Пријем првака у Библиотеку

      Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 22. септембра постала богатија за 111 читалаца. То су ђаци првог разреда са територије општине Чајетина из три матичне школе: "Димитрије Туцовић" Чајетина, "Саво Јовановић Сирогојно" Сирогојно и "Миливоје Боровић" Мачкат. 

     Ове године програм за најмлађе ђаке је био нешто другачији, тако да су деца имала велико задовољство да се друже са врсним и значајним писцима за децу, Љубивојем Ршумовићем и Владимиром Андрићем. У сарадњи са Општином Чајетина, Библиотека се и на овај начин ангажује да што већи број деце заволи дружење са књигом и промовише образовање и културу.

     Испред општине Чајетина "вредним почетницима ђацима" бесплатне чланске карте и књигу "Ма шта ми рече" потписану од самог аутора Љубивоја Ршумовића, додељивали су Љубивоје Ршумовић, "чика који је написао пећину строгу", и заменик председника општине Арсен Ђурић. 

     Дружење са децом започео је Владимир Андрић, аутор сонгова из серијала "Приче из Непричаве", редитељ серије "Дај ми крила један круг", уредник и аутор серије "Лаку ноћ, децо" и серијала "Пустолов".

     Љубивоја Ршумовића из "нашег Љубиша" није било потребно посебно представљати, јер ко не зна "Пећину строгу", "Вуче, вуче, бубо лења", "Ала је леп овај свет", "Десет љутих гусара",  "Ау, што је школа згодна"..., па не можемо их све набројати. Неке певамо, неке рецитујемо, али све их знамо и волимо. 

     Љиљана Ракић, заменик директора Библиотеке, пожелела је ђацима добродошлицу и истакла је како ће се и она за сва времена сећати своје школе, својих омиљених писаца, а да јој је изузетна част то што је са њима и "чика Љубом" и "чика Владом", овог дана прошла "пустоловину" кроз разне "фазоне и форе."

Зашто ћутиш Србијо?!

     У Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" је 20. септембра одржана промоција књиге "Зашто ћутиш Србијо?!", која је настала као производ рада веће групе људи на челу са пуковником Стеваном Ђуровићем и Југославом Петрушићем. Идеја књиге је била да се анализом јавно доступних докумената покаже да су многи податци о  догађајима  на Косову и Метохији од 1998. до 1999. године, који су јавно публиковани и чак коришћени у судским процесима, уствари нетачми и лажни. 

     Један од аутора, Стеван Ђуровић, бивши начелник службе безбедности Приштинског корпуса за време НАТО бомбардовања, каже да је разлог настајања ове књиге пре свега појашњење српском народу, коме су импутиране многе лажи, да на основу страних докумената и страних података, схвати да "све ово што нам раде" нема никакве везе са стварним догађајима који су се десили на Косову и Метохији.

      "Циљ нам је био да овом књигом охрабримо све живе сведоке догађаја. Да покажемо да се лажима и клеветама моћника, страних и оних који их подржавају санаших простора, даје једна сасвим погрешна слика о српству, да би генерације и нараштаји који долазе после нас имали могућности да се бране. Књига би требало да пробуди свест српског народа и она је само почетна прича коју мислимо да наставимо са још десет сличних пројеката под овим називом "Зашто ћутиш Србијо?!"", наводи Ђуричић.

     Књига има 240 страна и 54 табеле, велики број оригиналних фотографија и војних карата као и 21 извор докумената, углавном страних, на основу чега се штиво из књиге лакше прати и не оставља никакву сумњу у веродостојност изнетих података и догађаја.

     "ЦД и књига "Зашто ћутиш Србијо?!" је пројекат који треба да покаже и докаже како светске интересне групе покушавају да створе терористичку државу на територији Републике Србије - Ткз. "Косово". Отимање територије Косова и Метохије је преседан у међународном праву. Територија КиМ је отета и окупирана од неколико болесни светских моћника, који су је легализовали ради својих личних интереса, да несрећа буде већа - ти исти моћници уништавају своје матичне земље.

