"Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", изложба старих фотографија Златибора

      "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" је назив изложбе старих фотографија Златибора чији је аутор Снежана Ђенић, историчар и истраживач културне баштине златиборског краја. У великој галерији Чиготе, од 13. јула, изложено је око 80 фотографија које имају за циљ да испричају једну причу из прошлости, сведоци времена о почетку и развоју туризма на Златибору. Са старих фотографија предела, људи, лепоте Златибора, почиње документована прича о овој планини која заслужује да буде на врху туристичких дестинација Србије.

     Радећи, истражујући и припремајући Светлопис ауторка, Снежана Ђенић, је посетиоцима Чиготе и многобројним туристима кроз фотографије приказала Златибор с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Светлопис (који и сам магично звучи, старовременски и типично српски) је хроника Златибора и вредна баштина.

      Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" је настала 2013. године и први пут је изложена на свечаној академији поводом прославе 120 година туризма на Златибору, затим у Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић", затим се нашла у Београду, Пожези и Ариљу, а сада је изложена баш у Чиготи, не случајно, јер је и Чигота промотер правих вредности.

     "Чигота је право место где би требало да стоји стална поставка ове изложбе јер она на исцрпан и репрезентативан начин управо говори и о најзначајнијем сегменту туризма а то је лечење или здравствени туризам који је у основи рада Чиготе. Здрвље, снага и лепота свакодневно су заступљени у нашем раду а и представљени су и на фотографијама ове изложбе", рекла је Мирјана Црнчевић, библиотекар саветник на отварању изложбе и подвукла да ће ова изложба у галерији Чиготе моћи да се види до Нове године.

     Ауторка Светлописа, Снежана Ђенић, обратила се речима:

     "Ова изложба је својеврстан покушај да путем сачуваних "светлосних записа", боље схватимо једно време, да га доживимо са свим његовим благодетима и невољама, да упознамо ондашње људе који су својим сензибилитетом успостављали другачије односе, имали другачије вредности, другачије изгледали и мислили, да упознамо њихова лица, њихов живот, потребе, занимања, веровања и да на тај начин видимо носталгично лице неког сасвим другачијег света...

     ...То је време које не смемо заборавити јер је достојно нашег трајног памћења. Велика дужност свих нас је да оживимо слику прошлости, у којој су трудољубивост, добре намере и вредна дела видљиви, тако да постају део колективне меморије једне епохе, а то сигурно представља снажан услов опстанка и темељну одредницу наше будућности."

 

Фотографија  Самир  Аслани          

Изложба "Ведрине и сете Бранка Ћопића (1915 - 1984)

      Поводом 100 - годишњице од рођења Бранка Ћопића, 1. јуна у глерији Чиготе на Златибору, отворена је изложба "Ведрине и сете Бранка Ћопића", а ауторке ове изложбе и каталога су Ратка Младић, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске и Олга Красић Маријановић, Библиотека града Београда. Организатори ове вредне изложбе су библиотека Специјалне болнице Чигота и Библиотека Љубиша Р. Ђенић.

     Пратећи кључне моменте из живота и стваралаштва Бранка Ћопића, хронолошки, на 35 плаката документима и фотографијама представљен је целокупни опус живота и рада: од рођења и детињства у Хашанима, школовања и студирања, боравка у партизанима, рада после рата до трагичног скока са Бранковог моста и краја његовог живота.

     Бранко Ћопић припада једном већ заборављеном времену, времену Другог светског рата и Титоистичкој Југославији, земљи која више не постоји. У тој земљи, шездесетих и седамдесетих година био је је најомиљенији, најтраженији и најчитанији писац како за децу, тако и за одрасле. Он је писац који је књижевности и историји оставио обиман књижевни рад, трагичну животну причу и значајни културни печат.

     Олга Красић Маријановић истиче да је Бранко Ћопић, иако је за многе био режимски писц, у суштини био највећи критичар тадашњег режима, и од стране тадашње врховне власти прогањан и цензурисан. И његов живот је био препун парадокса, преокрета и нечег судбински предодређеног.

