Конкурс за афористичара године

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа", који се одржава у Чајетини и на Златибору 3. и 4. августа 2019. године, организује Конкурс за Афористичара године.
 
Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела Златибора, и то:
1. награда - 5 дана за две особе
2. награда - продужени викенд за две особе
3. награда - викенд за две особе
 

Награђени поводом светског дана књиге и ауторских права

       Поводом Светског дана књиге и ауторских права, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и ЛИНК група, наградиле су јучерашње највредније читаоце курсевима енглеског језикa и обраде текста MS Word. Велико нам је задовољство да су добитници различитих старосних доба, што нам је указало да су читалачkи афинитети и навике развијени, не само код школараца, већ и на нивоу читаве друштвене заједнице. 

 
Међу награђенима су:
1. Јаков Смиљанић - пензионер
2. Марија Панић - ученица средње школе
3. Анђела Јовичић - радница Општинске управе
 
ЧЕСТИТАМО НАГРАЂЕНИМА!

"Заблуда Светог Себастијана" представљена у Чајетини

       
       У четвртак, 18. априла, у сали Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, угостили смо добитника НИН-ове награде за 2019. годину – Владимира Табашевића за књигу „Заблуда Светог Себастијана“.
НИН-ова награда је престижна награда критике за најбољи роман године. Још од 1954. године, када је први пут додељена Добрици Ћосићу за роман „Корени“, наши најзначајнији књижевници су добијали ову награду. Због тога је њен значај још већи, јер се добијањем овог пизнања стаје у ред са најистакнутијим именим домаће књижевности, попут Меше Селимовића, Милоша Црњанског, Данила Киша и осталих великана.
 
 
Владимир Табашевић, 65. добитник НИН-ове награде, рођен је 1986. у Мостару под пуним именом Владимир Бошњак-Табашевић. Студирао је филозофију у Београду. Објавио је књиге поезије "Коагулум" (2010), "Трагус" (2011), "Кундак" (2012), "Хрватски кундак" (2014). Заступљен је у прегледима и изборима савремене поезије: "Простори и фигуре" (Службени гласник, 2013), "Рестарт" (Дом културе студентски град, 2014), "Троје" (Самиздат, Б92, 2016). 
       Његов први роман "Тихо тече Мисисипи" (Студио Знак, 2015, Лагуна, 2017) штампан је самостално и нашао се у ужем избору за НИН-ову награду, као и следећи роман „Па као“.
Оснивач је и један од уредника интернет часописа Презупч, који се бави питањем класних односа у друштву.
Добитник је регионалне награде за причу "Рат", у оквиру Бибер фестивала и награде "Мирко Ковач" за најбољу књигу младог аутора. Тренутно живи у Београду.
 
        
 
        У најужем избору за 65. Нинову награду били су и романи: "Београдски трио" Горана Марковића, "Прекасно" Бранке Криловић, "Одустајање" Јелене Ленголд, "Ухвати зеца" Лане Басташић и "Десети живот" Саше Савановић.
У образложењу жирија се наводи да се „својим трећим романом Табашевић враћа самосвојном изразу који је понудио у књизи ‘Тихо тече Мисисипи’, па чак и њеним темама – ратној трауми, односу са мајком, самоћама, али сада као сазрели писац који влада језиком и причом без приче, атмосфером и сложениим мотивима, потпуно се предаје контролисаном језичком делиријуму“.Такође се у саопштењу наводи да „Табашевић мења перспективе и технике, да би језичке крхотине из првог дела текста у другом делу прикупио у слагалицу-причу која ће нам, на крају, уместо излаза понудити улаз у нови језички и егзистенцијални лавиринт“.
 
         
 
       Сама промоција књиге и јесте протекла веома динамично, мењајући перспективе присутних и отварајући им врата у нове лавиринте размишљања, а све на метафизичком нивоу, јер и сам аутор јесте саткан од вечитих дилема које море смртнике. Чајетинци су се уживали у представљању „Заблуда Светог Себастијана“, као и у комуникациј са Владимиром Табашевићем, питања су била бројна и веома интересантна. На обострано задовољство, аутора и публике, продати су сви примерци намењени за продају, а може се слободно рећи да се тражио и примерак више. Најбољи показатељ да је овај млади аутор заслужено награђен ипак је била чињеница, да је публика напустила библиотеку замишљена над, не само оним актуелним темама које свакодневно срећемо, већ и над оним што се крије много, много дубље, испод површине...
 