    Амерички председник Џорџ Буш је званично председничким указом прогласио ОВК терористичком организацијом, указом бр. 13219 из 2001. год. због терористичких дела и помагања терористичким организацијама у региону.

    Сада представници и вође те терористичке организације представљају политички естаблишмент Косова и Метохије на челу са Рамушем Харадинајом, у циљу уништења свих трагова српске цивилизације на тим просторима."

    Рецезент књиге, др Раде Вучићевић рекао је да је књига "Зашто ћутиш Србијо?!" сведочанство, истина и као таква даје одговоре на питања о којима се углавном ћути и која се по правилу не постављају. Разгољује многе институције, организације, државе и њихове политичке ставове. Књига представља и борбу за српство. 

 

                                                                                                  Део текста преузет са Златиборпреса

Омаж Михајлу Ћуповићу "И кад те нема - треба да те има"

 

     На годишњицу рођења и смрти, 12. и 13. септембра, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је уприличила омаж посвећен Михаилу Ћуповићу, значајном завичајном песнику. 

    "Велики песник Михаило Ћуповић рођен је 13. септембра 1934. године на Златибору у Мокрој Гори. Живео је и радио у Чајетини. Поезију је објављивао у књижевним листовима, часописама, у емисијама многих радио станица и телевизије. Песме су му превођене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. Добитник је више значајних признања, награда и похвала. Умро је 12. септембра 2004. године.

     Иза себе је оставио изузетно дело и маниром великог поете обележио српску културну сцену.

    Приближавајући нам саму суштину свог стваралаштва сматрао је да поезија мора да носи једну дубоку веру у живот и достојанствено помирење са судбином.

    А то представља много више од обичног песништва...

     Михаило Ћуповић био је велики песник...

    Примакнут ивици слојевитих дубина, и ослоњен на непрекинуту љубав, правио је различите увиде у живот, обухваћен и обојен лепотом и тежином сопствених искустава, распет између победа и пораза у чудесно хармоничном ритму трајања и нестајања...

     Био је један од оних великих песника који су знали да време увек има исту вредност јер је њихов пут безвремен... од оних који трагајући за одговорима у сталној промени и преиспитивању својих мисли и осећања своју поезију поистовећују са својим животом... Зато та поезија и јесте толико животна, стварна, сјајна и велика.

     Михаило Ћуповић био је велики човек... Један од оних које можемо препознати по ширини наума, човечности у остваривању и трезвености код успеха. 

     Био је један од оних великих људи који имају другачију потребу потврде што надраста обично доказивање и оставља дубок траг...

     А то јесте вредност...

     Михаило Ћуповић био је по свему велики, непоновљив, драгоцен...

     И видљив у нашем сећању за сва времена..."  

      Рекла је и записала Снежана Ђенић, директор Библиотеке.

      На једанаест паноа на којем су обухваћене фотографије, новински исечци, документа, писма, у витринама изложене Ћуповићеве књиге и лична документа, све то чини изложбу, омаж Михаилу Ћуповићу. Фотографије популарног Ћупа: са породицом, пријатељима, сарадницима, песницима, на Турниру духовитости... Да би изложба добила на снази помогли су: Нада Обрадовић, Жарко Божанић и Културно спортски центар Чајетина. 

     О дружењу и пријатељству са Ћупом говорио је и песник Слободан Вучинић. Његов говор је био и дирљив, духовит, снажан, искрен, речи су текле из срца, баш онако какав је био Ћупо, непосредан, природан и јак, а нежност је негде била проткана у његовим речима. Пошто је и Ћупо био завичајни песник који је прославио и Златибор и Тару и Мокру Гору кроз своје песме, и Вучинић је овом приликом прочитао своју песму посвећену завичају. Да би омаж добио свеобухватност помогли су Жарко Божанић и Мирјана Лопин Дризо који су говорили стихове Михаила Ћуповића, и Љиљана Ракић као водитељ, кроз ово дивно вече "Сећање на Ћупа".