     "Грађа изложбе највећим делом преузета је из Архива САНУ где се, вољом писца, и целокупна оставштина Бранка Ћопића. Љубазношћу академика Василија Крстића, као и особља Архива, стављена нам је на увид и обрађена и необрађена архивска грађа: рукописи, преписка, позивнице за различите манифестације, плакати, награде, новински чланци, фотографије из приватних албума породице Ћопић... За потребе изложбе скенирано је 1000 докумената, тако да прикупљена грађа далеко превазилази реализацију ове изложбе и каталога...", каже ауторка изложбе.

      "Од првих ствари па до данас ја личим на себе, пишем на свој начин и нећу себе да изневјеравам. Нећу и да разочарам своје читаоце који су на мене навикли, а ја на њих, јер сматрам да имам шта да кажем и нису ми потребни помодарски трикови и обмане... Желим својом литературом да афирмирам живот, све његове лепоте и радости и људе своје земље који су ми најближи и најпознатији дио човјечанства, опћељудске заједнице.

      Стојим, с друге стране, на становишту да све што се пише о људима у свјету треба да се саопћи разумљиво, на линији људске нормалне логике и да је ту непотребно закукуљавање, насилно прављење загонетке. Не знам чему води та наглашена херметичка литература, чему води, коме треба?"

                                                                                          Бранко Ћопић: Дијалози            

САНУ - 14532 - VIII - 46           

     

     

 

Конкурс за набољег афористичара 2016.

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржава у Чајетини и на Златибору, 5. и 6. августа 2016. године организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

Ове године тема је : "НЕ ТАЛАСАЈ НЕГО ГЛАСАЈ"

    Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору и то:

- прва награда - пет дана

- друга награда - продужени викенд

- трећа награда - викенд

Рок за присп0еће радова је  20. јул 2016. године. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 30. јул 2016. године. Додела награда обавиће се првог или другог дана манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

    Радове слати на адресу:

    Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

     Златиборска 1

     31310 Чајетина

     или email: ljubisardjenic@mts.rs

     телефон: 031/3831 - 380 и факс: 031/3831 - 924

 

Српско писмо и језик кроз историју

"Код сваког су народа најсветије ове три ствари: закон, језик и обичаји; тим се народи један с другим рођакају и један од другог разликују. Како народ изгуби те три светиње, он изгуби и своје име"

Вук Стефановић Караџић                    

 

 

     У сарадњи са "Музејем језика и писма Тршић" од 17. маја у сали Библиотеке је отворена фото - документациона изложба " Српско писмо и језик кроз историју", ауторке мр Дајана Ђедовић, која је део сталне поставке Музеја у Тршићу. Као и Библиотека кроз неговање, промоцију и пласирање ерског хумора "Музеј језика и писма Тршић" кроз ову поставку популаризује језик у смислу Нематеријалног културног наслеђа. Библиотека и Музеј су већ и раније сарађивали тако да ова поставка преставља наставак успешне сарадње ове две установе.

     Ана Чуруговић, кустос, етнолог и антрополог Музеја језика и писма Тршић, говорила је ђацима ОШ "Димиртије Туцовић" о значају нашег језика и писма. По Аниним речима од када је отворен Музеј језика и писма у Тршићу 2011. године, од тада је и изложба Дајане Ђедовић део сталне поставке Музеја. Она је, развој нашег језика који је  био јако комплексан у историјском смислу,представила пријемчиво и одговарајуће свим генерацијама и најразличитијој публици.

     У оквиру изложбе приказана су писма која су се користила у Србији од 9 века: глагољица, ћирилица и латиница. Престављени су и најистакнутији реформатори српског језика и писма: Ћирило и Методије, Климент и Наум, Доситеј Обрадовић, Сава Мркаљ, Лука Милованов, Јернеј Копитар и Вук Стефановић Караџић. Поред тога, ауторка је кроз истраживање ове теме била у поседу низа докумената писаних различитим писмима, а Ана Чуруговић је све присутне упознала са самим Тршићем и животом и радом Вука Стефановића Караџића коме је Музеј посвећен.

    "Ми се у оквиру Музеја, заиста трудимо да, не само кроз изложбе већ и кроз друге програме, говоримо о језику као о важном чиниоцу културе, а и као о важном носиоцу идентитета", истиче Ана Чуруговић. "Кроз овакве изложбе приближавамо наш језик младима, дајемо важне одговоре и настављамо сарадњу са вашом библотеком коју смо започели када је у питању нематеријално културно наслеђе."