Награђујемо читаоце онлајн курсевима обраде текста и енглеског језика

     Драги читаоци, 

     Светски дан књиге и ауторских права се ближи, а Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ у сарадњи са ЛИНК групом за вас има сјајну вест.
     BusinessAcademy, као чланица едукативних установа у оквиру ЛИНК групације, ове године вам пружа прилику да усавршите свој енглески или савладате вештину обраде текста, помоћу којих ћете напредовати како на личном, тако и на професионалном плану.
     Уколико желите да добијете један од понуђених бесплатних курсева (енглески језик / обрада текста МС Wорд), потребно је да, у уторак  23. априла на Међународни дан књиге и ауторских права, будете највреднији читалац. Наиме, прва три читаоца који сутра први посете библиотеку, ће добити могућност да потпуно бесплатно похађају курс по жељи.
     Уколико будете један од добитника, добићете поклон-код, помоћу којег остварујете право на бесплатан онлине курс. Након што добијени код унесете у форму која се налази на дну strane , добићете на мејл сва потребна упутства за похађање курса. 
     Позивамо вас да и даље редовно читате књиге и улажете у себе јер је то знање које вам нико не може одузети, а овим акцијом желимо да вас додатно мотивишемо у томе.
 

Конкурс ИКТ медија „Дигитални свет пољског цвећа“

       Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ Чајетина и Интернет клуб Љиг расписују  КОНКУРС ИКТ МЕДИЈА „ДИГИТАЛНИ СВЕТ ПОЉСКОГ ЦВЕЋА“.
      Циљ конкурса је промоција и очување хортикултурне  Србије коришћењем дигиталних формата. На конкурсу могу учествовати аматери и професионалци са пребивалиштем у Републици Србији. Учесницима се оставља слобода да, у складу са задатом темом, изразе своје идеје и испоље креативност. ИКТ медјски записи – видео и фото, који треба да приказују СВЕТ ПОЉСКОГ ЦВЕЋА, хортикултурне мотиве Србије, као и индивидуалне или колективне активности  на том пољу ( узгој, производња, селекција, истраживање, опис, запис, иновације… )
 
ДЕТАЉНИЈЕ КЛИКОМ НА ЛИНК:

http://www.internet.edu.rs/index.php/2-uncategorised/115-n-urs-i-di-dig…

Љубеновићева сатира, још једном одушевила Чајетинце

      У уторак, 9. априла, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", била је домаћин афористичару, сатиричару и писцу за децу - Бојану Љубеновићу. Наиме, он се чајетинској публици представио у два наврата у само једном дану. У преподневним часовима, ученицима ОШ "Димитрије Туцовић", представио је своју нову књигу за децу "Луна, мала тениссерка", која је добила награду Доситејево перо, док су вечерњи часови били резервисани за промоцију, Љубеновићеве, такође нове књиге "Србијо, Бог ти помого".

       
 
      Иако по образовању правник, Бојан Љубеновић 1998. креће да се бави новинарством и писањем. Афоризме почиње да објављује у „Београдским новинама“, а потом и у читавом низу сатиричних часописа, попут „Ошишаног јежа“, „Данге“ и „Етне“, а 2010. године прелази у „Вечерње новости“ на место уредника стране хумора и уредника рубрике „Тако рећи незванично“ или скраћено ТРН, где ради и данас.
      Његови афоризми и приче превођени су на бугарски, мађарски, македонски и италијански. Редован је сарадник сатиричног електронског часописа „Етна“, и сатиричног портала „Њуз.нет“.Заступљен је у бројним антологијама сатире.
 
     
      Члан је Удружења књижевника Србије и Београдског афористичарског круга. Иза себе већ има велики број објављених дела. Ту су књиге афоризама попут „Писма из Београда“, „Поцепани сунцобран“, „Београд live“, „Љубав за понети“, затим афоризми за децу „Смејалице“, политички афоризми у књизи „Трн у оку“. Сатиричне приче су објављене у књизи „Трипут сечем и опет кратко“.
      Задњих година, посветио се и дечијем стваралаштву, па тако настају „Књига за заљубљене дечаке“, „Књига за заљубљене девојчице“, „Црвена звезда, мој фудбалски клуб“, „Партизан, мој фудбалски клуб“, као и књиге из серијала „Кад порастем бићу...“. То су „Уки, мали фудбалер“, „Вук, мали глумац“ и „Луна, мала тенисерка“. 
      Љубеновић је за свој рад вишеструко награђиван: као млади сатиричар, за допринос српској сатири, за најбољу кратку причу... За афоризме је добио више награда, само на конкурсу за најбољег афоричтичара који објављује наша библиотека је два пута освојио 1. место – 2013. и  2018. год. Награду „Златна значка“, коју додељује Културно-просветна заједница Србије је добио 2018. године.
 