ПРАГ

Када пређеш рођени праг,

и оставиш најтоплије крило,

да би некуд у свет пошао,

 

ако за собом не оставиш траг,

неће се знати је ли те било,

и куда си прошао.

 

Михаило Ћуповић                                                

       Управо онако као је и певао " И када те нема -  треба да те има" и ове вечери, 13. септембра, он је био жив у сећању присутних у библиотеци, необично стваран. Сећали су се његових прича, анегдота, шала, песама, доживљаја везаних за њега и где је Ћупо главни актер. Вече се завршило онако како би се завршило и да је велики завичајни песник био ту, са осмесима и у дружењу, разговору, уз коктел, подсећања и сећања...   

Представљање књиге Добривоја Борчића у Рожанству на Преображење

 

     На Сабору "Без извора нема воде" и такмичењу изворних песама "извика" на Преображење, 19. августа у Рожанству, представљена је књига "Рожанство - записи о мртвима" аутора Добривоја Борчића. Као издавач књиге појављује се Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине, а техничку подршку за реализацију дали су Друштво за културу, туризам и спорт "Змајевац" и Месна заједница Рожанство. 

     Уз књиге "Рожанство - запис за наслеђе" и "Рожанство - запис о поколењима" Добривоје Борчић се уписао у доследног и студиозног чувара завичајне прошлости. Књигом "Рожанство - записи о мртвима" је заокружио једну целину у истраживању села Рожанства, обухвативши све становнике Рожанства, како оне живе, тако и претке који су се "преселили на онај свет" и сахрањени на једно од седам рожањских гробља. Борчићев труд да све забележи и документује заслужује похвалу, посебно у временима кад заборав прекрива све. Заборављају се многе личности, а гробља и записи на споменицима зарастају у лишајеве и маховину. Захваљујући аутору и овој књизи много тога биће сачувано од заборава. 

    Књига се може, условно, поделити на два дела:

    први који се бави феноменом саме смрти и обичајима који се спроводе у виду разних обредних радњи и

    други у коме су истраживачким радом описана сва гробља у Рожанству са драгоценим исписима, посветама и епитафима пренетим са споменика у ову књигу. Пописано је 696 споменика и спомен плоча са 1485 имена. 

     "Да би књига добила садржај на 230 страна провео сам месеце обилазећи гробља у Рожанству, бележио записе на споменицима, проучио доста књига написаних на тему смрти. Највећи допринос, да би ова књига била оно што јесте данас, имали су Рожањци и људи из ове струке чија су искуства преточена у странице књиге и тако су многе личности отргнуте од заборава", рекао је аутор, Добривоје Борчић"

    Као рецензент књиге појављује се и Зорица Златић Ивковић, историчар уметности. Говорећи о овој књизи и опусу којим се бави, Зорица Ивковић је истакла: "Мудрим изрекама и казивањима о смрти које су оставили умни мислиоци, филозофи, књижевници, ратници, од Тибетанске књиге мртвих, преко Демокрита, Конфучија, Сенеке, Бонапарте, до Канта, Хемингвеја, Хесеа, Андрића, Пекића, аутор је оплеменио текст богато и садржајно испуњен искуственим и аутентичним казивањем житеља Рожанства".

   Програм је водила библиотекар Љиљана Ракић, а у представљању књиге су помогли и Мирјана Лопин Дризо и Душко Милојевић, који су читали одломке из књиге "Рожанство - записи о мртвима". 

     

    

     

Висине са Драганом Рајбловић, ауторком књиге "Мој Еверест - Сан и јава"

 

     У сарадњи са планинарским друштвом "Александар Џавовић" из Чајетине, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" уприличила је 25. јула, промоцију књиге "Мој Еверст - Сан и јава", а аутор књиге је Драгана Рајбловић, прва жена са Балкана која се попела на највиши врх света. 