 

Предавање Дејана Николића "Дворска и политичка улога жена владара Србије од XII до XX века"

  

      У четвртак, 12. маја одржано је предавање историчара и књижевника Дејана Николића на тему "Дворска и политичка улога жена владара Србије од XII до XX века"

     Дејан Николић се бави проучавањем српске националне прошлости. Стручне критике указују да је реч о аутору који поседује драгоцене стваралачке особине и који кроз своја дела то доказује. Не допушта да га ограничи време, епохе, векови и године. Он их у својим делима помера до оних граница са којим читаоцу својим тумачењем лакше приближава личности и догађаје из далеке и блиске српске прошлости. Кроз своја дела Николић доказује да је српски народ још од свог досељавања на Балканско полуострво постао део европске цивилизације. Повезивање српског двора са другим европским дворовима само је један од сегмената који то потврђује и који се, између осталог, може наћи у његовим књигама.

     Прва Николићева књига "Сви владари Србије" изашла је из штампе 1996. године и до сада је имала више издања. Од 1996. до 2000. године пише трилогију "Српска владарска хроника" коју чине књиге: "Сви владари Србије", "Српске краљице и царице" и "Српске војсковође".

     Предавање  о српским краљицама, царицама и властелинкама је изазвало велику пажњу међу присутнима у Библиотеци. Професор Николић каже да би ваљано изнео лик сваке од ових жена, биле оне праве "истините владарке" или "из сенке", био је потребан дугогодишњи истраживачки рад, копање по архивама, завиривање и у тајне, приче, истине и легенде које су их окруживале. Неке су заиста биле онакве како их је народ памтио као што је Драга Машин, а неке су биле делимична истина, као у случају Проклете Јерине. Причајући о Симониди, Јелени Анжуској, Милици, Љубици, Наталији, Персиди, Зорки... професор је све присутне повео у дивну шетњу кроз одређено доба, време, одаје, односе, интриге и политичке и љубавне. Завирујући у њихове породичне односе изнесена је веродостојна слика ових владарки, баш онаквим какве су оне биле, нежне као мајке, страствене као супруге, пожртвоване као ћерке, опасне као политички противници и јаке као владарке.

    "Најпознатији лик међу женама наших владара свакако је краљица Марија, супруга Александра Карађорђевића. Она је била диван човек, особа која је пленила својим изгледом, и својим понашањем. Једна од ретких жена наших владара која се у политичке прилике у нашој земљи није мешала. Она се бавила хуманитарним радом, подизала школе, болнице, домове за децу. Чак је и новац који је добила од оца, румунског краља Фердинанда, као мираз користила да помаже сиромашнима. Искрено је волела Србију", каже професор Николић.

     Дејан Николић је 2013. године успешно направио излет и у књижевне воде и те године из штампе је изашао његов први роман "Газде и слуге". Реч је о историјском и породичном роману. Наредне две године "Газде и слуге" нашао се на листи 25 најчитанијих књига које је објавила Народна библиотека Србије и тако постаје хит књига. "У припреми је и треће издање овог романа у тврдом повезу, као и наставак романа "Газде и слуге" под називом "Ни небо ни земља", открива Николић, "А, што се тиче ТВ емисија посвећених овим владаркама, оне ће наставити да се снимају у свим местима и аутентичним пределима у којем су живеле и радиле ове сјајне владарке," завршава Николић.

   





 

У сусрет Васкрсу обележени Дани Хиландара

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и Општина Чајетина су као главни организатори у сусрет највећем хришћанском празником Васкрсу одговарајућом изложбом, промоцијом књиге и пројекцијом филма, 15. и 21. априла, обележили Дане Хиландара.

    У петак, 15. априла отворена је изложба фотографија "Хиландар - неочекивано путовање" Сретена Вуковића. Аутор је покушао да једно врло важно место ходочашћа, Свету Гору, и један сакрални објекат као што је Хиландар, представи на другачији начин од до сада уобичајеног. Својим објектом бележи тренутке вечности и успева да дочара несвакидашњу атмосферу овог простора, да осветли оно "заборављено злато" о коме и Толкин говори у својим књигама.