        
      На почетку промоције аутор се најпре, са неколико речи, осврнуо на његову ранију књигу „Писма из Србије“, јер се књига „Србијо, Бог ти помого“ на неки начин, надовезује на њу. Заправо, концепт прве књиге је заснован на писмима анонимног странца, који својима у иностранству извештава о стању у Србији, за њега "чудној" земљи. Наставак сатиричног стваралаштва, Љубеновић, отелотворује кроз књигу „Србијо, Бог ти помого“, где овога пута судбину Србије исповеда из перспективе српског сељака. Наиме, Тодор Трајковић, шумадијски сељак из Милошева, одлучује да пише дневник, који се претвара у урнебесну исповест друштвеног и политичког стања у Србији...
      Поред Бојана Љубеновића, свој допринос овој изузетној промоцији, дао је и глумац Јанко Радишић, који је овом приликом извео део своје нове монодраме „Е, мој Тодоре“, настале по мотивима књиге „Србијо, Бог ти помого“.

Изложба - Арт квадрат

      У четвртак, 28. марта, у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", отворена је Међународна путујућа изложба Арт квадрата.

 
      Више пута до сада имали смо прилику да угостимо и представимо радове великог броја уметника успешно окупљених под окриљем некадашњег Малог формата, садашњег  Арт квадрата. Свака досадашња поставка била је изузетно прихваћена код публике, која се радо одазивала сваки пут да, путем гласања, изабере победника међу великим бројем изложених радова.
      Међународна путујућа изложба Арт квадрат и ове године, традиционално, наставља свој пут по градовима Србије. Ово је тринаеста година за редом да, захваљујући њима, можемо да се упознамо нова имена из света  уметности.
      И овога пута,  приликом избора аутора је одлучивао жири састављен од еминентних стручњака, из Србије и иностранства. 
 
       
      Изложбу је отворио господин Дарко Чонкић, директор Арт центрa из Новог Сада, који је присутне упознао са причом о  ауторима, разноврсношћу коришћених  техника, али и самој организацији.
      Публика која није имала прилику да присуствује отварању, имаће прилику да види изложбу, али и гласа за свог фаворита међу 39 изложених слика, у наредних петнаест дана.
 

"Тајне наше мале" откривене чајетинској публици

  Четвртак, 14. март, био је резервисан за књижевницу, новинарку и драгу суграђанку Мирјану Ранковић Луковић. Наиме, овом приликом представљена је збирка прича „Тајне наше мале“, у издању издавачке куће „Витез“, и на тај начин заокружено двадесет година од како се широј јавности Мирјана представила својом првом збирком поезије.

Иако је рођена у Ваљеву које у свом срцу чува на посебном месту, она подједнако воли наш крај - Ужице у ком је одрасла и Чајетину у којој живи и ради. Пред чајетинском публиком није било потребе да ауторку представљамо уобичајеним редоследом, јер они који прате стваралаштво Мирјане Ранковић Луковић знају да је издала и прво овде, у нашој библиотеци, представила девет књига, међу којима су збирке поезије, приповедака и роман.
Промоција је била у складу са карактером и сензибилитетом ауторке, нежна, складна и емотивна, а целокупном доживљају допринели су Љубомир Ћорилић - новинар, писац и књижевни критичар и  Светлана Стојановић - дипломирани филолог, који су такође говорили о Мирјани и њеном стваралаштву. Публика је у више од сат времена програма имала прилику да ужива не само у поговорима, већ и у самим причама садржаним у збирци, које су читали учесници промоције.
Стваралаштво Мирјане Ранковић Луковић темељи се на бројним темама, а инспирацију црпи из свакодневних ствари и доживљаја истих. Породица и сама припадност једној тако узвишеној заједници за њу представљају велику срећу и инспирацију, па је последица тога управо збирка прича „Тајне наше мале“ посвећена Мирјанином сину Нинославу, на шта је она рекла:
„Ваљда је све оно како се кроз живот постављамо, оно што понесемо из куће. Мени је породица увек била и подршка и највећа љубав, тако да стварајући своју породицу трудила сам се да пренесем оно што су мени моји родитељи, да пренесем своме сину, да имам однос са својим супругом онако како сам отприлике доживљавала брак својих родитеља и то су оне вредности које су стварно праве и непроцењиве. Јако је тужно што данас толико има неких, рекла бих, падова у систему вредновања у друштву. Надам се да је то само један камен спотицања који ћемо одбацити, па се вратити тим правим вредностима.“
 
         
 
Препуна сала Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, показала је још једном колико се цене квалитет стваралаштва, али и љубав и подршка чајетинске публике, ствараоцу који је „њихов“. Најпосле, још један знак веома успешно промовисане књиге, било је то да се за продају тражила књига више. 
 