    Драгана Рајбловић је прва чланица експедиције која се попела на Еверст (8850 м) и која је своје лично искуство преточила у књигу. Књига је уједно и путопис и планинарски приручник. И не само Еверест, у књизи је описан и успон на Чо Оју (8200 м), шести врх света.Књига је представљена као дневник у коме је описано непроцењиво искуство. Изнето је доста историјских података о Непалу, Тибету, односима са Кином, начин живота и део њихове културе. Изнете су и мало познате чињенице о Евересту којег зову Чомолунгма, што значи Божија мајка земља. 

     " Док се чује благи звук ветра, чини ми се као да ме још више успављује, очи ми се опет затварају и опет страшно дрхтим. И тек што одлутам из стварности тргнем се по ко зна који пут и онда све у круг и све из почетка. Око мене је све пусто, нема још никога од мојих, сама сам", записала је Драгана Рајбловић. Великом броју присутних у библиотеци испричала о својим припремама за експедицију, начину пењања на Еверест, силасцима до базних кампова, страховима и одушевљењу када се поново крене горе, када се са члановима свог тима препуштате одмору, када вас други бодре и када превазиђете све психичке и физичке препреке до врха.

Коначно: " Врх!!! Тај дуго сањани и жељени врх!!! Сви се предају молитви и захвалности Богу. Колико је брзо прошло тих 45 минута на Евересту. Толико труда, а... У праву је био песник који пева - Ништа се не оствари док се прво не одсања -, али је у праву и Берђајев када упозорава - Човек не треба да научи само да се пење, већ и да силази." 

     У рецензији Слободан Гавриловић, социолог, је записао: " Нисам се до сада сретао са оваквим рукописима, ретко и са оваквом литературом, зато је и за мене био изазов како ћу све доживети, видети, осетити. После читања могу мирно рећи: ја сам богатији човек. Богатији сам за једно ново искуство, за нова сазнања, за редак сензибилитеткоји тексту даједодатне вредности. Од етике ка естетици. Од планине ка човеку. Од човека ка природи. 

    Интересантан, занимљив, информативан и са израженим сензибилитетом описан успон на Еверест. Из искуства једног планинара, али и из срцаи ума једне жене. Сјајан текст." 

    Заиста,  оно што краси Драгану Рајбловић је чврстина, упорност, крхко тело али челична снага, успех, истрајност, тананост осећања... све те особине прелиле су се у "Мој Еверест - Сан и јава."

    О целој експедицији, о члановима, о природним лепотама, о Евересту... присутни у библиотеци су могли видети и у филму који је пратио ову промоцију.

Музичко путовање око света и "Олд френдс"

 

     На Илиндан, 2. августа 2017. године на Краљевом тргу на Златибору, у организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине, концерт је одржала група "Олд френдс" из Ужица. На овај начин и библиотека је обогатила туристичку понуду на Златибору. Групу чине: Жељко Димитријевић - акустична и електрична гитара, Миодраг Дикић Буцо - акустична и бас гитара и усна хармоника и Драган Цицварић - перкусије. 

    Сви присутни на тргу могли су уживати у разноврсном репертоару овог ужичког бенда који свирају акустичну музику различитих жанрова: рок, блуз, поп, џез, фламенко... Посебно задовољство је то што су нас чланови групе прошетали кроз Италију, Шпанију, Француску, Америку, Енглеску...тако да су звуци гитаре допирали до публике, нежно, страсно, аутентично и овај концерт се са правом може описати као Музичко путовање око света.

Десети летњи улични ерски кабаре

Летњи улични ерски кабаре као дводневна манифестација прославља 10. рођендан и као таква препозната је као истинска и културна посебност људи Златиборске регије. Значај ерског хумора као културног идентитета српског народа, препознат је и од стране Националног комитета за нематеријално културно благо Србије, тако да је 18. јуна 2012, године уписан у Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Све ово дешава се захваљујући труду и раду запослених у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић".

