроз песме сликао сељака Златибора и Мокре Горе, његове, те песме из срца и душе, говорили су глумци Народног позоришта из Ужица, Слободан Љубичић и Дивна Марић, уз музичку пратњу Тамаре Конкулић на клавиру.

     Директорка библиотеке, Снежана Ђенић, говорећи о Михајлу Ћуповићу, о његовом животу и раду, истакла је: "Био је један од оних великих песника који су знали да време увек има исту вредност јер је његов пут безвремен... Од оних који трагају заодговорима у сталној промени и преиспитивању својих мисли и осећања своју поезију поистовећују са својим животом... Зато та пезија и јесте толико животна, стварна, сјајна и велика...

     Михаило Ћуповић био је велки човек... Један од оних којег можемо препознати по ширини наума, човечности у остваривању и трезвености код успеха...

     Био је један од оних великих људи који имају другачију потребу потврде што надраста обично доказивање и оставља дубок траг...

     А то јесте вредност...

     Михаило Ћуповић био је по свему велики, непоновљив, драгоцен...

     И видљив у нашем сећању за сва времена..."

    

 

Сећање на Ћупа у Библиотеци

 

 

 

 

 

 

 

У уторак 13. септембра 2016. године, глумци Народног позоришта из Ужица, Дивна Марић и Слободан Љубичић, читаће стихове Михајла Ћуповића у знак сећања на овог песника.

Програм почиње у 19,00 часова у Сали Библиотеке у Чајетини.

Књига приповедака "Кад први пјевци запјевају" Милосава Г. Радибратовића представљена у Рожанству

     На 13.Сабору изворне народне песме у Рожанству "Без извора нема воде", на Преображење Господње, 19. августа 2016. године представљена је књига "Кад први пјевци запјевају" аутора Милосава Г. Радибратовића. Издавач књиге је библиотека "Љубиша Р. Ђенић". Поред аутора, промоцију су употпунили представник издавача, библиотека "Љубиша Р. Ђенић, Љиљана Ракић, Марија Јеремић и Жарко Божанић. На веома оригиналан начин промоцију су отвориле Драгица Жунић из Ариља и Томка Пауновић из Негбине дијалогом на златиборски начин из прича "Кад први пјевци запјевају" по којој је и цела збирка добила име.

     Милосав Радибратовић је члан Удружења књижевника Србије и завичајни писац који годинама проучава свој завичај и на тај начин спашава културну баштину. Сам каже да је за тај посао потребно много упорности, добре воље и самоодрицања. На тај начин његова дела представљају вредан допринос проучавању села Рожанства, како садашњим тако и будућим генерацијама.

      У збирци прича "Кад први пјевци запјевају" налази се 20 прича из живота златиборског села Рожанство. То су приче у којима аутор изворним, чистим језиком слика историју, куће, људе, ношњу, начин живота у Рожанству на прелому два века.

     "Све приче су писане финим чистим језиком, лако су читљиве и чине условни низ који се на неки начин  уклапа у хронику златиборског села Рожанство, а представљају и универзалну слику српскога села на прелому два века. То је село које неумитно нестаје. Оно што остаје од тог села је легенда, фраза, усмена реч која претрајава свако време", написдао је Видан Николић као препоруку издавачу за штампање књиге.

 

    

"Висока волтажа" Виде Огњеновић и "Музеј времена" Амира Ора представљени у Чиготи

    

      У среду, 17. августа у Малој сали Специјалне болнице Чигота своја најновија издања представили су Амир Ор, израелски песник и Вида Огњеновић, наша позната књижевница са најновијим делима: "Висока волтажа" и "Музеј времена". Разговор је водила Мира Црнчевић, библиотекар. Као организатори се појављују Специјална библиотека Чиготе и Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

     Прво је своју најзначајнију збирку песама "Музеј времена" за коју су урадили превод Давид Албахари и Вида Огњеновић представио Амир Ор. Он је читао песме на хебрејском, а Вида Огњеновић на српском језику. "Музеј времена" је целовита песничка књига у којој се, из различитих углова и са разумевањем огромне песничке традиције и традиције мишљења разматра питање времена и људске егзистенције. Из разговора Мире Црнчевић и Амира Ора могло се сазнати да је за Ора језик филозофије крут и неспретан и да тек језик поезије може пренети све, и истинска значења, лична мишљења, емоцију која има повратно дејство на релацији поета - читалац...

     Амир Ор истиче да песма Варвари, у којим год државама је презентована, увек је изазивала различите реакције. У Кини и северном Кипру није рецитована, нису је забранили али су дали препоруку да је не чита, код нас је изазвала аплауз. Свако је у њој препознао неке своје Варваре: у кући, у власти, у држави, где год да се окренете...

     "Пред нама је песник тоталне песме", каже Вида Огњеновић, "Књига Амира Ора садржи песме снажног замаха, разруђене метафорике, истинске запитаности, казне са страшћу и уверењем какви су ретки у савременој поезији."

      Нова књига есеја "Висока волтажа" Виде Огњеновић је есеј о култури и књижевности у доба глобализације и забаве, о великим именима из света књижевности нашег времена, о кључним српским и југословенским глумцима друге половине ХХ века и сада, о двојици модерних хероја који су спасли руску авангарду... У есејима су истакнути: Киш, Симовић, Михиз, Ковач, затим великани глуме и уметности: Мира Ступица, Оливера Марковић, Зоран Радмиловић, Петар Краљ... и наравно Зоран Ђинђић, Драгољуб Мићуновић, Клаудио Магрис, Мило Дор...  Есеј о прваку Народног ужичког позоришта, Слободану Љубичићу, за којег је Вида Огњеновић истакла да га изузетно цени и поштује, изазвао је велику пажњу посетилаца.

     У разговору са Миром Црнчевић присутни су могли сазнати да су кич и медији за Виду Огњеновић незаобилазни фактор постојања од којих не би требало бежети, да би требало ценити особености и посебности и да наручито посебност и изузетност уметника чини уметником и културом оно што би она требало да буде. Изузетност и та уметничка нит је она суштина која се издваја од масмедија и масовне прихваћености истих оних ријалити програма, кича и шунда којима смо свакодневно пренатрпани.

     "Висока волтажа управо представља похвалу реткостима и изузетностима у култури и уметности", рекла је за крај Вида Огњеновић.

Антологија српских прича за децу у Чиготи

      У петак, 26.августа у 2000 часова у Конгресној сали Специјалне болнице Чигота, у организациоји Специјалне библиотеке Чигота и библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" биће представљена Антологиа српске приче за децу, коју су припремили и уредили Слободан Ж. Марковић и Мирко М. Марковић.

     Аутори прича сабраних у овај избор рођени су од 1833. до 1973. године, а календарски оквир повезује три века. Приче су различите по форми, степену концентрованог исказа или слободе лепршања поетских визија у приповедању. Распон се креће од наративно опширних бајки до сведених СМС прича од само 140 карактера.

Градови Сање Домазет у Чиготи

 

     У организацији Специјалне библиотеке Чигота и Библиотеке " Љубиша Р. Ђенић" у четвртак, 25.августа, у 2030 у Малој сали Специјалне болнице Чигота, Сања Домазет, предсавиће своју књигу "Градови", поетско - путописне есеје. На овај начин путујете скривеним улицама, обилазите метрополе у којима нисте били или се враћате на скривена места која сте пропустили а кроз које вас води ауторка, јер књига "Градови" пружа чаробну авантуру уз необичног водича - Сању Домазет.