    "Атмосфера филма и атмосфера на фотографијама се некако подударају.Може се рећи да је све плод случајности из тог разлога што тада, када смо боравили на Хиландару, био је децембар, време облачно, а фотографије које су тада настале, деловале су прилично испране", каже Вуковић. "На самим фотографијама није било неких великих интервенција, једино поигравање боја након кога су испливале те неке асоцијације на "Господара прстенова" и "Хобита". Та дела јесу измештена, али се могу свести на ону вечну борбу добра и зла, што је и духовна суштина хришћанства и Хиландара".

   У пуној сали Библиотеке, у неуобичајеној атмосфери, уз светлост 48 воштаних свећа и звук духовне музике, присутнима се обратила директорка Библиотеке, Снежана Ђенић: "И... Данас пут до њега води управо кроз те векове, кипарисе и прастаре, распукле маслине од којих једну и Душан Силни засади својом царском руком. Пут поплочан траговима нашег трајања. Јер у њему су наше иконе, повеље, књиге старославне, сви наши свети... Наши дани, године, векови... То је место наше молитве и нашег покајања, наших записа и завета што нам наши праоци оставише."

    Изложбу је отворио председник Општине Чајетина, Милан Стаматовић. Он је рекао да је Чајетина иако мала општина, заслужила да има посебно место у Хиландару јер је највећи појединачни донатор манастира Хиландар, после великог пожара који је задесио ову српску светињу.

    "Свима нама треба да буде част, задовољсто и срећа јер смо сваког од нас уписали као донатора у овој српској светињи. Ми ћемо и даље настојати да га помажемо..."

     Присутнима се обратио и повереник Хиландара и високопреподобног архимандрита Методија, игумана хиландарског, Милош Стојковић.

     "Ја вам преносим поздраве игумана и посебан благослов с којим се вечерас отвара ова изложба... Када видим ове фотографије нашега брата Срете, ја видим и део онога што је општина Чајетина у њега уложила. У сваки овај камен, обновљен у Хиландару, уградили сте се и ви, драга моја браћо Хиландарци и сестре Српкиње. Ви, и ваша деца, комшије и пријатељи..." Повереник Хиландара, Милош Стојковић је истакао да је једино Општина Чајетина као велики донатор имала част да угости два пута током године игумана манастира Хиландар, Методија, нагласивши да није био у посети епархији већ општини Чајетина и њеним грађанима. Он се још једном захвалио на безусловном пријатељству коју Општина Чајетина пружа овој српској светињи. 

     У четвртак, 21. априла приказан је документарни филм о Хиландару, у продукцији Духовног центра "Воанергес" и РТС-а, под називом "Од Каруље до Атоса". Аутори филма су Душан Убовић и Хаџи Борис Соломко. Пре осам година ова два аутора посао је нанео на Свету Гору и Хиландар и осетивши моћ и чаролију овог светог места урадили су први филм "Добро нам је овде бити", а потом и наставак "Од Каруље до Атоса" који говори о лепоти, духовности и посвећености оних који су посетили Свету Гору.

    О филму Убовић каже: "Овај филм је прича о томе да то што осетимо кад смо у земљи Богородице, јер је то Света Гора, нешто што човек не може умом да схвати, нити може камера то да прикаже. Ми, као аутори, трудили смо се да вам пренесемо величанственост Атоса, истрајност Каруље, причест на Преображење оних људи који су тада били на ходочашћу и живот тамошњих монаха. Да пренесемо ту мирноћу, ту душу и срце православља..."

    Представљајући књигу "Ниси мали" о јермонаху Кирилу Хиландарцу, присутна публика је могла видети и десетоминутни интервју са овим монахом који је један од најстаријих монаха по годинама, који је тридесет година исповедник монаха и путника намереника у Хиландару. У књизи он говори о свом животу, о православној вери, о чистоти душе, традицији, причешћу, размишљањима других и својим...

    Ове вечери присутне је поздравио председник Скупштине Милоје Рајовић, обратио се и повереник Хиландара, Милош Стојковић, а програм је употпуњен духовнм појањем црквеног хора "Светог пророка Илије" из Мачката.