Резултати конкурса за најбоље афоризме на тему "Поред брига разбибрига"

На конкурсу за најбоље афоризме у 2017. години у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре" учествовао је велики број квалитетних афористичара из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске. Жири у саставу: Љиљана Ракић - председник жирија, Зоран Богдановић и Мирјана Лопин Дризо донео је следећу одлуку:

Прва награда: петодневни боравак за две особе у конацима Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно освојио је Живко Вујић из Бања Луке.

Видовдан, дан Библиотеке

 

     Видовдан је дан када Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" слави свој дан. И ове године уз свечану академију и изложбу слика Обрада Јовановића "40 година рада, ретроспектива", запослени у библиотеци, уз велики број званица, пријатеља, читалаца и сарадника обележили су свој дан.

     "Библиотеке јесу својеврсне ризнице које чувају знање стварано кроз векове. Оне су укупно људско памћење, неми сведоци нашег трајања, моћне одреднице сваке националне културе. Потхрањујући у својој тишини и тами, благо непроцењиве вредности, оне уистину јесу најсветлија места једног народа", рекла је, уз добродошлицу, директорка Библиотеке, Снежана Ђенић. 

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ове године успешно обављала своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству, библиотека је део великог пројекта " Виртуелне библиотеке Србије" и прва библиотека у Златиборском округу, и једна од само 16 библиотека у Србији која је активирала савремену COBISS позајмицу. 

    Библиотека је, поред тога, што је место окупљања љубитеља књиге, стваралаца, књижевника, уметника, учесника концерата, семинара и других едукативних програма, носилац културних дешавања и програмских активности не само у општини Чајетина већ и Златиборског округа. Неке од њих су постале чувене у Србији, али и ван њених граница. Једна од таквих манифестација је Летњи улични ерски кабаре, који представља истинску и културну посебност људи Златиборске регије. Настављена је и организација изложби Снежане Ђенић широм Србије, али и у иностранству, нпр. Италији,  на којима се презентују знамените историјске личности и културна баштина Златиборског краја. Библиотека је била успешна и у оквиру издавачке делатности, па је током 2016. године издала чак 5 књига. 

    

     Из године у годину Библиотека има све већи број посетилаца, али и сарадника који својим знањем и трудом помажу да установа ради квалитетније и боље. Ове године захвалнице су добили : песник Љубивоје Ршумовић, Туристичка организација Златибор, Марија Јеремић, Владимир Маријановић, и као читалац године Јелена Марић. 

     Љубивоје Ршумовић је, у име награђених, одрецитовао своју песму "Бели пакети", песму која је посвећена оцу и сину, завичају, традицији и српској нацији. 

     Историчар уметности, Катарина Доганџић Мићуновић, отварајући изложбу "40 година рада, ретроспектива, Обрада Б. Јовановића" истакла је да је професор Обрад богат човек јер иза себе је оставио велики број радова за дивљење, велики број ученика којима је пренео и улио знање, утицао на њихов таленат и рад. Али оно што је највеће богатсатво је то што Обрад Јовановић и даље ствара, ради и инспирише.

     " Ја сам сликао, а са друге стране, чини ми се, да нисам ухватио ни део онога што сам желео да насликам. Та тежња да се унутрашња борба заврши, да човек превазиђе сам себе у односу на неке лењости и искушења друге природе је, у ствари, сама креативност."

     Изложба обухвата двадесетак слика великог формата на којима се види да је главна преокупација Јовановића српски фолклор и дух времена и људи у рурарним срединама. Поред трога, изложено је 65 цртежа на којима су истакнуте личности и савременици Обрада Јовановића.

     У програму је учествовао и хор Златиборска вила из Ужица који су отпевали пар староградских песама и руских романси.