Рујански старешина Јован Мићић у Пожеги

       Изложба РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ, отворена је синоћ у Градској галерији Пожега.

       У присуству публике из Пожеге, али и околине, синоћ, са почетком у 19 часова, отворена је изложба ауторке Снежане Ђенић, историчарке и директорке библиотеке у Чајетни. Ово је трећи пут да једна од изложби поменуте ауторке гостује у галерији Спортско - културног центра у Пожеги. 

       Присутнима се најпре обратио Александар Савић доктор историјских наука, који је говорио о раду Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", али и великом доприносу Снежане Ђенић, на развој културе, како у самој Чајетини, тако и у читавом округу. 

       Изложбу је отворила Снежана Ђенић, осврнувши се најпре на животни пут Рујанског старешине Јована Мићића, као и на његов изузетан значај за историју нашег краја:

       "Јован Мићић је рођен у златиборском селу Мачкату 1785. године, где се са многобројном породичном задругом, из кршевите Пиве, доселио његов отац Гаврило, кога су Турци, вероватно због честог напуштања огњишта, назвали Гариб. 

       Бројна патријархална задруга Мићића није могла мирно да живи у Мачкату, надомак Ужица. Турци често пролазе ка Златибору, појављују се у Мачкату, одводе виђене људе у ропство, убијају, глобе, плене стоку, због чега је после извесног времена породица поново морала да бежи код својих рођака у Горњу Морачу. Пред Први српски устанак браћа се враћају на Златибор и насељавају у село Рожанство, где на једном благом нагибу
изнад реке Приштавице дижу велику породичну кућу и све друге потребне зграде. Њихова кућа је била чувена и цењена као богата и угледна, а Гаврило је, као најстарији брат, био старешина задруге. Међутим, он ни ту неће бити дуго већ се са синовима сели у Мушвете, где остаје са Јоксимом, док остали прелазе у заселак Шиповик. Гаврило је учествовао у Првом устанку као организатор и борац, а сахрањен је у Мушветама код некадашње цркве брвнаре.
       Гаврилов најстарији син Јован био је немирног духа, импулсиван и непредвидив. Одрастао је у близини сивих зидина утврђеног турског града, на готово неприступачној каменој литици изнад Ђетиње. Његово детињство обележиће турска сила и драма његовог народа згрченог у својој невољи. Имао је ту злу срећу да пролази оним истим путевима, стрмим и врлетним, куда су пролазили хајдуци, уходе, пребези, гласоноше, којима су Турци често проводили робље чији су крици и немоћни плач одјекивали у његовој свести као позив. Наслућујући да је одабран за велика дела и тешка времена, у њему се лагано угнездила јасна представа о освајању слободе и непрекинута потреба да се зауставе безмилосна унижења народа, која остављају најдубље ожиљке. То ће бити онај темељ у који ће он даље слагати своје вештине и стечена искуства обликујући своју маркантну личност достојну сваког поштовања..."
           
 
       Изложба ће бити отворена за посетиоце Галерије у Пожеги до 1. априла 2019. године.

Уједињене боје Диванхане

        У петак 1. марта, имали смо част да угостимо људе из Удружења за науку, културу и уметност Бошњака „ Диванхана“. Гостовали су са путујућом изложбом слика насталих на ликовној колонији на Сопотници.

          
 
Група аутора са територије Прибоја, Нове Вароши, Ужица, Чајетине и бројних других градова, у септембру, прошле године, стварала је изложена дела. Кроз уметност, ови људи успели су да уједине различитост култура, талената, љубави, чежње и оног исконског, заједничког за шта су сви везани, а то је природа. Иако је тема колоније на Сопотници била слободна, већина аутора управо се одлучила да мотив који ће доминирати на сликама буде управо природа. Како они сами наводе, окружење у коме су стварали одисало је слободом и пространством, прелепим пејзажима прекривеним јутарњом маглом изнад које се препилићу плави небески тонови са златним нитима Сунчеве светлости. Веома веродостојно на сликама су и дочарани поменути пејзажи.
 
 
Отварању изложбе присуствовали су неки од аутора, међу којима су: Андријана Андријашевић, наша суграђанка, Ана Лазић и Сеад Мемовић, док су међу њима били и Сара Обрадовић, директорка колоније, али и Меша Брничанин, оснивач удружења. Господин Меша званично је отворио изложбу, при чему је изразио велико задовољство јер и даље постоје људи који чувају и негују уметност и културу.
 
     
 
Изложба ће бити отворена за посетиоце две недеље, а након тога путује у Горњи Милановац.