 

 

Сећање на Влада Митровића

"Неко ко уме да окрилати камен

заслужује и да лети,

да се по њему пут и траг назива"

                                                                              Слободан Ристовић                                                         

     Заједничка жеља представника две пријатељске општине: Кнића и Чајетине су чудесним путем спојени дивним намерама добрих људи и суђених путева, а заједничка спона је био Владимир Митровић и сећање на овог дивног човека и уметника. Људи добрих намера организовали су изложбу фотографија посвећену Владу Митровићу.

     На годишњицу смрти, 20. јуна 2017, у сали библиотеке, минутом ћутања, породица и пријатељи изразили су дубоко поштовање за све оно што је Владе као уметник, човек са великим срцем и душом, урадио у животу. 

     Милић Миловић из Кнића испричао је колико је био задивљен Владовим скултурама, сликама, колонијом у Трнави, а највише оним какав је човек био Владе, истрајан, искрен, непобедивог духа a Книћани су га волели и ценили. Са таквим осећањима су Драган Вујовић и Марија Сретеновић из Кнића који су и иницирали да се изложбом фотографија обележи годишњица смрти Влада Митровића. 

 

     Академски сликар Обрад Јовановић говорио је о Владу Митровићу, његовом бескрајном таленту и трудољубивости, о томе колико је уметник из Трнаве био познат и ван граница Србије.

      "Уметност нема границе, уметност остаје да се сећа и памти, уметност је у бити сваког бића, дубоко у нама самима. Она је на сваки начин отелотворење, суштина нашег националног, традиција срца, свега онога што волимо и јесмо. Такав је био и Владе, уметник познат и ван граница наше земље. Излагао је у Токију, Скопљу, Прагу, а представљао је себе и у каталозима он је уметник из Трнаве".

    Жарко Божанић је истакао колико је била важна Колонија у Трнави чији је Владе био домаћин, и не само Владе већ и његова породица. Велики број уметника, сликара, писаца, песника је посетио, кроз 20 година трајања, ову уметничку Колонију у Трнави. Сви они који су седели за његовим столом осетили су топлину и гостољубивост његовог дома.

     Са Владом су сарађивали и новинари и сниматељи ТВ Чајетина. Забележени су разгововори како са домаћинима, тако и са многобројним гостима из земље и света. Приказан је и филм "Соко са Кршања" аутора Мирослава Весовића. У филму Владе говори о својим импресијама каменом, о трагањима, летовима, птицама, раду и животу.

    Поруку је послала и песникиња Љиљана Браловић:" Владо је волео птице, и сам је био птица што најсетније песме пева...Треба ли рећи нешто о њему и његовим делима која као да нису људском руком стварана већ да су по божијој промисли настала и нама послата да украсе свет. Док у њима уживамо и Владо је са нама."

     Обратио се и Драган Вујовић који је врло емотивно говорио о Владу, сећајући се њихових сусрета у Книћу и Трнави и захвалио се свима који су учествовали и омогућили да се 20. јуна окупимо и евоцирамо успомене на овог дивног човека који је оставио надахнућа иза себе и који је попут његових камених птица, стамен и свевремен. И Мирјана Ранковић Луковић прочитала је своје песме и приче које су посвећене Владу.

     "Слово

      ...И све птице су одједном пале!

      ...Као да им је неко уклео лет. Као да су им воском премазана крила.ч Као да су усред лета, заборавиле потребан покрет којима потискују ваздух горе и доле, напред и назад, да би могле да језде чаробним простором који они, одоздо, зову небо. Као да су, клетвом посечене, погубиле срећну мисао која их држи изнад... па су пале. Све одједном су се суновратиле камене птице Владимира Митровића!...

      ...И кад се творац праху вратио, и нњихова мисао се завршила, сетиле су се да су камен, од камена постале, у камен да се врате. Амин..."

     Са сузама у очима, дирнута оним што је осетила ово вече, обратила се и ћерка Владимира Митровића, захваливши се, у име породице, свима који су то вече изразили поштовање и који се сећају Владимира Митровића.